Starija osoba (60+ god.) neprijatnog izgleda, još neprijatnijeg ponašanja. Voli sve što vole i mladi ali se ponaša srazmerno svojim godinama. Mogu se pronaći u svim vidovima javnog gradskog prevoza, vozovima, a posebno mesto zauzimaju oni koji rade (predaju) na fax-u. Osobe koje sa sve kateterom ubijaju poslednje nade mladih snaga ove države.

Vrhunac nečijeg izvoljevanja. Poslednja stvar na listi želja, kao ona iz crtaća koja se proteže u nedogled, čija dužina teži beskonačno, slično koloni u Srbiji kad se deli fino upakovano govno za dž.

Kada ste srećni i zadovoljni iz nekog dobrog razloga mirne duše možete reći da ste dobili premiju na životnom loto-u.

Uska staza između opuštenih tela turista u paket aranžmanima kojom se stiže do obale mora.

Preturanje po kuhinji i trpezariji u cilju nalaženja bilo čega jestivog.
U stilu - "Nisam gladan, oću samo griz... Pao mi je šećer."
Često upražnjavanje ovog vida ishrane za posljedicu ima poremećaj patološke halapljivosti, koju karakteriše fatalna navika - Konzumiranje hrane sumnjivog izgleda bez pređašnjeg informisanja o sadržaju.

Ne ljuti se čoveče je igra koju smo kao deca često puta igrali sa ortacima i rodbinom. Sada, kada smo malo stariji, zagolica nas to što se neko tako brzo uhvati za oređenog čovečuljka.

Crveni- To je lik koji se maksimalno trudi da bude super dominantan. On želi da sve bude po njegovom kao i to da će sve uraditi da igra prvi. Lik bi opušteno popušio sam sebi po cenu da igra prvi i u svojoj glavi bi postao faca, a sve to bi radio pa makar mu puklo i koje rebro. On grabljenjem želi da dokaže da je alfa-mužjak. Drug Tito je uvek bio crveni čovečuljak.

Zeleni- Za zelenog čovečuljka se uglavnom hvataju vegetarijanci, ili pak muslimani, to im je u krvi valjda, ko će ga znati. E sad, ako se za zelenog čovečuljka uhvati neko ko nije ni musliman a ni vege, stiče se utisak da se za zelene čovečuljke uglavnom hvataju dileri, koji po svojoj prirodi posla imaju kontakt sa vutrom. Muamer Zukorlić je uvek zeleni čovečuljak.

Žuti- Za žućka se hvataju uglavnom furundžije, ali ne one agresivne, več oni emotivci koji se zaljubljuju. Ukoliko se za žutog uhvati neko ko nije peder onda se sigurno radi o tome da su svi ostali pokupljeni i da je to poslednji preostali čovečuljak. Elton Džon je uvek žuti čovečuljak.

Plavi- Za plavog čo`ečuljka se hvataju domaćini, preldžije, prave junačine koje ne žele sebe da stave u prvi plan kao ovi što se grabe za crvenog, već svojim delima na tabli pokazuju ko su i šta su. Taj će te obavezno skenjati ako te stigne, ali nikad ispred kućice, ukoliko nije poslednji. Kapa dole za plavog čovečuljka. Rade Lacković je uvek plavi čovečuljak.

Dodatne boje:

Beli- Totalni neutralac na tabli. Njega boli tukidid za dešavanja na terenu. On je tu da popuni broj ako treba ili da zadovolji nečiji ego time što će dozvoliti nekome da ga pojede, mada neretko se dešava da beli baš pobedi u ovoj igrici. Čeda Jovanović je uvek beli čovečuljak.

Crni- Jebena metalika, a ako se desi da onaj koji se uhvati za crnog nije metalika, onda još uvek nije otkrio da je metalika. Njemu je cilj da pojede što više takmičara na tabli po cenu da sa jednim istim tera do kraja igre prolazeći u krug iznova i iznova. Nataša Kandić je uvek crni čovečuljak.

Navijačke boje takođe imaju uticaj na odabir boje.

Default za alkoholizam i hladnoću. Najjače, najmoćnije biće po pitanju alkohola, poznavanju istog, i naravno, konzumiranju istog. Što običnog smrtnika šalje na pod kafane, Rusa šalje po novu mizernu turu i sprdanje na mlakoću prošle. Grlo ruskog alkoholičara je liveno od legura titanijuma i nepoznatih rudimenata iz Urala, koji dozvoljavaju ultra nadljudske apsorbcije alkohola. Uz temperature do -30, Rus je priviknut da se kupa u decembru tamo negde na nekom kanalu dok se beli medved zavuče kao pička poslednja, da pije alkoholna pića koja kod drugih izazivaju višednevne halucinacije i promene u stavovima, a da opet bude takva vele sila. Jedan je Rus.

Brend se ubedljivo najgljupljim reklamama

Uočljiviji od obdarene sedamnajstogodišnjakinje u toplesu, oko vrata nosi fotoaparat koji je BestBuy najprestižnijeg informatičkog časopisa - kojim slika Mlade mame.
Krasi ga izrazito beli ten, nježne ruke, dlakva prsa i zapanjujuće bele noge, nakon više od 2 sata provedenih na suncu dobija boju ciklame te nanosi na sebe veće količine kreme koja ga čini još upadljivijim. Na prvi pogled (na informatičara) dobijate osećaj neke "mekoće", deluje poprilično tromo, leno i neispavano; uglavnom se valja po necem ala francuski lezaj na naduvavanje.
Obavezno sa sobom nosi netbook (autonomija baterije mora biti makar 4 sata) sa stalnim Internet pristupom kako bi ostao u toku.

Na pitanje koje mu devojka sa peškira pored uputi (na losem srpskom) "Koji jezik znas?", on odgovara "Od objektno-orijentisanih Javu, C#, a od proceduralih...".
Svojim prijateljima pise razglednice koristeci html tagove.

Na nekom ostrvu u nekoj vukojebini imas 5 zivota, pa i ako se sjebes nekoliko puta ne brini se oziveces. Na tom ostrvu ti dlake ne rastu ali zato ti spermatozoidi izlaze na usi. Ako imas neku ribu Sojer ce da je pojebe 100%. Jedina zabava ti je da lutas dzunglom ko gluva kucka u nadi da te nece pojesti beli medved i da ce Dzon Lok da izleti iz nekog zbuna. Serija je puna misterija ali najveca neresena misterija je gde su Lostici kenjali. One face na forumu Lost-serbia se ubise postujuci da rese misteriju gde su likovi kenjali.

Rođen i odrastao u malom mestu, navikao na sitnice i nevelika naselja, široka polja i livade. Ako je sa severa voli ravnicu, ako je sa juga ili istoka voli brdo i šumu, u oba slučaja ceni plavo nebo i bele oblake. Svaki veliki grad mu je isti, pa je prinuđen da ih prepoznaje po karakterističnim znamenitostima u onim retkim trenucima kad se nekim čudom nađe u nekom od njih.
I tada jedva čeka da "obavi pos`o" i vrati se za svoj astal da i dalje tanko secka slaninicu i beli luk i pripoveda sitnoj komšijskoj dečurliji kako je njegovo selo najlepše na svetu dok im pravi pijacu sa domaćim belim hlebom.

Stvorenje koje postoji od pamtiveka u svim drzavama ovoga sveta, i koje ima glavni cilj narusavanja lepote zivota jednog razumnog normalnog coveka i koje je zasticeno kao beli medved.Duze provodjenje vremena pored jednog nije zdravo nikako za mentalno stanje coveka, izuzev za ljude koji su desna ruka ovog stvorenja, mada provodjenje vremena pored istog je nuznost za ostvarivanje osnovnih zivotnih potreba, a u nekim slucajevima je potrebno i dati istom odredjenu svotu novca koja nije bas lagana za davanje (presvega lekarima, poslodavcu za radno mesto) da bi odradio poso kako valja.

Klasifikovan kao beli(?!?) sport. Deli se na dve izrazito različite varijante – muški i ženski tenis.

Muški tenis

Dosadno do bola rudarsko prebacivanje loptice preko mrežice. Može se učiniti zanimljivijim tako što ćete se kladiti na jednog od prebacivača, a zatim sesti u fotelju kraj televizora i uz pivo grickati uplaćeni tiket gledajući kako favorizovana konjina na koju ste se kladili gubi od mamlaza koji do ovog meča nije umeo ni da hoda na toj podlozi.

Ženski tenis

Neuporedivo zanimljivija varijanta "sporta". Društveno prihvatljiva forma pornografije u okviru koje satima možete gledati mlade i polugole gospođice kako se naprežu, znoje, ječe, ciče, stenju i vrište.

Izjava razočaranog oca koji je poslao sina jedinca da studira u BG, a mali završio u neko "homo-loše" društvo.

Vec napomenuh da je Oliver Mandic sjajan muzicar,ali ono sto nisam spomenuo, a po meni,zasluzuje posebnu definiciju, jeste spot za pesmu Odlazim, a volim te.Spot koji se pojavio kada sam ja bio klinac, i na koji sam se nevidjeno lozio, divio mu se i uzivao u pogledu na taj crno-beli filmic uz genijalne taktove.Spot i pesma dan- danas nisu izgubili sjaj i kvalitet.Jedan od najboljih(ako ne i najbolji) muzicki spot ikada uradjen kod nas.Sa tim spotom zapravo i pocela moja ljubav prema stvaralastvu Olivera Mandica.Vrhunac njegove karijere.Posle toga nije uradio nista vredno pomena.

Pesma koje se svi sete u trenucima kada navijačka prepucavanja mogu da se svedu na priču ko je ispao gluplji i gori, jer o kvalitetu nema ni reči. Pesma crno-crveno-belih koja se peva tiho, u pola glasa, skoro da se recituje i izražva mirenje sa ledenim tušem koji je neko na kvarno uneo u njihov život u dva dana kvalifikacija za nedostižnu Evropu. Oni razumniji su spremni i na pakt o nenapadanju sa lokalnim suprotnim taborom, samo da prođe bruka.
A uslovi su bili teški - 80 stepeni Celzijusovih, sto ’iljada ljudi i 4 glupa gola na dve utakmice i... oni crni trčali k’o beli.

Parada.
Naprednjaci slave ulazak u pokoreni Šabac. Na čelu kolone je Vučić na belome konju, desno uz bok mu jaše Sandokan. Za njima marširaju botovi, svako na grudima čvrsto drži tastaturu, prigrljenu kao pušku. Stupaju monolitno, kao jedan, njihova volja je jedno sa vođinom. Pred sobom teraju zarobljenike, poražene u ovom zadnjem, konačnom pohodu do potpune vlasti: Zelenovića i ostale "žute".
Neradni je dan u gradu danas, deca ne idu u školu, javna preduzeća ne rade, svi su poslati na ulice da posmatraju trijumf. Jedni kliču i bacaju cveće, drugi samo nemo posmatraju. Nemoć.
Među njima je Bombaš.
https://3.bp.blogspot.com/-E7DCoixzlDE/VlfHIOneBwI/AAAAAAAAKIM/QMhjLJdA_Ig/s1600/The%2Bweeping%2BFrenchman%252C%2B1940.jpg
Tiho se iskrada iz mase. Dobljno je video. Sprednim ulicama, koje poznaje kao svoj džep odlazi do kafane. Zatvorena je danas za sve, ali ne i za njega. Gazda, saborac iz slavnih dana južne tribine, pušta ga na zadnji ulaz. Za šankom ga već čeka piće. Ćutke ispija, i samo pokaže gestom da želi još jedno.
Ponoć je prošla, tiho se vraća kući praznim ulicama, punim đubreta od današnje parade: zastavice, paopiri, kese. Već su krenuli da ruže ovaj mali Pariz.
Deca i žena su već legli. Skida se u gaće i majcu, odlazi do kupatila, gleda lice, neobrijano, podbulo od alkohola. Odlazi u dnevnu sobu, uzima telefon, okreće broj na brzom biranju.
Sa druge strane, mamurnim glasom odgovara Teofil Pančić:
--Da?!
-Prokleti...beli...listići...
-Da...prokleti beli listići.
Ćute duboko u noć, dok impulsi otkucavaju.

Beli hokejaški pakovi napravljeni od ekspandiranog pirinča pa upresovani da pucaju pod zubima dok ih sa suzama u očima konzumirate na nekom skrovitom mestu. Jednakog ukusa, mirisa i sastava kao popularni izolacioni materijal, potpuno jednakog doprinosa organizmu osim što je pravi stiropor možda malo manje otrovan.

Popularisani od strane zajedljivih mršavaca čiji metabolizam funkcioniše kao nuklearni reaktor sagorevajući svinjsku mast brzinom kojom pokvaren vartburg sagoreva motorno ulje. Dok u kancelariji sedite na širokoj stolici i posmatrate ih kako žderu pečenje koje je kolega doneo da časti zbog slave ili rođendana, a u svojoj glavi lagano formirate sliku i zvuk pucanja stiroporskog paka koji ste poneli za doručak.

Bilo koji čaj koji ti sprema baba, za lečenje upala grla, pluća, sinusa, mozga, zglobova i ostalih oboljenja.Nepisano pravilo je ni jedan nema lep ukus. Najčešći sastojci su med, luk(i crni i beli), orasi, u kombinaciji sa travama odvratnog ukusa sa komšijine livade. Očaj, takođe može biti i bilo koji socijalni čaj, čija kesica nema čak ni kanapčić, pa moraš kašičicom da je juriš po šolji, a kad je izvučeš iscureće ti litar vode iz nje na putu od šolje za čaj do kante. Za razliku od prethodnog, uz ovaj čaj možeš da jedeš Očajne kolutiće.

Drugo ime za mužjaka lisice (lisac). Gotivno koliko i puać (vrsta dugorepog pacova). Dovoljno zanimljivo da počnete sve da govorite u tom stilu.