Dete babino, hajd' kad budeš dolazila za Kikindu, kupi baba Katici jedan Bingo u Beogradu. Znaš, pratim ja, sve nagrade tamo odu.

- Nema nam Lakija neko vreme...
- Nisi čuo? Biće drugi miš na mesec dana.
- Kakav, bre, miš?!
- Ma, on i Pera se muvali nešto oko Tozine žene...
- ONOG Toze?! Jebote, pa čovek je lud, paranoičan i bolesno ljubomoran! Znaš šta uradio Mikiju što ju je samo pozdravio na ulici na, po njegovom mišljenju, neprikladan način?
- Ma, jes', ali Pera uspeo da pokrene dijalog sa njom na, kako mu se činilo, tajni način, preko FB-a. Ugovori i sastanak i sve i kad upadne tamo, ispostavi se da je sve vreme sa Tozom čavrljao i ovaj ga polomi od batina.
- Uf, baš mnogo?
- Baš baš! Sad se Pera "brčka" u gipsanoj kadi na ortopediji, a Tozi istražni odredio mesec dana pritvora. U međuvremenu, Laki, khm, teši suprugu dok joj muž u bajboku...

..a istina je tamo negdje.

-Ukoliko do kraja meseca ne popraviš rezultate, založiću se za smanjenje tvoje plate.
-Ali sad je već jedanaesti, kraj je za dvadesetak dana. Dajte mi bar dva meseca!
-Ili to ili momentalni otkaz.
-Slušaj, pokušaj to i teraćemo se do Strazbura, nepismena pandurčino, ko te postavi u privredu da mu ga majke.
-Nemoj ti da vredjaš, znaš!
-Šta znam, ja da se miševa plašim, mačke bi po džepovima nosio, jel ti jasno!

1.Kada odete na pijac rano ujutru, negde pre 8h, možete da birate šta hoćete.
Slično je i sa ženama(devojkama), neko je uzme još dok je u srednjoj školi i posle je ljubomorno čuva.
2.Kada odete na pijac negde oko 10:30 već je izbor vidno manji, morate dobro da pogledate pre nego li donesete odluku.
Ista situacija je i sa ženama, najbolje su već otišle dok su bile u srednjoj školi, pa samim tim mora da se pazi.
3.Kada odete na pijac posle 14h, ostalo je samo po neka skapana voćka i trulež.
Isto je to i u životu, ko do 35-tu godinu života nije našao nekog normalnog verovatno neće ni posle, ostale su samo one koje su svima bile dobre a niko nije hteo da se zabavlja s njima.

Telefonski razgovor:
- Ćao, šta radiš?
- Ništa. Perem neki veš i preslišavam dete istoriju, a ti?
- Ništa. Oblačim se, nameštam kosu i pokušavam da nađem onaj crni kaiš.
- Šta ima novo? Ništa. Juče mi je došla mama. Smorila me je, a kod tebe?
- Ni kod mene nema ništa, jurim po agencijama aranžman za more. Spremam se za neko ludo letovanje. Pričaću ti.
- Onda ništa, ćao.

Док из друге тј супротне перспективе то изгледа овако:

Ма боле ме јаја да журим ионако је срање пре поноћи а и морам да видим хоће ли Гојас доћи из икса...могао бих и да променим гаће јебига, нисам од прошлог петка а и нешто мирише у кухињи у пичку материну. Да није она мала на фејсу сада...јеботе чим је се сетим дрка ми се а дркао сам пре пола чуке...морам још једном, не вреди...ау, ала касним јеботе, ма боли ме курац, боље да ме чекају него да их чекам!

Dolazi pacijentica kod ginekologa

P:Doktore meni opadaju dlake.
G:Sta kazete, opadaju vam dlake?Pa gospodjo samo morate frizera promeniti.
P:Aaaaa, ne dlake sa glave, nego one dole.
G:Dole?Izvinite sto ulazim u intimu ali koliko vi sex upraznjavate nedeljno?
P:Kakve veze to ima!?
G:Ima kako nema, ja sam ekspert za to, ko je ovde strucno lice ja ili vi!?
P:Dobro, dobro, nekih 15-ak puta sedmicno, kako kada.
G:Pa to je od toga gospodjo!
P:Kako to moze biti problem?
G:Pa fino, ne raste ni trava po autoputu.To vam je 60 puta mesecno, pa da je armirani betom izlizao bi se.Ajte vi gospodjo kod frizera, nije ovo mesto za vas.

Svaki dan se vozim biciklom pored škole i ima tu dosta žena vozača. I tako kasnim po običaju, i žurim, a ona istrpa dete, pa krene da vozi. Pili tako pol' ulice k'o da ima svo vreme na svetu. Ne smem da preteknem, iz suprotnog pravca buljuk klinčadije i ostalih auta. Dođe žena na raskrsnicu i čeka. Čeka, jebem li ju, a najbliži auto pola kilometra. I tako posle mlaćenja glavom levo-desno, k'o da 'oće da ju odšarafi, ona krene. Polako, da sporije ne mere. Nameračim se ja izaći, al' trt, onaj od pol' kilometra ranije se već dovukao, a i kolona za njim. I tako svako jutro. Takve žene obično voze Juga ili neki mali auto. Refleksi im nikakvi, a strah itekakav.
Druga vrsta je vrsta moje majke. Žena koja samo još tenka u životu nije vozila. Voze kombije, karavane, džipove, taksije, uglavnom sve što im pod ruku padne. Ubijaju ih u pojam stereotipne vozačice, kao i takvi muškarci. Ni jedan auto stran, ni jedna ulica neprovozna. Nema onoga straha, a refleksi k'o u mačke, sem ako nije pod uticajem alkohola, onda eventualno strada pokoja živuljka.

Onda tu dolaze i muškarci. Tu su oni slični stereotipnim ženama vozačima. Bez refleksa, neiskusni, ali znaju na svačiju vožnju da prokomentarišu i redovno se dernjaju iz auta k'o da si ih iz džungle pustio. Većinom je to urlanje na druge njihovog tipa. Od njih deca pokupe one najgrđe psovke koje kasnije koriste u svrhu izgledanja kul dok se voze sa ćaletom. Biti inteligentniji, a vozač pored njih, to se može nazvati samo mazohizmom ili krajnjim stepenom očaja. Ti ljudi takođe voze one manje aute tipa Punto, Jugo, Tvingo i slično. Legnu na sirenu kad vide bicikliste i treba im cela ulica da zaobiđu bilo šta.
Onda dolaze iskusni, oni što voze šta im daš, i to besprekorno. Iskustva na bacanje, straha od ostatka nimalo, voze staloženo, ali majstorski. Neće puno psovati, neće predugo čekati, sa policijom znaju pričati, a kad prestižu, projure na par milimetara, onako precizno ocenjeno bez ikakvog rizika od nesreće.

Poseban slučaj sam zapazio kod taksista u mom gradu. Bili oni muški ili ženski, voziće manijakalno, k'o krimosi ili ulični trkači u Američkim filmovima. Znaju svaku ulicu, a kad izleću iz ulice, nemaš tu žmigavca, signalizacije, sam' izlete i odu. Zaobilaze u milimetar, koče iznenada. Voziti se sa njima je isto kao i gledati horore sa pet godina. Dobiješ traume za ceo život. Voziti iza njih, pored njih, ispred njih, takođe sam' traume i strahovi.

Novopečene vozače i vozače velikih vozila nisam pisao, jer i ovo je previše.

Često mi se desi da se probudim sa kamenom erekcijom. Možda je to zbog snova, možda zbog manjka seksa, možda zbog moje ultrapotentnosti ili možda samo zbog toga što mi se dig'o.

Keva me još od malih nogu učila da tempiram kada ću ići wc, tj. da naviknem organizam da idem da kenjam i šoram ujutru, u to doba pred školu, tako da me ne hvata "frkica" na času. Ja evo, već treću deceniju svog života kenjam čim se probudim, osim ako ne zaboravim, a volim da šoram i kenjam u isto vreme, ništa slađe.

Problem često nastaje kada se probudim sa jebenom bejzbolkom u gaćama. (onom šuntavom, što se prodaje po ekskurzijama na Kopaoniku i Zlatiboru, ima ispisano jebeno ime mesta, tipa čajetina, i predstavlja svojevrstan suvenir, pravi komad drveta koji je simbol čitave kulture toga mesta, jebena bejzbolka)

Ustanem sedem na šolju, čekam da se iskenjam dok ne znam šta da radim spreda. Dal' da piškim ili da se igram. Najčešće bih ga tako slatko izdrkao, jer je jebeno tvrd stamen i u najboljem izdanju, ali mi se u isto vreme i mnogo piški.

Onda probam da zavučem u šolju, ali teško ide (tu ide tehnika dijagonalnog šoranja u sam vrh šolje, ima negde neka definicija o tome), onda ga izvadim pa krenem da drkam, ali jebeno mi se pripiša.

Tu nastaje najgora dilema koja me skoro svakog jutra muči. Ako se ispišam, drkanje posle toga mi neće biti toliko zabavno, a i odužiće se, a ako ga izdrkam (ako uspem, a da urin pod pritiskom ne pređe u kontraofanzivu), neću moći da se ispišam odmah posle toga, zbog nesavršenosti muškarca kao jedinke. A mnogo volim da se ispišam ujutru, onako, junački.

Sve bi to možda bilo mnogo lakše da nemam tu naviku da se iskenjam svakog jutra, a pošto sam brzi kenjač onda sam već do sada obavio taj posao, ako ne ceo, a onda barem do pola, a guza musava.

Najčešće se ispišam, pošto ipak više volim da se olakšam, a onda ako imam vremena i ne moram nigde da idem, vratim se posle 10-15 min pa odradim i to drugo.

Ne znam za vas, ali ja tako.
Sve u svemu, žene su blažene, one nikada nisu u dilemi.

I dok Džukac prelazi ulicu ponovo ugleda baba Milunku, snajper babu tog huda, zaboravlja na Kaću i one tri pičke što nekim čudom nije smuvao, i na Peru što ga ceo dan podjebavao, pička mu materina, i počinje da razmišlja o čudnom spletu okolnosti koji se sinoć dogodio...sledi Džukcev mnogo zajeban monolog.........ček, saće.......evo:

'' Hm, Milunka... oduvek me je zanimala njena uloga u svemu ovome. Znam da ju je Pera unajmio, video sam kad joj dao lovu, kao ''vraća keva baba Milunki pare''. Vraća kurac. Ti si joj dao. Da bi mene sabotir'o. Da bi imao za šta da me zajebavaš. Ona je sve vrema skupljala informacije i to slala preko onog dede, što je ''slučajno'' uvek na onoj klupi u parku kad ja prolazim, ili ''slučajno'' igra šah sa penzionerima. On je verovatno posle tog.. eno ga deda jebem li mu sve!
:strelja dedu pogledom dok prolazi pored klupe u parku:
...khm, posle toga sve rek'o Maretu, Mare Kaći i ona na kraju onim ribama. Još kao posle raskinuli Marko i Kaća zbog neke Sanje neke pičke materine....ma daj....
I kako jebote uvek crveno svetlo na semaforu!? Kako nekad ne ubodem zeleno? Možda žele da stojim tačno na ovom mestu? Neko me prati! Eno! Onaj sa prozora me gleda! PRIČA SA NEKIM TELEFONOM! DOLAZE! Čekaj! Ne paniči! Oni me poznaju, znaju šta ću sledeće da uradim, po mome mozgu su pravili ovu šemu...MORAM DA RADIM ONO ŠTO OBIČNO NE RADIM! ŠTA RADIM ŠTO NE RADIM? ZNAM.....moram da nađem nešto da jebem! Odmah! To neće očekivati.

Ja: Sto sam gledao sinoc dobar film, sa Kegnijem...
Drug: Belo usijanje! Gledao sam i ja...
Lepilac: (ulece iz stotog plana) U bre, to ono crno-belo! Kako bre mozete to da gledate, praistorijsko?
Ja: (pokusavam da ga ignorisem) Kako dobro ono na kraju, kad vikne 'Vidi me mama, na vrhu sam sveta', covece koja scena...
Drug: Znam, to je ono, jedna od najcuvenijih recenica u istoriji filma, klasika...
Lepilac: A ti si kako neki filmski strucnjak, pa znas?
Drug: (takodje pokusava da ga ignorise) Ma nema, Kegni je za krimice dusu dao, tu nema boljeg od njega do danas...
Lepilac: Sta ste bre zapeli, film pa film, daj pricajte o necem normalnom...
Ja: Je li bre, jel' lepim ja plakate po tvojoj kuci?! Daj zaobidji vise, idi bacaj jo-jo ili nesto, samo idi!

- Mićo, češkaj me tu malo...
- Češ češ (u mestu)
- I ovde malo i šaraj malo...
- Što ne kažeš tako (i veliki šmekerski osmeh)

Баба у банци: па ја сам мислила синко да је онлајн банкинг по дифолту саставни део текућег рачуна.
Најкмен: знаћи брате, овај ауто знаћи, по дифолту секунд ипо до стотке!
Професор: та функција вам по дифолту нумерички решава диференцијалне једначине.

-: Rekoše mi da si savatao onu malu Milanovu. Premiju si ubo brate. Spavate li?
Dejan: Nismo još. Nećka se , ali ja se dobro držim. Mislim, tek smo dva dana zajedno. Mada zvao sam je kod mene noćas.
-: I doćiće? Zna li šta je čeka?
D: Naravno. Nabavio sam i defibrilator, da je oživljavam, ako bude trebalo.Kad ja završim sa njom, poznaće je samo po zubima.

- Kapne li ti što na tom novom radnom mjestu?
- Bude.

- "Мали, како иде тај факс?"
- "Ма к'о по лоју... очистих годину у јуну, сад цело лето уживанција!"