- E izvini, idem ja sad..Uvek popasem neki kompleks niže vrednosti kada si ti u blizini, jebiga, ne prija mi. Nego budi dobar pa mi reci, kako se kaže pravilno - Irak ili Iran? Čisto da se ne blamiram oko osnovne geografije pred ljudima.

Matorci su otkrili čari kompjuterskog doba i samo bi nešto downloadovali, instalirali, igrali igrice, ali ne znaju baš kako sve to da izvedu i svaki čas te pitaju kako da copy-paste neku mjuzu sa tvog kompa na njihov mobilni.

Ti: "Markiraš sve što hoćeš da prebaciš.."
Ne stigneš da završiš, sledi pitanje: "Kako to misliš markiram?"
Ti: "Pa, obeležiš, znaš ono prevučeš, zaplaviš, klikneš i prevučeš preko..."
- "Držim levi ili desni?"
Ti: "Levi."
- "Aha, jesam. Šta sad?"
Ti: "Sad klikneš na to što ti je plavo i ideš na copy."
- "Levim ili desnim?"
Ti: "Desnim."
- "Aha, jesam. Šta sad?"
Ti: "Pa sad klikeš na copy!"
- "Levim ili desnim?"
Ti: "Levim, uvek levim kad ideš na copy...."

... I tako svaki put.

- Pa gde si dosad čoveče, ostari' 10 godina dok ti dođe!?
- Koga ne vredi čekati, ne vredi ni zvati.
- Ne seri, nego 'ajmo na pivo.

-Kad Zare postane odbornik, ima da asvaltirav ulicu i naprave kanalizaciju a ne ko sad, glasali ste, a Marinka zabole za vas. -Kume, mi Cigani samo da imamo brašno, a dal je Kurta ili Murta što vi Srbi kažete, ne dotiča nam se.

Dolazi baba (u najčešćim slučajevima) i postavlja jelo na sto. Ti počinjes da se mrštiš ali prikrivaš da baba to ne vidi a pritom crkavaš od gladi.
Baba: Sine probaj ove divne pihtije od boba.
Ti: Bako stvarno ne mogu nisam gladan.

-Brate video sam leteci tanjir.
-Ae bre ne smrdi !

Jutro, nevremena doba, telefon zvoni... Iz policije javljaju da je sin poginuo, naroksan belim, i podgrejan vinjakom zapucao se motorom u Fergusona sa prikolicom đubreta, koji se taman uključivao na regionalni put. Muk.

Roditelji skrhani, u crnini, idu u manastir, pale sveću, gledajući u nebo traže odgovor na jedno pitanje - "Zašto?!" Ne shvatajući da se odgovor na majčino pitanje nalazi dole, daleko od Boga i bilo čega svetog - u parčetu zemlje po kojem ljudi puze, večno gramzivi, jure za materijalnim, izgube granice, ukrmače se u svojim prohtevima. Juri se samo više, brže. A retko ko pomisli da je i jedan dan života višak, poklon koji smo dobili, makar bili Moldavska kurva, pajdoman sa železničke ili episkop zvorničko-tuzlanski....

Evolucija reči: (ako vam se čini da nema logike, to je zato što nema logike)
najbolje - najlošije - najloćije - najćoćije - ćajćoćije - ćajćoblije.

Prica ETFovac vic:

Stoji diferencijal na mostu i prepada svaku funkciju koja bi da predje preko:"- Buuuuu, ja sam strasni diferencijal, daj mi sve dragocenosti da te ne bih izveo!"
Funkcije bi jedna za drugom u strahu, davale svoje promenljive i bezale glavom bez obzira.

(obicno tada se oko njega okuplja gomila kolega da cuje o cemu se radi)

Tako je posle nekog vremena naisla jedna mala funkcijica i sasvim veselo krenula da prelazi most.

(neko iz pozadine se dere: "-E ne mozes tako, to je pleonazam", drugi mu dovikuju: "Cuti Vaso, ne seri, nek covek prica", na sta ovaj odlazi i gundja sebi u bradu kako niko ne zna gramatiku i kako ce...)

ETFovac dalje nastavlja pricu:

Diferencijal je iskocio pred nju i uzviknuo: Buuuuu, ja sam strasni diferencijal, daj mi sve dragocenosti da te ne bih izveo!
Funkcijica se samo nasmejala i rekla: Ha ha, ne mozes mi nista ja sam e na x :P

(gomila oko njega se sad smeje)

Ceka da se gomila stisa i onda ih obara s nogu:
- A tek ce diferencijal da ne ispadne manji smeker: "A ko je rekao da ja izvodim po x?"

(svi sad placu od smeha i obicno u tom trenutku ETFovke izvade svoje roze digitrone da im potpise)

Fora je kad on tada izvadi roze digitron, pa ispadne da je ETFovka u pitanju.

Dvadeset četiri godine kasnije, 45-ogodišnji unuk živi kao u pesmi Bon Jovi-ja Living on a Prayer, samo ne radi na dokovima nego rinta na građevini, doduše ima ženu koju voli, ali kojoj je važnije da ode na posao koji je sto puta bolji od njegovog, što ga ubija u pojam gore nego da ima više para, jer on, eto, mora da rinta, i decu koja su poslušna i inteligentna, ali ga potajno mrze jer im nije kupio nove Najke, odveo ih na utakmicu, dao pare za šoping, kupio video-igre, kupio šminku. Pokušava da sjebe ceo svet, ali svet se ne da sjebati. Ako se i da, to je samo na 4-5 dana ili tako nešto, to jest njegovih pet minuta. U svetu smeće, obrazovano ili neobrazovano, najbolje prolazi kroz šahtove, jer to je posao smeća. A unuk jednostavno nije imao sreće, mada je možda i sam smećar. Mogao je postati ne znam šta da je samo imao sreće, jer nije ni on daleko od smeća... Debeli opanci ipak nisu za to, razmišlja unuk, i seća se kako mu je govorio deda Živan koji je, eto već petnaest godina pod zemljom negde u Bermudskom trouglu.

Mile: Gazda Pero, dolazi 'vamo.
Pera: Šta me zoveš, dupli vinjak, znam.
Mile: Ne, bre, slušaj da te priupitam nešto.
Pera: Ne, ne mogu da ti obezbedim krevet ovde, rekao sam ti već.
Mile: Pero, saslušaj me kad ti kažem. Ali nemoj da se smeješ.
Pera: Hajde, de.
Mile: Šta se naručuje u kafani kada se ne pije alkohol?
Pera: Hahahaha, Mile, opet si bio kod gazde Milorada pre mene?
Mile: Aman, nisam, od danas ne pijem.
Pera: Nek' ti bude. Hoćeš pivo, to ne mo'š ti škodi?
Mile: Hajd', i to što kažeš.

-Zemljače, šta da radim nemam fakultet?
-Samo predaj papire i ništa se ne brini tamo su svi NAŠI! Ti znaš da pišeš i čitaš? Moreš odma do direktorada sjedneš.

Keva: Je l' sine je l' nam ovo snajka? Ova što ode?
Sin: Ne kevo, to mi je drugarica.
Ćale: Ona mi nešto raščupana izađe iz tvoje sobe sinko...(kez)
Keva: Hihi....
Sin: Jeste ćale snajka! Trudna je i dreši kesu u nedelju svadba.
Ćale: Polako. Ako je neka sirotinja beži. Od gole ljubavi se ne živi!

A: Upali Bluetooth da ti prebacim jednu dobru pesmu od Sepulture.
B: Kakva bre Sepurtulra, Sepultura, kako već, šta ti je to?!
A: Metal, mnogo dobar, upali bre!
B: Neću! Ne slušam ti ja tu metalurgiju!

- Ćale, pazi kad ti tvoj sin kaže, na kraju godine sam odličan, ma trista posto, spremaj repa za kolica!

- Mamlaze, 'vataj knjigu da te ne pošaljem u kanal! Pričaš to već tri godine, dok ne vidim, ne verujem!
..........................................................................................................

- Jao, draga, ali promeniću se, tebe mi, evo, poslednji put sam zavrteo točak sreće!

- Mani me čoveče i ne kuni se u mene, hoćeš da se presamitim niz ove stepenice, dok ne vidim, ne verujem!
..........................................................................................................

- Mala, imam pitona, dvadeset četiri bez šlema, vijaće te celu noć!

- Pali, sinak, znam i ja tu pesmu, dok ne vidim, ne verujem!

Izlazim nasmijan iz „Bonela“ i kroz zadovoljan osmjeh pjevušim „Saki Saki Sale kupi mi sandale“ dok gledam novu akviziciju na mojim stopalima kako mi namiguju Bemine cipele od 64 konvertibilne marke i u tom trenutku presječe me ljupka faca žene koja mi je strah od odbijanja dovela u stanje gej aktiviste na saboru Krajiške pjesme u Drvaru, praviću se da je ne vidim ipak sam joj bio nebitan poput Brakusove emisije, nece skontati ...

-Ljubo, Ljubo! Zar me ne prepoznaješ, stani ej, to sam ja, Milijana!
-Mrš! Odabi oda me.
-'Aj bolan Ljubo, nemoj biti na kraj srca, nije sve tako crno.
-Kojeg srca, aždajo, srce si mi pojela uz kavu umjesto ratluka. I nije sve crno, naravno da nije, vidiš da se na meni vijori plava košulja k'o dres Lacija na Fernandu Koutu. Postao sam upravnik pošte i sad me zovu Ljupče, od milošte. Aaaa nije Ljubo više na šalteru...

-Svaka čast, drago mi je zbog tebe baš.
-Ne seri nije ti drago, boli te pička za mnom. Znaš da sam zbog tebe pokušao izvršiti samoubistvo pečatom, svu sam glavu izraubov'o, i sad imam ožiljke po glavi piše 70267 ZADNJA POŠTA BARAĆI. Jedva sam preživio kad si se poigrala sa mnom, pjesmu sam ti napis'o bio. Kravo jedna.
-Nemoj me vrijeđati, nisam to zaslužila, i kakvu pjesmu nedilje ti?
-Finu, u tri strofe, sve se rimuje, i sad je držim u fioci kad god mi je teško pročitam da vidim da može gore uvijek.

-Pa dobro, vidim preživio si, hehe.
-Jesam, i to Mileva mi donoslila krompirušu, na kockice krompir rezan, u med se stvara.
-A ko je Mileva, eto vidiš da si se snašao, nadam se da je bolja od mene, da te utješila.
-Nebitno ko je, bolje od tebe poljevalo za pitu pravi, a u svemu ste iste, i ona me sjebala načisto, postao sam alkoholičar, nisam za gaće na guzici imao koliko me sjebala. Pitu nisam mogao prežaliti.
-Ajooj pa nije valjda, a nisi ti alkoholičar ti si boem, to je nešto drugo.
-Srećo, boem se ne upišava u gaće koje nema, bio sam na dnu.

-Pa dobro, izvukao si se, oprem dobro.
-Jesam, našao sam Miru, mala k'o violina, ekonomiju završava, radi tu u kafani kod Brzog, neće bude roditeljima na teretu. Skačem na nju ko Adam Mališ, u dvije serije po 45 minuta, nekad i u sudijsku nadoknadu uđem. Šta je, ne vjeruješ? Skačem skačem. A ti kako si?
- A tebe kao interesuje?
-Tako sam odgojen , da brinem za druge.
- Pa dobro ni meni ne cvjetaju ruže, znaš bila sam...
- Zapravo ne interesuje me, ali nastavi pokušavati, ko se dimom ne nadimi ni vatrom se ne ogrije, aj dug ti uz put...

- Macane, šta mi radiš, jesi oran za neku akciju?
- Oran, nego šta... Šta tebi pada na pamet?
- Pa, mislim, mogli bismo štošta... možda neka tekila može da nam da ideju.
- Aha, tekila... A... tog leoparda, jesi klala zubima ili noktima? Mislim, moram da budem oprezan, znaš?
- Mislim da ču sad da se okrenem na drugu stranu. Malo si bezobrazan, znaš!
- Okreni se, samo se okreni... ali i zguza će da ti bude isto.
- Mrš, more, kulove!

Džimi ti si pizda od čoveka i naćiću te u gradu da te prebijem :)

-Ćao, ima li slobodnih, nerezervisanih stolova ovde?
-Hoćete li da pijete ili?
-Da jedemo i da pijemo, nego šta?! Da vidimo je l bolja rana ođe, nego u našoj Germaniji.
-Samo izvolte.
-------

-Ćao, ima li slobodnih, nerezervisanih stolova ovde?
-Hoćete li da pijete ili?
-Što bi tebe boleo kurac šta ću ja da radim?