Jebite se svi.

Počivši makedonski pevač. Otkad je zginuo, naprasno postao ''Balkanski Elvis''. E pa, ako je on balkanski Elvis, Milan Mladenović je bio balkanski Bob Dilan, Džimi Hendriks i Mahatma Gandi u jednom.

Način rješavanja problema/kvara koji se koristi samo u jednom dijelu svijeta. Ovaj metod se primjenjuje kada osoba nije u stanju da pronađe prvobitno riješenje. Po prirodi stvari, osobe koje primjenjuju ovaj metod imaju pri kraju riješavanja duševnu satisfakciju, iako nisu pronašli prvobitnu za kojom su tragali.

Bosna uhvati serijskog silovatelja a Srbija i Hrvatska se bore kome ce biti izrucen.

Specifična grupa ljudi koja voli da upada u kadar drugima dok se ovi slikaju. Ime dobili po dvoje dece koji upadaju Iliji Čvoroviću u kadar dok ovaj prati podstanara u legendarnom filmu "Balkanski špijun". U poslednje vreme ova grupa ljudi postavlja prste ispred objektiva.

Paničan pokušaj hvatanja koraka sa svetom-po cenu preskakanja par stepenica i lupanja glavom o iste. Toliko često da je rezultat apsurdan.

Sposobnost koju Balkanac dobija rodjenjem. Nešto kao disanje ili sposobnost da vari hranu. To je zapravo mogućnost čoveka sa ovih prostora da već posle prvog odsviranog takta prepozna pesmu, njen tekst i ritam.
Prosečnom Balkancu je potreban jedan put da čuje pesmu da bi je memorisao za vijek vijekova. Tada njegov mozak automatski rejtuje muzičku numeru i od ocene zavisi da li će pri svakom sledećem reprodukovanju doći do određene gestikulacije rukama. Dakle, ako numera ima dobru ocenu, Balkanac će polako uzdignuti ruke iznad glave i najčešće izgovoriti: "Đe me nađe?!" na odgovarajućem maternjem jeziku. Naravno, taj čovek neće tu gestikulaciju ponoviti ako dođe do reprodukcije neke numere koja spada u žanr neodgovarajući trenutnoj situaciji u njegovoj okolini. Ako, pak začuje note neke pesme urbanih, često nazivanih "pederskijeh" bendova, dolazi do upotrebe jedne malo agresivnije gestikulacije, kao što je prevrtanje stola, šamaranje di-džeja ili u težem slučaju upotrebe nekog oružja, hladnog ili vatrenog.
Slučajevi Balkanaca koji imaju slabiju sposobnost prepoznavanja muzike često budu odbačeni od okoline proglašavani izrodima, nakazama, pederima ili narkomanima.

Кад понављање нечега пређе у континуирано обртање дотичне ствари за пун круг, онда се сматра да је то навика, а кад једно поднебље од других раздвајају искључиво навике и обичаји, тада се може говорити о феномену. Хахаха, сад кад поново прочитам ову реченицу сам себи зазвучим као Аца Стојановић јебени.

Елем, наш регион је био поприште ратова и прави је раритет да у једном таквом окружењу процвета музички, болекурцајући и опуштењачки феномен који подразумева подигнуте и раширене руке, високо изнад главе на сам почетак шумадијске двојке.

Тако имамо случај да лик седи за столом и кулира. Дошао је у пола десет, оно закива техно, туц-туц музика, климају главе напред-назад. Њега срамота, јеботе! Смара се тако још неко време, попије које пиво и шта се дешава. Сат откуцава поноћ, вампири крећу у лов, Пепељуга губи јебену ципелицу а у кафићу почињу народњаци, јелте, као што је у ред. Тад лик устаје, диже обе руке у висине, заклапа очи и виче: "Јаоооо, мајкооо што ме рооооди, што ме не побаци?!". На махове удари челом о астал, крене да рокне пикслу или чашу о зид па стане.

Grafit koji je osamdesetih jasno govorio o naslednicima (ne)prežaljenog predsednika. Fenomenalna scena koja opisuje početak osamdesetih može se videti u filmu Balkanski špijun gde brat DJura dolazi u poseti sa nenadjebivim poklonima - toalet papir, jestivo ulje i njeno veličanstvo kafa.
p.s. nisam toliko mator i lud da se nešto preseravam o nekim dobrim stvarima onog vremena, ali ovi balkanski magarci (vodje) koji mole za vize i dozvoljavaju stoci da zauzme ama baš sve što se zauzeti može ne zaslužuju ni da ih se čovek postidi.

Najbolji savremeni srpski dramski pisac. Da je napisao samo "Maratonce" opravdao bi ovakvu definiciju. Ali da jedan čovjek napiše i "Maratonce" i "Ko to tamo peva" i "Andergraund" i "Sabirni Centar" i "Profesionalca" i "Radovana III" i "Balkanski Špijun", e to je onda stvarno genije. Sigurno će ući u udžbenike. Dostojan naslednik Nušića i Sterije.

Balkanski kasapin. U slobodno vreme balkanski Eskobar.

Neretko zastupljena paranoja od svega i svacega.
Egzemplar je obicno stariji muskarac koji je svoje najbolje godine preziveo pokusavajuci da pomiri u sebi nepomirljivo. Patrijarhalno vaspitanje kao plodno tle za komunisticki pelcer, sve to uljuljkano u prividno blagostanje, protiv surove realnosti ratova i sankcija, sve do tranzicije.
Ne uspevsi da se suoci i izbori sa restlovima pritisaka iz proslosti, naucivsi da je zivot kurva, u sadasnjosti funkcionise po tragikomicnom paranoicno neuroticnom obrascu Ilije Cvorovica iz filma Balkanski spijun.

Filmovi koji se redovno vrte u plejeru autobusa na dužim putevima.

Kineski špijun

Špijun sa titulom

Umišljeni filozof i špijun amater na mestu predsednika zbora stanara.

Najbolji spijun na svetu. I posle 22 filma uspeva da ostane "tajni" agent

Sprema nas za život

Špijun !

Što bi znao toliko jezika, ako ne radi za nekog !

Onaj koji otkucava druge pretpostavljenom ili višoj instanci. Špijun, žbir.