Boja koju u cugopolu svesno uzimaju samo najhrabriji iako u većini slučajeva je ostali igrači dodele osobi koju planiraju da odvoje od života alkoholom. Naime kada određeni igrač dobije ovu boju to univerzum shvata kao izazov da dokaže da statistika u cugopolu je trć-mrć. U prvom krugu je obavezno da barem četiri od šest igrača dobiju broj sedam koji ih vodi direktno na polje 'crni pije duplo'. Prvi krug se verovatno nikada neće završiti, zato što tih 4 igrača će obavezno baciti 3 (naterajući statističare da se naježe od (ne)verovatnoće) i vratiti se na start, čime agonija crnog se nastavlja.

Ukoliko su igrači univerzumu kao žrtvu ponudili devicu (u alkoholnom smislu) univerzum će nastavljati da vrti samo 7 i 3 uz obavezno smejuljenje od zadovoljstva. Igra se završava kada crni više ne može da pije i onda svi nastavljaju normalno da pijanče dok crni grli šolju. U slučaju da je crni uspeo da preživi partiju (ili da je zaustavljena na vreme od milostivih saigrača), univerzum će naći načina da završi posao.

Osobe koje prođu kroz vatreno krštenje gube svoje kršteno ime, i postaju poznati pod počasnom titulom Crni.

Postoji teorija koja kaže da ako se nađu zajedno dva Crna u prostoriji da će se sva voda u njihovoj blizini pretvoriti u alkohol. Očekujemo da nam naučnici sa Univerziteta u Masačusetsu jave njihova zapažanja ovih dana.

Sadržina nosa,u stvari sadržina pluća,(najčešće mešavina prašine, nikotina,katrana,THC-a i drugih lepih stvari),koja je izlučena iz pluća i dovedena do nosa,gde se suši,odnosno pretvara u čvrsto agregatno stanje.Kada se ta masa stvrdne,odstrani se najčešće prstom iz nosa potezom u narodu poznatom kao čačkanje nosa.Tako izvađena masa se zatim laganim pokretima kažiprsta i palca oblikuje u finu kuglicu.

Komentar na zapomaganje hipohondra kako je bolestan.

Izraz koji koristimo kada neko preteruje u nečemu. Kada to radi stalno i uvek, retko praveći pauze. Jednostavno, kada god vidite tu osobu, ona to radi i ne pamtite kada ste je videli u nekom drugom izdanju.

Nesto divljački sočno rečeno. Tipično za mužjake.

Izraz koji se koristi u slengu Hercegovine, a označava osobe koje su fizičkim izgledom blago rečeno nikakve. Takve osobe su mršave, slabašne, i izgledaju kao da će malo jači vjetar da ih oduva, pa nije rijetkost da prilikom izlaska napolje pune džepove kamenjem. Slunta karakteriše i izraz lica koji predstavlja neku kombinaciju pacova i sline, tako da izaziva nelagodu i nepovjerenje gdje god se pojavi. Jednom riječju, on je slunto.

Количина кинте коју пукнеш када седнеш да удараш апарате за 200 кинти.

Opisivanje nekog teškog radnog mesta.

Kako je to kada dan ne ide kako treba i sve tera uz pištolj videćemo iz listova zabeleženih od strane putnika šumuma i gorama, čobanina Radivoja:

Nikako neće da valja! 'Bem mu miši ova koza ko da ima motor u dupe, rgne od mene 5 sati je tražim, mora' da angažujem obezbeđenje za njojze! Prošle godine bila dobra, doduše jednom mi pobeže u šumarak 'de oni lovci napravili čeku za divlje svinje, reko' ima da je smakne neko sam'će da digne kraci. Nego nađo' je nekako. Onomad sam bio da vršem ovas ono se otkine kaiš od kombajna i pravo mene u čelenku! Imao sam dangu na čelo 45 dana 'bem mu miši u duvar! A onomad pre toga, kad bilo vreme za oranje ja poterao burići u kolibu da ostavim pa po petrovdanu da poberem šljive za rakiju sas ženu. A mo'a žena ta' dan jela nešto kvarno pa dobila sraćkalicu i izripa iz korpe na 15 minuta i trči u žbun da obeleži teritoriju. Sve mi gorivo istrošila sa njojnu sraćkalicu! Šta je'e leba kad ne ume da je'e! Vrćao sam se na varke sas traktor kući. Em me komšija zajebao za četiri metra drva, tek kad sam istovario rek'o mi da nema pare da plati odma. E rek'o da ga 'ebem, ne pada mi na pamet da vrćem trupci u prikolicu! A i ja sam sve zajebao, vidim da poterao maler i ne umem da se manem. Al' eve mu mo'ega, može malo munem!? Kozu sam prodao, šljive sam pobrao, žena mi sad liči na ženu a ne na kašiku od bagera pa samo da istovaruje, drva sam pogoreo i sad ću češam jajca, daklem 'el može malo munem!!?

Postoji veliki broj različitih žvaka, kao što postoji i puno različitih žvakača.

Postoje kao prvo one žvake, koje dobiješ za kusur. One izazivaju samo trenutno zadovoljstvo. Preslatke su kad ih tek uzmete i lako se mrve. Ma kako dobar žvakač bili, posle kratkog vremena one izgube svoju čar i više vam nisu interesantne. Čak šta više, izazivaju bol u vilici i stoga želiš što pre da je se rešiš. To su one žvake za jednokratnu upotrebu. Sa njima može da se napravi jedan ili čak nijedan valjan balon.

Zatim postoje one koje su malo skuplje. Desetak dinara komad. E one su već druga priča. One su slatke taman, i malo mekše od prethodnih, i sa njima, ako si iole bolji žvakač možeš dobro da se provedeš. Sa njima možeš napraviti poneki balon, i nisu preslatke. Sa njima možeš da provedeš više vremena. Mislim, u ustima su prijatnije. Ipak, nakon nekog vremena jednostavno shvatiš da to nije to. Ma koliko se ti trudio, ona te više ne zadovoljava ni u kom smislu. I zbog toga završava kraj one prve. U kanti.

Potom postoje žvake, koje zaista gube svoju slast nakon svega pet minuta, ali nije to ono po čemu su poznate. Ono što ti se najviše sviđa kod njih jeste to što možeš da praviš balone koji jebu kevu. Uvek. I kad god hoćeš. Možeš je staviti u usta za katolički Božić, a one će i za Srpsku novu godinu biti iste po tom pitanju. Pravićeš sa njom balone zbog kojih ćeš oslepeti na trenutke kada ti se zalepe za čelo, kada pukne o taj prekrasni i preveliki, nikad predvidljivi balon. Ako ćemo realno, i nema nekih zamerki povodom ovih. Jedina stvar je što nikad ne znaš kad je dosta. I mogao bi da je žvaćeš dan- noć.

Sve dok ne uzmeš orbit. Ona je najbolja.The Žvaka. Međutim, odmah da kažem, svaka orbit jeste dobra. Ali samo najbolji žvakači mogu izvući najlepše iz nje i iz sebe.
Pravi majstor zna. On zna da sa tom žvakom moraš postupati kao sa kraljicom.

Ne navališ odmah da je žvaćeš kao da ti je poslednja stvar koju si stavio u usta. Ne. Prvo i najbitnije, čekaš najbolji trenutak kada ćeš je staviti, jer nije svaki trenutak idealan. Možeš se zajebati pa je staviti pre ručka, pa je moraš baciti dok je još slatka. Ne ni to naravno. E sad kada je došao taj momenat, prvo je staviš da ti stoji na jeziku par trenutaka. Kao bombonu. Osetićeš svu slad ove prelepe žvake, kao i njeno istančano peckanje koje će ti samo terati vodu na usta. Onda ćeš je polako šetati po ustima dok ne spadne taj slatki sloj i dok ne osetiš svaku poru na njenoj površini. A onda ćeš polako pregristi jednom. Pa još jednom. Pa još jednom...

I u tom trenutku biće ti jasno, da ona nije kao druge. Ona izaziva napetost svih tvojih čula. I razliće ti se osmejak preko lica dok budeš žvakao. A onda ćeš napraviti prvi balon. Ne preveliki, ne premali, neće pući i zalepiti se za nos. A onda ćeš shvatiti, da je to ta žvaka. Najbolja. Nju nećeš tako lako baciti. Ona ima dobre osobine svih prethodnih, a nijednu manu. Nju ćeš zalepiti ispod tanjira da možeš da nastaviš kasnije. Ona ti nikada ne dosadi.

Početak predskazanja do kojeg nas je dovela naša bezgrešna intuicija. Početak koji najavljuje duboko mračno proročanstvo i pokazuje da smo, bez sumnje, nasledili vidovnjačke moći iz porodične loze. Ili se proseravamo.

Novo vreme, nove stvari. Fudbalski znalci su danas retki dok je fudbalskih statističara na svakom koraku. Većina ih zna rezultate treće engleske lige, ali je retko ko danas odgledao jednu utakmicu. Ima u bukmarksima "livescore", ali ne i recimo sajt sa stvarnim vestima iz fudbala jer njega ne zanima kako je ko igrao, nego samo rezultat. Da ne postoji kladionica većinja njih ne bi znala da postoji fudbal.

Uz tup nož, glavni neprijatelji svakog obroka. Dželati uživanja u jelu.

Odnosi se kako na sportske događaje tako i na društvene situacije u kojima je neki strijelac iliti 'šaldžija' pogodio u 'živac svog protivnika tako da nije mogao bolje ni da se potrudio.

Otići u zasluženu penziju, povući se na vrhuncu slave. Izraz je nesumnjivo potekao iz redova fudbalskih komentatora, koji su inače riznica mudrosti, ali ima mnogo šire značenje.

Ako ste se ikada zapitali koja je tajna dobrih studenata koji spremaju ispit deset dana pre evo idealnog recepta koji koriste "pametni" studenti.

Ту курцу среће нема.

Риба са великим бојлером за централно грејање. Што се каже - разгажена к'о солунска цокула.

Наравно, израз се базира на начину вођења војничког живота који подразумева сексуални пост, јелте. Мислим, дисциплина, Спарта, рано у кревет и те муње. И сад замислите да у касарну пусте женско чељаде, право пред ноге ликовима који су пичку последњи пут видели пре осмог дела Томиног мандата. Навалили би као Срби на Пунта. Дакле, само аугмент и ништа више.

Па бре ни од Слобе Васића, лупам сад, не би остали дугмићи кад би случајно упао међ' испошњене рмпалије. Мада он и делује као неко ко би намерно тамо и упао, маме му га налицкане.

... uzmite i terajte se svi u pizdu lepu materinu!!!- orilo se u zgradi.

Krajni stadijum iznemoglosti i istrošenosti čoveka. Bića, koje je sačinjeno od ugljenika, vode, kalcijuma, gvožđa a od njega ostane samo, duša, peto agregatno stanje. Jedino za ovaj vid materije ne postoji formula u molekulskom obliku.

Današnji način života i svakodnevnica doprinose da se naše telo sve brže i brže raspada. Stres je odličan katalizator.

Čika Tadija je bio jako dobar i pošten čovek. Živeo je na trećem spratu u jednosobnom stanu sa ženom Milunkom, sinovima Darkom i Markom i ćerkom Svetlanom. Familija za ne poželeti. Jedino on što je bio dika i ponos porodice. Ovi ostali nisu bili ni za kurac.
On je jadnik po osam sati radio težak posao u fabrici da bi priuštio porodici sve što žele a posle posla je redovno išao u baštu da bi ishranio stoku od žene i dece. Taj nikad nije odbijao poziv za red. Ne, c. Samo da zaradi koji dinar.

Žena? Pff... šta je njoj para davao za dijete mogao je sebi da kupi garažu za auto. Kad joj je na lep način rekao da samo treba da probuši kašiku i da će smršati, ova debela krava je zinat njemu nabavila personalnog trenera i počela da jede onaj skuplji musli.
Sinovi kao u svakoj gde ih je dvojica, jedan mora da bude gori. Marko je bio dobar student na menadžmentu ali je studirao u Beogradu. Daj za knjige, daj za skripte, lenjire, olovke, menzu, dom, džeparac samo za osnovne potrebe... i to košta. Al, nije mu bilo žao kad mali puca sve desetke.
Darko je bio budaletina svoje vrste. Završio tamo neku srednju, zahvaljujući ocu. Privatni časovi, popravni ispit, razredni ispit, i tu je trebalo malo podmazati. Tu je krenulo već i srce da mu slabi od nervnih slomova koje je doživljavao kad mu pozvoni telefon u jutarnjim časovima. Razredna, milicija, mafija, tetkica Rafida i ostali.

Svetlana mu je nož zabila u leđa kad je pobegla u 15 godina od kuće za Ramuša ciganina. Inače, menađera firme ''Kablovi - Jagodina''. Kiselina ga je već polako izjedala.

Više čika Tadija nije bio taj čovek koga znam. Ne. Znao je nekad da se iskrade od kuće i cele noći samo da šeta. I na poslu bi bio ćutljiv. Kafane je počeo da izbegava. Kasnije su se već pojavljivali i tikovi. Na spomen herbafasta, kirkoline čaja, kolokvijuma, poker aparata, baj pas je pretio da eksplodira.

Iliti, umreti pre smrti.
Prvo koža nestaje od dranja, mišići koji su teglili atrofiraju, krv se sisa polako na slamku a džigerica i ostale iznutrice se natenane jedu. I od čoveka ostanu samo koske, koje će kasnije da smažu crvi i bube.

Ali je zato duša na slobodi...

... BAM! - odzvanjalo je u hodniku.

Opšta pojava po kioscima brze hrane i sličnim ustanovama.
To je ono kada vam stave previše priloga u bilo šta što je mobilno i što se jede.
Uzdamo se u radnicu i njeno iskustvo u turanju priloga pa rizikujemo previše majoneze, kečapa, senfa ili bilo čega što nas može uflekati.
Opšta je praksa je da radnice u fast fudovima "malo majoneze" uglavnom čuju kao "ma krkni šest kašika, a u pičku materinu".

Prostorno-vremenski se teleportovati iz jedne kafane u drugu. Sve to i ne zvuči toliko sajber-nadrealno, ukoliko niste subjekt sam koji pojma nema kako je došao iz tačke A u tačku B.