To pomisli neko ko sretne bivšu posle 10 godina i vidi da se ugojila, vuče petoro dece sa sobom i histerično viče na njih.
A kako je kul riba bila.
Period posle isteka 90. minuta utakmice koji je nedovoljan da padne gol koji vam donosi veliki dobitak, ali sasvim dovoljan da padnu dva gola koji vam ruše do tada dobitan tiket.
Onih nepodnošljivih 20 minuta koje se nakupe izmedju kafa, pauze, divana, obilaska kolega po drugim kancelarijama, odlaska na teren, pripreme za rad, surfanja po netu,....
Covek za cijeg se zivota pravila menjaju, ali nikada u njegovu korist.
Secanja jednog starca:
"Kada sam bio dete vladalo je pravilo da za ruckom uvek otac (ili bilo koji najstariji clan porodice) dobije batak, a mi deca zeljno gledamo u taj prizor mastajuci kako cemo jednoga dana i mi odrasti i biti glava porodice. Elem, kao da je neko namerno udesio da ja odrastem bas tada kada se pravila menjaju, te sad vlada moda da deci i unucima ide ta zeljena poslastica. Pitam se, hocu li ikada stici na red za batak?"
Skupštinski trol, level pro. Singularna imenica proceđena kroz mikrofon predsedavajućeg, upućena zažagrenom poslaniku koji je zaposeo govornicu k'o komunisti Dedinje '45 i nedvosmislena opomena istom da je predviđeno vreme za njegovo izlaganje/repliku uveliko na svom isteku.
Proizvoljna priroda trenutka opominjanja cenjenog predstavnika naroda u njegovom preljevanju jedino je analogna sviranju pasivnog napada u rukometu od strane rendom skandinavskog sudije, a u zavisnosti od njegove stranačke veroispovesti i drugih zločina.
- Ćale, daj neku kintu, par iljada, ovo-ono...
- Par iljada, a? Pa jesam ja bankomat, pička mu materina, pa da u mene ubaciš karticu a ja pljunem pare?! Pa ja u tvojim godinama nisam od oca SLANIK smeo da tražim a kamoli novac! Sa šesnaes' sam počo da mu pomažem u radnji da bi imao stan i 'ranu, kakvi kurac džeparac bre! Pa ujutru u školu, onda u KUD i posle opet na pos'o! Kad bih negde hteo da izvedem devojku - za ruku pa na Kalemegdan, da se šetamo! Pili vodu sa česme, bre, ništa nam nije falilo! Kući napravim sendviče i domaći klaker pa idemo na izlet do Košutnjaka...i to AUTOBUSOM! Imao sam jedne patike, jednu dobru košulju, jedne farmerke...A ti? PUN ORMAN GARDEROBE! Meni orman bio pun KNJIGA, bre, nije bilo knjige koju nisam pročitao u tvojim godinama! Te Tolstoja, te Dostojevskog, te Selindžera, te Štajnbeka, te...
- Vreme.
- Jeeeste, sine, drugo vreme bilo, nego šta! Pa jedva skupiš neki dinar da kupiš novu ploču Lenjingradske Filharmonije ili odeš u bioskop da gledaš "Žaoku"! Kokice si samo mog'o u filmu da vidiš, bre!-----------------
- Brate, kako bilo na Kopu? Si sobalio nešto? Msm van staze, hehehe...
- Hehe...E a pazi, brate - dolazim ja u taj pansion u Brzeću, uzimam kofer iz busa i gledam de ću da iznajmim skije i to, e a počela da rominja neka kiša, rek'o, pičku materinu, ne mogu da veeerujem da će ovako da mi počne "kopaklabana", hahaha, msm nisam ja to izvalio nego jedan batica koga sam upoznao u busu, e a lik je luuuud, trenira tektonik, to ti je ona vrsta...
- Vreme, brate. Vreme.
- Uglavnom - tanjiraču video nisam, opijao se svako veče sa ovim tektonikom, mislim da smo jednom i kresnuli...al se ne sećam, jebiga.
Kad glledaš novogodišnji program na HRT-u ...13. januara uveče.
Nije meni problem da idem na posao,meni je pun Qrac 8 sati da cekam da idem kuci!
Dokaz da je Ajnštanova teorija tačna u praksi izgleda ovako...
Ujutru, u krevetu:
Pogledaš na sat, 7:45
Sledećeg trenutka, 8:45
Na poslu:
Pogledaš na sat, 14:20
Pogledaš za 20 minuta, 14:21
Performans najuočljiviji prilikom učenja.
Vau, tek sam na desetoj strani a već su četiri sata prošla!?!
Jadan, čemeran i patetičan pokušaj vlasti da se, putem medijskog nacionalnog servisa, oživi kampanja povećanja nataliteta i "dirljivim" scenama odrpanih roditelja koji žive u šupi kao neki podstanari, utiče na svest naroda u tom smeru.
Povećanje nataliteta jeste jedno od suštinskih pitanja vezano za egzistenciju našeg naroda, ali je ipak veoma teško odlučiti se za treće, da ne spominjem četvrto dete, ukoliko roditelji nemaju elementarne uslove za takav korak, čemu ipak najviše doprinosi finansijska stabilnost i zdrava međuljuska atmosfera.
Tako se naša vlast, umesto redovnim mesečnim finansijskim bonusima i zakonskim uslovljavanjem firmi o brizi prema majkama sa više od dva deteta, odlučila da putem televizijske patetike potpomogne narod u moralnom smislu, i da ih podstakne na razmišljanje, tipa: "Jaaaaao, vidi ih... ako oni mogu, pa vala i mi možemo. Radosave, napravi mi odma' petorke...".
Ustvari se u redakciju javljaju očajnici kojima i sto evra, koliko im ovi verovatno i daju za učešće u emisiji, znači kao kiša beduinima.
Pomenuh li već, koliko je to jadno, čemerno i patetično...?
- "Daj pare narodu, stoko tajkunsko-političarska. Ja vam prvi obećavam četvorke..."
Stvar (ako se tako može reći) čiji je zub pojeo većinu stvari na svetu.
Vrh one piramide je pojeo zub vremena.
Pola koloseuma je pojeo zub vremena.
Babe je pojeo zub vremena.
Prethodno važi i za dede.
Sva čuda sveta je počeo da jede zub vremena.Ovaj zub vremena će ako ovako nastavi da pojede samog sebe.........
pojava kojoj je teško čoveku udovoljiti jer u večini slučajeva nismo zadovoljni kako ono teče.
u krevetu...
pogledaš na sat: 7:30
pogledaš za 5 minuta: 8:45
u školi...
pogledaš na sat: 18:40
......pogledaš za 5 minuta: 18:41
Jedina stvar koja teče, a ne može da se prospe.
Odlaže pravi i direktan odgovor dok ne smisli neki koji će ublažiti reakciju sagovornika, a za koji još nije siguran da li će biti istinit ili ne.
Pravi odgovor u većini slučajeva njega čini grbavim, a odlaganjem stvara sebi prostor za manevar i izbegava neprijatnu tišinu gomilajući neke ustaljene i nebitne reči i izraze za to vreme dok smišlja.
To je ono što protiče brzo kada se zabavljaš, a neverovatno sporo kada ti je dosadno. Neki su govorili da zapravo ne postoji, ali se ispostavilo da ih je baš ono ubilo.
Najveći srpski neprijatelj (pored promaje).
- Auuu matori, da sam imao još malo vremena, sve bih uradio, majke mi!
Ljudska subjektivnost, pojava koja ne bi postojala da ne postojimo i mi. Uvek mislis da ga imaš dovoljno al' ipak se sjebeš i ne uradiš većinu stvari koje si želeo, možda zbog nedostatka istog ili zbog nedostatka hrabrosti.
U tim nekim užasnim trenucima kada konačno uvidiš da nisi večan i da ga ipak nemaš dovoljno, osetiš svoj puls i strujanje krvi i shvatiš šta sve imaš, i koliko malo šansi imaš da ispuniš sve što si želeo. Ne propuštaj pucanj pištolja koji najavljuje početak trke, jer kada se nađeš u zaostatku, bićeš usamljen, tvoje plavo nebo biće prekriveno dimom paljenih snova i želja, sve što si nekada želeo nećeš moći ispuniti. Počuj taj zvuk života i seti se sebe kao onda kada si bio klinac, kada ti je bilo svejedno, kada nisi video groznu i odvratnu stranu života. Snovi koje si nekada stresao sa svoje kose opet počni da sanjaš, jer nikada nije kasno.
(U sebi) Hmmm, hoću imati vremena da serem..
Ipak ne...3 sata kasnije vidiš sebe kako čučiš pored drveta i brišeš bulju od drvo.
Misaona dimenzija koju je čovek smislio razmišljajući o nekim pojavama u životu koje nije mogao da razume i objasni.
Uvek imajte na umu: ne prolazi vreme! Prolazimo mi!
