Najava jamba sa stilom.

Prorok Isaija je istegao prste i sprema se da počne. A, pogađa - au što pogađa!

Davno proslo vreme. Naravno da su suvisni danasnjim klincima koji sve informacije o drustvu dobijaju direktno online, koji jedni drugima mogu pisati stihove po wall-ovima, koji slike upload-uju i s mobilnog umesto da ih lepe u tamo neke raskupusane sveske koje mirisu na uspomene.
A nekad nije bilo tako. Nekad je leksikon bio nacin da se pokaze koliko ste cool (i to u doba pre nego sto sam ja cula za rec cool). Bilo je bitno da li ce vam i po kom redosledu neciji leksikon doci u ruke, kome cete se vi upisati u spomenar i po cemu ce se vase upisivanje razlikovati od drugih. Od nas, klinaca bez izgradjenog ukusa zahtevalo se da izrazimo svoje misljenje o muzici, filmovima, poznatim licnostima, drugovima i nastavnicima. Hvala Bogu, uvek su postojala ona najkulja deca u odeljenju koja su imala satelitsku, pa samim tim i MTV, ili ona sa starijom bracom i sestrama koji bi im preporucili neku gotivnu grupu (muzicku grupu, vise to nije prva asocijacija na ovu rec), pa bi se oni prvi upisivali. Nakon toga, svi mi naredni bimo tvrdili da slusamo Spice Girls, Backstreet Boys isl...Neki su slusali i Dzeni Ferlopez i slicne. Istina, sa 5 god, svi smo mi slusali Cecu, slusali smo je i sa 20, ali sa 12 nije bilo mesta za nju u nasim srcima. Ne, mi smo 'slusali' neke grupe ciju ni jednu pesmu nismo znali, ali smo (hvala 'Huperu' i 'Bravu') znali sve traceve o njihovim clanovima i lepii njihove postere na zidove.
Bilo je tu i pitanja tipa u cemu spavate, i nije dolazilo u obzir da izjavite da furate pidzamicu sto vam je baka kupila za rodjendan. Cetrnaestogodisnjakinje su tvrdile da spavaju u tangama i brusu (iako jos uvek niu posedovale ni jedan slican komad garderobe), a njihovi skolski drugari su pajkili u boksericama.
Nezgodne situacije su nastupale kad bi neko od profesora poludeo sto se upisujemo na casu, i tad bi usledilo otudjivanje leksikona sto je cesto imalo negativne posledice na nas uspeh u skoli (Pitanje: sta mislite o nastavnici srpskog? Odgovor by Sanja: smuci mi se kad je vidim! Srpkinja u tom trenutku otudjuje leksikon, pocinje da ga prelistava, zgranuto gleda u Sanju i kune joj se svim svtim da joj ona petica nece ostati za polugodiste.)...
Pitanje o najboljim drugovima i drugaricama je tek bilo hit. Ne znam nikoga ko nije imao bar 12 najboljih drugarica i 10 najboljih drugova. Naravno da je definicija najboljeg druga tad bila 'osoba s kojom blejim na odmoru'.
Ko danas bez blama procita svoja upisivanja, svaka mu cast. Predivna uspomena na predpubertetski period zivota.

Osoba kojoj ostane viška mjeseca na kraju novca!

Sinonim za kud svi Turci, tu i mali Mujo. Izraz je veoma primenljiv na mejnstrimere. Što je nagib nizbrdice veći to je veće ubrzanje kotrljanja govana. Statistički gledano, ova pojava je masovna i čini većinski procenat mlade populacije zemlje Smrdije. Isti je slučaj i sa govnima u WC šolji. Kada pustiš vodu, ona se sva izgube u svom mizernom vrtlogu zanosa i idu u jednom smeru (kondukter ne nudi povratnu) - ka kanalizaciji (ili ka septičkoj jami).

U carstvu životinja označava prestiž, dok među ljudima označava da dotični ima par robija iza sebe. Jedan od onih sa kojim se ne treba kačiti, kojima ne treba reći ne. Zajebaće te, a ako ga nekim slučajem odrukaš, ili pokušaš da mu se revanširaš, vratiće se u aps. Jer je, jelte, odrobijao tebe.

Plafonjerka, inače luster, ako se može tako nazvati, jer uopšte ne visi, već je pričvršćena za plafon. Ona ima i dobro i loše značenje... Dobro značenje: U slučaju običnog visećeg lustera može se desiti da neko ko je malo viši visok udari glavom o isti, često dešavano, međutim plafonjerka ne visi, i o nju udariti glavom može samo Vlade Divac. Loše značenje: U slučaju depresivnog stanja, ne može se obesiti, što nekim patetičnim ljudima izbriše svaku nadu o oduzimanju svog, eventualno tuđeg života.

Neartikulisana pojava koja se javlja jednom u životu, a možda ni toliko. Retka kao kometa, ili 13. plata, fantomsko govno, napaljena švabica kojoj si ti meta ili ćaletove srdačne donacije. Jednom rečju PODRIGUŠA. Al nije to sve. To je vetar iz pakla od koje opada kosa, eksplodiraju oči, izaziva komu, reumu, rak na noktu, odvaljuje pluća, resetuje mozak i izbacuje hranu iz tastature. Javlja se obično u najkritičnijim trenucima, kad zakaže i mozak i sekirče.

Prvo i prvo, JEBEM TI MATER ONU KORUMPIRANU ELEKTRODISTRIBUTIVNU.

Poč'o si da radiš preko veze pošto ti je majka progutala sadražaj testisa direktora jer je došla da ga izmoli za zaposlenje svoje greške od prije 20 godina kad joj je čamuga iz mirovne misije UN-a muno palamar manirom dogistajl u prostorijama tadašnjeg crvenog krsta. Im'o si sreće da dopadneš u radnu jednicu kod najboljeg i najsmirenijeg majstora koji te je takvog maloumnog naučio malo oko struje. Čo'ek more sigurno da k'o od šale radi u školi za decu sa posebnim potrebema jer ti si mu najbolja referenca. Ipak, pošto tvoja retardacija funkcioniše u tri smene i nikad ne spava napravio si mnogo grešaka na poslu. Međutim, ponovo ti je uskočila ženska familija i odobrovoljila je direktora svojim oralnim i analnim sposobnostima, te si prebačen u službu za popisivanje brojila. E tu kreće zaplet.

Pa jebemu kolje, mogu da razumem da si retardiran i malouman, pa da si i ponekad malo bezobrazan, ali da si šaban titanskog opsega - e to moj moralni digestivni trakt ne može da svari. Kako je moguće da mi svaki mesec polomiš ključ na vratima od kutije u kojoj se nalazi sat? Je l' ti misliš da sam ja to stek'o jebavajuć' tuđe žene i drkajuć' kurac? Krute jebo, osam brojeva ne znaš da očitaš. Zadnji mesec si mi očito brojilo k'o da sam fabrika glinice boktejebo. Alo vole, zar ti nije bilo sumnjivo što sam potrošio struje u rangu dvomesečne proizvodnje Đerdapa? Majmune kad sam vid'o račun za struju završio sam hitnoj! 'Naš šta? Da si mi bio pri ruci izb'o bi te vilama po nogama, pa bi uz'o malj za kočiće kad prepinjem krave i duvo u glavu dok god ne polupam to teke bede što se krije u unutrašnjosti kockaste lobanje.

Dobro ajde, pogreši čovek! Najviše ja što nisam postavo minu ispred brojila pa da te pošaljem u invalide i fizički, kad si već od rođenja psihički osakaćen, da zaokružimo celinu. Jebo te odžin zapis, pa zar je moguće da je čamugina sperma bila toliko lošeg kvaliteta, jer mama, osim što je kurveštija, sasvim normalno izgleda. Garant je neki somalijac obogaćen osiromašenim uranijumom koji se prošvercov'o u liberijske unproforce.

Ali jarane...od sutra...od sutra okrećem novi oružani list! Ima da stražarim ispred kuće sa automackom puškom i čekam pa da vidim ko koga, đe i šta očitava, da ti se ja najebem mame milosne, da ti ja kundakom brojim rebra, da te prepravim kako treba, da napravim magarca od tebe, ali ne more dvaput isto. Doćete i to doćete svi!

Usklik olakšanja prouzrokovan prevrtanjem želuca na morbidne, neželjene, ali istinite činjenice koje krase pojedine delove ovog putujućeg globusa.

Mitsko biće koje nikada niko nije ni čuo ni video, ali je definitivno od njega nešto pročitao. Fantomsko stvorenje veoma slično Jetiju, Čupakabri ili, pak, Deda Mrazu; iako, naime, nema i najmanjeg dokaza da postoji, svi u njega veruju.

Elem, nastanjena na područjima oko Četa i Foruma, ova endemska vrsta ( koja to ustvari i nije ) se već godinama svojski trudi da ostavi kakav - doduše, virtuelni - trag o svom postojanju i slavnim trsiteljskim poduhvatima ali živog primerka koji diše i pije pivo do dana današnjeg NIKO ( pa čak ni jebeni Ber Grils; prim.prev.) nije ni upoznao a kamoli proverio njegov navodni pastuvski CV, a sumnjam da će se to promeniti i do onog dalekog trenutka u budućnosti kada za sto i kusur godina našeg dragog i voljenog Kaizena poput Volta Diznija budu zamrzli u jebeni kriogen, u nadi da će se kad-tad pronaći lek za smrtonosnu boljku koja ga je zadesila. Ipak, na ovom mestu bi valjalo - i to najviše iz razloga optimalnog trajanja ovog teksta - nabrojati par stidljivih primeraka koji se onako muški trude da ponesu tu laskavu titulu Jebača sa Vukajlije...ali me u tome sprečavaju pravila auto-cenzure koja sam nametnuo samom sebi ( koja mi, između ostalog, ne dozvoljavaju da govorim i o izvesnom autoru šarmantne pojave i štekarske fudbalske prirode i njegovoj "energetskoj" avanturi ). A i mogu nekako BEZ tih osam 'iljada minusa. Ne računajući duple naloge, razume se.

Treba, doduše, razumeti te hrabre ljude. Verovatno inspirisani ličnim seksualnim avanturicama ostvarenim širom virtuelnih društvenih mreža, ova gospoda su, prirodno, očekivali da svoj nepobitni dečački šarm iskoriste i na sajtu vrste Vukajlija gde bi do izražaja svakako došao i njihov isto tako dečački humor. E sad, da li zbog toga što to Bog nije dozvolio ili je, pak, Đavo navratio do Žargonauta i rešio da tamo i ostane, tek, pomenuti pristup je kod ponosnih, tvrdoglavih i izuzetno zajebanih Vukajlijašica naišao ( i dalje nailazi ) na neprobojan zid sačinjen od fora, fazona i igrica koje se obično završavaju sa sada već paradoskalnom rečenicom "Ne, nećeš jebati." Jer, u tome možda i leži glavni razlog nemogućnosti postojanja kreauture iz naslova - mi muški smo na Vukajliji konačno naišli na sebi ravne. A to je čudovište koje smo sami stvorili...idioti...

Pink BH je televizijska stanica iz BiH.To je mladja sestra cuvene TV Pink iz Beograda a formirana je da oni programi,filmovi i serije koji nikada nece ici na TV Pink a kupljeni su,ne propadnu vec da se prikazuju bosanskim glavama koji su naucili trpiti i vece gluposti od ove.Ova tv stanica ima dva studija jedan u Sarajevu a drugi u Banja Luci a u najavi je i otvaranje studija u Mostaru do 2058 godine cime ce Pink BH dokazati da postuje konstitutivnost i ravnopravnost naroda iz BiH.Dvije udarne emisije ove tv stanice su Sarajevo Online i Made in Banja Luka (emisije tipa City na TV Pink)koje nas sedam osam puta dnevno egzaktno i precizno obavjestavaju o svemu sto se desilo jucer.Filmovi koji se prikazuju su premijere imali sredinom sedamdestih i pocetkom osamdesetih godina i oni nisu uspjeli proci rigorozan kriterij urednika sa Pinka Beograd pa su dati mladjem bratu.Cak i Zvezde Granda odusevljeni fanovi moraju gledati sa sedam dana zakasnjenja jer kad se u Beogradu emituje 2458 Popovicevo uzvikivanje pobjednika u Bosni je na rasporedu tek 2457 na veliku zalost siroke inteligentne populacije iz BiH.Ostale emisije su "kolaznog"tipa pa u istim emisijama vidimo Gabi Novak i Tanju Savic odnosno Lea Martina i Acu Lukasa.Sve voditeljke i voditelji su vrhunski pripremljeni u postavljanju besmislenih pitanja tipa ko od vasih ukucana sada gleda ovu emisiju?????Roza boja je zastitni znak ove kuce i predstavlja "urban"stil tv prezentacije a sustinski ovu televiziju gledaju samo papci te oni koji jos sanjaju kablovski ili digitalni signal.Svi vi koji imate nesto protiv TV Pink Beograd samo jedan jedini dan pogledajte Pink BH i shvaticete da sa vama nesto nije u redu kad kritikujete maticni Pink.Reklame na Pinku BH imaju sasvim demokratski tretman jer se prikazuju uvijek i stalno i ujutro i navecer i u podne konstantno,stalno bez ikakve koncepcije smisla i duzine trajnja cime ova televizija dokazuje svoju otvorenost naspram marketinskog trzista.Prime time emisija je Sex i Selo koja predstavlja najgluplju,najkretnskiju najgoru kopiju od svih kopija najgore ikada emitovane epizode Top liste nadrealista.Bosanski pink je vas prozor u......

Izlapotina. Sprema prijemni čitajući Bibliju i uz film "Kad jaganjci utihnu". Toliko matora osoba da sveti Petar prosto vapi da je pomazi po ramenu i poželi dobrodošlicu.

Kaže se za vodu za piće sumnjive bakteriološke ispravnosti.

Nepovrat propuštenih prilika kroz bahatu prizmu filmske replike zapaljenih sela. Svođenje računa na manje popularan način i omaž vozu na koji samo malo okasnismo. Kajanje.
:Radismo onako kako htedosmo i naravno pritom bejasmo valjani, časni i pošteni, već nam sutra nametnuše drugačije! Valjda smo se snašli! Ko danas dohvatio obojke a ko opanke bolji je makar onoliko od onoga što sutra neće ni toliko!... Fora, je l'? Hehe, jepse pesimisto!:

Ašram. Verovatno druga najgadnija kombinacija slova na svetu posle celokupnog "Nemačkog Rečnika sa Gramatikom". Međutim, iako zvuči kao nešto što je moglo izaći iz kloake jedne steone krave, pomenuti pojam je zapravo stara indijska reč koja se otprilike znači “manastir tišine i duhovnog mira”, što je sasvim i logično obzirom na to da su kategorije “tišine” i “mira” poprilično zajebana stvar u hinduističkoj religiji. Ono što, pak, Šiva, Bramavutra i ostatak sakralne ekipe nije mogao da zamisli ni u najgorem bolivudskom filmu od 4 sata jebenog igranja i pevanja, jeste bilo to da će jednog dana u Indiju početi da dolaze i njima da se mole i ljudska bića koja su, ako ništa drugo, barem dva-tri puta TEŽA od lokalnog stanovništva, uz to isto toliko puta i gluplja. Ili ipak nisu? Pretpostavljam da odgovor na ovo pitanje postaje sasvim irelevantan ukoliko vam kažem da su ta bića - AMERIKANCI.

Elem, šta je to spojilo ove dve toliko različite kulture (tačnije, jednu KULTURU i jednu NEKULTURU; prim.prev.) verovatno niko nije u stanju baš do kraja da objasni, ali se pretpostavlja da je u tome najveću ulogu odigrao MOZAK tj. nepostojanje istog. Jer, kako drugačije opisati pojavu u kojoj veći dugi niz godina gomile i gomile gorepomenutih „izgovora za ljudska stvorenja” dolaze iz svojih jebenih Sjedinjenih Država u Indiju, duboko uvereni da će tu i SAMO TU shvatiti smisao sopstvenog postojanja, života i – usudiću se da kažem – onih navijačkih kapa sa ugrađenim rezervoarima za pivčugu sa strane (ovo poslednje, cenim, i ne zahteva neki smisao)?

Gojazni, zadrigli, para puni i naoružani onim, za njih, tako karakterističnim kretenoidnim osmehom (koji možda još samo raspali Englezi mogu da ugroze), oni su odlučili da preduzmu nešto posve radikalno u pogledu svojih ispraznih života, a može li šta biti radikalnije od odlaska u zemlju u kojoj skoro uopšte nema Jevreja? Uostalom, Meri i Džon su bili pre par godina i nalaze da je to bilo “soul-refreshing” iskustvo! I tako, puni pozitivne energije i nade u Spasenje sopstvenih duša - i uopšte ne posedujući reč “transfer” u svom rečniku, bajdvej - oni su se uputili u duhovnu avanturu svog života spremni da odbace sav do tada u sebi akumilirani stres, negativitet i kreatin iz McNuggets-a i prigrle sve što je novo i sadrži jebeni kari.

Inače, jedan dan u Ašramu košta 250 dolara. Jebiga. Ko je rekao da će duhovni put biti džabaka...

Poslednji dobronamerni pokušaj plaćanja računa koji premašuje finansijske mogućnosti i kreditnu sposobnost.

Veri mač gud zajeban lik. Tokom vožnje će se truditi da po svaku cenu izbegava prečice, pričaće viceve iz vremena Gruča Marksa, psovati, puštati turbo folk, i da kreće sa pitanjima. Ko si? Jel ti ćale bio na ratištu u Bosni.? Čime ti se ćale bavi? Čime se ti baviš? Ono što svakog taksistu čini jedinstvenim je izgovaranje gore navedenih pitanja uz odbijanje dimova, I blaženi osmeh na licu koji je imao i Jusuf-paša daleke 1702, u Carigradu dok ga oralno zaovoljava mlada orijentalka. Druga situacija je dolazak na odredište na koje si želeo da stigneš. Tada se iz nadrkanog kromanjonca pretvara u slatkorečivu čivavu. sa ciljem da zadrži kusur. Ako to ne upali, brojaće pare u novčaniku sve dok se ne smiluješ I polkloniš mu kusur.
Nepisano pravilo divani da je najgori taksista u velegradu. Posle se pitate zašto ljudi idu pre trolom, busom nego taksijem.

Rečenica posvećena svim zavisnicima od električnih uređaja, njihovih funkcionalnosti, i onima koji se tako osećaju.
Kada dođu do stadijuma da bi prodali majku i oca, bližu i širu familiju, pa čak i od šuraka pašenoga za svoj elektrikus simpatikus, zalivali banderu svakog dana samo da bi imali struje, zalepili na "off" dugme papir sa rečima "Ne gasi!", trpeli ujede bezbroj komaraca u parku samo zato što tamo ima wireless, propustili svaki veći i manji hepening samo zato što su zaglavili na 23. nivou igrice i zainatili se da ga pređu - došli su u situaciju da postaju briga cele porodice, tačka nagomilavanja svih optužbi i zakeranja, a i elektrodistribucija im je broj telefona stavila na crnu listu i traži specijalistu za razgovor koji će objasniti da izmena električnih kablova nije vršena zadnjih 40 godina i da je stanje po tom pitanju više nego alarmantno.

Mučna i surova igra veoma popularna u vozilima gradskog prevoza. Stekla je ogromnu popularnost i na ovim prostorima zahvaljujući nehumanim uslovima za boravak u prevozu, usled čega se javlja neopisiva potreba za ispoljavanjem svojih sadističkih potreba i zagorčavanja iovako kranje stresnog puta slučajnim saputnicima. Za revolverom, u srpskoj verziji za peršunom i cegerom, nalaze se heroji kamenog doba, moćni ratnici koji se bore protiv nevaspitanih mlađih generacija drogera, njhovo veličanstvo, babe! Naravno, u njih se ne ubrajaju urbane nalickane beogradske ženice od šezdeset i kusur godina, već stariji i ruralniji primerci. Ostali učesnici igre, tj. žrtve su svi putnici mlađi od četrdeset godina, a u nekim verzijama igre i ta granica se gubi. Igra počinje ulaskom našeg revolver-cegeraša koji započinje igru zavrtevši svoj svemogući pogled po autobusu. Onaj na kojem se zaustavi babin urokljivi pogled osuđen je na suroviju kaznu od one koja je primenjivana u originalnoj verziji igre - smrt u najgorim mukama usled gušenja u revolver-cegeraševom neodoljivom telesnom mirisu, a ukoliko je na podijumu za igru gužva, primenjuju se i metode prebijanja žrtve (koja sedi, normalno) cegerom, svežim povrćem sa pijace, nekom motkom ili jednostavno dupetom koje će sesti preko vas ukoliko odbijete da ustanete.

Isto što i nabasati, ali brže za zeru i sa manje očekivanja. Ni pet ni šest, naći se u neočekivanoj situaciji. Da li u nebranom grožđu ili u loju k'o bubreg, odlučuje viša sila.