Termin koji oznacava vrednost novca ulozenog u nesto.

Ko se ne seća one antologijske scene iz filma „Žitije Brajanovo" čuvenih Pajtonovaca u kojoj Brajan sa još dvojicom nevoljnika stoji razapet na krstu, a jedan od njih, onako zakucan, počinje da peva „Uvek gledaj lepšu stranu života"? Srbi su od svih nedaća u istoriji bar uspeli da izbegnu razapinjanje, mada ne i nabijanje na kolac.
Ipak, postoji jedan bol koji čitave generacije ovog malog, ali zato žilavog naroda strašno muči - zove se, kratko i jasno, besparica. Slikovito, u razgovoru lajavih komšinica - nema pas za šta da ga ujede. U razgovoru tinejdžera iz više klase - ma pusti ga, klošarčina. U narodnoj izreci - sirotinjo, i Bogu si teška. U formi kritike društva - i zeka diže kurac na siroče. I tako dalje.
Svaki Srbin, od kolevke pa do groba, osim ako nije član stranke, istaknuti Crnogorac ili tajkunov sinčić treba da bude spreman na mogućnost da će u jednom momentu iskusiti šta znači razvlačiti 200 dinara mesec dana. Pod uslovom da ima platu. Zato iskoristimo ono što imamo. Evo predloga za razonodu sirotinje, u stilu gorepomenute montipajtonovske pesme:
--------------------------------------Uživanje u prirodi--------------------------------------------
Srbija je siromašna zemlja, prepuna gnevnih i nezadovoljnih ljudi koji samo kukaju kako nemaju para i osim onih koji lažu da su sirotinja, većina njih ima razloga za kukumavčenje. Za to vreme građani pokorni koji se inate državi i ne daju ni za TV pretplatu od ogromnog ličnog dohotka koji je u proseku oko 150 evra, izgleda da zaboravljaju činjenicu da je Srbija zemlja bogata - prirodnim lepotama.
Dunav, Sava, Tamiš, Tisa, Morava, lepi proplanci i šume na svakom su koraku, ali pored svih nedaća i dnevnih obaveza mi uporno zaboravljamo da uživamo u predelima koje nam je Bog podario u amanet. Pod uslovom, naravno, da međunarodna zajednica ne proceni da te reke i proplanke ipak treba oduzeti Srbima, a zatim ih pripojiti nekoj bogatijoj zemlji u regionu. No, dok se to ne desi, sve što normalnom čoveku treba je jedna klupa sa drvetom iznad nje i reka koja romori vekove.
Tu građanin dekintirani, sa kojim ni žena više ne razgovara zato što joj majka svaki dan ponavlja: „Rekla sam ti da se ne udaješ za tu gologuzu barabu", može da sedne i udahne život punim plućima. Može da, najzad, posle dugo vremena, sa neke prašnjave police uzme knjigu i ponese je u prirodu. Da malo čita.
Ono što čovek koji nema ni dinara mesecima uporno zaboravlja jeste da je upravo čist vazduh, bez otrova koji unosimo u sebe, u ovoj božjoj bašti koju zovemo domom nešto najlepše što nam je podareno. U povratku kući, građanin može da ubere kakav stručak lepog poljskog cveća. Nije tajna da žene vole udoban život i muškarce sa mnogo para. Međutim, žene su takođe i dobrodušna bića, koja veoma cene male znake pažnje. Lep cvet sa izleta sigurno će doneti osmeh na ženino lice.
Osim toga, osama u prirodi je višestruko korisna. Viđanje sa prijateljima može da bude kontraproduktivno u situaciji kada se po gradu pročulo da na računu imaš minus od 30.000 dinara. Oni koji su bogatiji od tebe trudiće se da te ubede kako nemaju ni dinara i glumiće sirotinju, iako vrlo dobro znaš da su kupili nova kola i to u kešu, zlikovci! A oni koji su isti nule kao i ti, teško da mogu da ti plate turu u nekoj birtiji. Što neminovno vodi u pljuvanje predsednika, premijera i sve u svemu vladajuće koalicije, a to nije dobro.
------------------------------------Uživanje u pirateriji--------------------------------------------
Kad smo već kod jeftinih, gotovo besplatnih uživanja, treba imati u vidu da je Srbija i dalje meka za sve vrste piraterije i sitne krađe tuđe intelektualne svojine, u čemu nam svesrdno pomaže internet. I to nas, između ostalog, drži podaleko od Evropske unije, samo što imamo većih muka za razmišljanje. Ako već nema para, uvek ima filmova koji besplatno mogu da se pogledaju na mreži. Pod uslovom da građanin golja ima pristup brzom internetu, što u Srbiji često nije slučaj, iako je u mnogim zemljama proglašen za osnovno ljudsko pravo.
Al' da ne mračimo.
Dakle, uz minimalne troškove, moguće je lepo veče uz monitor tvog kompjutera. Posebna prednost ove vrste skoro pa besplatne zabave je u tome što je posle gledanja filmova (o pornićima da ne pričamo), moguće primeniti većinu gorenavedenih uživancija za sirotinju - dobro društvo, ako se projekcije filmova gledaju sa prijateljima, ili uživanje u samoći i analizi umetničkih dela sedme umetnosti.
---------------------------------Uživanje u lepom društvu----------------------------------------
Naravno, najgore što čovek može da uradi kada nema prebijene pare, a što se veoma često dešava, jeste da se potpuno otuđi i uništi svoj društveni život. Nije kod kuće uvek najbolje. Žena zvoca, televizija pušta filmove i emisije o slavnima, bogatima i uspešnima. O hrvatskim pevaljkama koje prvo vode ljubav na jahtama sa oženjenim muškarcima, a onda se udaju za srpske bogatune. A tebe, golju, ne bi ni pogledale, ko te jebe! Zato je lepo, prijatno društvo istomišljenika kojima je ekonomska kriza izbušila džepove sasvim pogodna i jeftina zabava u kojoj treba uživati.
Treba se okupiti u nečijem stanu, a s obzirom na to što mi, kao država, žudimo za zapadnim standardima čak i u druženju, svako od gostiju treba da donese ono što će pojesti i popiti. Dva-tri soka, kesa kikirikija i kokica, možda i nekoliko sendviča sa pečenicom, koju bi napravili i doneli imućniji klošari iz društva, garantuju lepo veče puno smeha i zaborava na brige koje nas očekuju već koliko sutra. Štaviše, lepo druženje je čak i među imućnim slojevima srpskog društva postalo retkost, jer svi ceo dan vise na Fejsbuku ili bulje u televizor.
Zaboravili smo na špilove karata koji godinama skupljaju prašinu u fiokama. Turnir u preferansu ili tabliću učiniće vaše veče ispunjenim, veselim i zabavnim.
--------------------------------------Uživanje u seksu---------------------------------------------
Dobar šlagvort. Sirotani koji u skorije vreme nisu videli žensko, jer nemaju para da plate ni inicijalno prvo piće u nekom fensi kafiću, ne bi trebalo da čitaju ovaj deo. Oni i dalje mogu da nastave da se zabavljaju sa samim sobom, što takođe nije toliko loše za ubijanje vremena u dobu besparice i nemaštine.
Dakle, seks. Mladi bračni parovi koji žive zajedno u nekoj iznajmljenoj garsonjeri, mladići i devojke kojima roditelji ne mogu da daju pare za užinu, pa čak i stariji supružnici kojima je već svega dosta, uvek mogu da se okrenu jedni drugima i vode ljubav. Možda je pravi trenutak da se isprobaju sve one poze koje upražnjavaju bogati, slavni i Severina. Ne košta ništa, a vredi.
Posebnu čar vođenje ljubavi ima u lošijim uslovima, recimo, u kućama i stanovima koji zbog neplaćenih računa nemaju grejanje. Ništa lepše, a ni jeftinije, nego da se dvoje mladih ili starih, goli zavuku pod ćebad i jorgane i prepuste se raznim seksi igrarijama, dok im ne zakrče creva. Dva-tri sendviča i malo putera se uvek nađe da se prezalogaji, čak i u najsiromašnijim domaćinstvima. A posle okrepljenja, opet nazad u krevet pa Jovo udri nanovo.
Čak i najnovije vesti iz Amerike govore u prilog činjenici da je seks jeftin, a dobar način da se izdrži besparica. Kao što je nedavno objavljeno, a na osnovu istraživanja izvesnog Timotija Ferisa, četiri kuvana jaja mogu da obezbede jako dobar seks. A četiri kuvana jaja koštaju samo 40 dinara (zavisi koliko ko ceni svoja jaja). Dakle, cena - sitnica, zadovoljstvo - veliko.
-------------------------------------Uživanje u tišini-----------------------------------------------
Buka može jako loše da utiče na nerve, pogotovo ako čovek nema para da plati račune, a ženu nije izveo na večeru i vino dve godine. A za godišnjicu braka joj je poklonio lepo šareno pismo u kojem je krasnopisom napisao: „Volim te, ženo moja!", misleći da ljubav sve pobeđuje. To zna i žena, koja ga voli još više otkad je našla bogatog švalera.
Treba prihvatiti činjenicu da su sve te stvari, koje te izluđuju i skraćuju ionako jadan život u besparici, sasvim nebitne i prolazne. Čak i ako su iz „Elektroprivrede" već došli po svoje i isekli struju građaninu pokornom, to još uvek nije razlog da se on prepusti očaju. Ponekad je i svetlost sveća, lepa knjiga i tišina jesenje noći sasvim dovoljna da budemo mirni i raspoloženi.
Televizor ne drnda pa nema političara koji gnjave sa novim izborima i lepšom i svetlijom budućnošću, u kojoj ćemo svi biti bogati, lepi i srećni. Možda je pravi trenutak da se posvetimo samima sebi i razmislimo kako ovaj svet može da bude lep čak i ako smo bez para. I kako nije sve u novcu, jer on kvari ljude i čini ih sebičnima i pokvarenima. U takvim trenucima najlepše je prisetiti se svih onih koji su u mnogo gorem položaju.
Deca koja umiru od gladi u Africi, ljudi i deca koji rade u neljudskim uslovima po 20 sati dnevno da bi neki debeli Amerikanac mogao da kupi novi ajfon, muke u nedemokratskim režimima tipa Severne Koreje. Sve to će pomoći da se, bar za trenutak, pojavi osmeh na licu građanina pokornog.
-----------------------------------------------------------------------------------------------------------
Zaključak? Samo nam je ljubav potrebna.

Misao koja Miškoviću proleti kroz glavu, kada god na TV-u vidi ljude iz Vlade Srbije, jer su stvarno svi oni njegovi.

Jedno od najzagonetnijih pitanja današnjice. Je li u pitanju ženina patološka potreba da nešto mijenja kod svog partnera? Vraga crnoga.

Žene vole muškarce sa stavom, vole alfu. Traže nekoga tko će im pružiti sigurnost i tko će biti utjecajan u društvu. Podrazumijeva se da takvi znaju namiriti, hm... Problem je u tome što takvi muškarci su svjesni svoje veličine i ne ograničavaju se na jednu ženu. Kada žena ipak uspije u naumu da mu utuvi u glavu da je ona jedina frulašica za njega, idu kozmetičke promjene koje muškarci doživljavaju kao korjenitu promjenu. Nema više zatvaranja kafana, tučnjava, druženje s prijateljima s kojima upada u te neprilike. Nema rutavanja za stolom, traženje zlatne žile u nosu, jedenje s rukama ako nije janje ili odojak. Što se fizičkog izgleda tiče, dovoljno je da je opran, obrijan i počešljan te da ne dolazi na slavama u radnom kombinezonu. Tada je ona od njega stvorila obiteljskog čovjeka.

Naravno, ona pritom ne očekuje da on sve to šutke istrpi pa da bude papučar, jer da to želi, udala bi se šmokljana koji sluša sve njene emocionalne jade i koji je pičkopaćenik.

Ono sto zakljucis kada cujes detaljnu analizu zena prosecnog balkanskog muskarca.

Tužbalica da državni ili drugi organi neće da se potrude ni da nas pobiju kao ljude nego nas puštaju da crkavamo sami od sebe, ili se prave da nas leče, ili nas puštaju da se ubijamo od muke.

Izjava ponosne majke kada vidi sina da igra fudbal sa ortacima iz komšiluka, a ne ide i ne lupa kola po banderama, pijan.

Imati (potpunu) kontrolu nad određenom stvari ili nasumičnom životnom aktivnošću. Navrtati vodu na svoju vodenicu, gospodariti sopstvenom a vrlo verovatno i tuđom sudbinom. Biti lutkar, što i jeste neko zanatsko-praktično utemeljenje naslovnog izraza.

Uglavnom, notorno korišćen idiom u svetu sporta, opsesivna sklonost bio-mama, profesionalna svakodnevnica švalja i hirurga širom planete. Kad je tekma večeras?

Rečenica posle koje vam dolazi nešto o čemu niste ni sanjali.

Mjerna jedinica za jačinu šamara

E, vis, to ti je kad se probudis posle pijanke, mamuran si, pa pogledas da vis sta ima na cetu, a onda shvatis da si 2 sata prethodne noci lupetao, od toga pola sam sa sobom. Kako, sta je ovo, odkud ovo? Ne razumijem...

Tolstoj jedared izusti. Ljudi se zadovoljavaju istim. Ljudima se sviđaju iste stvari. Iste hvale. Do neslaganja dolazi između grupa. Ipak, na kraju, budu srećni, zadovoljni i zahvalni gotovo istim, ako to isto ikad dobiju.

Izreka negativaca u crtanim filmovima, koji imaju jednog ili dva ekstremno glupa pomoćnika kojima ne mogu ni dve nacrtane ovce da ostave na čuvanje, jer bi ovi izgubili jednu.

igraju likovi basket, jedan od njih se bavi košarkom već neko vreme, a drugi je nazovi prirodni talenat.
Nakon nekoliko promašenih zicera "prirodni talenat" se okušava šutem sa trojke, koja inače što je apsolutno fascinantan podatak, vredi dva poena u uličnom basketu, no nebitno, šutira dečko, i lopta ulazi ne dodirujući obruč.

Osećanje koje te uhvati u trenutku kada si iz nekog razloga besan, iznerviran i ogorčen toliko da misliš da će u tebi preliti, i onda ćeš dohvatiti prvo što ti padne šaka i krenuti da lomiš redom.

Iz nekog nepoznatog razloga, ljudi su obično mišljenja da će se na taj način isprazniti i da će im biti lakše.

Neće. Nikad ne bude, nema smisla lomiti mobilni o pod, pokućstvo, stolice, čaše, prozoe..Nikada ne bude lakše. Samo kada izduvaš, ohladiš se i prihvatiš stanje stvari, skontaš šta si napravio pa te uhvati bedak.

Ono na šta su nas navikavali od malih nogu. Istina, uvek je na našu inicijativu, ništa ne sprečavaš, samo odlažeš.

Prvo se odlagao odlazak na spavanje dok se ne odgleda crtani, kasnije su se odlagali kontrolni i pismeni, iako smo znali da nas sledećeg časa čeka ista sudbina, sa istim epilogom. Onda počinje odlaganje izvodjenja psa u šetnju dok ne prodje utakmica, odlaganje plaćanja računa za koji dan, uzimanje robe na odloženo plaćanje..Odlaganje odlaska u vojsku, upoznavanja njenih roditelja, ovoga onoga..I sve se na kraju nekako da urediti i iskombinovati, što se mora uraditi - uradi se, dodju novi dani i na red druge stvari za plaćanje, rešavanje, obavljanje. Ali problem koji se stekne i ostane je mnogo, mnogo veći, i toliko je vremenom postao uobičajen, da ga retko ko ponekad i primeti:

Rečenica koja se čuje prosečno desetak puta na časovima računskih vežbi. (Ili pak nekih drugih vrsta rešetanja. )

U današnje vreme postoji široka lepeza raznih elektronskih uređaja koji koriste internet i u svom tom haosu u stanju smo da se toliko tehnološki upetljamo da nam čak ni inženjeri elektrotehnike ne pomažu.

Sa tehnikom napredovali su i korisnici uređaja koji misle da je njihov nerešiv problem negde iznutra. Gremlini verovatno.
Korisnik zna da bi to trebalo da radi, ali baš danas neće i baš to mu treba za juče inače ode detetu glava što je čačkalo jer zna se, on nije.

Toliko gledamo ispred problema da mislimo da je izuzetno komplikovan a u stvari zaboravljamo da problemu treba prići laički i vratiti se na početak kao samuraj koji uči svoje pokrete katanom ponovo, i kad ih ponovi oseti olakšanje i zadovoljstvo svojim znanjem.

Novorođenče koje na mesečnom nivou zasere taman toliko pelena koliko ti zaradiš para.

Ne, ovo nije romantika ovo je odgovor na često postavljeno pitanje policije.