Komična situacija kada se ispred vrata WC-a nabere poveći red ljudi, jer je onaj prvi u redu došao pred zatvorena vrata, pa je pomislio da neko vrši veliku nuždu i tako svi čekaju nekih 15-ak minuta dok se ne nađe neko pametan, pa predloži da se vrata otvore.

Opšte je poznato da devojka, jednom kad se opeče, ne veruje apsolutno nijednom muškarcu više. To je daleko više izraženo ako je dotična nekad naletela na nekog napasnika, ili pak, započela nešto sa nekim za koga se ispostavilo kasnije da je nasilnik u pravom smislu te reči.
Prema tome, opreza nikad dosta, što doprinosi povećanju mera preventive kao i čitavog aksesoara 'oružja' koje devojka ima pri sebi. (To je mnogo više od improvizovanog suzavca koji ima u torbici, koju će, uzgred baciti čim se smesti za sto)
Dakle,
-Pri polasku na određenu destinaciju glava je okrenuta 45 stepeni ulevo/udesno, kako bi perifernim vidom primetila potencijalnog napadača, a pritom i hoda koracima od sedam milja.
-Na jačoj ruci ima 2-3 prstena, ne radi mode ili čega već, nego zato što je svesna činjenice da pesnica sigurno mnogo jače boli potpomognuta pomenutim, XXl veličine.
-Kosu je (svak' će pomisliti, slučajno) podigla sa ogoromnom šnalom na principu štipaljke, sa zašiljenim (i hmmmm, opasnim) vrhom. Za svaki slučaj.
-Automatski odbija bilo kog dečka koji joj se obrati iz kakve god namere bilo.
-Uvek je sa čergom drugarica oko sebe, i pogleda li je neko, uzvraća sa mrkim 'odjebi od mene' pogledom.
-Pri povratku kući, u stisnutoj pesnici ima i pride, između kažiprsta i srednjeg prsta ključ, pa priđe li joj neko zabošće ga gde stigne, pa će onda lako pobeći.

Boja koju u cugopolu svesno uzimaju samo najhrabriji iako u većini slučajeva je ostali igrači dodele osobi koju planiraju da odvoje od života alkoholom. Naime kada određeni igrač dobije ovu boju to univerzum shvata kao izazov da dokaže da statistika u cugopolu je trć-mrć. U prvom krugu je obavezno da barem četiri od šest igrača dobiju broj sedam koji ih vodi direktno na polje 'crni pije duplo'. Prvi krug se verovatno nikada neće završiti, zato što tih 4 igrača će obavezno baciti 3 (naterajući statističare da se naježe od (ne)verovatnoće) i vratiti se na start, čime agonija crnog se nastavlja.

Ukoliko su igrači univerzumu kao žrtvu ponudili devicu (u alkoholnom smislu) univerzum će nastavljati da vrti samo 7 i 3 uz obavezno smejuljenje od zadovoljstva. Igra se završava kada crni više ne može da pije i onda svi nastavljaju normalno da pijanče dok crni grli šolju. U slučaju da je crni uspeo da preživi partiju (ili da je zaustavljena na vreme od milostivih saigrača), univerzum će naći načina da završi posao.

Osobe koje prođu kroz vatreno krštenje gube svoje kršteno ime, i postaju poznati pod počasnom titulom Crni.

Postoji teorija koja kaže da ako se nađu zajedno dva Crna u prostoriji da će se sva voda u njihovoj blizini pretvoriti u alkohol. Očekujemo da nam naučnici sa Univerziteta u Masačusetsu jave njihova zapažanja ovih dana.

Sadržina nosa,u stvari sadržina pluća,(najčešće mešavina prašine, nikotina,katrana,THC-a i drugih lepih stvari),koja je izlučena iz pluća i dovedena do nosa,gde se suši,odnosno pretvara u čvrsto agregatno stanje.Kada se ta masa stvrdne,odstrani se najčešće prstom iz nosa potezom u narodu poznatom kao čačkanje nosa.Tako izvađena masa se zatim laganim pokretima kažiprsta i palca oblikuje u finu kuglicu.

Komentar na zapomaganje hipohondra kako je bolestan.

Nesto divljački sočno rečeno. Tipično za mužjake.

Количина кинте коју пукнеш када седнеш да удараш апарате за 200 кинти.

Postoji veliki broj različitih žvaka, kao što postoji i puno različitih žvakača.

Postoje kao prvo one žvake, koje dobiješ za kusur. One izazivaju samo trenutno zadovoljstvo. Preslatke su kad ih tek uzmete i lako se mrve. Ma kako dobar žvakač bili, posle kratkog vremena one izgube svoju čar i više vam nisu interesantne. Čak šta više, izazivaju bol u vilici i stoga želiš što pre da je se rešiš. To su one žvake za jednokratnu upotrebu. Sa njima može da se napravi jedan ili čak nijedan valjan balon.

Zatim postoje one koje su malo skuplje. Desetak dinara komad. E one su već druga priča. One su slatke taman, i malo mekše od prethodnih, i sa njima, ako si iole bolji žvakač možeš dobro da se provedeš. Sa njima možeš napraviti poneki balon, i nisu preslatke. Sa njima možeš da provedeš više vremena. Mislim, u ustima su prijatnije. Ipak, nakon nekog vremena jednostavno shvatiš da to nije to. Ma koliko se ti trudio, ona te više ne zadovoljava ni u kom smislu. I zbog toga završava kraj one prve. U kanti.

Potom postoje žvake, koje zaista gube svoju slast nakon svega pet minuta, ali nije to ono po čemu su poznate. Ono što ti se najviše sviđa kod njih jeste to što možeš da praviš balone koji jebu kevu. Uvek. I kad god hoćeš. Možeš je staviti u usta za katolički Božić, a one će i za Srpsku novu godinu biti iste po tom pitanju. Pravićeš sa njom balone zbog kojih ćeš oslepeti na trenutke kada ti se zalepe za čelo, kada pukne o taj prekrasni i preveliki, nikad predvidljivi balon. Ako ćemo realno, i nema nekih zamerki povodom ovih. Jedina stvar je što nikad ne znaš kad je dosta. I mogao bi da je žvaćeš dan- noć.

Sve dok ne uzmeš orbit. Ona je najbolja.The Žvaka. Međutim, odmah da kažem, svaka orbit jeste dobra. Ali samo najbolji žvakači mogu izvući najlepše iz nje i iz sebe.
Pravi majstor zna. On zna da sa tom žvakom moraš postupati kao sa kraljicom.

Ne navališ odmah da je žvaćeš kao da ti je poslednja stvar koju si stavio u usta. Ne. Prvo i najbitnije, čekaš najbolji trenutak kada ćeš je staviti, jer nije svaki trenutak idealan. Možeš se zajebati pa je staviti pre ručka, pa je moraš baciti dok je još slatka. Ne ni to naravno. E sad kada je došao taj momenat, prvo je staviš da ti stoji na jeziku par trenutaka. Kao bombonu. Osetićeš svu slad ove prelepe žvake, kao i njeno istančano peckanje koje će ti samo terati vodu na usta. Onda ćeš je polako šetati po ustima dok ne spadne taj slatki sloj i dok ne osetiš svaku poru na njenoj površini. A onda ćeš polako pregristi jednom. Pa još jednom. Pa još jednom...

I u tom trenutku biće ti jasno, da ona nije kao druge. Ona izaziva napetost svih tvojih čula. I razliće ti se osmejak preko lica dok budeš žvakao. A onda ćeš napraviti prvi balon. Ne preveliki, ne premali, neće pući i zalepiti se za nos. A onda ćeš shvatiti, da je to ta žvaka. Najbolja. Nju nećeš tako lako baciti. Ona ima dobre osobine svih prethodnih, a nijednu manu. Nju ćeš zalepiti ispod tanjira da možeš da nastaviš kasnije. Ona ti nikada ne dosadi.

Početak predskazanja do kojeg nas je dovela naša bezgrešna intuicija. Početak koji najavljuje duboko mračno proročanstvo i pokazuje da smo, bez sumnje, nasledili vidovnjačke moći iz porodične loze. Ili se proseravamo.

Novo vreme, nove stvari. Fudbalski znalci su danas retki dok je fudbalskih statističara na svakom koraku. Većina ih zna rezultate treće engleske lige, ali je retko ko danas odgledao jednu utakmicu. Ima u bukmarksima "livescore", ali ne i recimo sajt sa stvarnim vestima iz fudbala jer njega ne zanima kako je ko igrao, nego samo rezultat. Da ne postoji kladionica većinja njih ne bi znala da postoji fudbal.

Ona je razmažena tatina ćerka koja ne zna šta će sa sobom.
Prolazi kroz školu kao prsti Rasel Kroua kroz žito u posljednjoj sceni Gladijatora - lagano, tek tek.
Navršava osamnaest godina, sluša HIM i Linkin Park, ima taj neki svoj stav i nameće društvu da je umetnica. Misli da ima potencijala, doduše više ga ima na rafovima po apotekama u vidu tabletica za poteniciju nego u njoj ali to je ne sputava da bude veliko ništa koje želi ubediti ostale da se ispred svakog prideva koji ide uz njeno ime, treba dodati prefiks omni.

Njeni roditelji su imućni. Ćale je direktor, evropejac, načitan... sigurno zna kome je podignut spomenik na Avali i zašto se Čuka nalazi na vrhu tabele.
Sa druge strane stara je uspešni arhitekta, projektant, domaćica i nadasve komšinica.
Došla je iz Pržogrnaca, iz poštene kuće ne bi li stekla kakvo takvo ime.
Upisuje arhitekturu, ulazi u Matriks, upada u rupu koju nisu zatvorili Slobodni Zidari, Zodijak i Jehovini svedoci - ulazi u rebus.

Udaje se, postaje gospođa, nabavlja nekog kvazi-psa, pre bih rekao hibrid pacova i vanzemaljca ili šta već ali u svakom slučaju je mnogo jeziv.
I da, obavezno ga oslovljava sa Gospodine.

Tako jednog sasvim običnog dana, posle Slagalice spremajući večeru koju čine šiš ćevap kod Starog Merkatora i sladoled iz Karibika, shvata da vreme otkucava.
Danima se čeka šta će njihova mezimica odlučiti da upiše.
Babina sultanija se smilovala da posle nekoliko dana dubokoumnog razmišljanja, konsultovanja sa drugaricama preko aska, fejsa, skajpa i ostalih dimenzija realnosti, izađe iz sobe i trijumfalno kaže ,,Arhitektura''.

Presrećni roditelji podržavaju predlog. Skaču od sreće kao Silvester Stalone kad ubode prostoproširenu rečenicu. Zovu prijatelje. Svi moraju čuti ovu vest koja se mora proširiti brže nego sreća preko Koka Kole. Mezimica je upisala arhitekturu preko veze... doduše kao samo-finansirajući student ali koga jebe... Bitno je da se studira nešto. Sad je to, jelte in.

Prolazi nekoliko godina, nazovi studiranja i tata je shvatio da je pravo vreme da odreši kesu i kupi diplomu. Pametna glavica je sad diplomirala! Rodila se još jedna noćna mora za geometra i građevinca.

Ona se zapošljava u neku firmu, dobija prvi projekat, kreće polupijana da stvara. Da škraba nešto... da ima vizije... da vidi nebule... da oseća mantru.

Bravo, novi hrabri svete!

Opšta pojava po kioscima brze hrane i sličnim ustanovama.
To je ono kada vam stave previše priloga u bilo šta što je mobilno i što se jede.
Uzdamo se u radnicu i njeno iskustvo u turanju priloga pa rizikujemo previše majoneze, kečapa, senfa ili bilo čega što nas može uflekati.
Opšta je praksa je da radnice u fast fudovima "malo majoneze" uglavnom čuju kao "ma krkni šest kašika, a u pičku materinu".

Prostorno-vremenski se teleportovati iz jedne kafane u drugu. Sve to i ne zvuči toliko sajber-nadrealno, ukoliko niste subjekt sam koji pojma nema kako je došao iz tačke A u tačku B.

Deo grada, neplanski predviđen za bacanje smeća, crkotine i toksičnog otpada...
Carstvo divljih deponija, u kome vladaju kuga i botulizam.

Tipičan izraz ljubomore u Srbalja. Ako već ja ne mogu da se dokopam grožđa, nek barmislim da je kiselo.

Opis stanja ekonomije i privrede u Srbiji.

Po onim nepisanim pravilima svaka majka, na najčudnije načine, sprema svoje dijete za život najbolje što može i umije.

Kultni pevač pop muzike koji je na mestima gde stanovništvo čine većinom Romulanci, popularniji i od njegovog brata blizanca Majkla Džeksona.

Dal’ zbog toga što je na početku karijere, pre nego što je koristio Aće, delovao kao neki mlađahni Romulanac ili zbog njegovih zanimljivih plesnih pokreta, a zna se da Romulanci obožavaju d’igraju, Đekson je ostavio neizbrisiv trag u srcima ovih ljudi, koji su teško primili udarac koji im je život zadao njegovom smrću.

Njegov status međ’ Romulancima kreće se negde ispred Jašara Ahmedovskog i Kebe, al’ je iza Sinana Sakića i Šabana Šaulića, mada naravno, daleko je ispod neprikosnovenog heroja Romulanaca Brusa Lija.

Rečenica koju koristimo kada nas roditelji nateraju da uradimo nesto,sto nas u tom trenutku neverovatno mrzi i veoma nam je teško da to uradimo i ako je u pitanju neka nebuloza koju bi moglo da uradi i dete od 3 godine.
Tesko nam je da to uradimo i ako ceo dan sedimo za kompijuterom,gledamo TV,izležavamo se...itd
Na početku pokušavaš da to izbegnes ili da sto vise odlažeš...

Narodna mudrost koja objašnjava gotovo sve sukobe u istoriji čovečanstva, za koje nema izgleda da će prestati dok god čovečanstvo postoji. Na njoj je jedan od najpoznatijih svetskih psihoanalitičara, Sigmund Frojd, manje-više, zasnovao celokupan naučni rad koji se svodi na pretpostavku da se u osnovi svega nalazi sex.
Naime, usled nezadovoljenja sexualnog nagona, dolazi do akumuliranja sexualne energije što se kod muškaraca i žena različito manifestuje. Kod muškaraca, dominantni polni hormon je testosteron, koji je u toku evolucije bio odgovoran za odlazak muškaraca u lov i potragu za hranom. Zbog njegovog lučenja, ta nakupljena energija prelazi u agresivnost koja se ispoljava stupanjem u konflikte različitog intenziteta: od onih verbalnih, koji su najbezazleniji, pa sve do težnje da se strana sa kojom je započet konflikt fizički uništi, što rezultira tučama, ubistvima ili ratnim sukobima manjih ili većih razmera. Tako nastaju maloletni delinkventi, agresivne navijačke grupe i druge organizacije, ali i najveće masovne ubice poput Nerona, Iroda, Hitlera, Mao Cetunga, Staljina itd.
Kako je kod žena testosteron prisutan samo u tragovima, kod njih nakupljanje sexualne energije prelazi u džangrizavost, ozlojeđenost, opšte nezadovoljstvo, konstantnu potrebu za zvocanjem i slično. Tako nastaju isfrustrirane šalterske službenice, medicinske radnice, kasirke ili poslanice u parlamentu ( dovoljno je baciti pogled na Gordanu Pop Lazić, ili Natašu Jovanović ).
Sa druge strane, kada bi sexualno isfrustriarane osobe našle način da zadovolje svoj sexualni nagon, automatski bi se broj sukoba na planeti smanjio, najpre na lokalnom, a potom i na globalnom nivou. Jer kada bi svaki vojnik umesto puške držao u rukama neku cicu, ne bi imao vremena da razmišlja o istrebljenju protivničke strane, u fazonu ”…manje pucaj, više tucaj!!!” A kada bi šalterske službenice bile sexualno zadovoljene, bile bi pitome k’o mačići.