Jedna od najpogubnijih pretpostavki naše istorije, ruku pod ruku sa odokativnom procenom količine zdravog razuma pojedinca.
- I? Šta velite, drugovi i drugarice, da li ili ne da uvedemo taj komunizam na državnom nivou? Onako udarnički, u sve pore društva i svesti proleterijata.
- Ja, eto i nisam baš siguran, na istoku se već pojavljuju neke aprehenzije povodom čitavog postupka...
- Pa dobro majku mu šta bi moglo da pođe naopako? Koncept je prost ko pasulj prebranac.
- Jeste, radiš koliko možeš, uzimaš koliko ti je potrebno, sušta boza. Ne znam kako se toga neko odavno nije setio.
- Tako je, oni Grci su vekovima sedeli po buradima pa ništa. Tačno ono što kažem, bez Rusa nema kupusa.
- Meni se čini da se toga prvi setio neki švaba, nije da ih hvalim, to nipošto, ali tu i tamo znaju šta rade, a oni...
- Kanda bi se obradov'o da ti dođu, a?
- Ko, ja? Bože me sačuvaj!
- Aha! Sad i bog, je li? Bradu li puštaš u slobodno vreme, govedo jedno imperijalističko!?
- Uzrečica obična, nisam hteo verujte mi. Ja sam samo protivu toga da se zalećemo u nepoznato, a zna se kakvi smo...
- Šta ga više trabunjaš, biće sve u redu ako budemo ljudi. Lako ćemo.
- Jeste, lako ćemo. Jel tako, tako je.
- Tako jeee!
- Dobro, većina je rekla svoje, još da sprovedemo u delo. Kraj zbora, drugovi i drugarice, samo odlučno i nemilosrdno jer ovo je za njihovo dobro.
:prvom do sebe: A onog što nije bio siguran turi malo na robiju, takvi su nam potrebni vala ko još jedna stranka, daleko bilo... a možeš i onog bogomoljca s njim da mu pravi društvo, slađe se kamen tuca u dvoje.
Ko se ne seća one antologijske scene iz filma „Žitije Brajanovo" čuvenih Pajtonovaca u kojoj Brajan sa još dvojicom nevoljnika stoji razapet na krstu, a jedan od njih, onako zakucan, počinje da peva „Uvek gledaj lepšu stranu života"? Srbi su od svih nedaća u istoriji bar uspeli da izbegnu razapinjanje, mada ne i nabijanje na kolac.
Ipak, postoji jedan bol koji čitave generacije ovog malog, ali zato žilavog naroda strašno muči - zove se, kratko i jasno, besparica. Slikovito, u razgovoru lajavih komšinica - nema pas za šta da ga ujede. U razgovoru tinejdžera iz više klase - ma pusti ga, klošarčina. U narodnoj izreci - sirotinjo, i Bogu si teška. U formi kritike društva - i zeka diže kurac na siroče. I tako dalje.
Svaki Srbin, od kolevke pa do groba, osim ako nije član stranke, istaknuti Crnogorac ili tajkunov sinčić treba da bude spreman na mogućnost da će u jednom momentu iskusiti šta znači razvlačiti 200 dinara mesec dana. Pod uslovom da ima platu. Zato iskoristimo ono što imamo. Evo predloga za razonodu sirotinje, u stilu gorepomenute montipajtonovske pesme:
--------------------------------------Uživanje u prirodi--------------------------------------------
Srbija je siromašna zemlja, prepuna gnevnih i nezadovoljnih ljudi koji samo kukaju kako nemaju para i osim onih koji lažu da su sirotinja, većina njih ima razloga za kukumavčenje. Za to vreme građani pokorni koji se inate državi i ne daju ni za TV pretplatu od ogromnog ličnog dohotka koji je u proseku oko 150 evra, izgleda da zaboravljaju činjenicu da je Srbija zemlja bogata - prirodnim lepotama.
Dunav, Sava, Tamiš, Tisa, Morava, lepi proplanci i šume na svakom su koraku, ali pored svih nedaća i dnevnih obaveza mi uporno zaboravljamo da uživamo u predelima koje nam je Bog podario u amanet. Pod uslovom, naravno, da međunarodna zajednica ne proceni da te reke i proplanke ipak treba oduzeti Srbima, a zatim ih pripojiti nekoj bogatijoj zemlji u regionu. No, dok se to ne desi, sve što normalnom čoveku treba je jedna klupa sa drvetom iznad nje i reka koja romori vekove.
Tu građanin dekintirani, sa kojim ni žena više ne razgovara zato što joj majka svaki dan ponavlja: „Rekla sam ti da se ne udaješ za tu gologuzu barabu", može da sedne i udahne život punim plućima. Može da, najzad, posle dugo vremena, sa neke prašnjave police uzme knjigu i ponese je u prirodu. Da malo čita.
Ono što čovek koji nema ni dinara mesecima uporno zaboravlja jeste da je upravo čist vazduh, bez otrova koji unosimo u sebe, u ovoj božjoj bašti koju zovemo domom nešto najlepše što nam je podareno. U povratku kući, građanin može da ubere kakav stručak lepog poljskog cveća. Nije tajna da žene vole udoban život i muškarce sa mnogo para. Međutim, žene su takođe i dobrodušna bića, koja veoma cene male znake pažnje. Lep cvet sa izleta sigurno će doneti osmeh na ženino lice.
Osim toga, osama u prirodi je višestruko korisna. Viđanje sa prijateljima može da bude kontraproduktivno u situaciji kada se po gradu pročulo da na računu imaš minus od 30.000 dinara. Oni koji su bogatiji od tebe trudiće se da te ubede kako nemaju ni dinara i glumiće sirotinju, iako vrlo dobro znaš da su kupili nova kola i to u kešu, zlikovci! A oni koji su isti nule kao i ti, teško da mogu da ti plate turu u nekoj birtiji. Što neminovno vodi u pljuvanje predsednika, premijera i sve u svemu vladajuće koalicije, a to nije dobro.
------------------------------------Uživanje u pirateriji--------------------------------------------
Kad smo već kod jeftinih, gotovo besplatnih uživanja, treba imati u vidu da je Srbija i dalje meka za sve vrste piraterije i sitne krađe tuđe intelektualne svojine, u čemu nam svesrdno pomaže internet. I to nas, između ostalog, drži podaleko od Evropske unije, samo što imamo većih muka za razmišljanje. Ako već nema para, uvek ima filmova koji besplatno mogu da se pogledaju na mreži. Pod uslovom da građanin golja ima pristup brzom internetu, što u Srbiji često nije slučaj, iako je u mnogim zemljama proglašen za osnovno ljudsko pravo.
Al' da ne mračimo.
Dakle, uz minimalne troškove, moguće je lepo veče uz monitor tvog kompjutera. Posebna prednost ove vrste skoro pa besplatne zabave je u tome što je posle gledanja filmova (o pornićima da ne pričamo), moguće primeniti većinu gorenavedenih uživancija za sirotinju - dobro društvo, ako se projekcije filmova gledaju sa prijateljima, ili uživanje u samoći i analizi umetničkih dela sedme umetnosti.
---------------------------------Uživanje u lepom društvu----------------------------------------
Naravno, najgore što čovek može da uradi kada nema prebijene pare, a što se veoma često dešava, jeste da se potpuno otuđi i uništi svoj društveni život. Nije kod kuće uvek najbolje. Žena zvoca, televizija pušta filmove i emisije o slavnima, bogatima i uspešnima. O hrvatskim pevaljkama koje prvo vode ljubav na jahtama sa oženjenim muškarcima, a onda se udaju za srpske bogatune. A tebe, golju, ne bi ni pogledale, ko te jebe! Zato je lepo, prijatno društvo istomišljenika kojima je ekonomska kriza izbušila džepove sasvim pogodna i jeftina zabava u kojoj treba uživati.
Treba se okupiti u nečijem stanu, a s obzirom na to što mi, kao država, žudimo za zapadnim standardima čak i u druženju, svako od gostiju treba da donese ono što će pojesti i popiti. Dva-tri soka, kesa kikirikija i kokica, možda i nekoliko sendviča sa pečenicom, koju bi napravili i doneli imućniji klošari iz društva, garantuju lepo veče puno smeha i zaborava na brige koje nas očekuju već koliko sutra. Štaviše, lepo druženje je čak i među imućnim slojevima srpskog društva postalo retkost, jer svi ceo dan vise na Fejsbuku ili bulje u televizor.
Zaboravili smo na špilove karata koji godinama skupljaju prašinu u fiokama. Turnir u preferansu ili tabliću učiniće vaše veče ispunjenim, veselim i zabavnim.
--------------------------------------Uživanje u seksu---------------------------------------------
Dobar šlagvort. Sirotani koji u skorije vreme nisu videli žensko, jer nemaju para da plate ni inicijalno prvo piće u nekom fensi kafiću, ne bi trebalo da čitaju ovaj deo. Oni i dalje mogu da nastave da se zabavljaju sa samim sobom, što takođe nije toliko loše za ubijanje vremena u dobu besparice i nemaštine.
Dakle, seks. Mladi bračni parovi koji žive zajedno u nekoj iznajmljenoj garsonjeri, mladići i devojke kojima roditelji ne mogu da daju pare za užinu, pa čak i stariji supružnici kojima je već svega dosta, uvek mogu da se okrenu jedni drugima i vode ljubav. Možda je pravi trenutak da se isprobaju sve one poze koje upražnjavaju bogati, slavni i Severina. Ne košta ništa, a vredi.
Posebnu čar vođenje ljubavi ima u lošijim uslovima, recimo, u kućama i stanovima koji zbog neplaćenih računa nemaju grejanje. Ništa lepše, a ni jeftinije, nego da se dvoje mladih ili starih, goli zavuku pod ćebad i jorgane i prepuste se raznim seksi igrarijama, dok im ne zakrče creva. Dva-tri sendviča i malo putera se uvek nađe da se prezalogaji, čak i u najsiromašnijim domaćinstvima. A posle okrepljenja, opet nazad u krevet pa Jovo udri nanovo.
Čak i najnovije vesti iz Amerike govore u prilog činjenici da je seks jeftin, a dobar način da se izdrži besparica. Kao što je nedavno objavljeno, a na osnovu istraživanja izvesnog Timotija Ferisa, četiri kuvana jaja mogu da obezbede jako dobar seks. A četiri kuvana jaja koštaju samo 40 dinara (zavisi koliko ko ceni svoja jaja). Dakle, cena - sitnica, zadovoljstvo - veliko.
-------------------------------------Uživanje u tišini-----------------------------------------------
Buka može jako loše da utiče na nerve, pogotovo ako čovek nema para da plati račune, a ženu nije izveo na večeru i vino dve godine. A za godišnjicu braka joj je poklonio lepo šareno pismo u kojem je krasnopisom napisao: „Volim te, ženo moja!", misleći da ljubav sve pobeđuje. To zna i žena, koja ga voli još više otkad je našla bogatog švalera.
Treba prihvatiti činjenicu da su sve te stvari, koje te izluđuju i skraćuju ionako jadan život u besparici, sasvim nebitne i prolazne. Čak i ako su iz „Elektroprivrede" već došli po svoje i isekli struju građaninu pokornom, to još uvek nije razlog da se on prepusti očaju. Ponekad je i svetlost sveća, lepa knjiga i tišina jesenje noći sasvim dovoljna da budemo mirni i raspoloženi.
Televizor ne drnda pa nema političara koji gnjave sa novim izborima i lepšom i svetlijom budućnošću, u kojoj ćemo svi biti bogati, lepi i srećni. Možda je pravi trenutak da se posvetimo samima sebi i razmislimo kako ovaj svet može da bude lep čak i ako smo bez para. I kako nije sve u novcu, jer on kvari ljude i čini ih sebičnima i pokvarenima. U takvim trenucima najlepše je prisetiti se svih onih koji su u mnogo gorem položaju.
Deca koja umiru od gladi u Africi, ljudi i deca koji rade u neljudskim uslovima po 20 sati dnevno da bi neki debeli Amerikanac mogao da kupi novi ajfon, muke u nedemokratskim režimima tipa Severne Koreje. Sve to će pomoći da se, bar za trenutak, pojavi osmeh na licu građanina pokornog.
-----------------------------------------------------------------------------------------------------------
Zaključak? Samo nam je ljubav potrebna.
Posle izgovora iste i odigranog meča "pro PES-ovci" ostaju kraći za 3.186 dinara.
Marko: Eee brate, šta radiš, aj dodji da te pocepam malo, odavno nisam. Skinuo sam nove pecheve.
Nikola: E, evo ništa, smaram se, dolazim, spremi pivo.
Marko: Ajde, biramo na na KOCKU, koj' se tim prvi padne igramo s' njim
Nikola: Može!
Marko: Ma daj bre molim te od ovoliko timova pali mi se meksikanci Pačuka !!
Nikola: Haha, ko te jebe, sad ja biram.
Nikola: Ohoo, Mančester Siti!!
Marko: Koja si ti guzica, ne mogu da verujem! Jao Bože ima li te.
Nikola: Daj koj' kurac više praviš tu formaciju pola sat' kao da ćeš da pobediš!
Marko: Nikad se ne zna.
Nikola: Jaooooo Božeee prazan gol promašio jebem ti Teveza zašto li sam ga pustio!! I sad ćeš gol da mi daš na kontri!!!
Marko: Ma da, daću ti ovaj Benitez štakor ima spid 63, Milijaš je brži od njega!
Nikola: Molim te 83 minut, znao sam znači brate ovo je neverovatno, ima da izvučeš nerešeno i na penale da me pobediš!!! Jaoooooo!!!
Nikola: Tačno sam znao, izuk'o si se mrtvaku jedan, šansu nisi imao bre!! Nisi mrdnuo tokom celog meča!!!
Marko: Ma ko te jebe kad ne znaš, baš zbog toga sad ima da te šibam, dupe ima da ti pomerim posle!!
Nikola: Koga ćeš bre da pobediš, pa ti ako me pobediš neću više zaigrati PES, dzojstike ima da pobacam momentalnio. Planirao sam da te pustim, da ne kukaš ali neću sad izinata!!!!
Nikola: I da znaš nema u sredini da se šutira penal!!!!Marko: Toooo Perezzzz!!!! 1:0
Nikola: Silvaaaaaaaaaaa!!! 1:1
Marko: To lunaaa srce mo'e!!! 2:1
Nikola: Tuuu jebem ti sve da ti jebem, nikad sreću da nemaš, jebem ti Balotelija!! 2:1
Marko: Moooontes kakva golčina!! 3:1
Nikola: Ti si bre pička najveća nevidjena, ona ljigava ljigavče jedan propali pa rekli smo nema u sredini!!!
Marko: Ma ko te jebe zadržao sam strelicu u levo!!!
Nikola: Ooooo pleme ti jebem, jebem ti Zabaletu, k'o šporet da šutira!!! Pa zadržao sam strelicu na dole, zajebi me više sa ovim kradjama. Neću da igram višee da se nerviram!!! Prokleti fudbal i sve ima da ga izbrišem kad dodjem kuci!!!!!!
Marko: Ajde idi polako puko si ko vodenjak, idi smiri živce i vežbaj kući!!!
Nikola: Ko je bre puko pederu jedan balavavi, nemoj ti meni tako nemoj da te razvalim sad tebe i ovaj tvoj prokleti dzojstik!!!
Marko: Ajdee, opravljaj se!!! Treniraj kod kućee, reko si da ideš!!
Nikola: Ajde da biramo ponovo nove timove!!!
Marko: Neću!
Nikola: Ma ti si pička najveća. IDEM!! I ovaj prokleti dzojstik kog ću sad da ga razvalim od zemlje
Marko: Samo da ti kažem ost'o si kraći za 3.186 dinara.
Nikola: Znam. Aj revanš!!
Savet iskusnog strica mlađanom junoši koji prvi put ide sa društvom na more, pa se kurči kako će da savatava ribe.
A: Eee, strikane, mi sutra palimo za Asprovaltu. Al` će da bude riba! Ima koitus da bude i sa našima i sa Grkinjama...
B: Balavac, imaš 19 godina, što se riba tiče, budi srećan ako te girica ujede za prst!
Rečenica kojom se vodi većina svetskih proizvođača tehnike.
Postoji mnogo onih koji jedva čekaju da zapale preko granice. Postoji mnogo onih koji će reći da nema goreg mesta za život od Srbije. Ali čak i najgori među takvima - u koje, ponekad, spadaju - moraju da priznaju da naša zemlja uopšte toliko loša
Zašto treba živeti u Srbiji ili zašto je super biti Srbin za mene je pitanje nad pitanjima. Recimo, ako bi postojao vremeplov i mogućnost navigacije ptica, sigurno je da bi mnogi od nas poželeli da ona roda koja nas je onomad donela na to i to mesto u Srbiji promeni kurs i sleti na neki dimnjak u Danskoj ili Švedskoj.
Ko bi još birao da se rodi kao Srbin, i to još u Srbiji? Ali treba to odbraniti jer - kako ćeš protiv krštenice. A meni je to često bilo čudno. Dobro se sećam da tamo negde devedesetih godina nisam razumeo pojedine tekstove Mome Kapora. Ne zato što su bili teški i nerazumljivi. Radilo se o nečemu drugom.
On je pisao o svojim nostalgičnim napadima u Njujorku. A nije imao samo u Velikoj jabuci te rafalne ispade nostalgije. Slična stanja i patriotska groznica drmale su ga i u Parizu, Londonu... Gde god da je bio događalo mu se isto. Išao bi on tako i najednom bi ga nešto spopalo, nisu to bili pundravci u dupetu, već ista ta bića u srcu i duši.
Pisao je kako bi u Njujorku kupio sir, onaj pijačni, ali to nije ličilo na onaj na Kaleniću. Pisao je da kad god bi naručio neko jelo u pariskom restoranu, to nije bilo to. Nije brate pasulj tamo daleko, kao ovaj naš.
Mislio sam, matori koji ti je kurac? Pa ko bi tražio sir da mu miriše ko sjenički tamo na Menhetnu? Pa to bi bilo ko da tražiš engleski pims u „Poslednjoj šansi" na Tašu. Koga briga da kao turista osetiš domovinu u instant pakovanju tamo negde daleko. Okej, priznajem napade nostalgije gastarbajterske populacije, ali patnju turiste za otadžbinom...
Ali, nije to bila suština zašto me je nervirao Kaporov tekst. Jednostavno, radilo se o tome da nisam mogao da razumem da neko tokom devedesetih godina iz Njujorka plače za Beogradom u kome su tada ljudi imali platu 10 dojč-maraka. Mislio sam da bih pevao od sreće da su mi ponudili da čistim pisoare na Menhetnu ili da skupljam pseći izmet po Central parku. Takav je bio moj patriotizam u toj deceniji.
Ali priznajem, krvario sam za Beogradom tokom boravka u JNA u Sloveniji. Kada sam prvi put došao na vanredno odsustvo, pustio sam radio Studio B i osetio blaženstvo. Shvatio sam lokalpatriotsku rečenicu po kojoj je znak da si ušao u Beograd to što si na radiju u kolima našao stanicu Studio B.
Bio sam spreman da ljubim beton na Slaviji, popušim Meštrovićevom Pobedniku, bio sam patriota, voleo sam svoj grad i svoju zemlju. A samo nekoliko meseci pre ovog napada patriotizma, patio sam da vojni rok služim u Sloveniji, a ne, nedajbože, u Skoplju.
Slovenija je bila kul, „Mladina", „Lajbah"... Sve je bazdilo na Evropu. Samo nakon par dana uhvatio me je napad nostalgije, i to ne samo što su nas drndali na obuci, već mi je falio kraj, ortaci, Beograd, Srbija. U restoranima i kafićima na Bledu gledao sam Janeze koji bulje u skijanje, a nigde fudbala, uzbuđenja... Nisam kapirao ništa od toga, a i zbog grupe „Lajbah" zaglavio sam kaznu i najgoru karaulu na kojoj sam gulio kao u kamenolomu.
To je bio moj prvi osećaj patriotizma u životu i osetio sam njegovu amplitudu kada sam: zbrzao Makedonskom ulicom i video taksiste koji cepaju šah na haubama svojih odrtavelih „mečki"; otišao na derbi Zvezda - Partizan i čuo onaj huk koji pliva nebom nad Topčiderom; a najviše jer mi se odvratna Slavija činila lepšom od londonskog Trafalgar skvera.
Bio sam tada Momo Kapor, ali ne u Njujorku u poteri za zlatiborskim kajmakom, već vojnik koji u Sloveniji sanja pivo ispred beogradskog dragstora. Tada sam shvatio da srpski patriotizam cveta dok si u prinudnom egzilu. Tada sam shvatio da biti srpski patriota znači patiti za mrvama koje su ti preko noći oduzete.
Pa i u devedesetim godinama, kada je Kapor krvario za Beogradom stružući đonove po pariskom Monparnasu, mogli ste i tada sebi reći da je kul biti Srbin. I to jer vas je u toj deceniji ova zemlja oslobodila svakakve odgovornosti i ambicije. Prosečan Srbin je tada imao alibi za svoje luzerstvo. Niko nije od tebe očekivao ništa. Ne možeš, druže, biti Arkan. Slab si za to. Nisi se ušemio pa dobio dozvolu da tvoj šleper prođe granicu dok hrče carina. Dakle, niko si i ništa, i to je baš super. Tvoj fakultet nikome ne treba.
A i koji će ti kada to ne traže na šleperu. Žena nema za šta da ti prigovara jer i onaj majmun što živi pored tebe srče isto sranje od plate i može porodici obezbediti... Ništa.
Čak i u tim godina, koje prezireš i nikada ne bi želeo da se vrate, mogao si skapirati zašto je dobro biti Srbin, a ne Amerikanac koji mora da se jebe sa kreditima, kamatama i svim ostalim sranjima. Tvoje je da gledaš Pink i Palmu i da kresneš komšinicu za boks zlatnog „marlbora".
A zašto je danas dobro biti Srbin kada treba da otplaćuješ iste te kredite kao slinavi Teksašanin u predgrađu Dalasa ili pegavi Englez u Birmingemu? Nemam pojma? Ali, ipak znam.
Moja rođaka živi već deceniju i nešto u Rimu i kaže da su oni odlepili kad je apeninsku čizmu stegla čizma globalne ekonomske krize. Oni se ne snalaze u sranju, a ona im priča o našoj plati iz devedesetih i rafovima tapaciranim paučinom. Što bi rekao Goran Bregović: „Lako je biti tolerantan sa dolarima, ali dajte Amerikancima malo dinare... Pucali bi jedni na druge crnci i Kinezi". Zato je tebi dobro u Srbiji, jer si utreniran da ovde nikada neće biti dobro, pa ti je svaki napad iznenadnog luksuza premija, i shvataš ga kao pauzu između dva siromaštva.
Biti Srbin je super jer se možeš identifikovati sa Novakom, Vidićem, Brakočevićkom... I boli te što nema plate, jer ti zbog njihovog uspeha oblačiš pocepane gaće i ulaziš u farmerke zakrpljene na dupetu i stižeš tačno na vreme ispred Skupštine da urlaš jer su oni na balkonu ti, a ti si oni. Zato se nigde tako euforično ne slave uspesi sportista jer se nigde na svetu toliko ne fotokopira tuđ u sopstveni život.
Super je biti Srbin jer si kao pacov ili bubašvaba otporan na sve nedaće i ceo krvotok ti je nabijen protivotrovom za sve one koji bi da te potamane.
Super je Srbija jer samo se u njoj može roditi Del Boj. Kaži?! Ono kad su komentatori i fensi publika na poslednjem SP u fudbalu pizdeli od vuvuzela ti si ih već posle dva dana mogao nabaviti na pijaci na Vidikovcu. Da je kul živeti u fejk garderobi prvi smo mi saznali, a sad gledaj na Zapadu. Ni oni se ne bune što je „barberi" pruge izvezao neki Kinez.
Super je živeti u Srbiji jer možeš imati snove da je svuda bolje nego što je to tebi. I London ti je lepši iz Beograda, a kada živiš u njemu on te pojede, a i kad dođeš na posao u 10 umesto u devet, nadrkani šef ti kaže: „Good afternoon". Iz Beograda ti je sve na Temzi idilično, ali život je dobar ili savršen samo tamo gde ne plaćaš infostan jer u svakom gradu u kome ti poštansko sanduče puca od računa - sve ti je odvratno.
Super je živeti u Srbiji... Verovatno i zbog toga što ću za dvadeset sati zaparati mermerni pod njujorškog aerodroma JFK. I tamo, među čelično-staklenom scenografijom Menhetna neću, kao Momo Kapor, sanjati zlatiborski kajmak...
I zbog toga nisam ništa manje Srbin ili se manje palim od njega što živim u Srbiji.
Recenica koju upucujemo ukucanima na putu do wc-a, dok pod misku staljamo presavijene novine, a u ruci drzimo mobilini (u slucaju da u novinama nema nista zanimljivo, igracemo igricu na mobilnom dok ne zavrsimo "posao")
Izraz za veoma jak šamar, takoreći iz sve snage.
A: Nisam te ja uhvatio za dupe, on je!
B: Vidi, ako ti zalijepim šamarčinu, i unuci ima da ti budu poremećeni, jasno?!
Kada najzad dođe do daha, nakon penjanja uz stepenice, ili uz brdo, ovo je prvo što kaže prosečan pušač, debeljko, crnogorac ili starac.
(onomatopeja borbe za vazduhom)
Uuuh, hhaaaa.... Huuu! Uujh!
Pu jebem ti! Ako mi nešto dođe glave - doći će mi stepenice i uzbrdica!
I kreće scenario u glavi koji se nikad ne bi ostvario u stvarnom životu...
Ali kome se to jebe, lepo je dok maštaš.
:u oblačiću:
Znam da ima devojku već 112 godina, ali šta ako raskinu za koju godinu, i mi se slučajno sretnemo na moru, recimo, na plaži, uveče. Ja sedim na pesku sama, tiho je i duva neki vetrić. On sasvim slučajno dolazi sam na istu tu plažu... Ja se okrećem, sreću nam se pogledi i u tom trenutku on shvati da sam ja prava devojka za njega, strasno me poljubi i... seks.. nešto nešto... ljubav do kraja života.
Znam samo jedno pitanje od 112, ali šta ako padne baš to... Ja bih sve ispričala, nasmešila bih se asistentu, on bi se oduševio kako sam ja to dobro spremila, ne bi mi ni postavio drugo pitanje, i upisao bi mi desetku u indeks. Onda bih popila sve pare za prvu ratu za samofinansiranje..
Znam da skoro da nema šanse da mi dođe ovaj tiket, ali 112 hiljada za 50 dinara... Joj brate slatki... Kupio bih nov mobilni, i patike, i da da, boks marlbora. Ovaj vajsroj mi pokida pluća. Platio bih i 2 zaostale stanarine, i da, račun za net. Vratio bih i Đuri onih 50 evra, možda bih čak i otišao na neko putovanjce... Možda Pariz... Skroz bih tamo pojebao neku Mišel ili tako nešto...
Znam da je ona najbolja pička u odeljenju, i da me nikad u životu ne bi pogledala, ali šta ako kad odemo na matursku ekskurziju, negde između druge i treće flaše metakse njoj se svidi moj.. smisao za humor, naprimer. Tako pijani počnemo da se smeškamo malo, krene neka muzikica, ona me uhvati za ruku, počnemo da igramo, ja je zagrlim, u nekom trenutku ostanemo sami, i uspem da je odvedem u krevet... Jebo bih je 112 puta..:bez oblačića:
A onda se vratimo našim šugavim životima apsolutne paćenice, propalog studenta, čoveka s tiketom koji neće proći, i najnebitnijeg lika iz odeljenja čijeg se imena niko neće sećati.
I kako to biva, paćenicu gorepomenuti dečko nikad neće pogledati, propali student će pasti ispit, tiket će doći, al iz iksa u kurac, a nebitni lik će ostati suva kurca...
Mada, šta ako...
Sjajan način da nekoga skinete sa kurca!
-Hoćeš li doći do mene?
-Ako stignem, hoću.
-Znači nećeš! Dobro!
Ovom frazom opisuje se neko ko ne poštuje neki red. Džabe mu sad govoriš kako treba. Nema 'leba od njega. Mož' ga jebati.
- E pa mama, tata, ovo je Radmila, inače moja verenica, konačno da je upoznate. Ajde uđite i raskomotite se.
- Jel on to rekao Radmila? Pa crni Boro jesmo mu lepo govorili da se mane devojaka sa sela, obrukaće familiju...
- Ne sudi po ambalaži, možda je domaćica a njemu će takva trebati.
- Šta šapućete vas dvoje, ajde da sednemo za sto.
- A da nam prvo pokažeš stan?
- Čorba je već u tanjirima a ne valja da se hladi.
- Sine a da popiješ prvo sa ocem po jednu uz neko meze?!
- Kevo, posle ćemo natenane. Imamo vremena dok ovaj grašak ne bude gotov.
- Jel ti čuješ ovo, čorba i grašak, a kažeš domaćica. A gde su sarme i pečenje!? Rekla sam ti da neće na dobro da izađe.
- A bre Mileva, ako do sad nije naučio supu da sipa džabe mu sve. Jel vidiš nesrećo šta uradi majci, pa zar ništa baš nisi poneo iz kuće!?
Kaže se nekome ko zanoveta i kuka da mu je stalno nešto teško.
Misli se na prelazak srpske vojske preko Albanije 1915.
Žali se student ekonomije dedi:
S-Jaoj,ubiću se,učim dva dana,ništa da zapamtim.
D-Što bi se ubijo,jel ti dobro?
S-Ništa da zapamtim,nemam koncentracije,glava mi puna podataka,ne znam šta ću....
D-Udri glavom o zid,možda ti se razbistri,he,he,he.Aj ti bago dedi natoči jednu ljutu,al pazi da baba ne vidi.
S-Deda ti me zezaš,a ja ne znam šta ću.Imam ispit,a ništa ne znam!
D-Ako ne znaš šta su muke teške,probaj preći Albaniju peške!
S-(WTF?Koji ću kurac tamo.....)
I treba! Neka si vala! Obično se neka ,,ispoved'' izgovara sa strepnjom zbog mogućeg odgovora kojeg ćete dobiti sa druge strane, međutim ako gorepomenuti izraz čujete od sagovornika, osetićete veliko olakšanje, preplaviće vas osećaj da ste to uradili kako treba.
- Ćale, ovaj, znam da nije lepo to što sam uradio, al' eto desilo se, mnogo me iznervir...
- Šta si sad sjeb'o krvtijebem?
- Izuo sam onog Jovića od batina, provocirao me i...
- E ako si! Davno sam ja to trebao da uradim onom njegovom matorom, još onomad kad mi je uvaljao onu kradenu robu...Oduvek su bili kurčeviti majku im...
_________________________
- Kevo, ja pojede celu tortu koja je bila namenjena burazeru za sutrašnji rođendan...Uzeh jedno parče i povuče me, nisam znao da ću celu pojesti...
- Ako sine Deki, ako! Nisi mogao da znaš kol'ko je ostalo, jebiga.
Komentar na učestalo žaljenje neke osobe, kako mu nešto što konzumira stvara tegobe.
- U pičku materinu! Sahraniće me ova Maja! Opet je iskjučila mobilni!
- Sinak, ako te nešto truje, ili prestani da se truješ, ili crkni. Nema druge.
Classic odgovor na frendovo pitanje za "gabor" djevojku drugog frenda.
Frend:"... (uzdah) i sta kazes stari matereti kaka mu je ova?"
Ja:"Ma jbg brate ako je njemu dobra i meni je..."
Dodatak uz kontroverzno pitanje koje će pitanom skoro uvek omekšati srce i naterati da se ispovedi. Komentar posle kog će i Vito Korleone biti u dilemi da li da druka rođenog sina. Dok bi te neki ortak opalio šamarom zato što si nevaspitana stoka koja čeprka po tuđim govnima, posle ove rečenice će ti reći i više nego što te zanima.
Dokaz da lepa reč i gvozdena vrata otvara, i to da ne ide na čast ortaku ako te napuši nakon tvog uspešnog pokazivanja levela kulture koju poseduješ. Dokaz da se isplati kad-kad biti namazan ili makar posedovati manire kao da si odrastao na bečkom dvoru, ne bi li zadovoljio radoznalo magare u sebi.
-A čime se Vaš muž bavi?
Karmela Soprano: Moj muž je jedan divan otac i roditelj. On se bavi preradom smeća i kasno dolazi kuću, jer je human i radi prekovremeno.
-------A čime se Vaš muž bavi, ako nije tajna?
Karmela Soprano: O, naravno da nije. Moj muž vam je mafijaš koji uteruje dugove takvima kao što ste vi, a ako kasnite dva dana otkida prste i lomi vratove. Ma znate i sami da drži striptiz bar i jebe šta stigne. Možda je i tebe jebo, ni on se ne seća više.
Početak rečenice koji skoro nikad ništa dobro nije donio. Ako vam se ikad desi da pomislite da ga izgovorite, znajte da ste na pragu da učinite nešto zbog čega ćete, u većini slučajeva, žaliti do kraja života. Svih života, ne samo ovog.
- Hm.. Nije mi opet odgovorila na poruku..
- A dobro, ženska nema na računu, odgovoriće, polako..
- Vjerovatno me mrzi. Ništa, neću joj više pisati!
- Pametno, strpi se!
- Osim ako.. Ne odem do njenog prozora, pa joj bacam kamenice, to je baš romantično, je l' tako? Ponijeću i gitaru. Da! Pa ja sam genije!-----------------------------------------------------
- Šizofrena Marija Kiri: Joj! Mrzim ove nove laboratorije! Ništa nije sigurno! Šta da radim, šta ako mi neko ukrade moj dragocjeni plutonijum! Neeeeeeeee! Ali, mora postojati neko rješenje.. Pjer je ionako pička, boji se svega. Spavaću u laboratoriji! Ali neko bi mogao provaliti.. Osim ako.. Ne počnem nositi plutonijum u džepu! Jao, revolucionarno! Ima da zračim 24/7!
Poslednja karta za pokušaj izvlačenja situacije muškarca uhvaćenog da zvera naokolo u guzliće i dojkice.
Fora u startu osuđena na propast, ali kad gineš već pred streljačkim vodom komandovanim ljutitom ženom, bar gini sa stilom, skini povez sa očiju, stavi cigar u usta i nasmej se. Znaš i sam da tu pomilovanja nema.
Show must go on, reče rahmetli Fredika Merkjuri, show must go on...
Opet bleneš oči ti ispale? Opet? Još ukočio glavu pravo, a oči k'o radar, muška kurvo!
Ako ne znam na šta druge žene liče kako da tebi kažem da si najlepša? Moram da uporedim, da stvarno znaš da mislim to.
Ne seri!
Ne brini ništa, nisu nešto, lepota je u oku posmatrača, meni špena upala nekidan uoko, dodaj na to urođen blaži oblik astigmatizma...
Ne seri!
Opet nezapržen gra' tri dana?
Minimum.
Opisivanje totalne suprotnosti. Jednostavno ne idu jedno uz drugo, a tek jedno na drugo, ako me razumete.
- Smuvao Balša iz Sibira Gojgu!
- Nemoj da pričaš?
- Da, bre. Čemu toliko čuđenje?
- Pa, brate, oni su mi kao džem i salama. Ne može to tako. On, jadan, ima trideset kila sa onim buksnama po džepu, a ona je kao kvota za San Marino. Ne ide, brate.
