Ljudi koji rade protiv sebe.
Ljudi su po prirodi samodestruktivni. Bilo da je u pitanju čisto zadovoljstvo, navika, potreba ili nezainteresovanost za bilo šta, pa i život.
Većina nas misli da ne možemo umreti, iako znamo da smo smrtnici.
Nismo sposobni da shvatimo da možemo biti obrisani sa lica planete zbog jedne male greške, mislimo da je smrt daleka i da smo večno mladi. Superiorniji smo u odnosu na druge, od miliona ljudi koji rade pogrešne stvari, mi smo ti koji će proći sa tim bez ikakvih posledica.

Jurimo bezvezne ideale i oblikujemo telo kako želimo, odbacujemo oblik koji je namenjen za nas i prihvatamo kalup kom svi teže.
Bilo da gladujemo ili se prežderavamo, svesno ili nesvesno.
Svi ti otrovi koje unosimo u telo.
Dim cigarete koji nikada ne želimo da napustimo, koji stvara zamišljeni veo oko našeg lica i smiruje nas kad god nam zafali malo pažnje, prijatelja i radosti.
Brza vožnja motorom koja nam uliva adrenalin...
Nalivanje alkoholom kada smo tužni, kada smo srećni, kada smo smoreni, sami ili u društvu.

Lik koji 'mrači' okolinu svojim ponašanjem i spikom, takoreći - ubija u pojam, ali ne na način na koji bi vaš ortak to radio (dâ mu se oprostiti), već na sebi svojstven: teme bez poente koje nikog ne zanimaju su njegov glavni adut, njegov put ka socijalizaciji sa nažalost, kontraefektom.
Pravi real life spemer, spem, spemer. Posebna vrsta naprednije verzije smarača sa kojim nije preporučljivo ulaziti u konverzaciju, osim ako ni sami niste jedan od njih :muzika iz Zone Sumraka:
Prepoznaćete ga i na netu po dužim-već-viđenim-komentarima bez niknejma na Blic onlajn, Kurir onlajn i B92.net. Ništa bitno neće napisati tamo. A i koga pak boli kurac da čita članak na temu o proslavi drugog rođendana klonirane ovce Doli. Svašta.

Prijateljski kontakt koji rezultira malom do umjerenom količinom bola.
Jači stisak ruke od uobičajenog.
Čvrga.
Klempa.
Štipanje žemske za dupe.

U prevodu: Nije baš neki veliki problem, al' jeste cim i mrzi me.. Al' ono, ipak ću uraditi, da mi ne bi srao.. Okej, aj' sjaši sad?

Elegantan odjebčić, u principu, ne služi toliko da uklanjanje obaveza, već na njihovo odlaganje. kako kratkoročno, tako i dugoročno. Al' nije to dovoljno jak odjeb, tako da će te ta obaveza dočekati kad-tad.

Osnovna merna jedinica u Srbiji. Najčešće se koristi u udžbenicima za osnovnu i srednju školu, takođe i u vestima.

Kad se mnogo trudiš oko nečega, a na kraju te neka budala zezne ili ti neki posao propadne.

Prenošenje posla u firmi sa osobe koja ima višu funkciju na osobu koja ima nižu funkciju. Ona osoba koja prenosi posao na drugu osobu je za nju govno, stoga se ovaj proces i zove ''lančano sranje''.

Svojevrstan čekpoint u izgradnji kuće.
Ima dosta posla i do tada, valja napraviti dobar plan, udariti temelje, dići zidove pod libelu, ali kada saliješ ploču - ti si miran.
Možeš polako da počneš sa useljavanjem - više ne kisne i to je najbitnije. Ako si samac i sirotinja možeš unutra i da uparkiraš juga kog si dobio u zamenu za 40 dana fizikalisanja kod gazde. Hladno je noću, a iako greje srce pomisao da ćeš se skućiti, promaja ti ladi sve ostalo u nedostatku stolarije, pa nastaje disbalans.
Danju u njemu odvrneš radio Ei Niš, skopčan preko ostataka žice za instalacije, vežeš poderanu majicu oko glave, drugu, još goru, obučeš i polako malterišeš. Meraklijski. Radiš za sebe, mora da bude dobro. Tu će deca da ti žive, odrastaju, dovode društvo. Imaće svoju sobu za razliku od tebe i iako ti nikada nije nedostajala, raduje te pomisao da će njima biti bolje.
Ono što ne znaš jeste da će oni tu istu kuću da prodaju (kao ti đedov vinograd) kako bi mogli da saliju svoju ploču, na svojoj kući, nadomak Pariza/Beča/Stokholma. A i da znaš, ne bi ti bilo žao, ne zidaš ti sobe i špajze, već bolji život za njih.

Skraćeno od "Idi u pičku materinu". Primenljivo u sitaciji kad se nečemu, čudimo, ne verujemo, negodujemo...

Imaginarni metak koji te spiči pravo u srce junačko i od njega pravi srce udovičko, rušeći temelje detinstva stvorene od čačanskog čipsa, Liu Kangovog fatalitija i Luisa Nazarija da Lime, od milošte među narodom prozvanog Ronaldo. Razjeb je uzrok onog šugavog osećaja koji ti se javi kad vidiš kako je Terminator evoluirao u Guvernera Kalifornije, oženio se grabuljom i pustio stomačinu Petra Božovića. Kad sretneš najjaču ribajlu iz srednje a ona izgleda kao da jede koncentrat i ostale komponente, samo što ne krene da rokće, ima šljivu ispod oka i pritom vuče dva plačljiva žgebeta dok u supermarketu traži najjeftiniji prašak za veš. Kad vidiš kakva je šlajmara postao Bora Čorba. Kad saznaš da onaj lik što viče 'a gde je pečat?' nije trolmaster nego obična pijandura. Kad prestaneš da pratiš voljeni klub zato što je neko cirkuskog majmuna, za kog Milija Babović tvrdi da mu je sin, ubedio da ume da igra fudbal. Kad sa roditeljima gledaš priloge o vunderkindovima na Dnevniku, Kvadraturu kruga o šesnaestoro dece koja žive sa bolesnom babom, otac im se udavio u baruštini kad se pijan vraćao iz kafane, majka im pobegla sa poštarom, a oni su svi odlični učenici dok istovremeno osećaš kako te svaki roditeljski pogled seče kao nož jer počinju da sumnjaju da će od tebe ikada biti nešto. To ti je, rođače, razjeb.

- Onima koji su se polomili od pisanja, sakoi su poderani na laktovima zbog trenja o pisaći sto. Tek nakon cepanja, stavljaju se kožne zakrpe. Pošto nemate vremena da čekate, kupite nov sako sa već ušivenim kožnim zakrpama na laktovima. Sako mora biti od tvida ili smeđeg somota. Zahvaljujući ovom rekvizitu pojedini su se preko noći transformisali od marksiste- saradnika u Institutu za međunarodni radnički pokret do profesora- eksperta za pitanja EU;
- Nabacite naočari bez dioptrije (Niste stigli da „pokvarite“ vid od čitanja);
- Slomite srednji prst ruke kojom pišete. Kod ljudi koji provode veći deo svog života pišući, ovaj prst je iskrivljen;
- Kupite stonu lampu sa zelenim staklom i mesinganim stalkom, kao u Univerzitetskoj biblioteci, pa makar je nikad ne uključili;
- Najpre se skoncentrišite i čitajte samo predgovore i pogovore. Potom pređite na „Bisere mudrosti“ Jasmine Puljo. Kada manija za čitanjem uzme maha, završite kurs brzog čitanja po instrukcijama Tonija Buzana ( u javnosti se pravite da niste čuli za njega);
- Kod pečatoresca naručite pečat za knjige na kojima će pisati „Biblioteka porodice________“(unesite vaše prezime);
- Budite organizator međunarodnog skupa na kome će biti prisutne isključivo kolege iz bivših SFRJ republika.

Za kraj, ovladajte finesama...
Pozovite konobara i tražite novu bocu vina jer ona koju vam je doneo navodno miriše na pampur. Vi naravno, ne prepoznajete miris pampura, ali asistentkinja bravljeg pogleda treptaće u Vas kao u da ste Hans Adam od Lihtenštajna.

Švercovati proizvode šumarije.

Objekat koji služi za poređenje sa nesrazmerno velikim stvarima, u želji da naglasite da je nesto enormno, nezavisno od mernog sistema koji koristite.

Strongmen takmičenje u životinjskom svijetu. Ako Grmečka bodljevina bakova predstavlja Olimpijadu za sve ostale sportove, i štraparijada na Driniću takođe predstavlja Olimpijadu, samo zimsku. Nije toliko popularna kao bodljevina i ne održava se toliko dugo, ali ima odredjenu važnost među sportovima u Krajini. Svi konjički sportovi su pederski u odnosu na štraparijadu.

Suština štraparijade, za one koji ne znaju, je u sledećem... Zapneš balvan za dva konja i oni vuku i čiji će par konja dalje odvući pobijedio je. Jednostavno. Ali ima i svojih caka, konji moraju biti uigrani kao Kića i Praja, kočijaš mora imati autoritet i znati kad da udari, kad je najpotrebnije da se najviše povuče. Nekada nije bilo pravila, pa su plemenite konje udarali kandžijama, letvama, okorcima, ma čim stignu. Jadno, ali tako je bilo. Danas nista, možeš pored njega udariti bičem , galamiti do mile volje ali ne smiješ ih udarati. Samo rukom.
Konji se inače dijele na toplokrvne i hladnokrvne. Toplokrvni su oni elegantni trkaći konji a hladnokrvni su oni koji se najčešće koriste za rad, čvrsti, impozantni, a mirni k'o Koštunica. Na štraprijadam učestvuju, jasno je, hladnokrvci.

Kao ključno pitanje postavlja se otkud tolika popularnost štraparijade u posljednje vrijeme? Pa, mili brate, gledaš one konje kako tegle trupce, gledaš sebe, imaš parnjaka kao i onaj, tegliš ,život te šiba, tegliš na očiglednu radost drugih, tegliš dokle možeš, jebi ga. Život težaka.

Najveći neprijatelj svakog studenta u vreme upisa godine, overe semestra i ostalih birokratskih poslova vezanih za fakultet. Sa radnim vremenom od 11 do 13h ona se trudi da bude što neljubaznija prema studentima (posebno brucošima), bez obzira koliko je ovaj ljubazan (grub) prema njoj.

Osoba imuna na rad, ličnu afirmaciju i društveno korisne aktivnosti. Zakleti borac protiv radoholizma. Omiljene djelatnosti ljenčuge su spavanje, ležanje, sjedenje, gledanje tv-a, zijevanje. Na ljenčuginoj ljestivici najkorisnijih izuma čovječanstva, odmah nakon kauča je daljinski upravljač.

Društvo aktivnih osnovalo je mučilišta za ljenčuge, u kojima se oni, na najnehumaniji način, tjeraju na izvršavanje obaveza. Najpoznatija mučilišta su škola, fakultet, radno mjesto i sl. Osuđeni na borbu za golu egzistenciju, ljenčuge se brane zabušavanjem.

Pogrešno je stanovište da, tokom svog života, ljenčuge ne ostavljaju pečat u prostoru i vremenu. Dok je u svom prirodnom položaju, Ljenčuga gluteus maximus-om definiše udubljenje na kauču.

Sa pojavom dekolonizacije, u glavama ljenčuga javila se ideja o osnivanju udruženja „Cvrčak“, čiji bi glavni cilj bio odcjepljenje ljenčuga od radnih ljudi i stvaranje vlastite države Džabalebarije, u kojoj bi njihove aktivnosti bile svedene na apsolutni minimum. Džabalebarija i njeni stanovnici finansirali bi se isključivo oporezivanjem radnih ljudi. Ljenčuga bi evoluirao u Nadljenčugu koji bi život proveo u spavanju i buljenju u televizor, gledajući filmska ostvarenja koja ne zahtjevaju aktiviranje moždanih vijuga. Nadljenčuga bi hranu primao kroz infuziju, fiziološke potrebe bi regulisao uz pomoć katetera, a (zahvaljujući otkriću naučnika koji su stopirali aktivnosti usmjerene na osvajanje svemirskih prostranstava) operacije pokretanja očnih kapaka i zijevanje obavljale bi se uz pomoć aparata „Mig 2“ i „Zijevko“.

Međutim, budući da osnivanje udruženja, a naročito države, podrazumijevaju rad, ove ideje nikad nisu sprovedene u djelo.

E sad , kako da počnem osim da kažem da smo mi Srbi takvi , volimo da ostavimo lični pečat u svemu što radimo . I tako , ni tonska obrada nije izuzetak, štaviše ona je pravo ovapoćenje srpskog duha u kinematografiji.U ovom slučaju spojeni su naša tradicionalna ljubav prema muzici i melodiji i težnja da izbegne nametljivost reči . Zašto , pitate se vi ? Kako ? Ne razumem ? E pa lepo . Znate onaj trenutak kad na tv-u nema ničeg , ama ničeg pametnog za gledati (što je u poslednje vreme vrlo česta pojava - al o tome nekom drugom prilikom , a možda ni tada ) i onda ste prinuđeni da sednete i odgledate jedan film naše produkcije . E sad najbolje se ovakva pojava vidi u manje poznatijim filmovima kod kojih je mogućnost da vas bilo humor , tuga , nostalgija ili pak gađenje omete u opažanju ovog fenomena znatno manja. I onda kreće dijalog , gotovo neprimetan , nečujni splet rečenica koje likovi izgovaraju . Taman pomisli čovek : " Gle nemi film" , kada ga preseca muzika u pozadini-atomska bomba rekli biste , ali ne , to je samo zvuk harfe . Zatim opet bujica beščujnih glasova , a zatim pucanj, paljba , eskplozija u filmu , koja deda Radojka , koji od 73-e nije ustao iz kreveta čak ni da piša , već je onako iz navike krenuo u nokšir , e tog istog dedu tera da se stušti niz stepenice sa sve puškom u ruci , a zatim pohrli kroz ulazna vrata , vičući - "Nemci, jebo im pas mater , Nemci , ne pucajte dok im ne vidite beonjače " .

To je ono cega se setis da nemas u saobracajnoj dozvoli kad te pandur zaustavlja na rutinsku kontrolu (alkohola, jure nekog krimosa), a vozis kola na auto-gas...

Specijalne pantalone sa cirkularnim zipovima na strateškim mestima nogavica. Po potrebi mogu da se iz dugačkih pretvore u trofrtaljke ili kratke pantalone. Obavezan letnji rekvizit za sve koje posao primorava na interakciju sa dežurnim smorenim opštinskim službenicima.

Manje poznat izraz, karakterisitičan za uže područje oko Foče i nju samu. Ne zna se kako je nastao. Nema nikakve veze sa imenom grada u Libiji Al Bajda. Koristi se da označi džabaluk tj. žderanje( u svakom smislu ) na tuđi račun. Najčešće se odnosi na razne slave i proslave, na koje idemo samo radi konzumiranja alkohola i hrane, i na kojima se toliko nažderemo da nam je potreban taksi da nas odbaci do kuće ili na novu bajdu. Osnovna parola kojom se vode bajdalije jeste - " Mene moja naučila mati, popij sine kad ti drugi plati".