Uglavnom ih je moguće naći u samom centru grada, na ulazima u tržnim centrima i podzemnim prolazima. Razgovor počinju sa ''dobar dan, da li imate vremena za jedno pitanje?'' na šta obično dobijaju odričan odgovor. Međutim ako pak vaš odgovor bude potvrdan ponudiće vam mogućnost da pomognete nekome i učestvujete u već nekoj humanitarnoj akciji na neki od sledećih načina:
1. možete dati 200 dinara za neki šašav kupon koji u suštnini ničemu ne služi
2. kupiti hemijsku olovku za 100 dinara
3. kupiti neke časopise, novine za 300 dinara
i još bezbroj drugih načina...

To je nesto najlepse sto mozete da vidite nakon npr. 10ak godina odrastanja i uz njih mozete cak i da zaplacete,posebno ako jos vidite i neku vasu staru simpatiju,vasu staru vaspitacicu koja je sada potpuno drugacija,stare dobre drugare sa kojima mozda vise i nemate kontakte,tadasnju modu odevanja,vas naivni decacki osmeh...nostalgija.

Još jedno u nizu pitanja koja u našem narodu iz nekog razloga moraju da sadrže ili kurac ili pičku materinu, a koristi se kada neko radi nešto što mu u životu ne treba i može ga dovesti u neki problem, kao i kada kupi nešto što je ružno ili nikada neće koristiti.
Postoji i ublažena verzija bez kurca, gde se koristi andrak, ali to je ređa verzija jer mi nešto i ne volimo da ublažavamo.

Kažemo za lika koji po xyz put pada na vozačkom. Ako padne još koji put, napuniće 60+ godina i moraće da svake dve godine ide na lekarski pregled....

Fraza, stalni epitet uz pitanje koje oznacava nevericu, podsmeh... Verovatno izmisljeno od strane pripadnika muskog pola, posto je tu da zameni onu vulgarniju "koji kurac"...

Jos jedan od apsurda koji predstavlja zivot na Balkanu.

Bajalica koju često možete čuti na posnim slavama, kada se posle sve ribe, pasulja i ostalih posnih zajebancija iznese prase na sto. Domaćin je u većini slučajeva onaj koji je toliki svetac da mu ne treba pop da mu seče kolač, čovek kome se jebe za krompir salatu, ribu, pitu sa sojom i ostale rekvizite posne slave.

Opaska prenošena sa kolena na koleno od pra predaka naših, danas se koristi kao odgovor na ljubazno pitanje domaćice na slavi.

Prapovijesni Instagram. Filteri su ovisili o umijeću slikara.

Prvo suočavanje sa papirologijom, prilikom upisa u lokalni fudbalski klub.

Moto za preživljavanje u mutnim vodama.

Ili ne mogu bez tebe.
Pošto je opšte poznato da Čarli Šin ne može bez zapošljavanja Bobana, tako je i ovo: svisnuo bih da te nema ...

Аргумент којим студенти медицинског факса губе сваку расправу о тежини факултета са другим студентима.

Не. Не мислим на слике пијаног кума који 'вата деверуше засису. Ни на километарска кола која се везу сатима. Ни на дечицу која дирају тетама ноге испод стола.

Мислим на слике младог пара непосредно пре венчања. Покупљене са углађеног запада, теже да наруше традицију српских прослава уласка у брачне воде.
Наиме, млада која је задужена за естетски део свадбе, наоружана интернетом, налази разне форице не би ли њено венчање измигољило из дубоке сељаније свадби авериџ сербина.

Једна од најљигавијих ствари долази из објектива набуџеног апарата фотографа задуженог за дигиталне успомене са весеља.

Слика младе и младожење како се држе за руке док их њихови најбољи другови вуку на супротне стране не би ли их љубоморно сачували само за себе. Awwww!! Како сwатко! А они се таки wоле и не допуштају да ух другови раставе! Миииице!
Или, знате она, кад иза дебелог дрвета са једне стране вири млада а са друге њен изабраник. Па како је тек то слаатко! Играју се жмире. Будалице мале. Као нека деца су. Голупчићи.

Пу бре! Мршћи ми сочију!
Мада, та појава није ни била тако иритантна док се није проширила. Сада сваки јебени брачни пар коме је фонд за такву врсту прославе виши од професорске плате са топлим оброком + путни трошкови има слике у том фазону. Углавном их окаче и на фејсбук. Ни мање ни више, него на насловну.
То је и један од разлога ширења одвртне епидемије неоригиналности.

Ближи ми се свадба. Ваља унајмити фотографа.

Uvek sam se pitao ko ovakve snimke pravi? Da li su namešteni ili stvarni? Ko bi se time bavio i iz kojih interesa nameštao npr svoje dete da tresne glavom o prozor? A onda sam jednog dana otišao u jagodinski zoo-vrt, video sredovečnu gospodju najnormalnijeg izgleda kako se upisuje u knjigu utisaka i svojim rodjenim telefonom uslikao sledeći natpis:

PRVI PUT SAM MOJU SNAJKU VIDELA KOD PAVIANI

То је мршава, лепа, згодна, срећна, задовољна и насмејана девојка насупрот исте ње са слике "пре" упоребе чудесног препарата.

Поред осталог, поменути препарат јој је избелео све зубе који сад имају боју креча, кожу са бубуљичавог лица јој је заменила дечја гуза, не сећа се више значења речи "целулит", пазух јој је трајно и безболно издепилиран, мушкарци су почели да се окрећу за њом на улици, одмах је нашла посао и почела да се забавља са шефом, и што је најажније, од некадашњих 106 килограма без гладовања, само употребом овог препарата је стигла до 96!

Namćor koji ima perfidne metode kad ih koristi na jednom jedinom detetu, agresivne ako ih primenjuje na grupi dece.

Уколико услед недостатка инспирације, сна, мозга или виспрености, не знате шта ново да напишете на вукајлији (а већ 2 дана нисте написали нову дефиницију, па Вас `вата фрка), онда лепо окачите неку слику Бате Живојиновића, у нади да ће баш та бити под редним бројем 1000. у његовој дефиницији.

Lik koji je umislio da je duhovit zbog toga što je čuo par viceva a od toga nekoliko njih i zapamtio pa ih sad prepričava kad god stigne. Karakteristike su mu još i izuzetno glupi vicevi, to što se smeje na početku, sredini, pretposlednjoj rečenici i kraju vica koji upravo on priča i naravno njegov smeh nadjačava smeh ostalih prisutnih osoba a neretko je to posledica toga što se niko drugi i ne smeje.

( Ovo ,, parodija'' se NE odnosi na klipove, tipa: bobo smrade, kita u billa, zajecarsko pivo, taribo vest.....ovo se odnosi na filmski zanr )

Kada su se pojavili prvi filmovi koji su ismevali Holivud i tinejdzerske filmove sa uvek istim sadrzajem, tvorci tih filmova nisu ni sanjali da ce sa par dobrih fora kasnije stvoriti sasvim nov zanr.
U pocetku je cela ta prica krenula, kao sto rekoh, sa par dobrih fora, sa umerenim, inteligentnim humorom koji je bio u stanju da ga tvorcu originala zavuce do balcaka, a da i dalje film ostane u fazonu: ko? ja? ma neeeeee.... to su bila originalna, kreativna ostvarenja, puna ironije i zdravog humora i time su zasluzivali odlicne ocene kriticara.
Medjutim, posto su te parodije bile poprilicno niskobudzetne, a u odnosu na ulozeni novac donosile su velike profite, bile su odlican materijal za komercijalizaciju. Milion rezisera su ostvarile jos milion ostvarenja, zeleci da se preko noci vinu do zvezda. A sta se dobija kad se sabere odlicna,kreativna ideja, namenjena ,,odabranom'' krugu ljudi, krugu ljudi koji shvata taj humor + mejnstrim, komercijala? Cist promasaj sa eventualno 2 do 3 scene koje ce vas mozda namejati! Snimljeno je bezbroj filmova, sa vec oprobanim, izlizanim forama, sa gotovo istom glumackom ekipom, sa gotovo uvek istom ,,zrtvom''. Ismevajuci, bukvalno sve, ne pazeci da taj humor ima malo bilo kakve mere, stancujuci parodije na gotovo svaki film, po, kao sto rekoh, istom sablonu, ,,parodija'' je otisla u krajnost i postala ono sto bi trebalo da ismeva:ne kreativnost, sablonski rad i niskobudzetni film za jednokratnu upotrebu.
I tako, jos jedan potencijalan izvor remek dela u svetu komedije se ugasio. Pomalo podseca na neku lepu devojku koja se mlada podala prostituciji i unistila sebe.