Jedna od omiljenih tema klinaca u razvoju. Kul je reći "ja posle srednje idem u vojsku, tamo se čovek postaje" ali kad dođe vreme za to nekako se baš nešto desi pa nažalost ne mogu da odu u vojsku, a toliko bi želeli.
- Brate, a vojska? Smarao si nas 5 godina kako ćeš ići.
- A znam brate, išao bih ja, ali kako da odem, ćale i keva sve stariji, mora neko da bude kod kuće da pazi da li su isključili bojler pre tuširanja, a i nije vojska ko nekad, sad je to sve njesra...- A ti Milane?
- A znaš matori, tako ću da bacim šest meseci mladosti, bolje da uzmem nešto da šljakam, nešto od kuće da radim preko neta...A i kad pogledam kakvi sve debili idu u vojsku ni ne ide mi se.
Popizditis koji se javlja prilikom psihičkog suženja svesti.
-Matori sam ti prič'o kad sam bacio ženu s' drugog sprata?
-Gde bre, kad?
-Prošle godine na moru, ja gledam finale Lige šampiona, pucaju se penali, a ona zvoca nešto, ja je ne jebem ni 2%, a ona cap za daljinac i promeni kanal!
-Auuuu...brate, izvela te iz takta!
-Jašta bre, popizdeo sam, uvatim je, dignem i bacim kroz terasu!
-Pa šta ti rekoše u muriji brate?
-Ma ništa, da pazi kako zaliva cveće!
-Kakvo bre cveće?
-Pa ja sam prevodio, otkud moja Milka zna grčki!
Žensko utočište.
Nametnuti ideal ženske lepote koji služi utapanju komplekasa. Ukusi jesu različiti, ali na pitanje zašto je Monika Beluči ženstvena, odgovor je "jesi ti lud?!", dok za Odri ide otprilike ovako:"ima lep oblik glave, pravilne crte, obrve koje joj naglašavaju oči, i kod nje jednostavno ništa ne štrči". Dakle, dosadna lepota koju moraš da objašnjavaš. Istina je, ona je sasvim lepa, ali nije neko za kim se ljudi masovno okreću na ulici. Njena figura je dečačka, kao i njeno držanje, blago i mirno, kao njeno lice, sa nagoveštajem visprenosti. Ali nije to ženstvenost u pravom smislu reči. Ona je - promena, osveženje. Odeća, njene haljine, nakit, duge plišane rukavice... detalji praćeni uz lepe reči sa strane tkali su zvezdu.
U moru žena, sledbenica Merilin Monro, koje bez ličnog stila, često i mišljenja plagiraju jedna drugu u bilo čemu što im se čini da je prihvaćeno kao lepo, Odri Hepbern je bekstvo, izmišljanje standarda. Bljutavost, neukus, preforsirana tela, teška šminka koji se slivaju ulicama izazivaju gadljivost sveta, i traganje za drugim vrednostima. I kao sušta suprotnost, iskače ona - prva medju jednakima, simbol mediokriteta lepote. Izvikana i isforsirana do pucanja.
Lako je biti dama kad je to jedina opcija, i ne ceniti sebe dalje od fasade.
Iz dnevnika Tošine bivše:
Dobro, dakle. Mačor me nogirao, sise mi nisu za prstohvat kaže, a dupe masno! Sram da ga bude SRAM! Misli da sam ja jedna od onih fuksi što sisama 'oće do kobasa. Ja sam bre DAMA! I čas voli taman ten, čas svetao, pa plave oči, zelene oči, kako bre da znam, i sočiva ću da bacim. Ne zanimaju me drofulje, sisače sa zumba-dupetima! Ja sam bre Odri Hepbern, prirodna lepota! Najlepša žena...
Običaj starih ljudi je bio da u kući imaju kutiju cigara za goste iako oni sami ne puše. Najčešće je to najjeftinija marka koja se tada mogla naći na tržištu tipa morava i sl. Naravno svako ko puši nosi svoje cigare sa sobom ili ako slučajno nestanu ode u trgovinu kupiti tako da ta kutija stoji tu već desetljećima i od preteranog isušivanja zasigurno ima i halucinogena svojstva. Kada je pokušate baciti baba vas ružno pogleda i zagalami tako da ste davno odustali od toga. Jedina stvar koju možete da primetite je ta, kako je ta kutija cigara krajem devedesetih vredila trećinu koliko bi danas za nju dali tako da vas svaki put kada otvorite babinu vitrinu upravo ta kutija podsjeti kako je svijet otisao u tri lepe.
Unuk:“ E baba de baci ovu kutiju morave! fuca se ovde godinama.“
Baba:“ Alo gde da bacim. Šta ću bre gostima da ponudim.„
Unuk:“ Kada je zadnji put neko zapalio cigaru iz ove kutije? Nije niko lud da završi na ispitivanju na neuru.“
Baba:“ Zadnji put je pušio Joka nestalo mu cigara i ja ga ponudim.“
Unuk:“ Ee baba čika Joke umro ima 11 godina. Kako se sečaš takvih stvari a u trgovini zaboriš pola stvari.“
Proces koji počinje voljom da naučiš nešto napamet, ali se završava saznanjem da si ipak glup na ujka Radoja. Na kraju, ipak uspevaš da naučis jednu rečenicu i nju ponavljaš šta god te pitali... baš kao pokvareni gramofon.
-Čiko, čiko... baci 20 dinara, živa ti deca...
-Beži bre mali, nisam ti ja čika...zar ne vidiš suknju?
- ...baci 20 dinara, živa ti deca...
-Idi bre nauči novi tekst pa ti možda i bacim koji dinar..
- ...baci 20 dinara, živa ti deca...
-Mrš' u pizdu materinu gramofonu jedan...evo ti pedeset, samo nestani!
- ...baci 20 dinara, živa ti deca...
Irititantnost od pojave i lika koji nema svoje mišljenje u repertoaru psovki i pretnji upućenih podređenom licu nego samo ponavlja rečenicu ili deo rečenice druge osobe koja pretnju izgovara.
Obično se javlja u vidu jednog od roditelja mada je poznato da se i siledžijski satrapi služe ovom metodom.
- Pa ti dete nisi normalno, ali stvarno. Kako ćeš gađati profesora logaritamskim tablicama, ima bre dva meseca da ne izađeš napolje.
- Dva meseca!
- I samo da te vidim još jednom na onom kompjuteru, mrš u sobu!
- U sobu!
- Čekaj! Vraćaj se ovamo! Mrš po hleb, dopuni kredit. Kuksur da si vratio.
- Dopuni kredit! Kusur vrati!
Mislim da je dopunjen da ne može više.
- Meni kažeš?
- Meni kažeš?
................
- Čujem hvališ se da nećeš više da kupuješ ciglu od nas.
- Je l' nećeš?
- I da si rek'o da si čuo da ne znam jebati.
- Ne zna jebati Džafer Bembara...
- I da si čuo da mi je kurac mali.
- Džaferu da je mali kurac?!
- Dobro bre Pujdo šta ponavljaš za mnom...k'o konj!
Osoba koja jede apsolutno sve. Ništa nije dovoljno nejestivo, da bi se bacilo, pa ni podriguša u ćošku frižidera koja može da posluži za uzgoj penicilina.
-Nećeš valjda da praviš sendvič s tim kačkavaljem, splačinjaro jedna, vidiš da je pozeleneo po obodu?
-Naravno da je pozeleneo, kad ste svi po kući besni, niko ga ne jede! Nismo bre mi Rokfeleri, da bacamo hranu!
-Aman, čoveče, vidiš li koliko se ubuđao?
-Pa šta? To ti je francuski specijalitet, ljudi silne pare daju za buđav sir, a ti me teraš da ga bacim! Mršte od mog sendviča!
Specijalna vrsta kojoj se već sa pet godina formira organ za nagon ka generisanju rep pesama, gledanja anime crtaća (kroz koje i japanski progovore). Osim toga, sve ostale moždane ćelije im odumru jer su oni mamine princezice/tatini sinčići i neće morati da se muče kao njihovi roditelji što su se mučili u detinjstvu (Da pešače do škole), tako da oko sebe imaju armiju zabavljača, dadilja, kuraca, palaca... Prehranjuju se u Meku, a oblače u ekskluzivnim buticima.
U 12. godini svog života dožive metamorfozu i pretvore se u:
a)plawo0ck0g lOOdaCka
b)maWu mAcHkEetzy
Do metamorfoze im je formirano verovanje u Ben Tena i Gokua, a kasnije polako sazreva i shvata da je Kristijan Golubović onaj pravi u koga treba verovati.
Za punjenje osamnaeste godine prirede nekakav ritual gde se ušikaju pivom/vinom/radžom, pa im i tih par sivih ćelija otupi i život im se svodi na to da se usvinje od alkohola kad god mogu, dok ih jednom ne zgaze kola (ili kamion daj bože)
-E, jesi gled'o Hamabuši Ching-Chog-hui x3m sinoć? Jok, igro CS, taman krenuo da gledam, a ćale mi kaže da bacim đubre, zamisli bezobrazluk. Ja odem, kad se vratio otpale mi noge jbt kad živimo na drugom spratu, i ja zasp'o
-Jbt, trebo si gledaš, Yamabushi Fukushima se teleportuje do Akire Hydoakia, kaže mu: "他媽的你在我的屁股智障猴子抽煙狗屎" i odvali ga vatrenom pesnicom...
-Ne seri da mu je to rekao... Sećaš se kad je rekao Daisukeu: "屄倒塌死亡下降" haha
-Hahaha
(Neki treći normalni klinac)- E jeste gledali Duška Dugouška pre neki dan?
-Jebote, koju ti vutru duvaš?
Osobina prisutna samo i isključivo kod domaćih automobila nešto starijeg datuma proizvodnje.
- 'Ajde, ljudi, častim! Kupio sam novi auto.
- Opa! Je l' to ovaj Mini Golf?
- Jeste, tebra, specijalno izdanje, budževina! Ima grejač ruku u volanu, ventilaciju sedišta da ti 'ladi jaja, masažer... Debelo sam doplatio za sve to, ali vredi!
- Ma, kurac moj vredi! Ja moj seksi auto ugasim, povučem ručnu, ubacim u prvu i potkajlam za svaki slučaj. A onda bacim pogled na brzinomer i vidim da pokazuje 20 u mestu! Može li to tvoje isto, m?
U svetu koji teži brzini, instant zadovoljstvima i trenutnim uspesima, izreka "život je kratak - pojedi batak" postaje sve više relevantna. Iako se može shvatiti kao humoristična izjava, ova rečenica krije dublje značenje o načinu na koji pristupamo životu i njegovim izazovima.
U današnjem društvu, ljudi često lutaju kroz svoje dane bez da zaista uživaju u trenucima koji su im dati. Briga o karijeri, finansijama i društvenim očekivanjima može dovesti do zanemarivanja sopstvenih potreba i životnih radosti. U takvim situacijama, izreka "život je kratak - pojedi batak" podseća nas da se prepustimo uživanju i zadovoljstvu, da ne propustimo priliku da iskusimo sve što život nudi.
Pitanje kako provesti život u potpunosti često se suočava sa svojom suprotnošću - strahom od nepoznatog i odricanjem od sigurnosti. Međutim, upravo ta doza hrabrosti da se istraži nepoznato, da se prihvate rizici i da se uživa u svakom trenutku, čini život ispunjenijim i značajnijim.
Naravno, nije svaki trenutak pogodan za "jedenje bataka". Balans između trenutnog zadovoljstva i dugoročnih ciljeva je ključan. Odgovorno planiranje i racionalno odlučivanje ne smeju biti zanemareni. Ipak, s vremena na vreme, trebamo se podsetiti da je život previše kratak da bismo ga proveli u stresu i zabrinutosti, bez ikakvih trenutaka opuštanja i zadovoljstva.
Ova izreka takođe ukazuje na važnost prisustva i svestranosti. Fokusiranje na posao ili obaveze može zaseniti mnoge druge aspekte života. Biti otvoren za nove iskustva, ljude i kulture može obogatiti našu perspektivu i doprineti dubljoj povezanosti sa svetom oko nas.
U krajnjem slučaju, Kaletova opaska: "život je kratak - pojedi batak" nas podseća da život nije samo niz obaveza, nego prilika da se dožive svi aspekti ljudskog iskustva. Trebamo se usuditi da uzmemo svoj deo radosti, da prepoznamo vrednost svakog trenutka i da budemo prisutni u sopstvenim životima.
- Brate, razmišljao sam ovako... Život, znaš, taj fazon, kratak je kao čačkalica. Često se zakačim sa starom ekipom i bacim spiku o tome kako treba da iscedimo svaki taj trenutak. Evo, sretnemo se, zavalimo negde napolju, čilamo ko pravi kraljevi, i taman kad pogledaš, dan proleti kao metak. Zato, moramo da se upustimo u sve te žurke, top priče, avanture i dobre fore.
- Hahahah. Baš tako tebreks. Što bi Kale rekao, "život je kratak - pojedi batak".
Održavanje paralelne veze između dvije ribe, tako što opališ jednu, odeš posle toga kod druge, pa opališ i nju, pa se vratiš kod prve.
A: Što ti majke ti ne dođe juče na sony kad smo imali multi tap dogovoren!
B: Ma kakav sony brate, mor'o sam juče dupli pas odraditi! Spav'o kod Maje, ust'o oko 12h opalim je, i taman krenem kući kad Mija šalje poruku. Odem ti ja kod nje, opalim je, pojedem pola frižidera, odspavam sat vremena, bacim tuš. Krenem kući oko 7, kad Maja zove, zasvrbilo je...
A: Kontam, kontam.
Kulminacija nezadovoljstva mog oca i njegovih životnih problema.
Izgovorena u nevjerici milion puta, kad shvati da se njegova roditeljska očekivanja povodom mene vjerovatno neće uskoro ostvariti.
- E moj sine, da su mi tvoje godine...
- Opet ništa ne bi napravio.
- Makar bih izaša' među narod, naša' bih đevojku. A ne tu buljiš na metar od ekrana, u taj ćošak si se zabio. Koga ima tu sine?
- O pušti me obraza ti!
- Puštio sam te ja, zato si i takav konjino! Nikad sreće od tebe!
- Vidim zbog tebe nam sve cvjeta, ne možemo srećniji bit'.
- Naćeraćeš me da bačim to govno kroz prozor! Interesantna stvar, u ovu našu kuću sve crče ali kompjuter nikako.
- Nije ni tebi još mnogo ostalo...:TRAS!:
To postane čovek koji je hteo da bude pesnik, a rekli mu da mu pesme ne valjaju
Mlada Bosna. Gavro Princip donosi svoje pesme na čitanje Ivu Andriću. Čitanje je potrajalo i Gavro je nervozan i nestrpljiv.
- Valjaju li štogod, bolan Ivo?
- Kako da ti kažem, bolan, nijesu baš najbolje
- Ali su dobre?
- Pa ne sasvim...
- Ali ima da valjaju neke, jel?
- Aman, ne valjaju ništa, ba!
- A pročitaj ba ovu drugu, vidiš tu pjesničku sliku tu je...
- Ne valja to, Gavro! Govno golo. Plagijat, vjeruj
- Ne valja?
- Ič
- Zajebavaš me, bolan?
- Aman, ne zajebavam te, luđače!
- Daj ba onda da im bacim jednu bombu!
Glupane, debilu, kretenu, pizda ti materina, konjino, debeli, krakati, nosonjo, oćalinko, itd...
Duboko izražavanje osjećaja kakvo žene nemaju. One si govore, divna si, krasna, a sekund kada odu, odgovore u stilu pogledaj joj masnu kosu, opet nosi tu majicu, drolja i slično.
Muškarci ne misle ono što govore jedno o drugome, a žene ne misle dok jednu drugu komplimentiraju.
Muškarci ne mogu pričati jedno drugome bljutave usrane holigovnade iz američkih romantičnih komedija. Barem ne oni koji nisu topla braća.
- Evo ti smradu jedan, donio sam ti nešto slatko da ne bacim u smeće jer ni ono ovo ne bi htjelo.
- Ala majmuna pa si meni ovo donio. Ovo izgleda čak gore od tebe. Zrcalo bi se sagnulo.(u prijevodu)
- Išao sam nakon posla po tvoj omiljen kolač na otoku jer znam da si ga se zaželio.
- A ne mogu vjerovati da si se sjetio. Hvala ti puno.
Sigurna opklada, gde je pitanje samo kada će se nešto desiti.
A: I, šta kažeš, koliko će ovoj ribi trebati pre nego što Maretu zvekne šljagu?
B: Pa ne znam, na posednje dve je bila kvota 1.15 tek na treći minut. Prva je pukla u prvom, nakon što joj je spomenuo "intimno druženje u garaži njegovih matoraca", a druga kad joj je krn'o žvaku u uvo u drugom minutu. Verujem da je promenio pristup, ali ovaj put ne igra dalje od drugog, garantovano.
A: Ulažem ciglu na prvi minut.
...
:ŠLJAS:
B: Mare, tebra, šta bi ovo?
C: Nemam pojma batice, ja joj samo priš'o, ni progovorio nisam, a ona odma' šamarčinu.
A: Pa naravno, dilejo, kad sa njom sede one dve kojima si prišao pre 20 minuta, stoko pijana.
Poslednji stepenik pred početak krvoliptanja. Ona linija, koja se uvek pređe. Uvredu smo čuli i prvi put ali ipak ostvaljmo prostora za izvinjenje čime smanjujemo grižu savesti zbog telesnih povreda koje samo čekaju da se nanesu.
-Bubice, aj budi ljubazna i gasi ta sranja pravljena specijalno za debile. Realno, kome puca živac da zna koliko kalorija ima sitno mlevena divlja aronija ili ručno ceđena japanska mušmula? Znaš da volim kad ima za šta da te uhvatim buli lubi moja... a kad uhvatim... mmmm...
-Aha... ne samo što sam debil već sam i debela. Meni tako? MENI? TAKO?-Kakav enac, šta pričate bre!?
-Ja vido. Ko ti je kriv kad si kilav...
-I ja sam vido. Jesmo te pustili da se igraš sa nama na foru invaliditeta a ti našao na našoj livadi da kradeš i lažeš.
-Meni tako?
-Tebi. Tako. Il kontroliši patrljak il ga veži, ja više stvarn...što diraš stativu? OSTAVI CIGLU!!! AAAA!
U muškom ili ženskom rodu, sasvim je svejedno, uglavnom, ova misao se mota po glavi čoveku kada mu se otvori apetit. Na svadbama, slavama, pa i sahranama, ova misao je mnogo učestalija, ali se može javiti i baš onda kada u kući, k’o za inat, nema mnogo toga da se pojede, a stomačić vapi za prinošenjem žrtve.
D: „Uh, baš mi se nešto prijelo... ovde nema ništa, odoh u frižider... gle, kajmak! Sad ću da ga bacim na ’leba... e, kiseli krastavčići, mislila sam da ih više nema... mmm, šta bih sad mogla... znam! Suvo meso! Vidi, ostavili mi šampinjone, baš su zlatni... njam... Šta bih sad mogla? Još se nisam namirila... kako je moguće da je ovaj minjon preživeo do sad? Nećeš još dugo, mmmm... Uh, al’ mi je leg’o. Sad sam dobra. Pazi, baklava! Što je ostaviše samu? Come to mama...“
Counter Strike, za vecinu gejmera bukvar, jedna je od najpopularnijih kompjuterskih igara na svetu. Rec je o multiplayer igrici u kojoj igrac bira da li ce biti policajac ili terorista, kupuje oruzje i bori se sa protivnckim timom. Vecina nas je, ako ne igrala, onda barem cula za Counter 1.5 uz koji smo gotovo svi odrasli sto nam je bila mozda i jedina prilika da vidimo kako izgleda i funkcionise AK-47, snajper, hekler, s' obzirom na cinjenicu da se uvodi profesionalna vojska. Vecina nas je verovatno i prestala da igra CS u vreme kada se pojavila verzija 1.6 koja je donela odredjene novine, vecu realnost, neka nova oruzja i poboljsanja, ali se nije znacajno razlikovala od svog prethodnika.
Vreme je prolazilo i ja godinama nisam usao u igraonicu ni igrao CS. Onda sam nedavno poceo da idem u jedan internet caffe-igraonicu u kojoj sada neki novi klinci igraju istu tu igricu. Kao da gledam sebe iz tih dana kada smo se delili u klanove i kada su najbolji snajperisti bili kao bogovi, svi su im se sklanjali i na ulici i nisu zeleli da im se zamere da im se ovi ne bi osvetili u igrici.
Medjutim, ovi novi klinci ne igraju istu igricu koju sam ja igrao. Ovo nije Counter Strike 1.6 iako to pise kada se pokrene igrica. Ovo je neka druga verzija, verzija koja postoji samo u toj igraonici ili u jos nekim igraonicama u Srbiji, ali van Srbije gotovo sam siguran da ne postoji. Ja bih tu verziju nazvao Counter Strike 1.7 - Serbian Edition (CS 1.7 SE).
Po cemu se CS 1.7 SE razlikuje od svojih prethodnika?
CS 1.6 je u odnosu na svog prethodnika, kao sto rekoh, doneo neke poboljsanja u vidu vece realnosti i novih oruzja. CS 1.7 SE je doneo mnogo znacajnije promene. Jos ga do sada nisam igrao, ali sam provalio da klinci vise nemaju straha kada igraju da ce ih ubiti terorista ako su pajkani i obrnuto. Oni se sada plase neceg drugog - kurca. Kurac je novina koja je uvedena u CS i koja je dovela do revolucije u ovoj igrici. Naime, mi kada smo bili klinci i igrali CS, vikali smo: "bomba, A, B, kratko, dugo, terori, pajkani, ras,...". Ovi novi klinci jedino vicu "Kurac, bomba, kurac, pajkani, kurac, terori, kurac, dugo, kurac, kratko, kurac, A, kurac, B,...". Njih vise ne plase bombe i protivnici. Najvise ih plasi kurac, jer kada njega vide u igrici, tada se najvise deru. Kada naleti 15 terorista na njih (ukoliko su pajkani, i obrnuto), oni se ne uzbude previse, ali kada vide kurac, oni se znacajno uzbude i pocnu da se deru i histerisu. Ne znam koja je funkcija kurca u novoj verziji CS-a, da li treba da ga uhvate, da beze od njega, da ga pucaju ili cuvaju, maze i paze, ali je on ocigledno postao vazniji od postavljanja bombi i ubijanja protivnika. Kada bacim pogled na njihove monitore, ja ne vidim razliku u odnosu na CS 1.6, ali moguce da je u njihove sluske ugradjena neka nova 3d tehnologija koja im omogucava da vide i nesto cega nema na monitoru. Kada vidim njihove reakcije na pojavu kurca, i ja se sam uplasim pri pomisli kako se oni osecaju kada ga vide ili osete, jer ne znam kako funkcionise ta tehnologija. Mada, mozda je i bolje da ne znam.
Istinit dogadjaj:
Klinac od 15-16 godina igra Counter Strike. U jednom momentu se razdere:
-Kurac!!!!
Posto mu se verovatno pricinilo, mozda nije dobro video (mozda 3d tehnologija zeza), opustio se i rekao:
-Dobro je, nije kurac...
Propuštena prilika da se naivčina ispetlja iz preteće konverzacije.
Majka : "Deco, šta ste jeli danas?"
Nagaznominski odgovor : "Eurokrem, plazma keks i mleko."Minsko polje se aktiviralo :
"Pa dobro, zar ja ovde ko' luda džedžim uz špret do ponoći??!! Ni klima ne mož' da rashladi kuću do zore.
Zar treba creva da vam se zavežu? Zubi da vam poispadaju jer, osim žvaka, vi i ne žvaćete? ? Oćete, bre, zatvor da dobijete?
Šta da radim sa hranom? Da bacim, pa stvarno ovo više nema smisla.
Ja razumem da ste lenji, al' za sebe čovek da bude lenj??!"
Odgovor okorelog kladioničara na pitanje priajtelja kud je navalio tako rano nedeljom.
- Đe si batice, sto godina? Nema te nigdje, Bog te vidio... Ajmo na kafu, da se izeglenišemo malo!
- Evo, jebaj ga, stalno neka frka, trka, nema se kad... I sad žurim...
- Pa đe žurba i nedeljom rano, majka mu stara? Polako, nije koza na nogu stala...
- Odo' obaviti građansku dužnost... tu do Premijera...
- Ajd, bate, uzmi listu, pa da sjednemo ko ljudi, taman i ja bacim neki tiketčić, da se zanimam danas posliije podne...
- Žemo, čekaj me ovdje, eto me za sekund...
