Ono što pomisli svako žensko čeljade, nakon završenog fakulteta, sa prebivalištem na teritoriji Republike Srbije.

Hemofilija je bolest koja isključivo pogađa muškarce, dok se žene javljaju kao prenosioci. Šanse da žena oboli su ravne šansama da Zvezda osvoji Ligu šampiona ove godine. Ipak, te šanse su daleko veće, nego da nakon završenog Medicinskog fakulteta i pišanja majčinog mleka tokom školovanja na istom, pronađeš posao u struci.
Prvih par meseci nakon dvogodišnjeg volontiranja još uvek si euforičan kao mali majmun i nadaš se da ćeš ipak uspeti da nazuješ bele klompe i nagrneš beli mantil u nekoj od bolnica, te se posvetiš pozivu o kome si maštala još dok si se kao klinka igrala lutkma, pa otkidala glave da proučiš sa medicinske strane šta je unutra.

Kasnije počneš da listaš oglase i osmehuješ se na mogućnost da radiš u piceriji. Ipak je taj tvoj ćumez od 22 kvadrata bolji od Limanskog parka.

Nadimak za prevejanog perača para.

Progutati zalogaj, onako na brzinu, bez žvakanja.

Mobilni telefon kupljen sa razvojem komunikacionih i satelitskih tehnologija u Srbiji, krajem devedesetih. Naš prvi mobilni, crno-beli, sa antenom, malim ekranom i velikim dimenzijama. Oblepljen selotejpom i izolir trakom ne bi li baterija ostala na mestu jer je poklopac izgubljen jos 2003. Papreno smo ga platili, a danas moramo platiti da bi ga neko uzeo. Ali ga još uvek čuvamo, tu, u nekoj fioci, iako ga punimo 2 puta dnevno, iako od njegovog zračenja kućni ljubimci imaju 3 repa. Na njemu smo naučili da posle zelenog kazemo "'Alo", a posle "Ćao" stisnemo crveno, da se, ako piše "message isn't sent", nešto zajebalo i da moramo ponovo probati. Čuvamo ga čisto da nas podseti da, danas, za 800 evra, mozemo kupiti pametnije stvari.

Gajba piva kojima je istekao rok trajanja.

Povik koji se nekada mogao čuti po vašarima, izrečen od strane zadovoljnog starog cige, smeštenog za improvizovanim ruletom u onim čestim trenucima kada ćari. Danas retko u upotrebi, samo povremeno među starom gardom, takođe u prisvojnoj konotaciji.

:Na osnovi od stare gramofonske ploče ili na nekom metalnom limu, ručno sklepao imitaciju ruleta... Brojevi od 1 do 12, naizmenično raspoređeni parni i neparni, crveni i beli i dva čičina, oponentno postavljena polja, mesec i zvezda. Pored ofucana mušema, obeležena po istom principu. Možeš gađati broj, kolonu, grupu, par-nepar ili boje. Ne možeš dirati samo čičina polja... a ona kao za baksuza, svaki drugi, treći krug dolaze!:

Odraz vremena početaka. Nemi i crno - beli film. Kada se govorilo onda kada se imalo nešto za reći. Kada su misli bile čitljive iz oka, iz pokreta, mimike ili gega i kada su iste zaista bile crne ili bele, lako razabrate, lako proniknute. Ljudi su se dijelili na dobre i loše, umesto današnjih sivih.

Čaplin je ideal. On je onaj koji ne želi da prianja svetu, da se povinuje. Stvaralac skitnice, po sopstvenom liku. Sitan čovek, velikih pantalona, uzanog tukseda, ogromnih cipela, i opet malog šešira, uz štap i brkove čini gomilu kontradiktornosti koje on čini skladnim do savršenstva! Perfekcionsta zna da savršenstvo ne postoji, ali proglasiće Čarlija limesom.

"Sjajan komedijaš! Obožavam Čaplina, plačem od smeha", reći ćete. Čarli je klovn, komedijan, lakrdijaš ako hoćete, ispuniće vam vreme i približiti usne ušima i sada, toliko godina otkako ga nema, da i vi nekad čujete iskren i nekontrolisan zvuk sebe ne brinući kako će odjeknuti.

Ljude je najteže nasmejati. Njemu je uspevalo da čitavoj planeti zagreje srca. Postojao je kao suprotnost drugom čoveku sličnih brčića, sa kim je delio popularnost. Crno - beli svet, zaista.

Danas, kako vreme prolazi a ja starim i bolje spoznajem svet, shvatam Čaplinovu tragičnost. Njegov osmeh, to je razigrani, nesvakidašnji, skoro neprirodni osmeh klovna čiji je cirkus svet, a audijencija sav narod. Njegove oči su bistre, plačne, njegovo srce osećam u sopstvenom dlanu pri svakom pokretu tog malog tela, nezaštićenog, nesviknutog na svet i na ljude...

A pokreti su poezija. On svakog udostoji podizanja šešira. Krivog štapa, bušnih cipela, pohabanog kaputa i pocepanog cilindra, sa limenom tabakerom punom opušaka od cigareta, sa podsmehom iz očiju prolaznika, on ne odustaje od sebe, od svog puta i načina. Čarli ne pokušava da bude kao oni, on je takav kakav je, i svesan sebe, skitnice i propalice koji je nedostojan ljubavi i poštovanja! I pored toga, on će dati poslednji peni slepoj devojci za cvet. Dostojanstveno će odbijati da mu drugi plate večeru iako mu prete batine...

Pravoj ljubavi nije važno da li je uzvraćena. Zato je i prava. Bistra i nehajna. On zavoli brzo i lako, a opet jako i zauvek. Zauzvrat, ne očekuje ništa... Jer zna, ljudima je ljubav mala, a on sem nje, nema šta mnogo da ponudi. Novac dođe i ode. Potreban je samo da čovek preživi. Da, samo. Jer ono što čini čoveka nisu bezvredni papiri koji danas ni krivi ni dužni znače sve ono što u čoveku postoji ili ne postoji samo po sebi.

Maniri i šarm, gegovi i humor, iskrenost i poštenje, nadasve ljubav, sve upakovano u skromnost, dakle sve ono od čega je satkan taj tužni pajac velikog srca, koji je bio previše svesan lošeg u ljudima, ali koji im je ipak dao celog sebe.

Čaplin je smešan samo u slučaju kada nisi on... Čaplin i pored zakrpe na srcu koja je veća od neranjenog dela, hrabro ide napred. Život je kratak, što čini svaki trenutak dugim. On se tuče sa jačima od sebe da bi odbranio slabijeg, dete, psa ili ma kog...

Zagledaj se nekad u njegov osmeh i oči, u njegove cipele i štap, u linije na njegovom licu. U ljubav bez stražnjeg izlaza i plana, i očekivanja. U njegov sopstveni svet radijusa njegovog koraka... Onda zagledaj u sebe. Ako pronađeš nešto od toga, pa ma kako sićušan trag to bio, ti si dobar čovek.

je naziv za beogradsku podzemnu železnicu, koja je od milošte dobila takav naziv. Pored užasnih kašnjenja i nikakvog komfora, jedna od osobina koja testira psihofizičke karakteristike pojedinca do krajnjih granica jeste smrad. Isti varira u zavisnosti od godišnjeg doba i trenutne temperature, i lokacije unutar same kompozicije. Najintenzivniji je u toku letnjih meseci gde odaje miris neopranih tapacirunga i znoja starog 3 dana, jelen piva i salame podriguše, čiji miris u atmosferu emituju fizikalci, dok zimi odaje blago ustajali miris + miris neopranih klošara koji se greju unutar voza, i naravno neizbežni beli luk u svojstvu odbrane od H1N1, topao vazuh samo pospešuje širenje smrada, još ako ste blizu WC, sigurno ćete osetiti specifičnu aromu karakterističnu samo za čučavce u vozu, želimo vam ugodno putovanje!

Vrlo zbunjujuća stvar koja te uvek navede na razmišljanje. Koji đavo mora da na takvim vozilima bude ispisano "atnalumba" ili "icsagortav". Postoji nekoliko pretpostavki:

- Policija, vatrogasci i hitna pomoć zajedno spadaju u hitnu službu. Ali jedino na policijskim kolima "policija" nije ispisano unazad. Da li zbog toga što vlada stereotip da su policajci glupi? Pa se vatrogascima i kolima hitne pomoći slova ispisuju unazad, da bi policajci pomislili: "hahaha, vidi ove retarde što pišu unazad, a nama je sve napisano ispravno, hahahaha" i bili malo više samouvereniji.

- dok gledaš svoj odraz u ogledalu na nekoj zgradi i ako se iza tebe iznenada pojavi neka od ova dva vozila koja su izgubila kontrolu, pa da ne moraš toliko dugo da indetifikuješ od čega ti preti opasnost, jer su slova u odrazu ogledala ispisana pravilno i daje ti više vremena da reaguješ i da se izmakneš, pre nego što se kola zapucaju u zgradu.

- možda žele da ispadnu face: "vidite nas, slova su nam napisana naopačke, mi smo sad likovi! Upravo smo podelili sa nulom i naterali slona da skoči. Mi smo najjači!

- verovatno pošto se samolepljiva slova ne prodaju u knjižari u "naopačke" verziji, pa da ni jedan čovek koji ima crveni kamion ili beli kombi neće moći da zloupotrebi to. Mislim, šta ako neki čovek koji dobije srčani napad na sred ulice, i vidi lažna kola hitne pomoći i proba da uđe unutra i vidi da se tu nalazi leš mrtve kurve koju je vlasnik automobila (koji je inače nekrofil, inače šta će mu sumnjivi beli kombi sa naopakim slovima)planirao da odvede na neko... "mirnije mesto". Čovek koji je dobio srčani napad bi se tu dokrajčio.

- verovatno, ako neki vatrogasni kamion ili kola hitne pomoći učestvuje u saobraćajnom udesu, pa su slova ispisana unazad tako da policajci koji vrše uviđaj (oni policajci iz prve stavke ove definicije) ne mogu da indetifikuju kola, pa tako ustanove čijem voznom parku pripadaju ta vozila ne moraju da imaju ništa s tim.

Najveca bajka svih vremena.Tuzno je sto i ogroman broj populacije (citaj zene) duboko veruje u nju.

Izraz koji se koristi kada zelite da iskazete veliku ceznju za necim.

Đeš mi to dvoje razdvajati?!

Kad je vidim kako spava rapletene ruse kose na svilenoj jastučnici, spokojno zatvorenih očiju, ravnomerno smireno konzumirajući sveži baštenski vazduh koji ulazi kroz beli prozor, moje oči počinju da traže i treću ruku - velim u sebi Trojeručica je!

E istoj toj, gore pomenutoj svetici, gledam svaku priliku, ne birajući momenat, da munem majmuna u gepek, i to onako krvnički, k'o drvoseča kad ošine gluvarom o bukov panj, a sve praćeno njenom rikom k'o u juneta kad vidi nasad kupusa. Oralna konzumacija sadržaja mošnji se podrazumeva, valjda!

Dakle, naučno se ophodeći prema temi, konstatujem da je referentna tačka kurac (u konkretnom slučaju nije tačka, nego štap), te se nomenklatura iz naslova dodeljuje u zavisnosti s koje strane kurca predmetna dama stoji.

Idealan recept za poboljšanje rada jetre, pluća i bubrega.

U mom kraju iza sedam brda, pa na sedmom bas, ziveo covek sa tri nozdrve. Bio bi medicinski fenomen, da sam nije bio medicina(r).Samozvani doktor. Upuceni kazu da je bio tek sofer u hitnoj (bes)pomoci, ali beli mantil od coveka ucini cuda. Pa kad ga obuce, u Svirali se desi tako drasticna promena da mu ni glas preko telefona vise niko nije mogao prepoznati. Kazu da su ga vidjali kako lebdi nad avlijom sa nekom cudnom napravom u ruci. Moj deda ga uvek iz zajebancije oslovljavao sa ,,doktore,, sto je kod Svirale izazivalo takvo sladostrasce, kakvo ni u boljoj pornjavi nije moguce videti, sladostrasce praceno njistanjem i frktanjem kroz sve tri nozdrve. Deda se za svaki slucaj uvek sklanjao u stranu. Uz mantil su uvek isle i one doktorske pederske klompe, za koje mi nikada nije bilo jasno cemu i koja im je svrha osim da se njihovi koraci cuju na daleko i javljaju ,,Ide doktor!,,Setih se kako su kurve nekada u staroj Grckoj nosile nanule sa specijalno napravljenim djonom na kome je bilo izdeljano njihovo ime, pa im je trag ostajao u prasini i tako su ih musterije mogle naci.Ne znam odakle mi asocijacija na relaciji doktor u Srbiji - kurva u staroj Grici. Hm!
I da se vratim na naseg doktora. Dakle, beli mantil cini cuda. Kazu da su vidjali Sviralu i kako mucka neke preparate u podrumcetu, pa ih daje misevima. Neki misevi se samo vrte u krug i zuje, neki podvriskuju ko snajke na svadbama i skakucu na jednoj nozi, neki rado nose roze, neki razlikuju fudbalske timove na Tv-u i aktivno navijaju za svoj tim, neki su strucnjaci za popunjavanje loto listica, sto je Svirali u vise navrata donelo novac...No, svi znamo koliko daleko idu urbane legende. Zene se kunu jedna drugoj da su mu videle ,,ponos,, ,one smelije da su imale blizak susret sa pitonom. Deca plase jedno drugo strasnim pricama o Svirali. Navodno kad Svirala skine mantil ispod ima kozje nogice i telo gustera. Babe jedna drugoj skidaju urok cim ih Svirala pogleda.
A, Svirala ko Svirala, oblaci svoj beli mantil,malo se prokurci po soru, pa se onda mirno povuce za svoj volan i ne daj ti boze da dodje po nekoga od nas, taj je najebao.
A, moj deda je samo iz prikrajka gledao ceo spektakl i znao je progundjati, vise za sebe (i mene):
,,Ma, sta je s ovim ljudima?! To se on samo malo PRKONJI!,,

Pitanje koje je sebi postavio gotovo svaki stanovnik planete Zemlje bar jednom u životu.
Ma gde god živeli uvek će se naći neko u blizini ko će vas svojim postupkom nagnati na to pitanje.

Izrod Jelić familije (sekte) koji je krenuo pogrešnim putem jebem li ga kakvog popa ili koj već pravac forsira. Stajling blago zaudara na zvezdice Granda tako da ne treba da se začudite ako mu se omakne neki triler, jer ČUDAN JELIĆ JE TOOOO!!

Zaštitni znak građana Apatina.

Ovo kazemo kada nam neko od drugara, posle dobrih 20ak dana idenja u teretanu, pocne da nosi uske majice, sabira sta je danas sve pojeo i "hoce malo samo da se napuca, ali ne ko svarceneger". naravno sve to za mesec, mesec i po... (svarci budala vezba ceo zivot)

Vozni parkovi autobuskih stanica u Srbiji, jer su autobusi u tako dobrom stanju, pa još kada na to dodate i rupe po našim putevima, doživljaj prilikom vožnje je sličan doživljaju na "balerini", "kamikazama", "zidu smrti"...

Ova visokoškolska sado-mazo ustanova je više nego adekvatna za razvoj tvojih manijakalnih poriva. Sado-mazo, zašto? Evo odgovora: prvo, moraš biti debeo mazohista da upišeš nešto ovoga tipa, gde ćeš minimum šest najboljih godina provesti samo slušajući i štrebajući materiju koja nikog živog ne interesuje, a da je pri tom čist!
Zatim, treba ti još minimum godinu dana da ispolažeš ispite do kraja, pa onda šest meseci staža koji niko neće da ti plati, pa onda još godinu-dve traženja posla, pa nekoliko godina da sakupiš staž, e onda tek nastupa spektakl pod nazivom specijalizacija, i to ukoliko se potrefi da baš u tom domu zdravlja ili pak bolnici fali... specijalista opšte prakse!!! A ti hteo da budeš ginekolog!!! I to traje nekoliko godinica i eto! Kvalifikovao si se da od mazohiste postaneš ono za šta si se i školovao: sadista! Još ako si srećne ruke pa specijaliziraš hirurgiju, ortopediju, ginekologiju... vaaaau!
Uglavnom, dobro ćeš proći, naši ljudi mnogo vole lekare koje još i nazivaju doktorima, pa im donose rakiju, beli mrs, razne vrste pečenja, ono jagnjeće i praseće, ali i pečenje pri mokrenju i ostale vidove mita i korupcije. Ako baš nisi siguran kako će ti ležati ovo zanimanje, probaj da se obučeš u beli mantil ili zelenu bluzu razdrljenih grudi, obuj klompe i meti stetoskop oko vrata, ako izgledaš ko nadrkani kreten... zreo si za medicinu! I naravno, kad te baka pita šta ćeš da studiraš, a ti joj kažeš medicinu, njenoj sreći nema kraj. Nanin doktor, joj... on će nanu da aperiše.
A kud ćeš, nesrećniče, kad specijaliziraš ginekologiju, kud ćeš onda s babom? Šta što sam zapeo s ginekologijom? Pa svi koji upišu medicinu, krajnji cilj im je ginekologija. Ostale grane medicine su kolateralna šteta.