Toliš je izraz koji zamjenjuje riječ mentol (ne biljku), tj. te dve riječi imaju isto značenje. Kao pogrdni naziv.

Dakle nije vozi. Kola se upale i teraju dok ne stanu. Kao što se tera stoka. Ako staneš, stoka se raziđe, pa nemo'š krenuti. Ozbiljan je to pos'o. Mož' da se stane malo, kad se prelazi brvno, ili na semaforu. Al tad podvikneš i nastaviš da teraš. Jedino ako naiđeš na provaliju, ili se neko prevrn'o. Onda staneš i gledaš. Pustiš ovce da se odmore i tražiš domaćina da pitaš šta je bilo. Onda lagano kreneš napred. Kad zamakneš za krivinu, odma' daš gas. A ako naiđeš na vlast, usporiš. Možda nemaš pečat za sve ovce. I ako neko sporije ide ispred tebe, obilaziš ga bez pozdrava. Šta se šetka tamo gde se tera.

Ono što će,kad-tad, iskoristiti pametna žena, naravno ako ga ima. Ako ga nema pljuvaće onu koja ga ima i nazvaće je kurvom. U isto vreme će joj zavideti i biće svesna da ova prva, ipak, ima daleko veće šanse da uspe.

Turska reč za put. Koriste je stariji ljudi u njenom osnovnom značenju i mladi kada nekog hoće da oteraju, ispale.

Uzrocno-posljedicna relacija sa obicno apstraktnim zavrsetkom. Posljedica u 9/10 slucajeva mora biti intenzivnija od uzroka, sto se kosi sa prvim principiom termodinamike i uvodi pitanja u pretpostavku o eventualnom postojanju perpetuum mobile-a. Sa druge strane ne kosi se sa teorijom haosa. Kauzalnost je operacija sa fraktalnim ishodom, odnosno nepredvidivim ponasanjem.
Uprosceno, kada kazete nekom prolazniku dobar dan, a on vas posalje u pizdu materinu, vasa sljedeca reakcija je cisti proizvod kauzalnosti. Da li cete ga udariti poslati nazad u njegovu ili pak se nasmijati i proci, ili se ne nasmijati uopste? Toliko je opcija, a toliko jednostavan uzrok - dobar dan :)

Objekat najčešće lociran u hodniku kuće pretežno korišćen za finalno lickanje pred polazak u grad, ili neki drugačiji formalni ili neformalni događaj.

To je naravno samo paravan.
U istini je objekat iskaljivanja frustracije pri ogromnim količinama besa i prezira prema samom sebi. Kada se toliko sebi zgadiš, da je izravan udarac svom silinom u njega, u nadi da ćeš udariti tu patetičnu individuu koja te podbulo gleda sa druge strane, jedini način da olakšaš osećaj gađenja koji te obuzima kada se samo setiš kukavičluka i licemerja koje si počinio nedugo pre da udješ na vrata i susretneš svoj mizerni pogled u odrazu sa njega.

Patrljci svega i svačega, koje prikupljamo tokom života.

- Klupko raznobojnih žica od kojih su nekada pravljene praćke.
- Petarda nađena na ulici, pri polasku na doček Nove 199...
- Kamičak neobičnog oblika pokupljen na ekskurziji u Grčkoj, namerno uzet u Delfima jer je vodič rekao da se ne sme ni kamenče odneti.
- Prva ukradena čaša u kafani. Trofej nad trofejima.
- Mala drvena kuglica sa dve crne tačke nalik očima, koju se šeta među društvom već par godina, upoznaje sa svima i predstavlja se kao Wiki.
- Parče drvene olovke iz prvog osnovne.
- Posvećena pesma od drugarice iz klupe, neki Bojan Marović ili tako nešto.
- Isečak iz novina koji je poslužio za start prve devojke na faksu, skrenuvši joj pažnju da liči na ribu sa slike, sa čupavom kosom i razjapljenih usta.
- Pečat kao propusnica za ulaz nekadašnjeg popularnog kluba, maznut sa stola na ulazu u teškom pijanom stanju.
- Majica ispisana imenima ljudi, poznatih i onih koji su imali marker pri ruci.

Razmišljanja u zlatnom periodu naših života, kada smo bez brige i pameti razmišljali o svakojakim glupostima, maštali, radili ono što nikada ne bi kao odrasli, verovali u svakakve laži svojih roditelja zarad što boljeg vaspitanja. Uglavnom su to stvari koje se ceo život pamte ma koliko one bile besmislene.

Misli se na u momentu ugašenu cigaru.
Odvija se tako što se ugasi žar, zatim se iskrene cigara tako da bi mogla da se preklopi filterom iliti pikavcem.

Ne znam zašto je taj princip gašenja tako čest. Verovatno, dok su sadašnji pušači, bili nepušači gledali prethodno pominjene kako jelte koriste sindrom preklapače tokom gašenja iste, pa im se na neki način to i dopalo.
Postoje razni metodi gašenja, naravno najlakše - ''šmekerno'' gašenje je udariti čvrgu pikavcu da bi isti odleteo na neko specifično određeno mesto.

Prelazi u mehaničko gašenje cigare. Da se primetiti dok se istresa piksla pa se toliko ugašenih cigara pretvore u ćirilično ''G''.

Dolazak sveukupne rodbine noć pred odlazak u inostranstvo, sa riječima da ćete im faliti. Balkanski alfa - mužjaci vam stisnu ruku čineći je neupotrebljivom naredna dva dana, i istapšu vas očinski po leđima tako brižno da vam ostane pečat od njih za uspomenu, koji će trajati taman tih mjesec - dva dok ste vani. Zatim tetke, strine, ujne i co. (sa babama na čelu), koje pohrle k vama svojim vlažnim, sočnim, mesnatim usnama da vam vakcinišu obraze, čelo, nos i usta(?!) od svih poznatih i nepoznatih virusa i bakterija. Posle svih intimnosti, na red dolaze savjeti puni ljubavi i topline o ponašanju u tuđini, uz ubačena lična iskustva njih kao svetskih putnika...Nakon svega toga vam otvore kofere i uvale 4 kila kajmaka i 5 litara rakije da ne idete praznih ruku.

Kafa se u Srba tradicionalno ispija još od doba turaka koji su je i doneli na ove prostore. Solo, u društvu, ujutru, uveče. Nekad je sama sebi cilj, nekad je samo izgovor da se opali komšinica, drugarica, koleginica.
Opšte je pak poznato da mi balkanci svemu volimo da dajemo neki svoj lični pečat, da se izdvajamo iz gomile, da smo drugačiji, originalni, jedinstveni. Tako smo smislili da se uz ovaj topli okrepljujući energetski napitak sasvim lepo slaže rakija, poželjno proizvod domaće radinosti, spravljana od raznih voćki i trava. I toliko se ova kombinacija ustalila u tradiciji (čitaj: još jedan izgovor za svakodnevno šikanje radže jako je dobro prihvaćen) da su ova dva napitka spojena dok ih smrt (čitaj: pravilnik evropske unije o licenciranju i brendiranju domaće rakije) ne rastavi.

-Deda, otkud ti? Zar ti nisi...
-Jesam sine. Prošetajmo malo...
Nacija. Ista istorija, jezik, zajednička prošlost, kultura. Isti vladari, gospodari, isti ratovi, ubijanja i silovanja. Rođen u prelepom mestu, okružen divnim rekama i planinama, dobijaš pečat. Par slova određenog redosleda. Nevidljiv i prazan, ali bitan. Tako ti kažu. Jer TO si ti. Taj pečat.
-Jel znaš gde ti je otac?
-Znam. Otišao je da se nas brani.
-Da ubija. Otišao je da ubija...
Par desetina kilometara dalje rođen je on. Dete. Da, ali sa drugim pečatom. Par drugačijih slova. Biće nečije dete, pa nečiji otac, nečiji deda, nečiji prijatelj. Možda će biti čovek, možda ne. Biće tvoj neprijatelj ako tako neko odluči. Par stotina kilometara dalje rođen je još jedan novi život. Ali ovaj put sa tvojim pečatom. Taj je bitniji od drugih. Dalji ali bliži. Unutar tvoje linije.
-Otišao je tebe da osveti. Oni su nas napali.
-I po mene su došli zbog osvete. Kao što će i tebe poslati da nekoga osvetiš. Ko su oni? Ko smo mi...
Delićete istu krv. Tako bar kažu. Isti pečat - ista krv. Taj je tvoj. Naš. Onaj sa druge strane linije nije. Iako zamišljena, ona seče dublje od noža. Razara ljude. A krv je ista. Posebno kad se proliva. Kad svačija teče. Tad svi vide da je samo crvena. Pomešana. Tad je kasno.
-Oni su prvi napali nas pre osamsto godina.
-Godina. Isto to i oni kažu. Jel to razlog ili opravdanje? A pre koliko mrtvih i ubijenih je sve počelo? Koliko zaklanih? Pre koliko silovanih, razorenih porodica, prekinutih ljubavi, krcatih grobalja, razbacanih kostiju? Uplakanih žena, uništenih detinjstava, zapaljenih kuća, škola i sela...
Ko određuje granice? Vlasnik naših života. Određene su. Možda će se malo menjati. Ali će se opet iznova ubijati zbog njih. Razlog će se već naći. Zbog prošlosti ili budućnosti krv će opet teći. Zbog nečije odluke. Sve dok ima krvi.
-Jel vidiš onu devojčiću? Pogledaj joj plavu kosicu. Repiće joj je mama napravila a crvenu haljinicu tata kupio. Vidi kako veselo bere cveće.
-Ne vidim ništa. Gde je?
-Ti je nećeš videti. Ne možeš. Niko nikad neće. Za dve godine bi krenula u školu. Učila, stekla drugove, rasla polako. Kasnije bi se zaljubila, volela, bila žena i majka. Živi život dete moje. Oni za koje se svete bi želeli da živite u miru. U pravdi. Svi smo isti ljudi, ista stoka. Nemoj biti ničija imovina, ničiji rob. Da bi se što više njih videlo...

Obicno se misli na zenu posrnulog morala (kurva, drolja, itd). Stariji ljudi, namcori po karakteru, ucestalije koriste ovaj izraz kada ih baci u afekt zena koja radi na nekom salteru, prodavnici i slicnim mestima.

Termin koji se koristi u sportu poznatijem kao bodljevina bakova, a označava situaciju sličnu fajnal foru ili finalima u nekim drugim sportskim i manje viteškim manifestacijama. Obično se ugovori jedna ili više bodljevina kao uvertira za neku veliku , finalnu , sa većim fondom nagrada, janjetine, Zmaja od Šipova, Baje Malog Knindže i Ćane Bodirože. I tako imaš ugovorene borbe prema kategorijama, reputaciji bikova i novčanoj moći da izazoveš Kukana, ili Zekonju makar. Da bi izazvao Kukana ili Zekonju, moraš imati pomenute atribute u sticaju. Nije to FIFA , pa da pet likova šamara ostalih 20 do polufinala,i jedno jako četvrtfinale, kurac, ovako samo junak na junaka može udariti.

Ili jednostavno...

Proces skoro pa skroz obrnut od padanja u nesvest. Najčešće se javlja u ranim jutarnjim satima ili nakon popodnevnog sna. Javlja se kao posledica naglog ustajanja iz kreveta a proizvodi efekat višesekundnog pomračenja kako vida tako i svesti. Odmah nakon toga, povratili ste svest i potpuno ste se rasanili.
Problem predstavlja eventualna blizina kako tupih tako i oštrih predmeta na koje se možete udariti, ogrebati ili u najgorem slučaju probosti. Neretko je ova pojava praćena iščuđavanjem ukućana i pitanjem „Šta ti je, je l' ti dobro“. U narodu se za ovaj proces često kaže „Mrči me svest“.

Uuu sinak, dalje od ovoga nema. Biti ili ne biti Doroti. Kada te neko nazove kujom, situacija je prilično eskalirala. Postoje dvije opcije:
A) Najebaćeš mu se majke milosne i udariti žig kuje na njegovom terenu, te ga na taj način načiniti kvadrikujičarom za čitav mu bijedni život.
B) Dahćati ubrzano ispruženih prednjih šapa sa pogledom u kome se krije nostalgija za izgubljenim cojones dok ti vlasnik dlanom lupka butine zadnjih nogu, stavljajući ti do znanja da je zadovoljan tvojom dresurom, je l' da, mala curice, ma ko je moja mala curica, buci buci buć. A onda se sklupčaš i zabiješ mu njušku u krilo i čekaš da te pomazi pa da ti oči zacakle od sreće. Jer si KUJA.

Muškarac koji izgled neke ribe procenjuje na osnovu zadnjice.

Simbol osvete.Plod maste velikog francuskog pisca Aleksandra Dime i glavni lik istoimenog romana.

Grof Monte Kristo je bio mornar kog su prijatelji izdali i prouzrokovali da nevin zavrsi u zatvoru u Ifskoj tvrdjavi.Jedan ga je izdao zbog ljubavi,drugi zbog ambicije,treci zbog ugleda,cetvrti je znao sve,a nista nije uradio povodom toga.On se posle mnogo godina vraca kao bogati plemic da im se osveti,tako sto ce ih udariti tamo gde najjace boli.

Grof Monte Kristo je postao veoma popularan i ostavio dubok trag u ljudima,jer je i danas on simbol za slepu osvetu,koja mu nije donela srecu.

On je dokaz da osveta ima duge prste,i da nasi stari i davno zaboravljeni grehovi mogu da se vrate da nas posete.

pasti

Film uvek ima radnju. Neki film se odgleda bez daha. Neki film treba odgledati i pustiti da odstoji. Nekim filmovima se mnogo puta vraćamo i primetimo nešto što ranije nismo.
Nekada su i dosadni filmovi dobri (zbog nečega al' teško je definisati zbog čega). "Glava za brisanje" Dejvida Linča na primer je dosadan film. A dobar. On ti kasnije dolazi u mislima i ne napušta te. Kada kasnije gledaš "Tvin Piks" (genijalna muzika) i recimo "Motel mrtvih duša" primečuješ elemente koji se kod njega stalno provlače:Patuljak, crveni draperi, "kockaste" podove.... i to na neki način pravi spone sa njegovim drugim filmovima, odnosno daje im pečat. Ponekad nakon pet, šest sekundi njegovog filma, čak i kada nema nikakve raddnje, čak ni glumaca, ni zvuka prepoznavao sam njegov film. On na neki čudetan način "snima" atmosferu. Ne znam zašto sam se "zalepio" baš za njega.