1)

- Oooo, komšija, staru majku li ti jebem, o'š više skloniti ovu bodljikavu žicu odavde, ubode mi se ćera malopre, seme ti se zatrlo da ti se zatre?!?!
- Skloni ti prvo tarabu što si mi uš'o 17 santima u dvorište s njom, pa ću ja žicu. U suprotnom - POLJUBIŠ ME U DLAKAV ČMAR, GOVEDO BRDSKO!
- Ih, ko mi kaže, SESTROJEBAC jedan, celo selo zna za tvoje grehe sa Dobrilom, Radoslave, ni Sava ni Dunav ne mogu da te operu, ščuo?!
- Heh, možda, Obrade, možda...al' sam ja barem zgrešio sa ljudskim bićem, što baš i nije slučaj sa tobom i tvojom KOZOM, OPAAA!!!
- ...
- E, svaka ti čast, Radoslave, sad si mu zapušio usta za sva vremena!
- Ćut', Dobrila, jebem li ti lebac krvavi, kud si sad našla da proturiš glavu kad sam mu šukn'o ljucki, bre??

2)

- Šta, samo toliko?? E pa, teško da češ time da mi zapušiš usta, mislim, malo si nerealan u trenutnoj situaciji...
- Pa, koliko još, majku li ti jebem onu bezobraznu da ti jebem??
- E pa, da si nju, k'o što kažeš, "jeb'o", ništa od ovog se i ne bi dogodilo, tata! Ovako sam te ja uhvatila sa nekom drugom ženom pa moraš da mi platiš ako ne želiš da patiš, hihihi...
- Uf, dobro, evo ti još jedna stotka...al' da znaš da si ista tvoja majka, ćero, blago onom koji te bude oženio...
- Znam, ćale, zato i ulažem u sebe, hihihi...

3)

- Don Profone, samo da vas obavestim da je ona situacija sa "izvesnim svedokom naše jučerašnje operacije Čarli" uspešno razrešena i da nam narečeni više neće predstavljati problem...
- Odlično, odlično...Usta, dakle, zapušena "motivacionom" ili "terminalnom" metodom?
- Heh, pa vidite, ovaj, Misirac nije baš najbolje razumeo vaše naređenje pa je svedoku ugurao pare u grlo, hehe...A znate i sami da ima skromno poimanje bilo kakvog vokabulara, kamoli vašeg, hehe...

4)

Egzaltirani hrvatski voditelj:...3 sekunde, 2 desetinke, valjda nećemo primiti koš...Slaven...VODIMO! 62:61, Đorđević će pokušati preko cijelog igrališta jer zadnja je sekunda iiiiiiii...

...ostatak je istorija koja se ponavlja.

- Oćemo još po jedno?
- Može, al treba i da vozim, jel imaš neki čips ili neku grickalicu, samo da žvaknem bilo šta?
- E to je već teži slučaj... normalno imam, ali trenutno...
- Mora da ti je žena na dijeti...
- Klasika brate... evo naručujem nam dve gurmanske kod Žike Vegetarijanca, biće za 15 minuta...
- Do jaja...

U cekaonici (oko mene 28 baba i deda)

-*LE DEDA SMARAC 1: Ja sam otis'o jos '95 odavde, tad bilo najteze da se zaradi...

-*LE DEDA SMARAC 2: Onaj moj unuk, picka mu materina retardirana, ne zna ni sekiru da podigne, a kamoli traktor d' upali...

-*LE DEDA SMARAC 3 : Pa jebem mu Boga blesavog. Treba d' idem kuci da jedem,pao mi secer. Kad ce vise da me prozove. Bezobrazluk...

-*LE BABA SMARAC (javlja se na neku tarabu) : Sine, evo me u bolnici, jes' boli me noga, jes' uzela sam 'leba. 'Si ucio sine nesto? Nisi?! Pa sto,bre? A jebem ga, opet mora da odvaljujem dasku od ormara da te bijem po ledja...

-*LE BABA SMARAC 2: Ja sam lepo na vreme zakazala, i dosla ranije, i koj' sad kurac ova usla pre mene. Sad cu da im uletim tamo, sve cu da im kazem.
(meni) : Je l' znas ti mog sina Radeta sto radi u policiji? Visok,crn,kratku kosu ima. Znas sigurno. Sve ce da ih po'apsi za korupciju i lopovluk, mamu im...

-*LE BABA SMARAC 3 : Ja sam danas trebala da kupim 30 kila sljive, 28 kila smokve, i 25 kila kajsije da pravim dzema i slatko. Al' ova zena sto treba da mi proda ce d' ode. To sve zato sto ova govna tamo idu na pauzu, dudlaju cigare, jebu se... Krv ti jebem poganu...
_______________________________________________________________

-JA (nekom dedi pored mene, koji vadi telefon): Izvinite, mozete da mi kazete koliko je sati ?

*LE DEDA (meni): Jeste ovo je NOKIA C3. Kupio ja u Paracin'. Na pretplatu u Telenoru , znas...

-JA : Dobro, deko. A koliko je sati ?

*LE DEDA : Na pretplatu, nema deda da kupuje za kes. I tako mi mesecna rata 1404 dinara. Na dve godine ga otplacujem...A penzija mala...

-JA (okrecem se prema babi do mene) : Izvinite, znate mozda koliko je sati ?

*LE BABA : Jaoj, sine. Ne cujem te.

Ja : Sati... Koliko je? (objasnjavam rukama)

*LE BABA: Ma imam 3 sina i 1 cerku. To sve neradnici. Za sve se u zivotu ja mucim da im pruzim. A unukici sto sam kupila lepu trenerku, roze, sa barbike...
JA - (ustajem i idem napolje da se izduvam malo inace ce da bude masakr)

- A mehurići? Šta ćemo sa mehurićima?? Kako može prvi ples bez mehurića???
- Ćero, već sam ti rekla da su u familiji tvog oca sve stipsa do stipse, ne znam ni da l' će se pretrgnu i tu čokoladnu fontanu da plate a kamoli šta drugo...E, a da pozovem ja onu moju tetku-štali što živi u Sidneju, a?
- Bože, mama, pa ona ima 80 banki, gde bi u tim godinama zapucavala čak odatle?!
- Pa, možda i bi, šta znaš...al' barem mož' da pošalje nešto onih njihovih dolara, pa duzmemo one fine kifle 'mesto običnog leba...

- Ajde bre, crni sine, uči malo, ako Boga znaš ! Imaš dva ispita za malo dana, kako te nije sramota da izađeš pred profesore i lupetaš koješta... Pa JA kad sam studirala -ih, to se znalo : nema izlazaka, nema momaka, nema bioskopa, nema sedenja na klupi u dvorištu ili kod onog tvog retardiranog, šta li je, druga... Ja i tvoj otac se ubismo od objašnjavanja i nerviranja i kuđenja i grđenja i kažnjavanja i batina...kako se ti ne umori samo!? Samo spavaš, ždereš NAŠ hleb, trošiš NAŠE pare i vreme, dolaziš kasno, piješ TO pivo, verovatno i pušiš - sve mi znamo, tu gadost što vi mladi zovete 'Fejsbukom' ne vadiš iz usta...umesto odatle da ti izlaze anatomija, fiziologija i ostale pametne stvari...Vidi soba na šta ti liči! Pravi pravcati svinjac! Ne mogu da hodam po njoj a da ne nagazim na neko djubre...
- ... ?
- Ma, je l' ti čuješ šta ja tebi već pola sata govorim ovde!?
- E, kevo...aj iskuliraj malo, majke ti!...A što se ostalog tiče videću šta mogu da uradim povodom sobe i toga...
_________________________________________________________________________

- Znaš, ja nisam laka devojka kao što si ti možda mislio. Ako si se nadao da ćeš samo morati da me izvedeš na piće i to u neku propalu rupu kao što je na primer ova, i onda da me odvedeš u neki raspali stan, kao naprimer tvoj, i tamo da me zbariš da se sa tobom kresnem...e pa, mladiću, grdno si se prevario! Ne bih ni mrtva tamo pošla sa tobom, sve3 i da si poslednji tip na planeti! Pa, ja se sa frajerima koji su pet puta bolji od tebe nisam kresnula ni posle 5-6 izlazaka, a kamoli ću sa tobom! Mogao si bar da se potrudiš da od nekog ortaka pozajmiš neki auto a ne da ovako , kao neki naprimer kreteni, idemo autobusom GSP-a! A tek tvoje ponašanje - to neći ni da pominjem ! Celo veče mi pričaš neke svoje glupe muške priče, doživljaje, kao da ja to naprimer hoću da slušam, i onda taj fudbal... Da li ti shvataš da mene ne interesuje to?! NE INTERESUJE ! Baš me briga ko je dao gol, ko ga je primio, MENE fudbal i fudbaleri ne interesuju, alo! Znaš ti, bre, da je mene jurio onaj, kako se zvaše, iz Partizana, jedan dečko, lep... Slao mi poruke, kupovao cveće, slao kola po mene, a ja - ništa. Znam da samo hoće moje telo. To je u psihologiji svakog muškarca. Zato su svi muškarci isti. Ili su mamini iskompleksirani sinčići koji se ceo život plaše da urade bilo šta ili su seljačine koje idu po kafanama, piju, puše, gledaju FUDBAL i pokušavaju da iskoriste sirtoice kao što sam , na primer ja. Je l' shvataš ti šta hoću da ti kažem?
- Ej, slušaj...Mnooogo mi se sviđaš i hteo bih da ti predložim da možda...ne znam,...možemo možda da promenimo lokaciju.Evo, tu blizu ja živim....

Novogodišnji kup

Eto sinoć ja i moja boginja, moja drugarica čije ime neću reći zbog toga što bi se Jelena naljutila na mene kad bi saznala da je spominjem na Vukajliji, odemo na predstavu pozorišnog tipa. Predstava je bila preeeedobra, jedino jedna scena za koju smo se dogovorili da ćemo im zamjeriti kad se sjetimo te predstave je ta kada Hasanaginica umire - umire prenaglo, i Hasan - aga zajedno sa ostatkom škvadre to uopšte ne doživljava. Kao umrla je, sretan joj dženet i to je to.

Sjedimo tako poslije predstave i pričamo o predstavi, i ja tu primjetim da sam se već momački zacugao. Šta ću boli me kurac, imam para, to što njima trebam platiti knjige nije bitno, bitno je da ih imam, pa odlučimo da ne idemo odmah kući nego da skršimo i moje i njene pare i pare njene sestre iz Vinkovaca koja studira ekonomiju u Osjeku. Kaže da ne voli ekonomiju, i da preko ljeta radi na moru. Pametno, rekoh.

Napio sam se burazeru, kao livada sam bio nekada kada sam krenuo kući. I, eto ti njih: četiri žbahe. Pa ja njega znam, reče jedna, glavna žbaha među žbahama. Ponudile su me da pođem zajedno sa njima u njihovu sobu u domu, jer one tamo nastavljaju sa cuganjem. Umoran sam, kažem im, a i bus bih trebao uhvatiti, nije mi baš nešto stalo do smrzavanja, iako volim snijeg i ne libim se da to napišem.

Ne znam sada tačno kako je došlo do toga da ja stojim naslonjen na gepek nekog automobila, sivog, ili možda prljavog pa zbog toga sivog, i da privlačim glavnu žbahu ka sebi sa namjerom da je poljubim. Otkud mi ta ideja, stvarno ne znam. Ustvari znam, bio sam pijan kao tikva. I jebote, poljubim je tu na foru, i znaš kad ne znam, žao mi je te djevojke i vazduha koji ona truje, žao mi je svega u šta žbaha dune. Prepao sam se, eto proljeća mi, prepao sam se i krenuo sam bježati od nje. Stavio sam ruke u džepove jakne i bježao sam. Gospodin. Kroz maglu sam mogao čuti kako me ona doziva, mislim da je vazduh postajao zelen jer smrad ima takvu boju, čuo sam i Orbit kako nju doziva.

Bježao sam od zla. Gadio sam se samom sebi. Ja sam pogan čovjek. Ja sam prevario svoju djevojku sa žbahom koja ima ružne nokte i masnu kosu. Bježao sam od sebe, bježao sam i bilo je klizavo, pao je prvi snijeg, a nisam posebno dobar hodač a kamoli trčač po snijegu, i sapleo sam se o ležećeg policajca i pao sam preko njega. Da li je ovo realno, pa pao sam preko ležećeg policajca, zapitao sam se dok sam sjedio na dupetu... dok mi je mirisalo iz usta, seljanko jedna pogana!

Kada je krenula akcija zamene ličnih karata i pasoša novim, biometrijskim dokumentima, krenula je i kampanja objašnjavanja prednosti ovakvih dokumenata:
- Ako se opredele za ličnu kartu sa čipom, naši građani će moći mnogo brže i lakše da izvrše izmenu podataka. Na primer, ako neko menja adresu, to je procedura koja traje par minuta...
Ovaj deo izlaganja ’pi-ara’ policije je na mene ostavio poseban utisak. Osetio sam čak i neku vrstu pritajenog ponosa što naša država ide krupnim koracima ka delu razvijenog sveta gde to već funkcioniše besprekorno.
Naravno, požurio sam da izvadim nova dokumenta, tim pre što mi je LK isticala 20.1.2009., a pasoš petnaestak dana kasnije.
Desetak dana pre isteka LK, odem u MUP, uplatim tričavih 4.000 za vađenje LK sa čipom i novog pasoša i taj dan ne stignem na red. Ništa strašno,imam još dovoljno vremena.
Sutradan se dogodi isto, a i narednog dana.
Konačno, posle sedam pokušaja, 21.1.2009. uspem da dođem na red, ali ne mogu da predam za oba dokumenta, jer mi je istekla lična karta. Mogu samo za LK, a kad je dobijem, onda ti podaci mogu da se koriste i za pasoš, pa mi ne trebaju ni uverenje o državljanstvu, ni krštenica. Super.
Posle 20-ak dana, lična karta je gotova, i uspevam da je podignem iz trećeg puta. Ali, ne mogu tada da predam i za pasoš, jer je pao sistem.
Konačno, posle samo 2 (dva) pokušaja, dospevam na red za predaju pasoša, ali ne mogu ništa da uradim, jer je u međuvremenu poskupela neka taksa i treba da doplatim 40 dinara. Uplatu nisam tada mogao da izvršim, jer šalter za uplate više nije radio. Sutradan sam ipak uspeo, nizom neverovatno srećnih okolnosti da obavim i to.Osećam već olakšanje. Ipak me je Bog pogledao.
Za podizanje pasoša, nije mi trebalo više od 4 pokušaja. (U to ne računam detalj kada sam telefonom pitao da li je pasoš gotov, oni mi rekli da jeste i da odmah dođem da ga podignem jer nema gužve. Odmah sam otišao i stvarno nije bilo gužve, ali ni mog pasoša. Na koverti je pisalo moje ime i prezime, ali unutra je bio pogrešan pasoš, razlika u prezimenu u jednom slovu.)
Konačno sam sve obavio, i naravno osetio ogromno zadovoljstvo i olakšanje.
A onda, trebalo je da promenim adresu u novoj LK.
Samozadovoljno sam se smeškao u sebi što sam bio pametan i odabrao LK sa čipom. Sada će se pokazati prednost mog odabira.
Popunio sam i uplatio formular za izmenu adrese i odložio izmenu za neki drugi dan, jer je nešto bila gužva na šalterima.
Onda sam, iskusno, otišao jednog subotnjeg popodneva, kada je u redu bilo samo petoro ljudi.
Stao sam u red bez nervoze, čak sa osmehom. Dok su se drugi patili da podignu svoja nova dokumenta, ostavljali otiske i potpisivali se, gubili živce i nervirali se, ja sam blaženo posmatrao njihova nervozna lica i zamišljao kako će oni koji su u međuvremenu pristigli u red iza mene biti zapanjeni kojom brzinom ću obaviti sve.
Posle 90 minuta, došao sam na red, i šta da vam kažem: i sam sam bio iznenađen vremenom provedenim na šalteru, a kamoli oni iza mene. Izmenu adrese u novoj, čipovanoj LK sam obavio za tričavih 20 minuta.
Jebala vas vaša biometrijska lična karta sa sve čipom.

1. Detinjstvo

Prvi put se susrećeš sa pojmom "rada" pošto te roditelji ostave kod babe i dede, upišu u vrtić ili - daleko najgora eventualnost - daju komšinici Milici ( koja, btw, ima jebeno stakleno oko ) na čuvanje, jerbo moraju didu na pos'o. Epilog: već kao dete doživljavaš frustracije svojih matoraca nakon što se mrtvi umorni u neko doba dana vrate sa istog i ne možeš da dočekaš letnju tj. zimsku pauzu kada ćete moći provoditi više vremena zajedno.

2. Pubertet

Počinju prve turbulencije vezane za tvoje dalje obrazovanje po završenoj osnovnoj školi. U zavisnosti od kakvoće tvog uspeha u istoj, traži se najbolje rešenje za "životni poziv" kojim bi se bavio. To čini cela porodica, osim, razume se, tebe. Tematske lekcije sa tako maštovitim naslovima kao što su "Znaš li ti kako se danas teško živi?" ili "Ja sam u tvojim godinama uveliko pomagao ocu i sl." počinju da budu svakodnevne ubice tvog apetita i u glavi polako počinje da ti se razvija najtvrdokorniji oblik gađenja prema bilo kakvoj vrsti posla...ili pomeranja uopšte.

3. Stručna škola, Faks ili nešto gore

Lekcije su već prevazišle svaku meru. Vremenom postaju sve kraće i kraće, sve iritantnije i iritantnije dok se na kraju ne pretvore u apsolutno retoričko pitanje "Hoćeš li ti više nešto da radiš u svom životu, konju jedan?!"...ili neku od sočnijih varijanti istog. Ti bi, normalno, da jebeš ili ( ukoliko krvariš ) dimaš dečka koji, pak, ima kola, ali graktanje koje iz dana u dan slušaš indoktrinira tvoje biće silinom koju ćeš, nažalost, spoznati tek godinama kasnije. Utehu nalaziš u izlaženju, zajebanciji, epskim intervalima vremena provedenim za kompjuterom ali reč RAD ti visi iznad glave kao mač dželata koji bi da ti odafikari glavu iz samo njemu znanih razloga.

4. Zrelo doba

Završio si mrtvi fakultet, široko ti polje. Ponosni roditelji, međutim, ne ostaju predugo zadovoljeni tom činjenicom. "Treba mali neđe da se zaposli" veli dobronamerna tetka iz okoline Valjeva. Najposle, simpatični kum Ratko ti nalazi pos'o u svom preduzeću kojem, pak, upravo treba "neko k'o što si ti" - mlad, sposoban i željan napredovanja. Istina je, doduše, nešto drugačije jednačine: preduzeće je jebeno propalo, plata je misaona imenica i treba im zapravo neko ko je - mlad, lud i kumče direktora te se žaliti neće. Imaš neku devojku, volite se, kažeš sebi "Pa, i nije ovo tako loše..." Optimistično razmišljaš o sopstvenoj/vašoj budućnosti i nakon par sporadičnih ideja o kakvom alternativnom pravcu svog života, postaješ zadovoljni ZAPOSLENIK sa kompletnom dokumentacijom koja to i dokazuje.

5. Porodica, odgovornost i drugi zločini

Video si da je drugi imaju pa bi i ti hteo. Ništa lakše. Sada moraš da rintaš kao dva konja, ako već ranije nisi. U zavisnosti od toga kog si pola, imaš različite zanimljive situacije na mestu zaposlenja: kao muškarca te upozoravaju da častiš kada bude vreme, kao ženu - na karijeru. Iz sećanja polako počinju da izbijaju umorne slike sada već penzionisanih sopstvenih roditelja koji, sa druge strane, zadovoljno trljaju ruke. Da li zato što će dobiti unuke ili što će se kosmička pravda konačno ostvariti - cenim da ni sami nisu sigurni. Epilog: krug života se ponavlja kao kiša koja se u obliku vodene pare vraća u oblake iz kojih je došla.

6. Pemzija ( ako je doživiš lolololo )

Ako si bilo šta naučio/la tokom radnog perioda - radićeš i dalje. Ta smešna svota novca kojom te država iz meseca u mesec podseća koliko joj značiš definitivno nije dovoljna za pristojan život, a kamoli za eventualnu (is)pomoć sopstvenoj deci koja su, hvala Bogu, već uveliko u dugovima do guše, da ne kažem, "do očiju". I konačno, nekoliko godina pre nego što ćeš umreti od nasumične bolesti koja te je uzela na zub, dolaziš do epohalne ultimativne spoznaje da RAD jeste stvorio ČOVEKA, ali da ga je isto tako i uništio. Možeš mirno umreti. To, barem, ne zahteva nikakav trud...

Gluvi:

- Vaša pozicija je još i najbolja. Istina, niste u stanju da slušate predavanja hrišćanskih popova, odža, budističkih monaha i raznih drugih sveštenih lica. Ipak možete da čitate, i upitate nekoga da vam objasni šta se govori u liturgijama i propovedima.

Nepokretni:

- Ukoliko ste kojim slučajem nepokretni, a musliman ste po rodjenju i vaspitanju - menjajte veru i religiju pod hitno! Pravi vernik po predanju, naime mora da klekne pri molitvi, što u vašem slučaju očigledno predstavlja problem. Vaš izbor su hrišćanstvo, budizam, judaizam i hinduizam.

Nemi:

Ako ste nemi, vaša muka je velika : ne iz razloga što morate da se sporazumevate rukama i što vas ljudi gledaju sa sažaljenjem, ne razumevajući pokrete vaših ruku kada im se obratite. Ne. Vaš hendikep vas sprečava da u crkvi na kraju molitve izgovorite Amin, da se molite naglas i veličate Tvorca. To vam neće oprostiti ni jedna priznata religija, kao ni jehovini svedoci. Spas potražite u budizmu gde je dovoljna nema meditacija, i potrudite se da ne završite kao glista, muva ili u gorem slučaju morski krastavac.

Slepi:

Pošto ne možete da gledate, logično je da niste u stanju da odete u Meku i vidite sveti kamen, s kog je Muhamed na svom konju skočio u oblake. E pa šteta, jer musliman koji nije video taj kamen u Meki je nečisti nevernik koji zaslužuje patnje svake vrste, a to ste u ovom slučaju vi. Utehu, veru i nadu zato usmerite na drugu religiju koja ovaj vaš hendikep ne smatra značajnim za spas vaše duše.

Ljudi bez desne šake:

- Naime, sudbina vaše duše je vrlo neizvesna, i jednom rečju - vi ste u kurcu. Niste u stanju da se prekrstite ni šakom ni sa tri prsta, te s toga za vas nema mesta ni kod katolika ni kod pravoslavaca. Kako da se prekrstite kad pop izgovori Gospode pomiluj? Takodje, ni islam vam nije naklonjen, kao ni judaizam, jer kako ćete sklopiti ruke pri molitvi ako nemate jednu šaku? Raspitajte se kod budista šta vam je činiti.

Ljudi bez ruku do ramena:

- Jasno je da je vama najteže : što se tradicije i običaja tiče, kako institucionalnih tako i narodnih, za vas u srcu božjem nema mesta, ma koliko dobri, plemeniti i bezgrešni bili, ma koliko da se kajete i ljude navodite da u ime Tvorca čine dobro sebi i drugima.
Razume se da niste u stanju sami da sipate čašu vode, obrišete guzicu nakon nužde i vežete pertle. Ali vašim problemima se tu ne nazire kraj - naime, nedostatak ruku sprečava vas da se prekrstite i sklopite šake dok se molite. Na hinduizam zaboravite, jer čovek sa dve ruke je sam po sebi nedostojan mnogorukih bogova, a kamoli vi koji nemate ni jednu. Šta da vam kažem, spas duše potražite u Africi kod plemenskih vračeva, možda će vam oni dati odgovore i uputstva.

Ljudi vezani za postelju:

- ne idete u crkvu
- ne idete u sinagogu
- ne idete u džamiju, i to su sve veliki gresi (tako kažu).

Ako niste na samrti i nema još razloga da vas pop ispovedi, budite u stalnoj pripravnosti. Ako ste siromašni i nemate para da platite tarifu za dolazak popa da vas oslobodi greha, imajte pri ruci mobilni telefon kako biste ga nazvali i za oprost zamolili preko telefonske veze. Ko zna, u telefonijama za dinar nude besplatne minute i poruke, možda i popovi počnu da dele i besplatne blagoslove.

1 sloj kifle: Nakon što konačno pristaneš da se ženiš/udaš, počinje mučna potraga za odgovarajućim datumom (pitanje da li će to biti godišnjica, njen rođendan ili datum kad ju je bivši otkačio). Zatim tražiš crkvu, ugovaraš termin kod matičara, pa još i restoran, a da se svo troje poklopi sa datumom koji hoćeš. Nakon toga počneš da praviš spisak gostiju. Uglavnom se počne u fazonu "želim da bude mala svadba za moje najbliže", a onda u toku pravljenja spiska shvatiš da nikako ne smeš da izostaviš baba Julku koja ti je dala jedan orbit kad si imao 5 godina, čika Miću što te je onomad vozio traktorom, ne sećaš se gde si išao, al te je vozio, pa tu je komšija Janko, ipak ste komšije, zatim želiš da obnoviš odnose sa debelom brkatom Marijom sa kojom si išao u osnovnu, iako joj se nisi javljao ni u školi, a kamoli posle nje... I tako dođeš do minimalne cifre od 200 gostiju. Automatski praviš još jedan spisak od koga ćeš da zajmiš novac. Pa klasika, meni, smoking, venčanica, cveće, limuzina, pozivnice... Kad podeliš pozivnice mnogobrojnoj "dragoj" rodbini i prijateljima sa kojima želiš da podeliš važan dan, u sendvič se uključuju i svi gosti. Tetka Milka se već pita šta jeftino da ti kupi, a da izgleda skupo, da se ne obruka. Strina Dragojla je već počela da pretura po šteku da vidi koji joj jastuk, ćebe ili escajg ne treba, pa da ti uvali kao poklon. Sestra od ujaka, Jasna, već je zamislila kakvu haljinu hoće, a ujak Mirko i ujna Milja lude od njenih prohteva. A debela brkata Marija je u očajanju jer ne zna šta će obući. Na dan svadbe su svi nervozni, od počasnih mladenaca, preko počasnih željenih gostiju, do počasnih nepoželjnih gostiju - gužva u kupatilu, hoće li svi stići na vreme. Sam čin venćanja se svi smore, a onda sledi i sredina sendviča...

Sredina sendviča (malo salame i list salate) - nakon što se nazdravi 5 puta za 5 minuta, a muzičari dobro zagreju svoja grla, na noge se digne i staro i mlado. Dok se druga grupa zaista provodi, prva se međusobno odmerava i u sebi misli "Gle kako igra ova Cana, sva se trese, sad ću ja da se pokažem". I u tihom nadmetanju u plesnom "umeću", nakon čuvenog petnaestomintnog Užičkog kola sa primesama, litara i kilolitara alkohola što je skliznulo niz groce, sarme, svinjetine i jagnjetine što su se međusobno toliko izbućkale u želucu (od kola) da se ne zna šta se pojelo prvo i zaboravi se na višemesečni stres, koji su doživeli svi prisutni na svadbi. I tako do jutra...

Drugi sloj kifle - sutradan dok gosti pričaju onima koji na svadbi nisu bili kako je bilo dobro, samo matičar nije došao na vreme, mlada nije bila baš najljubaznija, sarma nije bila dovoljno kuvana, piće nikad nije bilo non stop tu, pevaljka je falširala sve u šesn'est, ali bilo je dobro, ostaje gorak ukus za ogromnom količinom novca koja tek treba da se da, naročito jer se račun produžio zbog brojnih slika sa svadbe koje ni jedan gost nije kupio, kao i zbog razbijenih čaša i tanjira, taman toliko da bi mogao da kupiš nekoliko pakovanja za svadbeni poklon. Tada ipak svi shvate da je sve moglo i bez venčanice, smokinga, limuzine i baba Julke, deda Mike, komsije Janka, debele brkate Marije... Al gotovo, sendvič je već napravljen, platiti ga moraš!

ONA

(28h pre izlaska)
Zvao je,jebote,zvao je!!! Zove najbolju drugaricu i melju cetiri sata o tome da li treba ici kod frizera,manikira, predikira,fakira,psihijatra i na barem tri plasticne operacije...
Urla na telefon od adrenalina sve dok otac (koji od nje ne uspeva da zaspi) ne pocne da je davi krvavih ociju.
Prica sa mamom do tri ujutru o tome kako joj je otac dok je pevao serenadu u Malom Mokrom Lugu pokisnuo i dobio tubrerkulozu i ko zna sta jos...
Noc provodi besano,hipnotizirajuci u orman ne bi li joj se "ukazala" garderobna kombinacija za sutra.
Ujutru odlazi u grad i kupuje novu odecu jer je zakljucila da nista u ormaru nije dovoljno dobro.

(10h pre izlaska)
Sizi zbog podocnjaka (pobogu otkud sad oni kad se zdravo hranim) i proverava sta joj fali od sminke.
Trci do najblize parfimerije po olovku za oci koja ce joj stati u torbicu. Olovka je 3 cm veca od torbice pa je sece caletovim kombinarkama i zasere nove krem pantalone koje su joj do te sekunde bile savrsene.
Ide po nove pantalone.
Na putu do kuce shvata da su joj vrhovi ispucali;placa frizerki duplo da je primi preko reda, a kad je vec upala, stavlja i farbu koja joj ide uz te pramenove.
Kupuje usput i novi parfem,iako mu tete u radnji nisu jos ni cenu napisale.

(5h pre izlaska)
Pocinje sa donjim rubljem. Izazovno-ne. Otkaceno-ne. Postupak se ponavlja kao kod pasijansa,kad otvorite sve karte pa probate ponovo. Grudnjak joj ipak ne odgovara uz bluzu.Place i maskarom zasere pantalone.Pomahnitalo uzima mamine iz njenog ormara.

(3h pre izlaska)
Pere se,depilira,smirgla zube,kida desni. U kadi se nalazi 30cm debeo sloj raznih soli,kiselina,lekovitog sljunka i izumrlih skoljkasa. Cupa obrve,pusi,uzima cigaretu sa pogresne strane,psuje,grize na svaki pokusaj ulaska u kupatilo. Cale od muke pisa u kriglu.

(1h pre izlaska)
Stavljajuci peti sloj maskare zasere pantalone.Vristi i skida sa mame zadnje pantalone u stanu. Svi joj se sklanjaju sa puta jer seje smrt gore od sifiliticara-triperasa radikala sa hiper gripom (!).

(10 min pre izlaska)
Poliva se miomirisima,trlja pazuhe sa mirisljavom jelkicom iz automobila i shvata da se zaflekala parfemom po pantalonama. Lupa glavom o volan i pokupi tramvaj.

(15 min posle dogovorenog termina)
Stize na dogovoreno mesto,ugleda ga i pomisli : "Boze, kako je lep!"

ON

(3h pre izlaska)
Gleda TV i cacka nos.
Pokusava da se seti sta se dogovorio za veceras.Usled misaonih napora,nesno se gladeci po jajima,shavata da nije mlatio majmuna vec dva dana,jer se u subotu toliko zapio,da je tek juce donekle dosao sebi...
Nakon drkanja se ipak seti da ga veceras ocekuje kafa sa jednom od dve zenske od subote,kojima se ne seca ni face,a kamoli imena ali je nasao broj izvrljan na podlaktici.

(2h pre izlaska)
Odlazi gladan u kuhinju ceskajuci se po jajima,kad tamo na stolu cvarci,slanina i luk.
Obilatu veceru zaliva sa dva piva i podriguje silinom osrednjeg nilskog konja,sve dok pobesnela keva ne uleti u kuhinju.
Trazi od keve 500 din. Keva ni ne pomislja da mu da. Objasnjava kevi kako ima novu ribu i kako mu trebaju pare da joj kupi neki cvetic i pokloncic. Keva dirnuta vadi 640 din i pocne pricati kako joj je tata '79. god doneo na satanak 5 ukradenih crvenih ruza,pa je hteo da je poljubi,ali je dosao vlasnik vrta sa grabuljama,pa su morali da beze,a tata jos od tada ima kurje oko.
Ne docekavsi kraj dobro poznate sage,bezi mahnito iz stana do kafica. Kupuje pljugu i dva piva od kevinih para i tu odgleda kraj tekme.

(pola sata pre izlaska)
Dolazi kuci i suocava se sa vecnom dilemom: tusirati se ili samo oprati jaja?
Gleda skraceni snimak druge sezonske lige zapad u malom fudbalu za veterane invalide i zakljucuje kako sutra ionako ima mali fudbal,pa ce se znojiti,te nema smisla da se sad ceo kvasi.
Dok desnom rukom perucka onu stvar,levom uspesno rusi sve cetkice za zube u lavabo.
To ocigledno uzasne kevu koja je upravo dosla da izvadi ves iz masine,pa ukopano zuri u prizor pred sobom.

(15 min pre izlaska)
Sedi na krevetu,vadi carape ispod kreveta i njusi one koje jos uvek mogu da posluze...Dok gace ipak ne mogu. Mogu jedino nekoj gatari i forenzicarima.
Krece,ali na vratima mu se prisralo,a to se ne propusta.
Grabi Sportske Novosti,ceska se,prducka i meditira sve do zadnje strane.

(15 min nakon dogovorenog termina)
Dolazi na mesto sastanka igrajuci dzepni bilijar. Ugleda je i pomisli: "A,u kurac! To je ona s manjim sisama...!"

... nastavak iz II dela...
Polako prilazim školi i u jednom trenutku čujem jako čudno stenjanje. Blago metalni zvuk je postajao sve jači i jači. Hmm, ma ovo neko nekoga taslači. Ček, ček, polako počinjem i pokrete da vidim. Stratovariusov žbun je počeo da se njiše. Polako počinje da se nazire nečiji rč. I to baršunasti.
Дуче… mmm… Дуче.. ahmm, Дучели, Дучели, Дучели- odzvanjalo je is ustiju jedne seksi šklopocije.
A, šta kažeš bato, kako molderi jebu?- reče mladić.
Svaka čast, familije mi - rekoh oduševljeno.
Dotična je pala u trans i počela da zvižduće neku melodiju iz Žikine šarenice, I am still there...
Eee, ova današnja omladina i mašine. Al' šta ćeš, kad je sve otišlo u kurac, neka ode i ostatak.

Vidim da iz škole izlazi majka sa sinom kome je uvijena noga.
- Nemoj da plačeš sine. Doći će šinteri pa će da ga oteraju da se više ne mota oko škole.
- Tako je mama, onda će one velike čike da jure kucu i da joj bace one otrovne viršle, je l' da?
- Uuu, ljubi majka svog genija98.
E, jedna je majka. Nego, da nastavim dalje.

Na stepenicama sam ugledao Перовића kako plače.
- Šta je bilo momak, zašto plačeš, šta ti se desilo?
- Nnnništa.:uvlači sline nazad i pokušava da smiri bradu koja igra kao kastanjete: Txe Проф, mi je dao keca i izbacio me je napolje.
- Zašto, šta si uradio?
- Pa, ništa, pitao me je Šarlo-v zakon, ja nisam znao formulu, zbunio sam se i dao mi jedan.
- Zbog toga?
- Da. Ja sam ga pitao zašto je to uradio i rekao mi je ovako, CITIRAM Decxko, nisi ti za ovo, ajd' što ne znaš formulu, nego ne znaš ni sliku ni reakciju da postaviš a kamoli definiciju da napišeš. I prošli put sam ti dao minus što nisi znao i nisi iz toga ništa naučio. Nisi ti za ovdeMARITIC ja sam poludeo, došao do njega, udario mu par šamara i izašao napolje.
- Pa, za koj moj plačeš tol'ko?
- A, šta tebe boli kurac!!!

Sklonih se od plača ovog učenika, otkud znam, kakva je omladina još ću i ja da najebem. Bijem krug oko škole i naletih na jedno odeljenje. Samo što je počeo čas.
Luks učitelj: Izvinite deco što kasnim, sreo sam Robertovu majku i rekla mi je da vam drug danas neće doći u školu jer se igrao bombom... No dobro. Redari, ko nije na času?
Филип А: Blizanci Highlighter i Highlander i Filip Milić.
Luks: Dobro:počinje da gleda okolo da proveri:, a gde su Usain Bolt i Stefan Kostić?
Филип А: Pa znate da ima slobodan dan zbog sutrašnjeg takmičenja, Vi ste ga pustili. Stićka sam video malopre, stvarno ne znam.
Luks: Dobro... :uzima kjnigu: Redar, koja je zadnja oblast koju smo radili iz matematike?
Филип А: Algebra.

Stižem u centar sela. Kako su ovde ljudi veseli pa to nije normalno.
- Ko si ti?
- Izvini, a ko si ti?
- Nemam pojma, ali me zovu šalabajzer.
- Ej, blago tebi +++. :predstavih se i ja: kakav je ono vašar?
- Au, to je šizenje svake godine ovde. Ajde da te odvedem da vidiš pa idemo na piće. Ok?
- Ae.

Muzika je pičila na sve strane a na ulazu u vašar je stojao zeleni natpis: HVALA BONGU i Kajtezzz sa smešnom cigarom u ustima.
- Jeste li vi iz posnezajednice?
- Trošarina, brate, trošarina. Odmahnu smo glavom i prošli.

- Šalabajzeru, kakve su ovo metalike?
- Ja ti kažem da je to šizenje svake godine. Ove godine organizator je CrnaBo. Dolaze pevači sa svih strana. Neki su i iz inostranstva došli na ovu manifestaciju. Billy Sharp i Ареи Куен. Gde ćemo?

Dođosmo do šatora sa natpisom KAFANA NJENE MAJKE gde je pevao Glavni el Nino. Kakva ludnica, jebem ti sunce. Gori nebo, zemlja se otvorila.
'' Šta ću mala s' tobom
kunem ti se bongom…''
Đipa narod, peva, gađa se flašama, buksne se cepaju al' se niko ne svađa i ne bije.
Nađosmo slobodan sto i samo što smo seli, dolazi jedno luče da nas usluži.
- Bejbe, Lule, donesi nam…
FLJAS, FLJAS
- Nisam ja za tebe bejbe nego Lullaby, ščuo?
- JA JESAM:reče Šalabajzer: donesi nam dva piva.
- Lepojko, odnesi onoj ribi jedan gusti sok. : pokazujem za stolom gde sedi crnka prelepe duge kose:
- Budalo jedna, to je muško! Zove se Џела.
- Liii, nisam znao… a delovao mi je nekako snebivljivo u onoj ninka boji košulji.
- Nije ni bitno, ionako ga svi zovu Teodora. Nisi jedini koji je …

Razgovor je prekinulo navijačko navijanje. Muzika je stala. Vrata šatora su se otvorila. Nastao je muk. Na ulazu su stajali nekakvi navijači, i po boji odeće rekao bih i da je među njima bio i sudija. Da, u pravu sam, sudija je. Lik uze mikrofon i poče da priča:
- Dragi moji sugrađani, svi vi znate šta se ovde održava svake godine…
ZNAMO! – reče Roki Bilbao i tresnu ga flaša u glavu.
TIĆU! Bruce priča! Sram te bilo :bip, bip, bip: - odbrusi mu jedan ćelavac koji nije vadio kurac iz usta.
Ja: Koji je ovaj?
Šalabajzer: Ma pusti ga! Večito se on nešto pravi pametan i ulizuje sudijama.
- Danas se održava takmičenje eNKaVeeeeeeee!
JEEEEEEEEE, ALEAAAALEAAAEEEEE- narod je pao u trans. Gazda šatora RockyPadre iz JaGoDine izneo je dva kompa i stavio na sto. Konobari donose dve stolice i postavljaju monitore.
- Sa moje desne strane je ekipa iz Niša!
CeеKaeM, tudutududu, CеeKaeM, tudutududu…
- Sa moje leve strane je ekipa iz Valjeva!
АааааЛ Банди, tudutududu, Ааааал Банди, tudutududu…

- Je l' bre, šta se ovo događa? – upitah.
- Auu, nisam ti rekao. Svake godine se bira Najbrži Komentator Vukajlije i to je ludnica.
- A, u čemu je fora, ne razumem?
- Gledaj ovako. Dva autora sa sajta dominiraju po broju komentara na sajtu i dođe vreme kad svi počnu da ih drkaju i zajebavaju kako je ovaj prvi ili drugi bolji od njega. Tu se uzburkaju strasti i…
- I, kako će se znati ko je pobednik?
Bruce pali neko sokoćalo…
- Onaj ko prvi OCENI I OSTAVI KOMENTAR NA OVOJ DEFKI!

Count zero...

on i ona
Upoznali su se u subotu uvece u mracnom delu disko kluba i razmenili brojeve
telefona. U ponedeljak ju je on nazvao i neformalno pozvao na kafu u utorak u 8
kod Konja. Spuštaju slušalicu...
ONA
28 i po sati pre sudara
Zvao je, jebote, zvao je!!! Zove najbolju drugaricu i melju cetiri sata treba
li ici kod frizera, kod pedikira, fakira, psihologa i na barem tri plasticne
operacije.
Urla na telefon od adrenalina sve dok je otac (koji od nje ne uspeva zaspati)
ne pocne daviti krvavih ociju.
Prica s mamom do tri ujutro o tome kako je tata dok joj je pevao serenadu u
Malom Mokrom Lugu pokisnuo i dobio šarlah i još mnoštvo vrcavih porodicnih
traceva.
Noc provodi besano, hipnotizirajucim pogledom gledajuci u ormar ne bi li joj
se 'ukazala' garderobna kombinacija.
Ujutro D-dana odlazi u grad i kupuje potpuno novu odecu jer je zakljucila da
ništa u ormaru nije dovoljno dobro.
10 sati pre sudara
Šizi zbog podocnjaka (pobogu, otkud sad oni, a tako se zdravo hranim?!) i
proverava šta joj fali od šminke.
Trci do obližnje parfimerije po olovku za oci koja ce joj pasovati uz torbicu.
Olovka je 3 cm veca od torbice pa je sakati caletovim kombinirkama i zasere
nove krem pantalone koje su joj do te sekunde bile savršene. Ide po nove
pantalone.
Na putu kuci shvati da su joj ispucali vrhovi; placa frizerki duplo da je
primi preko reda, a kad je vec upala, stavlja i farbu koja joj ide uz te
pramenove.
Kupuje usput i novi parfem, iako mu tete u radnji još nisu ni cenu napisale.
5 sati pre sudara
Poeinje s donjim rubljem. Izazovno - ne. Otkaceno - ne. Postupak se ponavlja
kao kod pasijansa, kada otvorite sve karte pa probate ponovo. Grudnjak joj
ipak ne paše uz bluzu.
Place i maskarom zasere pantalone. Poluluda uzima mamine iz njenog ormana.
3 sata pre sudara
Pere se, depilira, šmirgla zube, kida desni. U kadi je 30 centimetara debeo
sloj raznih soli, kiselina, lekovitog šljunka i izumrlih školjkaša.
Cupa obrve, puši, uzima cigaretu sa pogrešne strane, psuje, grize na svaki
pokušaj ulaska u kupatilo. Cale od muke piša u kriglu.
1 sat pre sudara
Dobija menstruaciju i zasere pantalone. Skvici, frkce i skida s mame zadnje
pantalone u stanu. Svi joj se micu sa puta jer seje smrt gore od
sifiliticara-triperaša radikala sa hiper-gripom.
10 minuta pre sudara
Poliva se miomirisima, trlja pazuhe mirisljavom jelkicom iz automobila i
shvata da se zaflekala parfemom po pantalonama. Lupa glavom o volan i pokupi
tramvaj.
15 minuta posle termina
Stiže na dogovoreno mesto. Ugleda ga i pomisli: 'O, Bože, kako je lep!!'

ON
3 sata pre sudara
Gleda TV i cacka nos.
Pokušava se setiti šta se dogovorio za veceras. Usred misaonih napora, nežno
se gladeci po jajima, shvata da nije mlatio majmuna vec dva dana jer se u
subotu tako zapio da je tek juce donekle došao sebi.
Nakon drkanja se ipak seti da ga veceras ocekuje kafa s jednom od dve ženske
od subote, kojima se ne može setiti ni face, a kamoli imena, ali je u nedelju
našao broj nažvrljan na podlaktici.
2 sata pre sudara
Odlazi gladan u kuhinju ceškajuci se po jajima, kad tamo na stolu cvarci,
slanina i luk. Razmišlja dobre tri sekunde ima li se smisla žrtvovati, a onda
fino posoli glavicu.
Obilatu veceru zaliva sa dva piva i podriguje silinom osrednjeg nilskog konja,
sve dok pobesnela keva ne uleti u kuhinju.
Žica kevu 500 dinara. Keva ni ne pomišlja da mu da. Objašnjava kevi da ima
novu ribu i da bi joj kupio neki cvetic i pokloncic. Keva ganuta vadi 640
dinara i pocne pricati kako joj je tata '56. doneo na sastanak pet ukradenih
crvenih ruža, pa ju je hteo poljubiti, ali je došao vlasnik vrta s grabuljama,
pa su morali bežati, pa jos od tada ima kurje oko.
Ne docekavši kraj dobro poznate sage, beži mahnito iz stana do kafica. Kupuje
pljugu i dva piva od kevine love te u kaficu odgleda kraj tekme.
Pola sata pre sudara
Dolazi kuci i suocava se sa vecnom dilemom, tuširati se ili samo oprati jaja?
Gleda skraceni snimak druge zonske lige zapad u malom fudbalu na pijesku za
veterane invalide i zakljucuje kako ionako sutra ima mali fudbal, pa ce se
znojiti te nema smisla da se ceo kvasi.
Nevoljno ode zaprati kitu.
Dok desnom rukom perucka onu stvar, levom uspešno ruši sve cetkice za zube u
lavabo. To ocigledno užasne kevu koja je upravo došla da izvadi
veš iz mašine pa ukopana zbunjeno zuri u prizor pred sobom.
15 minuta pre sudara
Sedi na krevetu, vadi carape ispod kreveta i njuši one koje još uvek mogu
poslužiti... dok gace ipak ne mogu. Mogu jedino nekoj gatari i forenzicarima.
Krece, ali na vratima mu se prisralo, a to se ne propušta.
Grabi Sportske Novosti, ceška se, prducka i meditira sve do zadnje strane.
15 minuta nakon termina
Dolazi na mesto sastanka igrajuci džepni bilijar. Ugleda je i pomisli: 'A, u
kurac! To je ona s manjim sisama...'

Pack it up, pack it, let me begin.
Farmacihejteri ne prate farmaciju, vec su to odgovorne jedinke ovoga nam drustva, to su stubovi ove nam stamene Srbije, nikad jace drzave, koja je toliko jaka i stabilna jer stoji bas na tim stubovima.

To su ljudi koji su, s obzirom da ne prate doticnu laznu nauku farmaciju, u svoje slobodno vreme usresredjeni na prave vrednosti i resavanje gorucih pitanja.

Oni brinu svakodnevno i to mnogo, jako mnogo, vrlo mnogo, stereo mnogo, dolby surround briga. Brinu za rebalans budzeta, i kako u klinc sa MMF-om. Brinu o evro-atlanskim integracijama, kao i o evro-azijskim instalacijama, mozda vise od svega o evro-gastro-intestinalnim putevima, kao i svim drugim evro-pickematerinama. Brinu i o tome zasto se Mima Karadzic jos nije ozenio, ili neki drugi saban kojem je vreme. A zapravo, Mima ceka geo stratesku priliku.

Prava je steta sto ih niko nije pitao i zamislite samo kad bi se profesionalno bavili ovim pitanjima, gde bi im bio kraj i kako bi briljirali. I sve to samo zato sto je nas farmacihejter skoncentrisan na prave vrednosti i nikako ne dozvoljava da mu tamo neka farmacija pomuti misli i skrene paznju sa gorucih i bitnih problema nase nam fucking zajednice.

Oni takodje ne mogu ni upasti u depresiju, jer je to rezervisano iskljucivo za farmaceute. Psihologiju, sociologiju i slicne nauke nas super heroj farmacihejter ima u malom prstu (noznom), to je obicno pokupio negde usput, tako s' nogu, i naravno vrlo precizno postavlja dijagnoze. Jasno je da nam nacija sve vise tone u depresiju zbog 'te' kvazi nauke farmacije, jer ljudi su utonuli u 'tu' farmaciju i nista im ne preostaje nego da budu depresivni, umesto da su skoncentrisani na prave vrednosti i goruca pitanja.

Opste je poznato (u visokim farmacihejterskim krugovima) da je put do depresije utemeljen time sto se narodu skrene paznja sa gorucih pitanja i nacionalnih interesa iskusnim navodjenjem na farmaciju i onda ih tim drogama drze u depresiji. Inace sve te probleme koji more naseg super heroja farmacihejtera, isti ti ljudi bi resavali, nego im je paznja odvucena, jebi ga, 'tom' kvazi farmacijom. Prema viziji naseg super heroja, umesto sto studiraju farmaciju, milioni srpskog zivlja bili bi u fabrikama, poput malih vrednih Kineza koji sklapaju gejPhone, samo sto bi se ovde radilo na resavanju gorucih pitanja. Ako bi tako vredni uspeli da rese vecinu ili sva goruca pitanja, pa mis'im nasao bi se vec neko ko bi ih proizvodio u vecoj meri. Evo ja se odmah javljam za poziciju rukovodioca u proizvodnji gorucih (ili gorecih, 'bem li ga) pitanja. Dajte mi nekoliko ludaka na bitnim drustvenim i drzavnim pozicijama i da vi's koliko gorucih pitanja i drugih sranja mogu da napravim, pa ni svi Kinezi i Indijci da se skupe ne bi mogli da ih rese a kamoli ovih par miliona farmaceuta u Srbiji (brale). Ja bih, doduse, najvise voleo da imam neko reset dugme, kako bih se zezao:
Farma, farma, farma, farma... reset.
Farma, skocko, farma, skocko... reset.
Farma, hrvati, siptari, skocko... reset.
Farma, gmo, gmo, Rados Prosvetitelj Spasitelj... reset.

Nas super heroj, srpski farmacihejter, svoju enrgiju fokusira na borbu protiv te posasti zvane farmacija, jer mu ti farmaceuti truju decu, omladinu i komsije. Do komsija, sve omladine ovoga sveta i sve dece ovoga fucking sveta nasem farmacihejteru je posebno stalo. Istina je da vecinu komsija prepodne uglavnom prezire jer su malogradjani i nisu izdignuti kao on, ali popodne, nakon citanja novina tokom pauze na poslu, citajuci clanke o farmaciji i pregledavajuci snimke sa Jutjuba, gde provede vise vremena u tom stivu nego taj malogradjanin koji tu farmaciju direktno prati, srpski farmacihejter dobija zelju da tog malogradjanina zastiti od paranauke kakva je 'ta' farmacija. Dan nastavlja tako sto ispred ogledala ponavlja "ja 'to' ne gledam, ja 'to' ne pratim..." (tako u krug 5-6 puta), pritom primecujuci u ogledalu kako raste 3-5cm. Za najbolje rezultate ovaj recital ritualno se obavlja 3-4 puta tokom dana sa 5-6 serijskih ponavljanja.

Ja, preskocih nekoliko puta ovaj ritual i odmah uhvatih sebe da gledam farmaciju uzivo. Nakon toga budem lud, iako sam prethodno bio normalan. A recimo neki
film kad pogledam, sa scenama brutalnih ubistava i silovanja, idem unaokolo i silujem i ubijam (casna rec). Znas sta najvise volim... ponekad nocu, cisto iz zezanja, po periferiji ubadam spricem slucajne prolaznike, ali nista serijski, uostalom to su neki farmaceuti ruralni, nebitni su skroz. Skoro sam sreo kolege Cica Glogovca i Radosa Bajica, akcijase tu po Vranicu.
Noc. Selo Vranic kod Beograda. Godina 2013. Rados jase Cica Glogovca. I tako.

Ljudi definitivno rade na baterije, napajaju ih i prazne. Iste stvari cujes kao sopstvene stavove od 90% ljudi, kao da ih kloniraju negde. Ah, zapravo to i rade na fakultetima, skolama, strankama... jos ih utaknes u RTS ili neki slican DB-ovski pogon i onda je jasan toliki nivo kloniranosti. Sami najsecsce lice na ucesnike rijaliti programa kojih se toliko groze, jedino sto nedostaje jesu kamere koje ce ih pratiti u stopu. Evo priznajem, ja bih gledao povremeno iz puke radoznalosti. Veliki brat, koji im fabrikuje misli, vec postoji. Srbija je iz jednog turbo-nazi-rejverskog, metalni-kais--rodjeni-cale-hoce-da-ga-vodim-u-akciju-rodjaci stanja iz '90-ih, gde je pritom cela zemlja bila geto, presla u drugu sobu gde je veliki brat i dalje prisutan samo je atmosfera 'nako malo lajt. '90-ih smo morali mrzeti Hrvate i "Siptare", a danas farmaceute (ko izda >>> pizda). Devedesetih se Drecun javljao sa Kosova, a danas Amidzic sa farmacije. Cela nacija reprezentacija, dok je za moral zaduzena religija i mu mu duhovnost (ma mislim, sve dok nije voodoo dobro je). Velikog vodju i poglavicu (Karlobag-Virovitica-mekana-usnica) za narednu deceniju-dve vec imamo (hvala DB-u, pravi izbor, odnegovali ste ga od pelena), a znamo i koje pojave u drustvu se moraju mrzeti... ta-ta-ta-ti-ra drugari, ode ja predaleko... dace mi ovi duhovni mnogo minusa ovde, bolje da stanem. Cekaj bolje da prepravim malo... … ... e tako, sad je blaze malo.

Naime, okupio nas DJ Sveti Nikolau skoro. Sedeo sam do svoje tetke koja u jednom momentu pomenu farmaciju, ali ono drugo (sad vec arhaicno) znacecenje: farmacija - drugs (bez seksa i rokenrola). Resih da se nasalim i rekoh "farmacija... to je ovo o farmi". Zacrveni se tetka, maltene kroz zube prozbori: "Ja 'to' ne gledam". "Dobro" rekoh, "nego... farmacija, to je ono o farmi". Pogledam ka sestri, sa kojom je tetka inace pricala, i ponovih "farmacija - nauka o farmi". Sestra obori pogled, namrsti se i usne joj se skupise, izusti: "Pa... ne gledam ja 'to'... zar ti 'to' gledas?". Sad, shvatam ozbiljnost situacije i koliko cu nisko pasti, ali odvazih se i rekoh:"Gledam!". Tetka tu vec nastavi "sta tu da se gleda, djubre najvece, katastrofa..." itd. itd. vec neka ustaljena prica prekog suda i kako je potrebno biti iznad gledanja 'toga'. Ja nekako brzo probah jos jednom da nadjem podrsku od strane zeta koji je sedeo u blizini, sad vec onako sa vidnim osmehom i razvlacim kao da sam iz Novog Sada: "faaaaaaarmacija... nauka o faaaaaaarmi". Medjutim, i on je covek vise cuo tetku nego mene izgleda, doduse krajnje smireno dodade: "to su sve montirane svadje.... vredja inteligenciju coveku...". Tetka jos koju spoji na tu temu, tad su joj vec izrasli rogovi, mozda nije meni bas sve za verovati ali zakleo bih se da je tako bilo. Vidim tu da djavo salu nosi, shvatim da je vreme za stratesko povlacenje, gledam sta ide posle corbe, valjda ce se i tetka malo o'laditi pa ce nesto drugo pricati.

Sad, ja sam neko ko TV bas i ne pali cesto, neretko i po 15-20 dana. Nismo u svadji, vec pored Interneta i radija, zasluzuje visoko 3 mesto. Ovde ne racunam to sto je tv najcesce upaljen za vreme rucka, dorucka i tako toga. Tako da nakupi se satnica za analizu sadrzaja. Gledam i farmaciju, i Miru Adanju, i Olju Beckovic (ta sam vrsta ludaka, mada nikako sve to u istom danu, ne usudjujem se. Zapravo u poslednje vreme namerio sam se da odgledam ovo Jevandjelje po Radosu, da saznam kako je 'to' zapravo bilo. E sad, jedno sam utvrdio tom svojom analizom, a to je da je ostatak TV programa vise onako prolivastog karaktera, dok je farmacija vise tvrda stolica. Problem je znaci do gustine. Zato preporucujem miksovanje, npr. pustis malo Gangulu, a malo Vanju Udovicica. To je onda prava mera. Ili jos bolje sad sa ovim tehnologijama, namontiras pikcr-u-pikcr, gledas farmaciju a u uglu ekrana ti cuci Bosiljcic i razblazuje gustinu.

Lagano nam ovi iz farmacije sve vise proizvode GMO. Sad ce jos malo svu enrgiju da fokusiraju na GMO. GMO ovo, GMO ono, GMO ovo, GMO ono… Odmah znam da nema sanse, ono cega se ovi po Srbiji dohvate da bore protiv, znam odmah da sanse nema. Pomiri se izgubio si bitku protiv Hrvata, Siptara, farmacije, evo odmah ti kazem ne's uspet' ni protiv GMO-a. Pomiri se potomci ce ti imati 3 ruke i 6 sisa. Nije to toliko ni lose ako je zensko. Mislim, trebace joj te ruke, jer to sto svira to su ruke. Ko zna mozda bude imala 3 sise i 6 ruku, ljubi je majka buduci golman rukometne reprezentacije. Drugari ce je zvati - hobotnica.

Dosta brate, hteo sam par recenica ono ispade roman. Ima da sibnem link tetki, bila je dobar triger za pricu. Mada za sledece familijarno okupljanje ima krisom da postavim kamere i da emitujem "Rijaliti tetka". Ne preporucuje se za uzrast ispod 16 godina, jer neko ko jos nije psihicki oformljen gledajuci ovaj rijaliti moze da dobije zelju da ubije nekog farmaceuta. Gud gajs iz RRA bi trebalo da mi zavrse nacionalnu frekvenciju, ocekujem dobar rejting i rekordnu gledanost.
Ee... mislim da tetka ima taktiku... ee... narod sve vidi... ee... verujem da moze da pobedi... ee... ona bi pola para dala u one svrhe... ee... ja joj nista lose iza ledja nisam pricao... ee... videce na JuTjubu kad iz soa izadje.

Sad stvano dosta, s' obzirom da cenim da su jedno 95% posetilaca i korisnika fucking Vukajlije farmacihejteri, ne bih bas da duzim.
Tastatura kompjutera moga. Dugme enter. Brouser marke Hrom. Desni gornji ugao. Crveno dugme X. I tako.