Zvanično je počela onog dana kada je i Srbima dozvoljeno da kopaju po kontejnerima. Na ista prava kao i manjine ćemo još sačekati ali biće.

DMT

Sferična masa krvi i mesa leti prema meni, dok u se u pozadini dekapitovano trupište klacka u ritmu izgovorenog "Pukla cev u Borči".

Tad shvatih da gledam Beogradsku hroniku a da je sin Željka Mitrovića mahnito uleteo u zgradu, i manijački mlati mačetom uzvikujući PINK VIL NEVR DAJ, dok kamermanu spaljuje gluteus dezodoransom i upaljačem...

Oko mene su vremešni seljaci, upiru prstom i pokazuju mi sveže ubrane paprike, krastavce, boraniju, grašak... Krezavi su, i dok urlaju frenetično, oblivaju me pljuvačkom koja miriše na beli luk.

Uzeo sam štap i počeo da mlatim po smrdljivoj mački punoj buva. Sa zidova se cede boje i cepajući tapete ugledah mesec utkan u samu unutrašnjost cigala. Panično trčim napolje, rušeći za sobom pijačarske tezge... Rekoh "Zbogom" i ugasih televizor glavicom kupusa...

Pogledi na zivot. Crni je onaj neki pesimisticni, krajnje negativan. Ima razlicitih zagovornika takvog shvatanja. Neki su pateticni i samo jadikuju cekajuci kraj, dok drugi kenjaju po svemu, veruju u teorije zavere itd. Beli je onaj optimisticni, oportunisticki, gde svako gleda da od zivota uzme sve ono najbolje. Takodje ima vise podvrsta. Neki to rade kvarno, kako stignu, na ustrb drugih, bez savesti, misleci samo na sebe. Drugi, pak, ustaju svaki dan na 'desnu nogu', bore se, jer ako izgube jednu bitku, nisu i ostale!
Ima tu i onih vitezova iz bajki, koji se bore za ispravnu stvar, ali nikad ne uzivaju u njoj, jer pocine i poneko zlo zarad viseg dobra. Kaze moj drugar - sve je sivo, nema crnog i belog. A kad ne bi bilo crnog i belog, ne bi bilo ni sivog!

popularan naziv za nadmetanje u najvažnijoj sporednoj stvari na svetu u ruralnim delovima jugoistočne Srbije. Osnovne odlike tog dela Srbije su brdoviti pejzaži, brdovit karakter njenih žitelja i džombasti putevi, dok su osnovne odlike lige brdovita igrališta, prisustvo snaga reda i gonjenja (u novije vreme jedan plavo-beli Punto, ranije "kec" istog kolorita) i potpuno odsustvo talenta..

Takmičenje je podeljeno na dve polusezone, utakmice traju zavisno od raspoloženja publike i do 90 minuta, a uvek pobede jači i bolje organizovani.
Osnovna trenerska taktika je "svi na loptu", strategija odbrane; lopta može da prođe - igrač nikako, dok strategija za napad još uvek nije otkrivena. Još jedna od bitnih karakteristika lige, a vezana za glavnog i dva pomoćna arbitra (njima najbitnija), je da moraju biti najbrži, kako na terenu, tako i van njega..

Inače, svaka sličnost sa Jelen Super ligom je neminovna..

Čuvari Konačnog Odgovora.

Kakav hadronski kolajder, kakav Habl i ostale trice, one su te koje znaju tajnu života, Vaseljene i crne rupe u međunožju Suzane Mančić. I, pogađate, kriju je u torbi.

Na prvi pogled krhke i nježne, sa lakoćom nose ogromnu torbu, koja, ukoliko napusti njihovu ruku, nepažljivom rukovaocu iznenađenom njenom tonažom može da polomi sve i jednu metatarzalnu kost u stopalu. Ova anomalija nastaje zbog zipa koji ima programsku funkciju. Naime, sve što može da uđe u torbu automatski se kompresuje i postaje dio unutrašnjeg mikrokosmosa gubeći svoju zapreminu, ali zadržavajući masu. Tako, djeva iz torbe može da izvuče maskaru, parfem, kilo pudera, vlažne maramice, šal, presvlaku za njivu, ogledalo njene veličine, majzlu, fanglu, ključ 27 okasti, tučak za meso koji je podsjeća na baku i sendvič ako ogladni.

Po pravilu, što veća torba - to bolja treba. I veća tajna koju krije i ljubomorno čuva u unutrašnjosti. A, spremna je na sve. Da je zgrabi i ne pušta, da viče "lopov" i "silovanje", da skreće pažnju, zamajava, zavarava, pa čak i da te uljudno ponudi pičkom iako joj to nije bila namjera, ako se pokažeš previše upornim, ali ti neće dati ni da virneš unutra i otkriješ misteriozni sadržaj.

Koji moj više vucaraju u njima?

Imunitet je misaona imenica za karakušljivog.Karakušljivi na blagom povetarcu
dobije upalu pluća,priraslice na dvanaestopalačnom crevu,i upalu srednjeg uha.

Dom zdravlja je druga kuća za karakušljivog,karakušljivi je prava svilena buba.
Karakušljivi u zimskim danima izbegava rukovanje,slavu čestita sa "meter ipo" razdaljine,i ne intimizira se sa drugim jedinkama zbog mogućeg prenošenja virusa.

Karakušljivi pije limunadu sa medom,obavezno nosi komplet "paloma" maramica sa sobom,kapi za nos,antiseptik, gel za dezinfekciju ruku koji se naravno podrazumeva.

U zimskom intervalu,karakušljivi se truje čajevima.Karakušljivi od zimske opreme na sebi ima SVE,duge gaće pod obavezno,dva para čarapa,tri potkošulje,džemper,
pa pulover preko,perjana jakna,šal,rukavice,termofor,kapa pa preko kapuljača...
Lakše je skinuti devicu Gvadalupe-a,nego karakušljivog.

Karakušljivi postaje imun na sve antibiotike,karakušljivi mašta o tome da Torlak
pronadje neku vakcinu koja će da jebe kevu svim tim virusima.

A do tada beli lukac...

Da su ostale u Amerikama, sve bi bilo OK, ali nisu, jebi ga.
Prvo su bacali bombe na nas, a sada su počeli preko svojih kanala da bombarduju umove naše dece svakojakim retardirano-mongolidnim sadržajem, koji će ostaviti duboko veće posledice po nas od bombardovanja. Finansirane od gej-biber lobija, ove serije imaju za cilj da u umove dece usade dve ideje:

1. Gej je ok. Ako niste gej, budite barem metro, kao Džastin, što u prevodu znači:
gej. Ovo se odnosi na mušku populaciju.
2. Idiotizam koji je svojstven samo Amerikancima. Oba pola.

Serija k'o serija, pomisliće čovek, ali nije tako. Ove serije su karakteristične po odsustvu bilo kakvog smisla za humor, a nazivaju se humorističkim. Povrh svega pokušaji humora su sve samo ne komični, a prirodnija je koalicija Srpske Napredne Stranke i Demokratske Stranke, od njihovog osećaja za prirodnost u glumi.

Glumi se bez osećaja, bez stila, na halabuku. Ponavljamo jedan isti fazon milion puta, kao što su radili Englezi u svojim serijama. Niste vi Englezi, pa da može da vam prođe Gud Mouning, i da svaki put bude podjenako simpatično i smešno, kao prvi put kad si ga čuo.

Najiritantnija od svega jeste ta neka rasna ravnopravnost, pa se u seriji mora naći jedno crnče, pardon, afroamerikanče, jedno indiče, jedno japanče. A ovi beli su svi isti, Džastini u pokušaju, (da ne kažem vonabi, pu pu pomeri se sa mesta).

Posledice koje će se videti u budućnosti... Ma u kakvoj crnoj budućnosti, pre neki dan su su u Beogradu okupili fanovi Džastina. Eto vam ih posledice, a biće samo gore, jer bolje ne može da bude. Samo vi dajte deci da gledaju ove gluposti, i daleko ćemo dogurati sigurno.

Pasta za zube sa onim plavim kuglicama je proizvod namenjen iskljucivo otimanju para naivnih "cool" ljudi. Te plave kuglice bi trebalo da budu koncentrovana tecnost za ispiranje usta, mada kada operete zube tom pastom pomislicete da ste zube oprali praskom za pranje vesa. Ide uz cetkice sa cistacem za jezik i obraze na poledjini. Zapravo to je obicna pasta bele boje u koje su dodate te plave kuglice da bi pasta dobila moderan izgled.

Uredjaj koji mi prvi padne na pamet, kad mi neki drvoseca koji vozi pezejca iz 76-te, zalupi vrata na kolima toliko jako, da mi bukvalno strese bubrege u sekundi.

Čudna moda među holivudskim producentima da stavljaju tamnopute likove na nezamisliva mesta ljudske istorije.

Lekar, specijalista za kožne fotelje.

Kurči se. Izigrava facu i zapodeva kavgu.

Misli da je neko mudo a zapravo nije ni go kurac. U ogledalu vidi sebe kao čoveka veličine trokrilnog šifonjera, u stvari mu samo kompleksi krive odraz u istom. Ni to, što je u životu popio više batina nego vode, nije ga nateralo da malo preispita sebe.

Prosto i jednostavno, moli da dobije po tintari. A šta će na planinu bez opreme? Što bre čačka mečku sa prstom u oko?

Toliko veran navijač da bi za svoj tim i dušu dao a kamo li nešto drugo, ide na sve utakmice i plače ko pička kad izgubi njegov tim. Ne pravi sranja skoro nikad, dodje navija izukti se i vrati kući zadovoljan i srećan ko malo dete i tako sve do sledeće tekme.
Šteta što su retki kao cvet paprati.

Za vreme finansijskog kanala, kakav sad vlada u Srbiji, rasipanje i luksuz ni u jednom trenutku nisu poželjni. Tačnije, u Srbiji nisu bili poželjni još od doba dinosaurusa, a po verovatnoći koja se može nazvati i aksioma, neće biti poželjni ni za pola milijarde godina. Država je dotakla sam talog od kojeg gore možda i može, ali zato bolje sigurno ne, jer čelnici iste ove smejurije od države imaju sekiru u leđima od koje ne mogu da normalno koračaju, nego se kao rakovi vraćaju unazad, a uz njih čitava populacija države koju bi bolje vodili Eskimi.
Iz tog razloga štedi, ako možeš. Ne rasipaj se, svaki dinar je bitan. Ali bukvalno dinar, jer i on kad se uzalud potroši ili izgubi više puta, prostom matematikom preraste u 50. A tih pedeset u sto, tih sto u hiljadu i tako do niza kojem kraja nema.

Stići do kraja igre, obići svaki nivo i, ukoliko postoje, eliminisati sve kraljice.

Nešto što stalno pripisuju muškarcima. Kad god ženama nešto nije po volji - one su diskriminisane i to je samo zbog toga što su žene. Veoma slična situacija kao sa crncima kojima je izgovor za svaki neuspeh to što nisu beli. Jeste da su nekada bile diskriminisane, ali sada... Teško.
Kada ste poslednji put videli da se u prodavnici traži radnik? Neee - uvek se traži radnica. Isto je i sa pekarama i buticima. Koji je procenat konobara, a koji konobarica po kafićima? Da li novi proizvod nekada reklamiraju muškarci? Traže li se češće promoteri ili promoterke? Koliko je samo muškaraca odbijeno za posao samo zbog toga što su muškarci? Ko ulazi preko reda na žurke? Ko lakše polaže ispite kada izbaci sise? Ko uvek plaća piće? Zašto uvek mi? Zašto ne nekada ONE? Ali ne, one su diskriminisane. Ko ima svoj dan u godini? Kome se tada daju pokloni? Imaju li muškarci takav praznik?

Ukradena tehnička roba radi zamene iste za malo belog...

To je osoba koja se u "srecna vremena" non stop vrtela po televiziji i skidala crnu magiju celoj naciji (vidi se da je uspela).
Kasnije je zbog svog mukotrpnog, vrednog, postenog i odgovornog rada, od drzave Srbije nagradjena visemesecnim putovanjem u beogradskom CZ-u.

Muzicki pravac, nastao u americi u kome crnci obuceni kao klovnovi u pantalonama koje na njima vise kao da su se upravo usrali, majicama XXXXL, jaknama koje im se vuku po podu, patikama sa odvezanim pertlama, kajlama debljim od onih koji nose akteri filma "Vidimo se u citulji", zajebanim facama sa zlatnim zubima pevaju o tome kako je zajeban zivot u njihovom kraju i kako ce se svima najebati mame. Dok pricaju uz jedan te isti ritam o tome kako su ubili dilera koji ih je zajebao zato sto im je prodao los krek, usput mlataraju rukama kao da teraju prdez iza sebe. Zatim po novinama svi plasiraju price o tome kako su koga ubili i kako svima treba jebati kevu, kako u sebi imaju 30 rupa od metaka, ali da je to nista za jednog nigera i slicna sranja.

Dosta Vam je lepog života? Ne želite više da budete euforični? Smučili su Vam se sreća i ljubav? Muka Vam je života, ali niste skloni suicidu? Ne berite brige, jer rešenje je tu: "Nihilijum™" će rešiti sve Vaše probleme.

Omiljeno nevidljivo opojno sredstvo antidepresivnih, antisrećnih običnih smrtnika kojima je zapala falerična aura po rođenju, pa su, eto, malo skrenuli s kolovoza. Nisu oni depresivne jedinke i nije im do sečenja vena ili pisanja tužne poezije, ali nije baš da skaču od euforije. Isto tako se ne može reći da su nesrećni, ali njihovo poimanje sreće je ne samo suprotno od onog koje imaju prosečni poreski obveznici, već je potpuno drugačije - oni ne veruju u njeno postojanje.

Rekli bi neki da su to tužne duše, ali oni nisu tužni, oni ne vide stvari na takav crno-beli način, jer je njima sve sivo, sa po kojom nijansom, čisto fore radi.