Bisenija Bisa Gavrilovic

Jedan od retkih likova serije Porodicno blago, koju po hiljadustosezdesetsedami put rekordno pratimo na rts-u, koji je bio/jeste/bice i sledece sezone zanimljiv. Najbolje da iseku ostale gluposti i ostave samo Bisu...ionako znamo sta biva sa ostalima

-tetka ti si skoro lekar, daj vidi sta mu je...ne moze da se probudi, udaren je u glavu
-Cime?
-ovim *dodaje joj razbijenu figuricu*
-Ovo moze da se zalepi...ne, ovo stvarno MOZE da se zalepi

...............................................................

telefonski razgovor

-Kokaneeeee
-ko je to?
-Kako ko? Pa tvoja Bisa, BISA kokane
-baka biiiisooooo!!!

-Samo cu jednu stvar reci...poslednji put...zbogom, zbogom, zbogom kokane zaboravi meeEEeEeeEeeeeeeeEeeEEeeeeEEEEeEEEeeee

...............................................................

-pa to sam ja mi-ca! biso...meco...biso...MECO!
biso nemoj da me plasis...to sam ja, meca, tvoj cuko, cuko-ceko-peko
-MRS! *samracina*
-Biso...sta ti je?!
-Bez' od mene!
-meco?!?!
-NISTARIJO, CRVE CRVASTI CRVULJANSKI kako si se usunjao u moj stan?
-meco pa ti si mi dala kljuc
-Ja ti dala kljuc....PA BOLJE DA SAM RUKU SEBI NA DVA TRI MESTA POLOMILA kad sam ti dala kljuc
-pa jeste meco...jos kazala ovo je nas zajednicki stancic
-Ja to kazala? Ja to kazala!?!? BOLJE DA SAM JEZIK NA PET SEST MESTA PREGRIZLA KAD SAM TO REKLA

itd

Ekskurzije i plan putovanja.

Ekskurzije kod svih nas izazivaju lepa osećanja, to je onaj period u životu kad si najopušteniji i kad si samo za zajebanciju. Naravno pre svake ekskurzije pravi se plan putovanja za istu, evo kako to otprilike izgleda.

1. dan (SRBIJA - MAĐARSKA - SLOVAČKA)
Polazak u ranim večernjim časovima sa dogovorenog mesta. Putovanje na relaciji Srbija - Mađarska - Slovačka. Noćna vožnja.

2. dan (SLOVAČKA - PRAG)
U prepodnevnim časovima dolazak u Prag. Po dolasku, razgledanje grada: Vaclavske namesti sa spomenikom Sv. Vaclava, Obecni dum i Prašna brana, Staromestske namesti, Tynova crkva, stara Gradska kuća, Astronomski sat - Orloj, spomenik Janu Husu... nakon obilaska i kraćeg slobodnog vremena, smeštaj u hotel. Slobodno vreme za odmor. Večera. Fakultativni večernji odlazak u neku od čuvenih praških pivnica. Noćenje.

3. dan (PRAG)
Doručak. Nakon doručka, razgledanje grada: Hradčani, Stadion Strahov, samostan Strahov, Kraljevski dvorac, smena straže, Predsednička palata, Katedrala Sv. Vita, crkva Sv. Đorđa, Karlov most, spomenik Karlu IV, Rudolfinum, Stara jevrejska gradska kuća, Staronova sinagoga... Popodnevna fakultativna plovidba brodićem po Vltavi, sa posluženim ručkom (švedski sto). Povratak u hotel. Večera. Noćenje.

4. dan (PRAG - KARLOVE VARI)
Doručak. Slobodno vreme za odmor, ili po želji grupe fakultativni odlazak do čuvene »carske banje« Karlovy Vary. Jedinstvena prilika da posetite najpoznatije lekovite izvore Evrope, koje je provobitno otkrio Karlo IV a nakon toga ćete imati priliku da uživate u lepoti mondenskog gradića gde je sniman i jedan od filmova o Džejms Bondu - »CASINO ROYALE« ... Večera. Večernji fakultativni odlazak u neku od diskoteka. Noćenje.

5. dan (PRAG - BEČ)
Doručak. Posle doručka odjava iz hotela i polazak prema Austriji. Popodnevni dolazak u Beč, nekadašnju prestonicu dinastije Habsburg. Po dolasku, razgledanje grada: Stephansdom, Figarohaus, Jewish District, Am Hof, Peterskirche, Hofburg, Josefsplatz, Albertina, Karlsplatz, Karlskirche... Slobodno vreme za šetnju i individualno razgledanje grada. Polazak prema Srbiji u večernjim časovima.

6. dan (SRBIJA)
Dolazak u mesto polaska u prepodnevnim časovima.

Evo kako to izgleda u praksi:

1. dan (SRBIJA - MAĐARSKA - SLOVAČKA)

Polazak u ranim večernjim časovima sa dogovorenog mesta. Svi su veseli i raspevani, svi su se već smestili na svoja mesta, neki se sakrivaju iza zavese dok im roditelji mašu, neki uzvraćaju pozdrave, ali su uglavnom svi veseli što se neće videti sa njima nekoliko dana. Neke je čak i baba došla da isprati sa sve maramom na glavi. Prvih 2 sata putovanja je prošlo raspoloženje ne pada, neki slušaju muziku, neki se muvaju, neki se javljaju roditeljima na svakih pola sata, nekima stižu dopu ne od 2 -3 hiljade dinara(a dok si u gradu ne bi ti to uplatili da ih jebeš), neki su već polu pijani od votke koja je zaštekana u next sokiće, neki već jedu a ceo bus počinje polako da smrdi, a dežurni buržuj u razredu visi na fejsbuku sa svog laptopa.

2. dan (SLOVAČKA - PRAG)

U planu je razgledanje grada, svi gledaju da se što pre izvuku i da idu da razgledaju šta se njima razgleda, neki odlaze na kafu a neki u kupovinu neki se slikaju, uglavnom od svih tih znamenitosti na traga ni glasa. Veče je i svi jedva čekaju da se smeste u hotel, u hotelu kreće tumbanje i pravljenje sranja, upravnik hotela pet puta moli razrednog starešinu da smiri svoje odeljenje i govori mu da u hotelu ima još gostiju ali džabe. U večernjim časovima se odlazi u pivnicu, umesto da slušaju šta je pivo kad je nastalo, većina to saznaje u praksi ko da im nije dovoljno što i u hotelu piju. Ukomirani svi odlaze na spavanje.

3. dan (PRAG)
Doručak: Prespavaćeš ga garantovano, manjina koja se punih stomaka vraća u sobu da se spremi za polazak kaže ti da nemaš za čim da žališ jer nije bilo ništa posebno, al zajebi ti to oni su se bar najeli a ti moraš da jedeš sendviče koje ti je mama spakovala i koji su se već ubuđali. Razgledanje grada je otkazano glupi Đorđević se popeo na vc šolju i vodokotlić mu je pao na glavu pa su vodiči morali da ga vode u bolnicu da ga lekari krpe, ali jebiga tebi je dobro i u hotelu.

4. dan (PRAG - KARLOVE VARI)

Doručak: Ako si bar malo pametan ovaj doručak nećeš prespavati. Popodnevni odlazak u banju je ništa posebno svi se šetaju okolo i pokušavaju da čuju šta vodič priča. Posle večere se odlazi u neku od diskoteka, svi idu da se napiju i uspevaju u tome, nakon toga dolazak u hotel gde se u svakoj sobi skuplja po jedan muško-ženski par radi druženja.

5. dan (PRAG - BEČ)
Doručak: Ovaj ćeš sigurno prespavati jel ti nije do jela od šinoćnjeg pijančenja, polazak prema Austriji, situacija u busu: Svi su uglavnom mirni i pospani, Mara gleda kroz prozor i brine se da li će zatrudneti zato što je sinoć sa nekim dečkom spavala bez kondoma još par devojaka brine istu brigu ali to ne pokazuje. Dolaziš u Beč i razgledaš grad već si jako umoran i najradije bi seo u autobus i spavao. Uveče krećeš prema Srbiji uglavnom svi spavaju i čekaju jutro da stignu kući.

6. dan (SRBIJA)

Dolazak u Srbiju u ranim jutarnim časovima, neke čekaju roditelji, neke ne čeka niko, uglavnom svi se pozdravljaju i svi odlaze u svom pravcu.

SBB

Internet i KTV provajder koji ima toliko zadovoljnih korisnika da u svojim poslovnim jedinicama mora da ima službu obezbeđenja. Jedino što je teže kod SBB-a od dobijanja tehničke podrške je otkazivanje bilo kakvog ugovora...

Zoveš 3305252...
automat lista opcije - naravno nema opcije "ako želite da prestanete da budete naš korisnik, pritisnite to i to..."... biraš bilo koju opciju i posle 4-5 prebacivanja započinješ dijalog...

Ti: Dobar dan, želeo bih da prestanem da budem Vaš korisnik...
Operater: Ok, potrebno je da dođete u Kralja Petra 55 i sve ćemo rešiti.

(prevrće ti se ceo život pred očima na samu pomisao da ideš u KP 55)

for i = 1 to 50 do

begin

Ti: Ali zar ne možemo to da rešimo telefonom? Nisam dolazio ni kada sam potpisivao ugovor, a i 21. vek je... Mogu Vam poslati faks ili mail sa svim dokumentima koje tražite... (navodiš i primere... šta ako sam invalid... odneće mi pauk kola... kako mora lično, danas možete kupiti kuću u parizu online, kod vas i ugovor za KTV mora lično da se raskida...)
Operater: Ne gospodine, ovakva je procedura...

end

Operater: Sačekajte da proverim sa supervizorom...
Operater (pola sata kasnije): Izvinjavam se. Ipak je moguće to što vi tražite... ali morate lično da vratite modem...

Odlazite u KP 55...
čekate red da uplatite račun za tekući mesec koji Vam još nije ni stigao na adresu, a potom naravno odvojeni red za raskid ugovora gde zajedno sa drugih 50 koji takođe čekaju na isto razmenjujete svoja tužna iskustva.

posle 3h borbe dobijate taj papir na koji ste ponosni koliko i na svoju diplomu fakulteta.

Vukajlijini usvojenici

Naročita ali ne i retka "kasta" mladih likova koja se može sresti na ,svima nam dragom, Vukajliji...Nov ali ne i nepoznat vid psihološke identifikacije i projekcije (odbrambeni mehanizmi).

Evo o čemu se zapravo radi.

Bez emotivne zrelosti, formirane ličnosti, bez hrabrosti, mašte, snage, motiva, znanja i želje da se bore i pobeđuju u stvarnom životu, bez rezultata i uspeha u istom, oni Vukajliju razmaženo doživljavaju kao virtuelno utočište (beg od surove realnosti) i mesto gde njihova životna i stvarna bezidejnost, besposlenost, indolencija, statičnost, inertnost, lenjost, neznanje,kompleksi, strah i neuspeh na fakultetu-školi-poslu-ljubavi ,kao i sve druge loše osobine koje poseduju, privremeno gube oblik i realnu formu. "Usvojenik" je ,kao po pravilu, neispunjen, neiživljen, frustriran i razočaran samim sobom ,svojim životom kao i odnosom s vlastitim roditeljima a svoje lične probleme, nezadovoljstva, neuspehe i strahove projektuje na vlastiti (više tuđi!) "opus" (često i nesvesno) dok redovno pati od krize identiteta. Svoju neospornu inteligenciju, talenat pa i duhovitost, on "pri Vukajliji" virtuelno troši na stvari nebitne za svoj zivot i uspeh u njemu tj stvari od kojih nema apsolutno nikakve koristi za svoju budućnost i boljitak. Ne čineći ništa konkretno, stvarno i opipljivo za svoju budućnost i ne mičući se s mesta, on našeg "Vuju" doživljava kao roditelja iz bajke koji ga neće "smarati" i "terapisati" a uvek imati sluha za njegove pomenute osobine, stanja i faze...

Osećanje ličnog, realnog životnog neuspeha i nezadovoljstva "usvojenik" ublažava identifikovanjem tj poistovećivanjem sa nekom "alter" osobom pa se i ponaša u skladu sa tim. Ono što nije i ne uspeva biti u životu, on se trudi biti kod "tata Vuje". "Usvojenik" slepo insistira na "originalnosti" jer je sam ne poseduje u stvarnom životu, gde je običan utopljenik u moru mediokriteta tj običan mediokritet. Zato on beži od svog originalnog "ja". Njegova "originalna" životna svakodnevica je neispunjen dan a kroz "originalno" stanje uma ne provejava dobro raspoloženje..."Usvojenici" se plaše da ne upadnu u zamku "copy-paste" i tako "pejstuju" svoje stvarno i originalno "ja" na Vukajliji...Inače, njihovo "originalno" "ja" nije ni najmanje originalno, duhovito, zanimljivo i uspešno u stvarnom zivotu...Jasno je zašto su "usvojenici" veliki i neustrašivi borci protiv plagijatorstva i kopiranja...A jasno je i zašto oni imaju neobično jaku potrebu da tuđi rad klasifikuju i karakterišu kao "originalan" ili "plagijat"...

Vukajlija "usvojenicima" takođe obezbeđuje,za njih preko potreban i željen, osećaj pripadnosti koga u stvarnom životu nemaju i ne umeju steći jer ne pripadaju ni samima sebi u beskrajnim a bezuspešnim "nastojanjima" da se "negde pronađu" i zaistinski, konkretno pokažu i dokažu . "Usvojenici" pate i čeznu za pohvalom, kao i za tim da neko bude iskreno ponosan na njih a da oni zbog toga budu zadovoljni sobom. "Usvojenici" su, iz navedenih razloga, neretko i neobično skloni negativnom kritiziranju svega što je po "njihovom" infantilnom, kvazi mišljenju, kriterijumu i standardu "loše", "neoriginalno" i "kopirano". Brzi na podsmeh i kritiku a nesretni i nezadovoljni sobom, kakvi jesu, oni pritom nemaju ni najmanje sluha za dobronamerne sugestije koje im neko uputi, na osnovu čega lako dolazimo do spoznaje o njima... "Usvojenici" se plaše i zaziru od ogledala...

Ali sve to nije lišeno šarma i simpatičnosti... :)

:)

Uvredljivost

Mera neprijatnosti koja se javlja kod osobe koja je uvređena.
Lako se izaziva u svakodnevnom opšenju kada se sagovornik/ca uporedi sa nekim ili nečim što mu/joj umanjuje vrednost.
Interesantna je gradacija uvredljivosti koja se uočava pri poređenju neke osobe sa sa predstavnicima životinjskog carstva.
Evolutivno udaljenije vrste ne izazivaju jaku reakciju. Poređenje sa mikroskopskim praživotinjama kao što su amebe, bičari, paramecijumi je benigno. Ne očekujte da vas neko odalami u kafiću ako mu kažete da pije kao sunđer. Recite nafuranoj maloj da je meduza i posmatrajte kako mišić koji diže njenu obrvu kreće u laganu ali sigurnu kontrakciju a tup izraz lica pantomimom poručuje: ''Ma šta mi reče?'' Crvići, gliste i ostali sluzavi duguljasti rođaci mogu donekle da izazovu nelagodnost ukoliko su atributirani nekim pojačivačem uvrede (bedni crve, pijavice krvopijo...). Ako na basketu kažete saigraču da je spor kao puž ili da igra odbranu kao neki mekušac reakcija može biti jača, ali Andres Breivik level je i dalje daleko. Insekti su već malo gadniji. Žena bogomoljka proždire supruga nakon seksa ma kako se on pokazao; muve vole govna; komarci su dosadni, ali ako je neko etiketiran da leti kao muva bez glave to samo znači da je malo rasejan..
Idemo na kičmenjake. Ribo jedna! To znači pičko jedna. Opa, neko se već malo vređa. Žabo! Au, neko je jako ružan, to ne valja, pogotovu ako je u pitanju krastavi Kermit. Predstavnici gmizavaca su rezervisani uglavnom za tašte i jako su uvredljivi (Tašta mi je zmija otrovnica sa krokodilskom glavurdom). Prostiji sisari - krtice i glodari (pacovi kao reprezenti najvredniji pomena) su često rezervisani za najviše državne krimose i tajkune. Širu upotrebu a i jaču reakciju uvredljivsti imaju kopitari i papkari. Konj, jedna od najlepših i najelegantnijih životinja je doživela da ljudi u skupštini i na pijaci govore jedni drugima: Konju jedan! I to kao jaku uvredu. Skresati nekoj pevačici u silikon da je krava koja utiče na mlade bičarke i stvara od njih ovce je prilično uvredljivo (za obe kategorije goveda). Anatomski nam slična svinja je jako pogodna za prljavo omalovažavanje, asocira na štroku, ružnoću, debljinu, neotesanost, prostotu, smrad i šta sve ne.
I konačno primati. Majmuni, čovekoliki majmuni i sam čovek. Najveća genetska sličnost - najveće vređanje. Majmunčino! Orangutane! Gorilo! Šimpanzo! Što su nam srodniji uvredljivost doseže krajnje granice. Neandertalcu jedan! Po ovome ispada da je najveća uvreda nazvati čoveka čovekom! To i jeste slučaj ali i tu postoji pravilnost i gradacija. Debil je po koeficijentu inteligencije bliži normalnim vrednostima IQ-a od imbecila, pa je znatno frekventnija upotreba upravo reči debil kao uvrede.
Najzad, krajnja uvreda je pripisati čoveku neku osobinu koja ga odlikuje kao vrstu i koja ga izdvaja od ostalih živih bića. Recimo laganje. Reći nekom da je neiskren, da je lažov, da je prevarant, lopov, pohlepan, zao - vrh vrhova. To se ne oprašta. To je najviši stepen uvredljivosti.

Sub-kulturna socijala

Tačnije, socijala na alternativno/sub-kulturni način. Radi se o priči osoba koje svoj vituelni stil (način oblačenja) i stanje svesti (moralno/nemoralni životni stavovi) dovode u totalnu konfuziju.

Naime, svaki "alternativac" "običnom" čoveku (osobi koja nije u svim tim podelama, barem ne po stilu oblačenja) deluje kao skup kontradiktornosti i to najviše zbog svog "socijala" stava i nametanja mišljenja da je on (taj neki alternativac) najjadniji među najjadnijima i da on, jadan, ne zna šta će biti sutra.

A stvari stoje ovako:
1) Hip-Hop/Rap socijalac: Osoba koja je fino obučena, tu i tamo neki deo garderobice je kupljen na pijaci ili kod Kineza, ali većinom je to markirana garderobica. Dosta konte izdvaja za dobru muzičku oremu (ako ima "bend" ili ako to radi rekreativno). To nikako nije "zločin", ali, problem nastaje kada ta persona visi u "kraju" sa svojim ortacima, puši "Drinu" (iako ima za Winston) i to da bi naglasio da je socijalno ugrožen. OK, neki vole "Drinu", ali... Priče se svode na teme "raspadanje", "smor", "socijala", "treba mi kinta", "nemam kinte" i td. Umesto da batali foliranje, da bude ono što jeste, on (ili ona) se uživi u stereotip "socijala hopera" i pokušava da bude u nekom kvazi-fazonu koji je isprazan.

2) Metal socijalac: Takve osobe možete videti na "trgu Republike" u BG-u (barem većinu njih). Od mase metalaca i metalki, ova podvrsta se izdvaja po tome što ima ganc novi kožni mantil, nove marinke, vojne pantalone iz "Army" ili "Urban" shop-a, majicu ili duks naručenu od oficijalnog merchendise online shop-a, i verovatno sa gomilom nekih metalnih lančića i ostalih džidža-bidža. Nije ni to "zločin". Promblem je u tome što je sva ta garderoba plaćena velikom količinom novca koji im sigurno ne manja (barem ne njihovim roditeljima). Oni, umesto da budu ono što jesu odlučuju da ostatak svog džeparca potroše na dvolitarke, "otpadajući" na trgu )ili gde već "otpadaju") a onda da svakog poznatog (i nepoznatog) smaraju za deset ili dva'es' dinđži sa sve pričom o nemanju para, socijali, smoru, pa opt o ocijali i tako bez prestanka.

3) Rock/Punk socijalac: Slično kao i kod prethodne dve kategorije, rockeri i punkeri su u nekom socijala/nemam para tripu. Nije Punk ono što je bio, ideja je ista ali druge su godine. Veliki broj pankera i dalje tera "odrpani" stil, "musav" stav ili kako god da se to nazove. Nije da nemaju da se obuku, ali oni namerno teraju priču koja više ne predstavlja bund već samo eho minulih vremena. OK čirokana, to i "futbaleri" nose sada kao extra modni detalj, ali svo to smaranje svega živog svojim "ja sam socijala" fazonom i čekanjem nekog dinara (kao da su najgori cigani koji prose po ulici) od poznanka i napoznanika je zaista jedno teško sranje. Rockeri nisu toliko "socijala attitude" istripovani, ali nisi socijala ako možeš da kupiš Skvajera a ne "limited edition" Fender.

Definicija nije generalizovanje pomenutih sub-kulturnih grupa. Ovo je samo pogled iz jednog ugla na određene pripadnike pomenutih grupacija. To je nešto slično onim ljudima (svako zna ponekog takvog) koji se stalno žale kako nemaju para, a inače im nikada ništa ne manjka. To su osobe koje se žale čak i kada ih ništa ne pitate.

"Nomen est omen" u državnim firmama

Metodologija kojoj pribegavaju stranačke glavešine u Srbiji, usled manjka kvalitetnog i školovanog kadra za obavljanje odgovornih funkcija. Sprovodi se kada ponestane vlasnika pečenjara, grobara i bivših obijača trafika. Tada se gleda koliko ime, ili prezime određene osobe odgovara delatnosti preduzeća u koje će uvaliti guzicu. Kako radi razbijanja malera, tako i radi sprdnje s narodom.

Prvi je ovu praksu, ali na nekom bezazlenom nivou, sproveo direktor medijskog javnog servisa, tako što je iz zajebancije počeo da na mesta požara u Beogradu šalje Vladimira Palikuću da izveštava, ne sluteći da će za nekoliko godina to poprimiti ozbiljnije razmere, u znatno važnijim sferama.

Slična praksa zabeležena je još jedino u pornografskoj industriji, na koju se srpska politička scena po nekim saznanjima i ugleda. Međutim, tamo situacija ide obrnutim tokom, jer u svetu erotike, delatnost je ta, koja određuje umetničko ime glumaca. Ova sitna nepravilnost u metodologiji rada daje logično objašnjenje zbog čega je srpski narod konstantno jeban od strane države, a nije samo posmatrač.

- Ivice, mađijo, sedi, moramo da podelimo neke funkcije po preduzećima u kojima smo rasterali prethodne.
- Izvini, Vučko, ne znam koliko sam trenutno sposoban da trezveno razmišljam, ako me razumeš, hehe.
- Ne brinem ja za tebe, u takvom stanju si obradio Eštonku juče, pa nije bilo problema.
- I to što kažeš, živeli!
- Čuj, treba nam savetnik u vladi za stočarstvo. Nemam nikog školovanog za to, ali imam jednog kojeg su radnici oterali sa mesta direktora u PIK Bečeju. To je moj poznanik Dragan Satarić i on će baš ovako lepo da legne na funkciju koja se tiče stočarstva. Ono, Satarić-satara-svinjski but, povezuješ?
- Genijalno! Sve sam pohvatao! Sad ja! Gle', Mrka mi je rekao da u Agenciji za bezbednost u saobraćaju zvrji prazno mesto. Nemamo kadar za to, ali imamo lika u stranci koji se zove Stojadin Jovanović.
- Odlično. Em patriotski zvuči, em nam je stanje saobraćaja slično prosečnom Stojadinu. Može! Idemo dalje... Vidiš, stranka mi pravi dil sa Dajners klubom, nemam pojma ko se razume od mojih u te bankarske poslove, pa ću zato turiti na direktorsko mesto Enesa Zajmovića. To ime svakako uliva poverenje.
- Zapravo prezime, ali slažem se potpuno. Kad smo već kod bankarstva, imam i ja jedno neupražnjeno mesto u Privrednoj banci Beograd. Moj prijatelj Miodrag Dilparić se sam po sebi nameće, a završi ako o'š da ti on bude savetnik onoj tvojoj u Narodnoj banci Srbije.
- Srediću, Ivice, ništa ne brini. Mislim da je vreme da pređemo na ozbiljnije stvari. Treba nam novi direktor za TE Nikola Tesla. Znaš nekoga?
- Kako ne znam! Čedomir Ponoćko!
- Ti si genije!
- Znam, Vučko, znam... Šta nam je još ostalo? Hik.
- Državni sekretar u Ministarstvu energetike.
- Tu sam još za vreme prethodnog mandata postavio Dušana Mrakića, sad vidim da boljeg za tu poziciju i nema.
- To je to. Sad ne brinem za budućnost države, pa odoh nešto da najavim za dnevnik. Dodaj mi cvaje.

Kako biti popisan u Srbiji?

Zakucao je popisivač i na moja vrata, tačnije mamina vrata jer po običaju supruga i ja radimo.
Prizemlje i jedan član popisan, dogovaramo se da dođe u nedelju poslepodne.

Naravno, ostali smo u nekoj fascikli zaboravljeni...Popisivač nije ni došao niti se javio.
Razmišljam da iskuliram popis ali opet plaćam kaznu.
Ok, živimo u savremenom svetu tehnolgija. Popis u Srbiji sigurno ima svoj sajt i nije bilo teško naći.

U delu za kontak, broj telefona na koji treba da se obratim. Pozovem, predstavim se ko sam i razlog pozivanja. Prijatan mladić sa druge strane žice pita zašto nisam zvao kontak centar. Kažem da na sajtu ima samo broj koji sam upravo pozvao. Mladić diktira broj telefona kontak centra i moja potraga se nastavlja.
Kontak centar, ko sam i razlog mog pozivanja...ljubazna gospođa kaže da moram da kontaktiram kontak centar svoje opštine. Pokušava da pronađe broj telefona opštine Futog i pita se zašto nema u evidenciji. Nasmešio sam se i rekao gospođi da delimo iste težnje ali da Futog još nije opština :)
Zapisujem broj telefona opštine Novi Sad. Zvoni, opet zvoni..posle 30 sec sa druge strane ženski glas kaže "DA!!!". Uh, već sam se naježio ali ok, možda sam ja danas 1000 kojem se javlja. Objašnjavam ko sam i razlog pozivanja. Kratko me pita da li imam papir i olovku, nisam stigao ni da potvrdim već mi je izdiktirala broj telefona. Ovaj put kontak centar II u Novom Sadu. Pozivam četvrti broj po redu i opet moja klasična priča...gospođa me ljubazno navodi na kontak centar u Futogu i diktira broj telefona. Ponovo zovem, opet sve po redu...ko sam, šta sam, ko mi je žena u meni... :) Gospođa sa druge strane žice kaže samo trenutak da proverim. Povisuje glas za dve oktave i pita (nekog tamo) "Devojke, da li neka od vas radi ulicu T.M?" Čujem u graji odrične odgovore. Ponovo se meni obraća, zapisuje broj telefona i obećava da će me pozvati za 15 min da se dogovorimo kad će popisivač doći da izvrši popis.

Prošlo je i tih 15 min, pa i 20...čistim dvorište porodične kuće, već skoro i zaboravio na poziv. Oglašava se interfon. Na kapiji stoji popisivač (tj popisivačica). Predstavlja se ko je i razlog dolaska. Objašnjavam da sam očekivao telefonski poziv da se dogovorimo kad da dođe, međutim ona mora da preda sve papire sa popisa do večeras jer se završava popis (na zvaničnom sajtu su objavili da popis traje do 15-tog???).

Ok, nema supruge ali mobilni je tu i sve potrebne informiacije pruža online popisivaču :) Uspešno obavljen popis!
Dok je odlazila, objašnjavam koliko sam telefonskih brojeva mora da pozovem kako bi bio popisan, a devojka kaže "Pa mogli ste otići u mesnu zajednicu, bilo bi vam lakše".

Uh, ko je ovde lud? Biti popisan u Srbiji, drug član biblioteke! Nekad se lakše upisivalo u kumuniste nego u popisnu listu Republike Srbije!!!

U slučaju da morate biti popisani u opštini Futog (ako činovnik Republike Srbije kaže da je opština, onda je i za mene opština), slobodno me kontaktirajte i poslaću vam direktan broj telefona :)

Dokonati

Odlučiti nešto poslije dužeg vremena i puno razmišljanja.
Izraz je nastao od riječi dokon što je u stvari osoba koja stalno nešto razmišlja i smišlja.

- Tebra, aj više ne mogu da sutra da čekam.
- Samo da vidim je li sa drugaricom samo ili ima i dečka.
- Dokonaj više hoćeš li joj prići ili ćeš kući kao pizda brate.
- Id... idem, neka ti bude.
.....
- Ćć ća ćao, mogu li dobiti broeejjjj....
- Ne. Imam dečka.
- Hm, pošteno. Ćao.
---
---
Septembar, 6 godina studiranja. Spremanje za socijalni rok.

- Pa dobro jebem mu mater više Luka, hoćeš li ikada uzeti stvari u svoje ruke i ponašati se kao čovjek. Ja ovamo kidam svoje ruke i živce da ti obezbjedim krov nad glavom i da imaš šta da jedeš a ti se tu sprdaš na tom jebenom fakultetu.
- Ajde ćale. Opušteno šta ti je. Lagano riješiću sve...
- TO MI GOVORIŠ VEĆ ČITAVU VJEČNOST! De malo dokonaj šta ćeš da radiš sa životom uzmi tu knjigu, zagrij stolicu i nauči to već jednom. Kud te ne upisa na neki privatni manje bi novca spiskao. Jeste ova omladina danas nesposobna za sve. Ko vas napravi takve.

Vraćam se odmah

Ne kao fraza, već kao pisana poruka ostavljena ili okačena na neko vidno mesto ovaj izraz može značiti mnogo toga, a najredje baš ono što je i napisano (da će se njen "autor" vrlo brzo pojaviti tamo gde je već i inače trebao/morao da bude u vreme dok neko čita tu poruku). Ali zato on jako često puno toga govori o samom autoru koji uglavnom svesno ili makar podsvesno ni sam ne veruje u to što je napisao/la čim oseća potrebu da to ostavi (kao za svaki slučaj) na upadljivom mestu.

TIPSKE SITUACIJE (šta ova poruka VRAĆAM SE ODMAH govori o njenom autoru):

NA ŠALTERU NEKE JAVNE SLUŽBE:
*** Stranke/mušterije/gradjani su im deveta rupa na svirali.

NA VRATIMA LOKALNE RADNJICE/TRAFIKE:
*** Vlasnik radnje je ujedno i jedini zaposleni.
*** (varijanta#2) napolju je preko 30 stepeni ili neko žešće nevreme, pa nema šanse da gazda naidje u kontrolu i eto prilike da se posvršavaju neki privatni poslići, pogotovo što zbog vremenskih uslova nizak promet nikom neće biti sumnjiv. Jeste da je to najgora situacija za mušterije da poljube vrata, ali niko ih nije udarao po ušima da izlaze po takvom vremenu.

NA VRATIMA STANA:
*** Deka je zaboravio da ima sklerozu, a kod najtežih slučajeva policija će vam priteći u pomoć tek nakon isteka 24 časa od prijave nestanka, pogotovo kada saznaju da se matori izdržava isključivo od penzije, a krenuo je verovatno samo do obližnje trafike po cigare ili novine (potpuno je nebitno gde mu je zapelo - da nju pronadje ili da se vrati kući).

NA JASTUKU:
*** Ako u ovom slučaju istekne onih gore pomenutih 24 časa ničiju pomoć ne možete tražiti, a vaš ljubavnik-ca se najverovatnije nikada vratiti neće.

U OPROŠTAJNOM PISMU/PORUCI:
*** Samoubica je verovao u reinkarnaciju.

Ni da me opsuje

Nezavidan nivo kulture šalteruše i trgovinsko ugostiteljskih radnika koji ne jebu živu silu ponašanja po bontonu, niti žele da se trude da nešto nauče jelte. Stali su sa edukacijom i radom na sebi još za vrijeme kad su marke bile.

UG ( ugostiteljski radnik/ca )
JA ( ja )

JA: Dobar dan, ima li umora?
UG: Izvoli (ne gasi cigaru, puši i dalje)
JA: Može li jedna dopuna 69, Drina i žvake?
UG: 6 i 70€ (mulja žvaku po ustima)
JA: Eo 7 uredu je. (Okrećem se i odlazim... ne čujem ni do viđenja, ni prijatno, ni ugodan dan... a čak sam joj i bakšiš ostavio, ko još na trafici ostavlja bakšiš realno... Kako to da ništa ne kaže!? Ma jebem li ja njoj majku, pa ni da me opsuje, da mi bar reče mrš ili jebi se, aj zdravo ćelavi manijače sa pedofilskim pogledom, ali ni to... lakše bi mi bilo.. Saću da joj jebem kevu!)
Je li kučko, što si tako nevaspitana, ja sve fino sa tobom ti jedva da si otvorila ta usta puna dima baj d vej i sa tom žvak...
UG: Ma popuši mi kurčinu decxko ščuo!? Radim ovde po 12h u ovoj rupi u najboljim godinama, platu gledam svake prestupne godine, ostala sam trudna a ne znam ni s'kim i još treba tebi da se kezim a još i ...
JA: Evo ti i ova 3€. . . kupi kondome! KURVO!

Fejsbuk prijatelj

Osoba koja ti nije stvarno prijatelj, čak je možda i ne poznaješ, ali komentarišeš njene aktivnosti na fejsbuku i pritom se trudiš da komentari budu što ličniji, kako bi tvoji ostali fejsbuk prijatelji, pomislili da ti je taj stvarno prijatelj.

Shvatio si da imaš mnogo malo prijatelja na fejsu i počinješ potragu. Stepen potrage zavisi od stepena očaja, izraženosti tvoje asocijalnosti i osećaja ličnog dostojanstva.

I stepen: Nalaziš prijatelje iz osnovne ili vrtića sa kojima nikada nisi ni progovorio, koji nisu ni sigurni ko si ti, ali im je nešto poznata tvoja faca, pa prihvataju zahtev, zbog čega će se gorko kajati čim počnu tvoji komenatri:
(tvoj novi prijatelj)-kakvo ludilo bilo sinoć!obožavam vas,ljudi!
(ti)-I mi tebe obožavamo!Kakav/kakva si car/ica!

II stepen: Nailaziš na brata/sesru/svastiku/prijatelja nekoga koga poznaješ i njemu šalješ rikvest, a on te iz ljubaznoti prihvata, iako mu nije jasno otkud to, kada se ni ne poznajete. U komentarima se najviše trudiš da ispadne kao da si ti mnooogo dobar sa njegovim bratom/sestom..kako ne bi shvatio koliko si jadan.
(brat/sesta..)-seko, prelepa si mi na toj slici!
(ti)-a da je vidiš tek uživo!lepotica!
(brat/sestra...)-jao, vidi moja seka se napila..hahaha..
(ti)-ma, daj, ludača nas sve navlači na alkohol!neću više da se družim sa tobom:)))

III stepen: Svima za koje si znao si poslao zahteve, ali još je malo. Sada počinješ da lutaš fejsbukom i klikćeš na slike onih koji ti deluju mnogo kul!u komentarima se trudiš da oni shvate koliko si ti kul!Uvek se kreće od stranaca, da bi tvoje zahteve shvatili kao želju za internacionalnim poznanstvima, a onda se prelazi na domaće, i tu se otprilike opraštaš sa dostojanstvom:
(tvoj prijatelj stranac)-It was a great party last night...i love wild girls..
(ti)-ooo, you should come to serbia, we have the best girls and the wildest parties..
(tvoj prijatelj stranac)-nice to know:)))
(ti)-yea..man last night i almost died!..it was crazy!!!and girs..yeah..

Skakanje po mozgu

Kada te citava familija budi na nedeljni rucak(12 h "ujutru",a spremanje istog je pocelo ranom zorom,seckanje svega sto je potrebno,lupanje mesa,paljenje aspiratora i sl...),a ti si se prethodne noci zapio,dosao kuci oko 6 h,malo blejao za kompom i kada su svi poustajali ti si legao da "spavas".

oko 8 h (mama): sec,sec,sec(sece nesto,udara po dascici kao manijak,kao da je pored kreveta) uz obavezan komentar,upucen smisljeno tako da i ti cujes : Ovo nase dete JOS spava???...(recimo da sam tek legla,DA JOS spavam!!!)
9 i 15 h (baba) : kah,kah,kah,kah,smrc....lupa vratima od kupatila,koja su inace pored tvoje sobe,uva nos kao da izduvava mozak napolje,imas utisak kao da je pred smrt koliko kaslje i smrca a ustvari samo privlaci paznju....
10 i 35 (cale) : OVO NASE DETE JOS SPAVA??? na sav glas,pojacao je televizor na max tako da i vidis sliku ispred ociju,ne moras da gledas,mama lupa varjacom o serpu,ne bi li te probudila,usput lupa meso (tuc,tuc,tuc...) jer je cale trazio pohovano....DA JOS SPAVAM!!!
11 i 59 h (cela familija) : ulaze u sobu da vide jel si ziv,jer je vec vreme za rucak a ti jos spavas,usli su kao neprimetno (a cujes ih,cak i pricaju) i nakon komentara NE MOZEMO DA VERUJEMO DA JOS SPAVA dizes glavu jer su te toliko iznervirali da moras da ustanes!
Sedas za sto i jedes supu preko k..ca.

Kućni gerilci

Jedna od najzajebanijih svetskih paravojnih formacija, koja ima nepoznat broj članova, ali su veoma aktivni u borbi protiv nepravde i zla na planeti Zemlji.
Oružja koja najčešće koriste su kompjuter, ineternet i stolica ili fotelja u koju udobno uvale dupe, a onda potpuno naoštreni hvataju se svog smrtonosnog kompa i kreću u napad na neprijatelja svom silinom, u jurišu koji može da traje i satima, a prekida se samo na kratko, da se ode u WC, napravi sendvič ili skuva kafa.
Često su povezani preko neke socijalne mreže ili foruma gde koordiniraju svoje zastrašujuće napade, koji umeju da budu snažniji i od oštrog protesta našeg Ministarstva Spoljnih Poslova, a zna se da uz rezoluciju koju usvoji naša skupština, oštri protest je jedno od najsurovijih oružija Srbije u 21. veku od kog se celom svetu tresu gaće.
Jako ih je teško pobediti jer su vrhunski informisani, a neki od njih su čak i dva puta odgledali ceo dokumentarac Zeitgeist, pa prema tome, oni znaju šta je istina i bore se za nju do zadnje kapi struje i poslednjeg kliktaja miša.
Napadaju brzo, iz potaje, i to tamo gde neprijatelja najviše boli, na njegovoj fejsbuk stranici ili ispod klipa na jutjubu, koji je usko vezan za ono za šta se bore.
Kada završe bitku za taj dan, umorni odlaze do mame i tate, traže im kintu za jogurt i kifle, jer nema više praške u frižideru da se prave sendviči, a telo upozorava da mora da se napuni energijom, koju su potrošili u besumučnoj borbi protiv nepravde i za slobodu nekog potlačenog naroda.

Che96: Braćo, jeste online? Hitno je.
Shone1389: Tu sam ja. FreedomFighteru keva zabranila dve nedelje komp pa ga nema, a Shadow, AntiUSA i VratićeSeVojvoda ulaze za koji sekund. ĐoleACAB je sa devojkom pa neće baš moći odmah da se pridruži.
Che96: Hm, ima devojku. To može ozbiljno da ga destabilizuje i da smanji njegovu borbenu gotovost.
AntiUSA: Poz ljudi. Zašto si nas sazvao Che? Jel idemo u neku akciju?
Che96: Čim svi dođu reći ću vam o čemu se radi. Situacija je kritična.
VratićeSeVojvoda: Izvinjavam se što kasnim. Bio sam u Maksiju po salamu, pošto verujem da ćemo večeras zaglaviti pa da imam za sendviče.
Shadow: Evo i mene. Nešto me je zajebavao komp ali sredio sam ga. Miš je repetiran i spreman da seje smrt.
Che96: OK, ljudi, sigurno ste čuli. Fejs bruji o tome. Napadnuta je Libija.
AntiUSA: Čuo sam, naravno. Bio sam na fejsu pre škole ali nisam hteo da stavljam nikakav status na svoju ruku. Hteo sam prvo da se dogovorimo. Zato nisam reagovao.
Shadow: Ne verujem brate. Nisam znao. U školi niko ne priča o tome. Kako su slepi kod očiju i egocentrični. Samo misle gde će da se napiju, naduvaju, izađu i šta će da pojebu. Nemaju nikakvu svest o svetu oko nas. Kako je podnela Libija prvi udar? Šta kaže Gadafi?
VratićeSeVojvoda: Gledao sam ja. Ne daju se Libijci. Prvi udar je bio jak, ali Gadafi se pojavio i izjavio je, citiram: "Libija se saginjati neće."
Che96: Moramo da krenemo u akciju odmah. Dok ne bude kasno. Shone!
Shone1389: Izvolite komadante.
Che96: Ti napravi grupu na fejsu: "Podrška Gadafiju u borbi protiv američkog imperijalizma".
Shone1389: Razumem.
Che96: Tu kači slike razaranja i pokušaj da objasniš ljudima da je to sve zbog nafte i piši poruke podrške Gadafiju. Vojvoda!
VratićeSeVojvoda: Izvol'te komadante.
Che96: Idi na Vukajliju i tamo na forumu otvori istu temu. Izdrži čak i ako te budu zajebavali oni neandrtalci tamo. Moraš da objasniš svima o čemu se radi. I pazi. Tamo ima jedan lik sa nikom kizo. Tog se čuvaj, jer će pokušati da te navuče da se iznerviraš pišući o Papi, masonima i šejpšifterima. Ne daj da te izbaci iz koloseka. Tebi je stvarno upao najteži zadatak.
VratićeSeVojvoda: Bio sam već jednom tamo. Pakao je. Ali uspeću.
Che96: Ko od nas ima najviše prijatelja na fejsu?
Shadow: Ja. Imam onaj profil Tzetza Nafurana Mala sa 2000 prijatelja.
Che96: Izbaci status GADAFI IZDRŽI a onda kada se svi prime što je jedna riba tako politički svesna probaj da im u komentarima objasniš situaciju. Taman imam taj tvoj profil u prijateljima pa ću ti pripomoći.
Shadow: Ladno nisi znao da sam to ja i napalio si se na neku glupaču pa si mi poslao zahtev za prijateljstvo hehehehe
Che96: Znao sam, ali nije vreme za šalu. Libijski narod se herojski bori i pati a ti se ZAJEBAVAŠ!!!!
Shadow: Izvinite komadante, neće se više ponoviti.
Che96: OK momci, skuvajte kafu, trebaće vam i krenite na zadatke. Ja ću da kordinišem akcije i da vam pomažem. AntiUSA ti ćeš sa mnom. Kada se pojave FreedeomFighter i ĐoleACAB imaćemo zadatke i za njih. Duga nas borba očekuje momci. Trajaće mesecima ali pobedićemo i pomoći Libijskom narodu u ovom pravednom ratu pa makar i život dali boreći se. ZA LIBIJU!
Shadow: ŽIVEO GADAFI!!!
VratićeSeVojvoda: SLOBODA ILI SMRT!!!!
AntiUSA: SMRT AMERICI!!!!!!
Shone1389: ČAST I OBRAZ!!!!
Che96: Bože pomozi. Počinje.

Talenat...

... nije uvek neophodan. Mnogo su važniji rad, trud i zalaganje. Čiji, nebitno.

JK - ćerka, 14 godina, pred odlukom koji srednju školu upisati.
DK - Savesna majka koja želi svom detetu da voli to što radi.

DK - Ćeri moja, šta bi ti volela da budeš kad porasteš?
JK - Mama, ja bih volela da budem poznata pevačica...
DK - Ne znam baš, sine... nisi ni lepa, niti si pametna, a ni ne znaš da pevaš. Da ne želiš možda da budeš policajka; lep posao, ne treba ti velika pamet ni lepota, a dobro se živi od mita i korupcije.
JK - Neću da budem policajka, želim da budem pevačica (kroz suze) Želim da budem uzor malim devojčicama.
DK - Teško, srećo moja, morala bi bar da budeš lepa. Ali ako hoćeš da deca uče od tebe, možeš da budeš profesorka matematike. Kupićemo ti diplomu na fakultetu u Prištini i zaposlićemo te u nekoj školi...
JK - (sad već ridajući) Neeee, mama, ne želim da bidem profesorka matematike, želim da budem na naslovnim stranama svake druge nedelje, da me znaju i da pričaju o meni.
DK - Onda možes da budeš političarka. Tu ti ni lepota ni pamet nisu potrebni, a novca ima koliko možeš da vikneš.
JK - (sad već besno) Bre mama, razumeš li ti srpski!? Želim da budem PE-VA-ČI-CA!!!!
DK - Dobro, sine, videću šta mogu da uradim.

..... dva dana kasnije ....
DK - Za dva sata imaš zakazano kod frizera, ideš da se blajhaš. Sutra odlaziš u privatnu bolnicu plastične hirurgije. I nemoj da ti je posle slučajno palo da postaješ domaćica, jer bi mogla da se istopiš pored šporeta. Da pišeš, znaš dovoljno da daješ autograme, dublje znanje ti neće biti potrebno. Što se tiče muzike, razgovarala sam sa Sašom Popovićem, on mi duguje još od onda kada je svirao harmoniku i nosio Lepu Brenu na krke-džake, pa će i on povući neke veze kod Marine Tucaković i sličnih.
JK - Hvala mama, najbolja si!!!!

Komunalna policija

Komunalna policija je kurva regularne policije. Dužnost komunalne policije je da sprečava prljanje grada i oštećivanje javne imovine (spomenika, klupa u parkovima, saobraćajnih znakova), da brine o komunalnom redu (poštovanje radnog vremena, uklanjanje uličnih prodavaca), odvijanje javnog prevoza, redu na gradilištima i o još mnogim stvarima iz nadležnosti gradova.
Kao što sam već navela, komunalna policija se brine o ČISTOĆI, komunalnom redu i ostalim problemima za koje je nadležna lokalna samouprava.

- Jednom nas je pozvao građanin i dao nam broj mobilnog bivše supruge, kako bismo od nje tražili njegove ključeve od stana koji su ostali u kolima. Žena je odbijala da se javi na njegov broj – kaže Nebojša Radovanac, načelnik novosadske Komunalne policije. Vidi sliku

Takođe na Beogradskom keju, komunalnom policajcu se obratio jedan Dorćolac koji je želeo da prijavi komšiju u stanu iznad, koji mu pušta „magiju“ kroz luster. Vidi sliku

Od „komunalaca“ građani su zahtevali i da utvrde kvalitet zelene salate, da intervenišu jer su „zakinuti“ za kusur, da im reše problem neisplaćenih zarada iz kojih su dobili otkaze (Vidi sliku). Prema rečima Gorjane Obrenović, načelnika beogradske Komunalne policije, zvali su ih i da ulove mačku koja šeta zgradom ili kazne komšiju koji ostavlja cipele ispred vrata, kao i da isteraju zmajeve iz beogradske Skupštine. Tu su odmah pritrčali da pomognu. Vidi sliku
- Osoba koja nas je pozvala u pomoć radi isterivanja zmajeva iz skupštine nije želela da otkrije svoj identitet – navodi Gorjana. Vidi sliku

Ubuduće, „komunalci“ će se obračunavati sa svima koji peku roštilj i jagance na Adi ciganliji, sa takstistima koji vuku mušterije za rukav. Posebnu pažnju će posvećivati izbavljivanju ljudi iz septičkih jama. Vidi sliku

Ujutru u pola šest. Ustajem. Odlazim u ve-ce. Kad ja pogled'o, puna bašta vode! Otkud voda? Kiša nije padala. Leto. Sunce grija. Avgust mjesec. Kad ja - septička jama se prelijeva! Ja ništa. Otimam telefon, zovem.

-Doć' ćemo samo danas.

Dobro. Dođ' te. Mož' te doć'. Nji' nema danas. Zovem sjutra, nema ni sjutra. Zovem mjesec dana, nema ih! E Boga mi doć' ćete vrlo brzo i to ći dođ'te svi. Dojće i policija. Dojće i hitna pomoć. Dojće vatrogasna služba. Oni tamo kartaju šaha, igraju šaha, kartaju karte. Imaju dvaes pedes hiljada dinara platu, a sirotinja jadna nema kruha da jede. E nećemo tako kolege! Uzmem drveni krst, napravim krst. Stavim pokraj septičke jame i napišem: "Skočio sam u septičku jamu zbog kikinških pedera, kurvi, milijardera, jajara, licimura". I popnem se na tavan. Nije prošlo pola sata stiže tri kamiona iz komunoga da isprazne septičku jamu. Oni su jamu ispraznili pola metara do govana. Kad je bilo ono najgušće oni rukama trpaju govna i u kantu i izvlače mene iz septičke jame. Kad su septičku jamu ispraznili vid'li su nema Save, nema čoveka, đe je čoek?! To je ulica Dositejeva 2119 Kikinda. Ja sa tavana progovaram: "Jesam lijepo ipak reko da ćete morat doći jebem vam sve živo i mrtvo?!" Da sam tužio, opet za milostinju nisam hteo. Da sam tužio petsto dinara svaki dan, trideset dana po petsto dinara, koliko je to para?! To je sto pedeset hiljada DINARA!

E ne'š kolega, pali! Marš iz moje avlije!

Kraaaj. Tako sam opametijo kikinške pedere, i kurve, i budale, i licimure. Zbogom Kikindo na kurac te nabijem!

Zgotiviti se

Maksimalno ugoditi sebi, ne štediti ni na ćemu, kupovati pravu rubu, dovesti Mičua za 2 miliona jevreja prodati ga za 30, unajmiti tri kurve odjednom.

-Jesi zapamtio šta sve treba kupiti, pivo, meso, ćumur, mamac za ribe da ne moramo tražit gliste. Nemoj zaboravit ponjet šator.
-Al se ti rasipaš baš si ubo taj tiket.
-Jebiga znaš da sam ja tata kladionice, a mogo si nam i kod Bobija završit vutre da se pravo zgotivimo, onaj moj otišo na more nema ga deset dana. Evo ti pare.
-Ou biće ovo pecanje za deset, ako ne ufatimo soma kurac smo.

-Mala večeras sam ti spremio ugođaj kakav nisi nikad doživila. Spremio sam svijeće, latice ruža, vino, večeru, šta sam ti sve spremio ni Ričard Gir to nikad nije uradio.
-Baš si duša, uvijek sam ja znala da si ti pravi muškarac.
-Samo smo mogli večeras i 69-ku probati da se pravo zgotivimo. Šta misliš o tom prijedlogu?
-Ako će biti sve kako si mi obećo, dat ću ti i drugi slot.

-Zavaljo sam onaj bakar što sam skino sa đamije, biće ovo ludi dani za nas.
-Kako neće, nisam se puko već dva dana, ajd daj pare ja ću nam sve nabavit ti samo tu sjedi.
-Prvo ćeš nam otići kupit novi gan, na ovom se mukor mukedo počeo fatati, nove kašike i najvažnije završit kod Mrkija u njega je prvoklasna roba, jest da je skuplji, al ne razblažuje ga ko Đole.
-Hoću, sve ću ja to uzeti. Samo mogo sam nam i uzeti pamuka da nam trunje ne ulazi u sistem, da se pravo zgotivimo.
-Uzmi, nije beg nikad bio cicija.

Pune tribine...

Nedelja popodne. Provincijalski gradić. Oko 400 navijača okupilo se da gleda lokalni derbi beton lige između domaćeg tima i velikog rivala iz obližnje varoši. Odnos simpatizera prilično prijateljski. Svi sede na tribini jedni uz druge. Naravno, samo ta tribina i postoji. Prosek godina navijača - cirka 63. Nađe se i po koji mlađi. Oni uglavnom sede zajedno u jednom uglu. Nekoliko starijih je ponelo tronožce i hoklice da sednu na njih. Iskustvo. Mladjani sede na betonu ili današnjim novinama. Uočava se i ne tako mali broj žena. Sve starije. Iskoristile su ovaj divan dan da se malo pokažu pred muškarcima na njihovom terenu. Atmosfera prilično vesela. Ipak, ne dajte se zavarati. Zatišje pred oluju. Timovi izlaze na teren i utakmica počinje...
E, sad... Da li ste ikada došli na utakmicu, ne da biste je gledali, nego da biste posmatrali navijače?

Optimista: Sad ćemo da ih razvalimo. NAPRED NAŠI!!!!
"Žoze Murinjo": Jao, opet igraju 4-4-2. Pa ne valja to tako, ona dva krila moraju vise napred, a jedan napadač pozadi, opet ćemo da gubimo lopte na sredini, a i ne ide defanzi...
Živac: E, Murinjo, AJDE NE SERI BRE VIŠE I SEDI DOLE DA TI JA NE DOĐEM!
Sujeverni: Nemoj tako Murinjo, prošli put si tako pričao, pa izgubismo...
Vulgarni: Alo sudija, pa MARŠ BRE U PI*ČU LEPU MATERINU, SVIRAJ NEŠTO SVIRNEŠ MI U FRULICU!
Teoretičar zavera - sveznalica: Ma džaba se nerviraš, levi bek, jes, ovaj ćelavi, e nije on, nego njegov ćale, e taj ćale i sudija su iz istog sela, potkupili su ga 100%.
Vulgarni: Šta to bre sereš? I ti i sudija i ćelavi bek i njegov ćale možete da mi se napušite ku*ca, svi u isto vreme! ALO SUDIJA, OLIŽEŠ MI BELE BUBREGE, JESI ČUO?!
Opušteni: Ljudi, čemu tolika tenzija, pa ne igra se u debele volove...
Šaljivdžija: Ma pusti ih, Laki je malo nervozan, Pantelija je umro, hahaahah...
Živac: Slušaj ti vickasti, ako ti ja dođem tamo, zavšićeš zajedno kod Pantelije na parceli broj 6!
Pesimista: Ma, izgubićemo i ovu, ne možemo da damo gol nikako, uzalud...
Statističar: Jašta, dajemo manje od jednog gola po utakmici, najgori smo u celoj ligi, a čak i...
Vulgarni: CRVENIIIIII, PA DAJ MU GAA, JE*EM LI TI ŽENU I SVASTIKU!!!
Sarkastični: Aha, daće mu ga... Znaš kad? Kad Ratomir prestane da pije rakiju... Nikad...
Ratomir (inače neutralac): Aaa, pa smanjio sam ja, sad samo po jednu ujutru, uveče i pred ručak. Nego ajmo mi do Jele u kafanu, šta gledam ove ludake kako jure...
Sujeverni:: Prošli put kad si otišao, oni primiše odmah gol. Sedi tu i ne mrdaj!
Baba - predstavnica nežnijeg pola: Sudija lopove! Tebe treba u zatvor odmaaaaah! Krađaaaaa!
Živac: ŠTA BRE SVIRAŠ TO, SVIRALI TI NA SAHRANI??? FOLIRA SE, VALJA SE CEO MEČ!!!
Šaljivdžija: Njemu se ne isplati da ustaje odatle, hahaha.
Teoretičar zavera - sveznalica: Ma valja se zato što je umoran, čuo sam da je celu noć pio kod Ramize u kafani, došao verovatno pijan na utakmicu, ima da se izležava ceo meč.
Ratomir: Ljudi, ta ajmo na po jedno ladno dok nije gužva...
Šaljivdžija: Pa udari je glavom, nije za fakultet! Op, op, gle kako pade, kao kule bliznakinje, hahaha.
Optimista: Napadamo, imamo ih, imamo ih...
Pesimista: Još 10 minuta do kraja utakmice, nemamo ih...
Baba - predstavnica nežnijeg pola (ustaje vidno isfrustrirana): Sudijaaaaaaaaaa, eeeeeeeej, lopovčinoooooo, eeeeejjjj...
Živac: ALO ŽENO, SEDI BRE DOLE ILI MARŠ U KUHINJU, PA SE TAMO DERI!
Opušteni: Mir, mir, nećemo međusobno da se svađamo.
Vulgarni: AJOOOOJ, PA KAKO PROMAŠI TOLIKI GOL SLEPČE JEDAN, JEBEM LI TE U OČI! DNEVNU SOBU SI OMAŠIO ĆOROOOO!
Šaljivdžija: Da se ja pitam, ja bih tuda proterao autobus...
Živac: Hoćeš da ja malo proteram plug kroz tvoju glavu, je li, je l' hoćeš?
Sarkastični: Možda bi ga i dao... Da je bio gol za ragbi...
Vulgarni: SVIRAJ FAUL, JE*EM LI TI MAMU, UBI NAM IGRAČA!!!
Baba: Sudijaaa, pa udari dete, uaaaaaa!
Sarkastični: Sad kad nam uvale kao Severini jedan u zaustavnom...
Sujeverni: Nemoj da baksuziraš!!!
Vulgarni: Budu li nam ga sad dali, ja ću tebe da naguzim kao Severinu, pazi šta ti kažem!

Kraj meča... Tenzije se stišale. Svi mirni, zadovoljni i srećni što su u druženju proveli još jedno lepo nedeljno popodne. A i Ratomirov predlog je prihvaćen - otišli su na po jedno ladno...

*Svaka situacija sa stvarnim ljudima je namerna

Srpska tradicija

Iliti srpski običaji. Mnogobrojna nepisana pravala koja se svakodnevno vrte u našem narodu kao razni rituali. Predstavljaju simbol Srpstva, i pružaju nam određenu dozu adrenalina za naredne ludarije, mada u svetu ostavljaju drugačiji utisak. Koliko god se mi time ponosili, Švabo i ostala banda misle drugačije. - Fucking crazy Serbs.

Umesto dobar dan, kaže se "što si doš'o koji kurac"!? - Određeno polje zapažanja u komunikaciji sa osobom Srpskog porekla jeste njegovo, koko drugi narodi zapažaju, nepristrasno ponašanje. Predstavlja dobrodošlicu i to je još jedno nepisano pravilo u nizu. Psovka rečnik krasi, stim da osoba koja se koristi istim stiče jači i veći autoritet, gledajući sa aspekta istog porekla.

Ku'ćeš hvala Bogu!? - Pazi sad. Takođe nepristrasan stav na račun drugoga, i za razliku od prvog nije propraćen psovkama ali je svakako jedna vrsta odjeba, ili pak odpozdrava - da se tako izrazim. Istina jeste, da mu je žao što sagovornik odlazi ali ipak nije dopustivo izraziti trunku emocije radi bolje reputacije, inače oko nje se sve i vrti.

Treći put Bog pomaže! - Možda glavni ritual, ali sigurno i najpoznatiji kod Srba jeste da se pri pozdravu ljube tri puta. Naravno u obraz, s desna na levo. Zašto tri puta? Jebiga kad volimo trojku... Ili pak da budem ozbiljniji, sve je to zarad svetog trojstva.

Oj Srbijo zemljo međ šljivama. - Bog nam dao šljivu, a đavo kazan za rakiju. Iako smo pravoslavan narod, hoću reći poprilično pobožan, ipak nije tako lako odvratiti se od poroka - rakije, jer kao što ste već upoznati, ni jedno slavlje nije proslavljeno bez već navedene. Iako šljivovica važi za najveći srpski brend, u Svetu je smatraju običnom brljom, jer su joj konkurencija obična obojena globalistička sranja!

Dok su Švabo i Englez na dvoru jeli prstima, Srbin je reko "boc"! - Jeste da je Srbin svojevremeno klao i jedne i druge, malo mi njih, malo oni nas, što nožem što viljuškom, ali ovom ne tako starom izrekom ne dočarava svoje umeće ratovanja već finoću ručanja. Mada kad malo bolje pogledaš i nije tako. Srbin više voli jesti prstima što je inače inat prema "bon tonu", i sa uživanjem ljebom briše mas' sa brade, sem ako nije okoreli četnik pa samo mlatne krpom po istoj.

Okreće se kolo sreće. - Pre bih rek'o, okreće se prase na ražnju. Ali isto je to. Ima li veće sreće od pečenog praseta? Ima! Pečeno jagnje, ali ne bitno sad, sve je to zavisno od mogućnosti. Kako bilo da bilo, prase je glavni akter u gojaznosti, s obzirom da se u proseku jede svaki drugi dan - 'ebiga nema se - a celo prase okrene bar pet puta godišnje: Za slavu, za Božić, za rođendan, za prvi maj, eventualno kad dođu rođaci iz dijaspore.

Milorade jel' ovo tvoj mitraljez? - Po nekom, da kažem, zvaničnom merenju Srbi su međ' prvih deset nacija u svetu sa ilegalinim posedovanjem oružija. Koji će im kurac? Pa sad, nije da glume neke kriminalce, iako ima i takvih, ali s obzirom da govorimo o tradiciji, jasno je o čemu je reč. Najčešće upotrebljivan je tetejac, čiji kalibar završi najčešće u okvir televizora. Primer: Mijatovićeva prečka. Ili pak u vazduh, jelte da se izbegnu povrede, uoči random slavlja: Slave, svadbe, ispraćaji, krštenja,.. pa čak i za vreme najvećih praznika mira. Nemojte se čuditi, pa to su ipak Srbi!

Da komšiji crkne krava! - Iako sa istim peče rakiju od kako je sveta i veka, večiti problem između njih dvoice jeste međa koja deli njihova dva placa. Šta je tu problem? Pa problem je onih pola ara što je Radenko prisvoio, na kvrano, dok se Milenku kćer udavala... Recimo da je tako. Zbog navedenog problema, pored dobrih odnosa kad se peče rakija i vrti prase, slede raznorazne tužbe i krvne osvete gde najčešće stradaju već navedene živuljke.

Četri slova ima ptića, na vrh kruna Nemanjića... - Činjenica da lakovane cipele i tvrd kurac nikada ne izlaze iz mode, tako ni šajkača sa kokardom ne izlazi iz tradicionalne nošnje srpskoga naroda. Večito ostaje kao sećanje na đeda Krstana koji je dvoglavog orla na čelendri poistovećivo levom glavom sa pra prađedom "Vidojem", i desnom glavom sa pra prađedom "Prokopijem". Ko to, ko to kaže da kokarda nije od crvenih kraka postojala prije..!

Srpska se truba sa Kosova čuje.. - Kako kaže Toma: "..Jer pesma je tamo gde na neko čeka". Definitivno najpoznatiji trdicionalni običaj u srpskom narodu jeste pesma. Tolke bitke su propraćene pesmama, iz kojih su dan danas ostali hitovi. Do duše ostali su kao hitovi četničkih pesama, ali neka vratiće se i one na svoje. Kako Švaba kaže: - "Bože kako je to lud narod. Gine a peva!"

- TRADICIJA BATO!!!

Potera

Kviz koji se već neko vreme emituje na RTS-u, nastao po uzoru na The Chase koji se prikazuje na ITV. Ako postoji kviz gde sa lakoćom može da se "matira" narod koji je došao da zaradi koju paru, onda je to ovaj. Postoje neki tragači što od, lupam, 100 pitanja znaju odgovore na njih 249. Oni, šahovskim rečnikom, jedu i crne i bele figure, jedu i tablu i sat za odigravanje poteza. I đuveč, pride.

Sva pravila "Potere" ili ranije "Potrage", koji vodi Jovan Memedović, date su u prvom linku. Stvarno ne bih više trošio reči za neke bratiće koji na prvu loptu znaju koliko je Laslo Đere uneo kalorija na Badnje veče, u periodu od 18 do 22 časa. Mrš!

Memedović: Iz brzih pitanja prenosite 80.000 dinara. Ako pobegnete korak napred tragač nudi...
Tragač: 8.000!
Memedović: A ako se približite jedan korak...
Tragač: 380.000!
Takmičar: Ostajem na 80.000.
Memedović: U redu. Dajte prvo pitanje. :iskače pitanje: Šta je ribrending?

A: Kreiranje novog imena, logotipa, redizajna neke firme
B: Rendanje ribe za Svetog Nikolu
V: Sinonim za kurvaluk

Takmičar: :stiska B:
Memedović: Vaš odgovor je B, rendanje ribe!
Takmičar: Pa da. Rib i rending... Rending kao rende i rib skraćeno od ribe.
Memedović: E?
Takmičar: Intiucija neka.
Memedović: To nije tačan odgovor. Tačan odgovor je pod A. :Tragač tačno odgovorio: Ajmo sledeće pitanje: Koliki je prečnik poslednjeg govneta koje je izasrao Kurt Kobejn?

A: 6 cm
B: 7 cm
V: 8 cm

Tragač već odgovorio.

Takmičar: Kakva je ovo šikana, bre?! Je l' me jebete ovde?
Memedović: Isteklo vreme. Da vidimo šta je rekao tragač. Pod B. Naravno, tačan odgovor.
Takmičar: Jovane, je l' si gledao film "Bitlđus" iz '88-e?
Memedović: Jesam. Zašto me to pitate?
Takmičar: Zbog da jedeš govna, seme vam namešteno jebem a!
Memedović: Smirite se, Dušane. Ajmo jedan Format C: Zaboravite sve što je bilo.
Takmičar: U redu.
Memedović: Sledeće pitanje glasi: Ko peva pesmu "Hopa cupa"?
Takmičar: MOJ TE LUPA! MA, JETE GOVNA, JEBALA VE PITANJA! AAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAA!

Takmičar već krenuo da lomi inventar po studiju. Memedović počeo da paniči, Tragač leg'o pod tablu sa pitanjima, samo s vremena na vreme izgvirne.

Memedović: Tragaču, tragaču?
Tragač: Štae?
Memedović: UDARI JEDAN FORSKVER, DA ZNAJU LJUDI DA SMO OVDE. OVAJ ĆE DA NAS POBIJE SVE!

Pisano za takmičenje: http://vukajlija.com/forum/teme/69294-takmicxenje-u-pisanju-definicija-tema-pojzenizam-i-kolololo