Dvorišna graorka ne zna kada će da se posere. Ali jedna klaberka, oseti da joj creva vape za kenjažom. Subota je pa je izašla, falila bi, nema ih divoljno u ponudi. Pa šta bude. Govno je na putu , ali vredi rizikovati. Djuskanje I gravitacija su pogoršale muku, a red ispred zahoda je bio kao da žene imaju prostatu. I žene prde... neki glupavi grafit još onomad na Dorćolu govorio je to isto.E sad, ona je stisnula guzove, iz nužde, jer joj je čvmar bio razglavljen kao lastika na kineskim gaćama, pa ni struk ne bi držala, a kamoli retki izmat. Al na srecu na vreme je stigla do te kabine, sa oznakom u obliku štikle... I ... Samo je puvnula. Lažnjak. Naprskala malo Avona , koji se baš I nije naj srećnije pomešao sa tim mirisnim utiskom, ali se jeftino izvukla.Mada je sada bila spremna za nove dimenzije, na kraju večeri je , nažalost morala da se zadovolji sa tričetvrt cola, što je jedino bilo u ponudi... a neki napaljeni šmeker, govnjivim kurcem.

Ortak čiji koeficijent inteligencije ne prelazi nivo sobne temperature. Petlja se u sve, a gde god dodje, neomiljen je.

Pojava koja se sastoji u tome da kada u nekom kafiću prosjak (najčešće neki mali Cigo) priđe za sto gde sedi društvo od 5-6 ljudi NIKO od njih ne daje novac, jer je opšteprihvaćeni stav:
1. da su prosjaci neradnici i da treba da rade, a ne da prose
2. da ni ja (bilo ko to bio i ma koliko para imao) nemam para ni za sebe a kamoli da delim tamo nekim prosjacima
3. da ispadaš glup ako mu daš pare
4. da treba biti što suroviji u sikterisanju prosjaka, jer ne samo da prose već su i dosadni, bezobrazni i prljavi

E zbog tog opšteprihvaćenog stava NIKO neće dati pare iako bi možda i udelio nešto da se njega samog pita ili da je u drugačijoj situaciji.
A što se samog tog opšteprihvaćenog stava tiče, on iako je jednim delom ispravan (da je bolje da rade nego da prose) ne bi trebao uticati na našu odluku da damo prosjaku nešto što je za nas sitno, a njemu mnogo znači, jer on (pa čak i ako mu je prosjačenje "biznis") dobija novac samo od onih koji odluče da daju.

Najneodgovorniji svedok, od nastanka pravosuđa.

Veliki filmski producenti i magovi dobrih, starijih i kvalitetnih akcionih filmova. Kao klincu, iako ne poznaješ sva slova a kamoli da čitaš, pogotovo engleski alfabet, ako na samom početku filma stoje crvene kerefeke u obliku '' a film by Mario Kassar & Andrew G. Vajna'', znaš da ćeš gledati krvavu akciju sa Arnoldom, Staloneom ili Van Damom kao protagonistima u nemilosrdnim okršaju protiv Rusa, Vijetnamaca, kriminalaca, robota i kiborga. Ne možeš da omaneš sve i da hoćeš! Kome kao klincu treba tamo neki isti ziljavi klinja što postavlja zamke po sopstvenoj kući, braneći se od retardiranih provalnika! Ili tamo neki raspali Gičard Rig koji muva neke tamo pičke u uniformi američke vojske, a od rata i pucanja ni prismrd!
Kao klinac ne možeš obući ćaletovu nerazduženu SMB uniformu i drkati mlade komšinice sa ružom u zubima. Veća zajebancija je drkati starog komšiju, tvoj puk i ti, ili solo, van-men-armi, u kompletnoj improvizovanoj ratnoj opremi sa sve kevinim ili sestrinim kreonom preko face, kao pravi komandos!
Gospodo Mario Kassar i Andrew G. Vajna, hvala vam! Zbog vas nisam gejša! Pritom ne želim da uvredim iste...

Preterati sa alkoholom, presisati. Kad se istrezniš, jedino što ti ostaje je rupa u sećanju.

Jedan od kulturnijih načina da nekome kažeš da je nenormalan.

Vršnjak u toku priprema za plođenje. Po završenim pripremama prerasta u klejmor.

Period od sedam dana koji počinje kada vaša ljepša polovina stupi u pms, u kojem morate da joj svaki dan kupujete cvijeće da kol'ko tol'ko olakšate svoj sedmodnevni boravak u crvenom paklu.

Najveci blagoslov koji covek moze da dobije. Olaksava svaki bol u zivotu-jednostavno zaboravis. Uvek sam se divio narocito zenama koje lose pamte, ili imaju moc namernog zaboravljanja. Ne znam da li to ima neke veze sa superiornim mentalnim sposobnostima, vaspitanjem, ili prosto, karakterom osobe.

Nekad posprdno, a nekad ljutito pitanje saigraču kome stalno ispada lopta iz ruke na basketu, kao da su mu ruke masne od bureka. Naravno ton pitanja zavisi od trenutnog rezultata ili broja već odigranih utakmica.

Žena, lik i naličje Pavla Vujisića (Tajsona takođe) u svakom pogledu.
Uglavnom je možete naći po birtijama, u službi konobarice, al' za razliku od drugih ugostiteljskih radnica nju niko ne zove Mala, jer je poslednji nesretnik koji je to izgovorio završio na urgentnom sa teškim prelomima i hematomima po glavi.
Njena uža specijalnost je naplaćivanje crta i izbacivanje pijanih mušterija iz kafane, što kroz vrata, što kroz prozor, sve u zavisnosti od pesme, dal' ju je pogodila ili nije.
Takođe, Tajsonka može da popije i do tri kile Vinjaka, pa nije preporučljivo stajati za šankom i nazdravljati sa njom, a kamoli takmičiti se u brzom ispijanju žestokih pića.
Tajsonke su do pre 60 godina bile veoma poželjne žene, jer su prema tvrdnji naroda imale jake kukove i mogle da rađaju gomilu dece. Takođe su bile sposobne da cepaju drva, žanju žito, itd.. Sa razvojem mehanizacije, televizije, pornografije i smanjivanjem obima ženskog donjeg veša, Tajsonke postaju neprivlačne i život ih baca u svoje ralje, što bi se reklo, promašile vek u kome će se roditi.
Tajsonke nemaju dece, pa je velika prednost ako se sprijateljiš sa njom, jer će te uvek gledati kao svoje čedo i dozvoljavaće ti da radiš po kafani ono što drugi niko ne sme i uvek će te braniti, što od dripaca koji hoće da te biju, što od murije kad dođe da te hapsi.
Tajsonka te nikada neće naučiti kako se peva jer ni ona sama ne zna, ali će ti u svako doba dana i noći rado pokazati kako se leti kroz šank.

Veruje se da ovo delo nije bajka, već da je nastajalo u jednom realnom vremenu. Satkana od tananih niti srca i najiskrenijih osećanja, duševno - mekih i seksualno - divljačkih, ova ljubavna drama je zabranjivana, skrivana, cenzurisana, spaljivana..Priča o dva mlada heroja, neshvaćenih u njihovom vremenu, koja se popišala i na film Broukdik mauntin. Ljudi su zbog nje gubili glave jer, šta ćete, inkvizicije, konzervativci, komunisti, socijalisti..N isu uspevali da se izbore sa puritanstvom, a kamoli sa nečim što su nazvali homoseksualizmom rane mladosti. No, pogodan ambient je ipak nastao, i istina je izašla na videlo.

Sluteći da okruženje nije spremno na ovakvu ljubav, autor ovog životnog zapleta prenesenog na papir, domišljat u svoj svojoj mudrosti, izmenio je priču na vreme a detalje pažljivo posakrivao, promenio pol jednog lika, ubacio vešticu i ovo delo preinačio u moralno - ugodno (što original zaista nije). A što se originala pak tiče, strogo se čuva u papskoj državi vatikan, gde se pažljivo proučava (postoje glasine da je delo iskopirano i da ga čuvaju crkve širom sveta, gde je jedno od popularnijih štiva). Ko zna.

No, predjimo na priču.

Pohabati,izivljavati se na nekom vozilu.

Debele unihop čarape kojima pripadnice nežnijeg pola, bar one koje izbegavaju depilaciju u zimskom periodu, maskiraju rastinje na nogama.

Primedba kvazi bogatašima koji zapravo duguju i Bogu i narodu. Sav imetak koji imaju napravljen je na grbači poštene mase izrabljenih i nedorečenih ljudskih jedinki, koje nemaju toliko dingiteta ni da se pobune za svoja minorna prava.

Izgubio sam svoje najveće blago. Opet tražim utehu u alkoholu. Opijam se i mislim da će mi rakija zaceliti stare rane koje su se opet otvorile. Ne mogu opet ovo sve proživljavati. Pola porodice i rodbine mi je izbrisao besmisleni rat. Ništa mi ne vredi rat koji smo dobili, a kamoli onaj što smo izgubili, kad nemam više nikoga u svom životu. Ostali su mi samo u izbledelom sećanju, koje svakog dana nestaje u magli. Dao bih sve da se vratim u prošlost i promenim puno stvari. Ovako mi je samo preostalo da sedim čitav dan i ispijam ovo malo rakije što imam. Posmatram rakijsku suzu koja klizi niz čašicu, dok maramicom lagano brišem svoje. Čini mi se da se rane sve više otvaraju i sve više bole. Izgleda da više ne postoji lek koji će mi bar prekriti rane i pomoći da ovo preguram i nastavim dalje. Obloge više ne mogu zatvoriti rane i zaustaviti ovu bol. Nemam više snage da sve prebrodim, niti ikoga ko će me utešiti i pomoći mi. Preostalo mi je samo jedno...

Srpska rekorderka u troskoku, koja je zauzela četvrto mesto na Svetskom Prvenstvu u Atletici koje se upravo održava u Berlinu, supruga atletskog asa Dragutina Topić, koji joj je ujedno i trener. Bronzana medalja joj je izmakla za 6 cm, a srebrna za 9 cm.
Neverovatna je činjenica, da je njen može se reći istorijski rezultat prošao maltene nezapaženo u srpskim medijima.
U njenom slučaju manje od 10cm ju je delilo od dočeka pod balkonom Gradske skupštine u Beogradu, ali nesumnjivo buljuk navijača joj poručuje:”Nastavi da treniraš!”

Komšija koji živi u zgradi naspram vaše i konstantno zeva u prozore ne bi li video neku mladu golotinju, ali...

Rečenca koja se čuje u vozilima gradskog prevoza kada kontrolor uđe u vozilo na nekoj od stanica na liniji na kojoj to vozilo saobraća. Rečenica postiže različite efekte:
- oni koji imaju mesečene karte i oni koji su ih odkucali su mirni;
- određen broj takvih te iste karte vade iz džepova tako naglo i silovito kao da ih neko požuruje i sve vreme izgledaju kao vojnik koji se nada da mu desetar neće dati ostav jer nije lepo očistio čizme:
- oni koji nisu otkucali karte to sada čine tako neverovatnom brzinom, kao da jure na bankomat iz kog se daje kinte koliko ti duša ište;
- oni koji se švercuju se guraju oko vrata u delu autobusa koji je suprotan onome u kome se kontrolor nalazi i nadaju se da će izaći na prvoj sledećoj stanici pre nego što kontrolor stigne do njih;
- ima i "švercera" kojima je sve to tako opušteno, da se prave ludi i ponekad im uspe (zbog face koju naprave i pogleda koji "našteluju") da ih kontrolor izbegne.

Dešava se i da se brojnija ekipa školaraca, koja se vozi istom linijom, malo našali sa ostalim putnicima, pa neko od njih glasno izgovori gorenavedenu rečenicu (naravno, prvo promrni glas kada na nekoj stanici uđe stariji čovek). Efekat je zanimljiviji ako je vozilo dupke puno, toliko da ne možeš ni da dišeš kako treba, a kamoli da se pomeriš.