S obzirom na to da Vukjalija još uvek nije uvela repliku na nečiju definiciju (pod replikom se, normalno, ne podrazumeva reprodukcija/plagiranje, već ono estetičko popovanje na poslaničku prozivku – kao u skupštini), rešio sam da korisniku DimitrijeSombor objasnim neke stvari i pritom povećam konto svoje zaostavštine na sajtu.

Pomfrit kao kod Meka? Je li tako nesto moguće? Pa, naravno!

Kako bih te uverio da dalji tok definicije ima nekog smisla, napominjem sledeće: da Dositej nije prošvercovao tu plemenitu biljku!, tu kulturu nad kulturama!, tu krtolu na krtolastim povrćem!, moj želudac ne bi imao nikakvog smisla, niti bi se pri današnjoj suši Leskovčani hvalili jednako dobrim prinosom kao i lane, niti bi ga možda najveći medj’ slikarima, Van Gog, obesmrtio na svojoj slici!

Evo kako: Odeš na pijacu. Od seljaka išteš krompir tipa: crveni, jer krompir tipa beli je isključivo pogodan za kuvanje, osim ako se pred seljakom nisi zatekao na početku sezone u kojoj je i beli tipa: mlad, jednako spreman da razgrne. Pošto si ogulio krtolu i tako ogoljenu oprao (da se ne zaraziš), rasečeš je na pola. Po ravnom delu polutku postavljas na dasku ili, u nedostatku daske, na astal! Opasno naoštrenim sečivom noža, sada prepolovljenu krtolu sečes na kriške sirine 5mm, a zatim, dobijene polu-elipse na štapiće iste širine (5mm). Ukoliko je krtola duža od 10cm štapiće ćeš, sine moj, preseći na pola, jer tako si u mogućnosti. U šerpu ćeš sipati četiri petine flaše ulja, ili je izrazito napuniti svinjskom mašću, jer pomfrit mora, pošto je potisnuo fluid jednak svojoj sopstvenoj zapremini, da cvrči: Eureka! - kad ga ubaciš u vreo bazen. A bazen je spreman onda kada šaku više nisi u stanju da zadržiš na poklopcu šerpe, jer se napeko’ u tri lepe!

Završna faza: trpaš Crvene u kontejner; užarene kapljičice iz njega podmazuju svaki rub kuhinje (čuvaj oči!). Odmah promešas da bi sa dna odvojio one zalepljene i sedaš za komp. Pomfrit ne treba mešati dok ne postigne izvestan stepen tvrdoće, a onih nekoliko na dnu koji su pritom postradali za bratiju, na kraju baciš psima. Ako nemaš pse, samo baciš. Kada se konačno budeš rastao sa kompom (circa 15min), primetićeš da zlatotorzi plutaju iznad Koralova. Da li sada želiš da budu kao u Meku ili još krckaviji (+5 do 10min), na tebi je da odlučiš. Sve u svemu pred sobom imaš pomfrit a la “boli glava” (od ribanja kujne)!

Aljona Ivanovna je bakica koja iznajmljuje stanove. Kaže da ima oko 60 godina iako biste rekli da je u mladosti plesala valcer sa kraljicom Dragom. Fascinira svojom halapljivošću prema parama.
Smrt joj je odavno stigla do predsoblja, ali čini se da se i ona uplašila Aljonine grozote.
Stan joj nije renoviran odkad onomad ubiše Aleksandra u Marseju.
Pogurena je, ima brze i zlobne oči koje izviruju iznad deformisanog veštičijeg nosa.
Ima masnu kosu i razdeljak od uva do uva kao i pege na staračkoj glavi. Nosi krpe oko vrata, prsluk od medvedje kože sličan onome što joj je nosio stari Vujadin.
Ako se kojom nesrećom dogovorite navešće vas da razmišljate kao Raskoljnikov.
Potiče iz stare gradjanske porodice, sebe smatra damom iako ju je pokojni muž učesnik NOB-a kada je dobio stan u Beogradu sveo sa Besne kobile i jedva ubedio da automobili ne jedu ljude. Muž joj je umro kada je video šta je oženio. Voli slaninu i beli luk jer je to zdravo. Dece nema jer je izgleda još nedeflorisana. Možda od toga potiču sve njene frustracije. Hrani se parama i tračevima komšinice Vece sa trećeg sprata.

Piti Koka-Kolu uz slanu pršutu. Radi ublaživanja slanog ukusa i izazivanja ugodnog osjećaja specifičnog karaktera, koji samo izazivaju slana pršuta i Koka-Kola.

Nešto što je u velikom haosu.

Pojaviti se na nekoj znamenitosti, svetinji ili značajnom događaju.
Pri tome ne dopreti do suštine.

Izraz koji je u naš, ali i u sve svetske jezike uvela nobelovka u najavi i doajen pisane reči Marijana Mateus.
Voluminiziranost je stanje svesti koje donosi veći mir od nirvane. Stanje duha u kom jednostavno nema mesta besu, nervozi i stresu, a samouverenost je na tako visokom nivou, da jednostavno sijate nekom neprirodnom svetlošću koja obara sve pred vaše noge i čini druge ljude potpuno beznačajnim u odnosu na vas i vaše postojanje.
Stanje koje ne mogu da dostignu ni budistički monasi nakon sati i sati neprekidne meditacije, a od kada su pročitali Marijaninu knjigu, to stanje je jedino čemu oni teže. Stanje u kom su vaša kreativnost i mašta takođe na vrlo visokom nivou a želja za stvaranjem besmrtnih, večnih dela je nezajažljiva.
Jednostavno, voluminiziranost je stanje potpune sreće, blagostanja i duševnog mira koje ne može drugačije da se nazove i potpuno opiše.
Postoji samo jedna reč za to.
Voluminizaranost.

Srpska narodna bajka. Govori o dečaku koji se zvao Ivica i o njegovoj devojci Marici. Međutim, Ivica je dosta kasno zavoleo Maricu. Zato, počnimo priču od početka...

Ivica se rodio u jednoj maloj, ali prelepoj zemlji, u jednom malom, ali prelepom selu. To selo je bilo nadaleko čuveno po tome što u njemu dobro rađa žito i rastu devojke sa anđeoskim glasom i zanosnim stasom. Ivica je, još kao mali dečak, sanjao velike snove. Neki bi rekli da je to bilo zato što je bio mali rastom, međutim bilo je u toj njegovoj zemlji i ljudi koji su bili dosta visoki, a ponašali su se isto kao on. Bilo kako bilo, da bi ostvario svoje snove, Ivica je morao da ode u veliki grad - najveći grad u toj divnoj maloj zemlji. Veliki, Beli grad.

Tim gradom, kao i čitavom zemljom, vladala je zla veštica. Ta Veštica je inače bila jako neobična. Pre svega, bila je muškog pola. Imala je i ženu, za koju su mnogi tvrdili da je opasnija i veća veštica od nje same. Osim toga, narod ju je u početku jako voleo, ali se to vremenom promenilo. Živela je na jednom šumovitom brdu u tom velikom, Belom gradu, u velikoj kući. U toj kući je pre nje živela još jedna veštica, mada o tome da li je ona bila veštica ili nije danas postoje oprečna mišljenja. Kuća je bila skroz bela, što jeste malo neobično za kuću u kojoj žive veštice, ali mnogo štošta je u toj maloj zemlji bilo neobično, tako da neka vas ni to ne čudi. Bila je to jako lepa i velika bela kuća, skoro kao nekakav beli dvor.

Nakon što je završio školu u belom gradu, Ivica je upoznao zlu Vešticu, koja ga je ubrzo uzela za svog pomoćnika. Kako je, kao i svako dete sa sela, bio veoma bistar, vredan i pre svega poslušan, Ivica je brzo naučio zanat od Veštice i vremenom postao njen omiljeni učenik i najvažniji pomoćnik. Nakon toga, mnogi lovci su pokušavali da isteraju Vešticu iz njene velike bele kuće i da se u nju usele. Dugo im to nije polazilo za rukom. Ivica se borio protiv njih hrabro i odlučno.

Ipak, jedne jeseni, godinu dana nakon velikog, slavnog rata u kom je ta mala zemlja pobedila čitav svet, Veštici je došao kraj. Lovci su se udružili i, uz pomoć naroda, ali vrlo verovatno i veštica iz drugih, velikih zemalja, konačno isterali Vešticu i uselili se u njen beli dvor. Vešticu su poslali u jednu daleku, malu zemlju na severu, gde je umrla par godina kasnije, zatočena u tamnici. Ivica je međutim, kao pametan dečak, u stvari tada već momak, shvatio da je za njega najbolje da se odmetne u Šumu - istu onu šumu u kojoj su svoje vreme provodili Lovci, boreći se godinama protiv Veštice. Znao je da samo treba da bude strpljiv i da čeka u Šumi dok Lovci ne zapadnu u probleme i ne zatraže od njega pomoć. To se i dogodilo.

Inače, narod u toj zemlji, iako veoma hrabrog srca, imao je jako kratko pamćenje, tako da je zaboravio na vreme kada je Ivica predano služio Veštici. Tako se on vratio na Dvor. Veštice iz velikih zemalja, koje su se, do pre samo nekoliko godina, borile protiv njega, proglasiše ga za naj-vešticu. Ivica je bio veseliji nego ikad. A onda, jednog lepog dana, Ivica je osvojio srce lepe plave Marice. Mnogi su u toj zemlji želeli Maricu, jer se pričalo da onaj koji se njom oženi dobija ogromne moći. Ipak, ona je pripala njemu. I dan danas, oni žive u sreći i ljubavi.

Kraj.

1. Životinje, uglavnom ni krive nu dužne, se veoma često koriste u srpskom folkloru.

2. Veoma popularne u psovkama: - Jebo ti pas mater! - Jebo te pas konj i magarac!

3. Životinje kao uvrede: - Kakav je on magarac! - Kravo jedna! - Prava je kokoška, ne zatvara usta! - Svinja si prava! - Džukelo jedna!

4. Odnosno kao karakterne osobine: - Vredan kao mrav (pčela). - Veran kao pas. - Lukav kao lija. - Prava je zmija, pazi se!

5. Nazivi za ženski osobu: riba, sova, mačka.

6. Nazivi za muški polni organ: kit(a), piton, zmija.

7. I u mnogim drugim situacijama:

Usran golub - Šta se okrećeš ko usran golub. Seri, seri, moj golube beli!
Jež - Ne razmišljaš ništa ko šumski jež. - Jebati ježa u leđa. - Drži ko pas ježa!
Grlica - Usrati se kao grlica.
Jeben vuk - Šta se okrećete tu ko jebeni vukovi i ništa ne radite!
Papudžiski mačak - Osušio se kao papunjiski mačak.
Kuče - Golmane, šta drhtiš, ki kuče kad sere u vinograd! - Oduševio se ko kuče u liftu!
Zec - Jebu se ki zečevi! - Napaseš mi se muda ko zeka kelerabe!
Štuka - Jebe se kao štuka!
Bumbar - Jebala Mara bumbara!
Tvor - Smrdi ko tvor!
Čvorak - Jebao si čvorka!
Miš - Šta si se stiso ki pokiso miš!
Sojka - Trepće ko sojka na jugovini!

Ili Kju Kluks Klan, je danas simpatično-tragikomična ekipica kamiondžija, farmera, lokalnih alkoholičara i sličnih brđana koji egzistiraju u ruralnim delovima južnih država SAD. Kad ima besplatnog piva skupe se i do 100, nešto slično kao navijači Napretka iz Kruševca. Kada nisu tradicionalna okupljanja, tvrdo jezgro KKK-a se skuplja kod Klejtona na gajbi, pričajući kako crnčuge nisu smele da idu istom stranom ulice dok je njegov deda Džeremaja bio glavni u Klanu. Potom Bob rekne: "Fuck niggggers", ispijajući poslednji gutljaj iz svoje pivske flaše i udarajući se po svom velikom stomaku.
Za to vreme Robi kaže da mora kući jer ga žena zove. Kako mu žena spava on kuca na Tube8: "Hot Ebony" da lakše zaspi i još jednom sa ponosom baci pogled na kapuljaču njegovog pretka iz 1937.

Zanimljivo je da kad reše da se prošetaju nekim većim gradom mora da ih brane i crni i beli i žuti i zeleni policajci da ih meštani ne istuku.

Za vreme familijarnog okupljanja, pozvani su svi članovi. Bob peče roštilj, dok Kyle čuva stražu starom Vinčesterkom. Okupljanje se završava tako što se igraju igre: "Trenutak istine", gde svako ima priliku da kaže kako je malom crnji udario šamar prošlog leta negde u Tenesiju, ali je pobegao dok mu nije došao ćale.

Misli se na one bolesti koje nisu smrtonosne. A svako zna po neki lek za njih.

Retko ko beli medvedi. Nešto što se vidi samo na filmu, i to naravno samo u američkim. U većini slučajeva scenario je da glavni lik i njegovaa devojka jure kroz šume Amzona, kroz svemir, pešače kroz Saharu... U tom trenutku dešava se invazija Amzonki, marsovaca ili nekih crnaca koji jurišaju na njih sa motkama. Glavni lik je opremljen najsavremenijom tehnologijom u periodu kad je sniman film.
Kad se desila ta invazija na njih scenario se deli na dva dela:
1. Junak govori devojci da beži i da ga ostavi da on to reši i da će se naći na nekom tajnom njihovom mestu. Devojka to odbija i traži od njega oružije kako bi ona časno učestvovala u toj epskoj bici. Ovaj scenario možemo još nazvati i Dvostruka američka hrabrost
2. Drugi scenario se uglavnom ponavlja. Jedina razlika je u tome što devojka šluša junaka i beži, što bi Ameri rekli povlači se. Tada junak zahvaljujući svojoj opremi ubija sve koji mu stanu na put i nalazi devojku i na njihovom tajnom mestu je prosi i ona naravno izmomenta pristaje.

Pet prasića (Živko, Slavko, Milorad, Dragiša, Janko) na ražnjevima spojenim u petougao. Ražnjevi se sinhrono okreću. Dovoljno je jedan okretač da nadgleda uz zidarsko pivo i pas da čuva pečenje.

Igra koju su smislili mornari. I ako nosi italijanski naziv, moguce da su je doneli na jadran Francuzi. Originalno se igrala sa đuletom brodskog topa i sastoji od dva seta po četiri mesingane kugle sa olovnom kuglom u njima i jednom čeličnom kuglom sa nazivom babica. Jedan od dva seta kugli ima beli krug iscrtan na sebi, da bi se razlikovao.

Igrač koji prvi igra "zadaje" ili baci random ispred sebe na nekih 4 metra manju, čeličnu kuglu i onda naizmenično pokušavaju da bace svoju kuglu bliže babici, sa tim da je dozvoljeno i izbijanje, odnosno prenošenje impulsa balote na babicu. Igrači bacaju četiri balote naizmenično. Pobednik je onaj čije su balote bliže babici. I svaka balota se računa u odnosu na sledeću bližu. Može da se igra i u dublu, gde suigrači naizmenično bacaju dve balote.

Postoje još verzije ove igre sa mermernim kuglama u grčkoj i verzija sa kuglama od bukovog drveta kod planinskih naroda alpa i dinarida.

U današnje vreme ovaj sport je spao na penzionere u urbanim parkovima, a nekada je ovo bila surova igra mornar koji su je koristili da zaobiđu sablju i omogućavala klađenje u dokolici, najčešće u rum ili vino.

Vreme kada postavite sebi pitanje: Da li da legnem i gledam tv dok ne zaspim ili da visim još malo na kompu? Obično se upražnjava druga stavka dok glava ne lupi u 4 ujutru o tastaturu i probudi vas.

Tragedija današnjeg vremena.Odricanje svih ideala i uverenja zarad materijalne dobrobiti.Ono čime tešiš sebe kad konačno shvatiš da nema od tebe go kurac.Ni trećina od onoga što si nekad bio.

Osoba koju poseduje svako selo. Kao model sela uzećemo zloglasnu Omarsku pored Prijedora u zapadnom delu RS. U Omarskoj živi osoba koju ćemo nazvati Dragan i koja je glavni jebač u selu (atar od cirka 5000 stanovnika). Dragan je srednje visine, rumen u licu (seosko rumenilo) i ošišan na neku primitivnu tarzanku. Vozi nabudžen beli golf II iz 1987. i njime čini čuda na seoskim igrankama (svaka će se snaša upecati na njega). Dragan po danu radi šumske poslove (uglavnom na pilani, ređe kao vozač) a naveče pije u kafani 'Kod veselog brke' sa svojim drugarima sličnog profila (traktorista, zemljoradnik/stočar, lugar itd.) Vikendom Dragan i njegove lole gostuju u diskoteci 'Maximum' u centru Omarske, i tu pred snašama i drugim seoskim lolama pokazuju svoje umeće ispijanja enormnih količina alkohola. Naravno, Dragan je glavni u društvu, jer on poznaje sve konobare, izbacivače i viđenije domaćine u Omarskoj. To ga uzdiže u očima seoskih snaša koje u njemu vide idealnog muža ('vide širokije ramena jebo te kuruzna mrva... ju kako je seksi ovaj Dragan... kako mi je šljatka njegova frizur'ca...' itd.). U slučaju nekog nesporazuma, Dragan će bez ramišljanja da potegne prvu flašu piva od po litre koja mu se nađe u okruženju i njome da lupi bezobraznika po glavudži, time dokazujući da je još uvek glavni jebač u selu (seoski autoritet).

Unuci gastarbajtera koji su zapalili u Alemanju pedesetih godina prošlog veka. Retko lepi ljudi, ali bukvalno. Varijacije idu od dežmekastih plavušana i riđana ("ka' da su mu se koze popišale na glavu") do tipičnih garagana grgurave kose, koji će vam se možda i učiniti simpatičnim sve dok ne progovore. Sve zavisi od toga da li je Srbislav, prvenče rodonačelnika loze oženio Švabicu kao i tata mu ili se odlučio za crnkinju. Redovno će te susresti po nekoliko primeraka ove vrste po srpskim svadbama i drugim veseljima gde su došli samo sa jednim ciljem - da nađu srodnu dušu i životnu saputnicu. Ime su dobili po dva osnova - došli su da uspeju u svom naumu po svaku cenu, a i na užičko igraju mambo, džajv ili salsu (to su naučili u plesnoj školi, jer posete srpskim klubovima prijateljstva su tako aut).

5:30 Ustati*
5:35-6:15 Močati, glasno krkljati i isprati grlo u kupatilu. Proteza
6:15-6:45 Tablete redom: roza, zelena, bela, žuto-crvena
6:45-7:15 Okupljanje sa društvom iz kraja u supermarketu ( napomena: Obavezno izgrditi crvenokosu mesarku što je skupo meso )
7:15-7:30 Doručak ( Napomena: beli luk je zdrav )
7:30-9:00 Rekreacija u vidu vožnje GSP-om ( tad je najtoplije unutra i najmanja je promaja)
9:00-12:00 Lagana šetnjica parkom i jedna brzopotezna sa pacerom Milunom
12:00-13:30 Okupljanje sa društvom iz kraja u pošti ( komentarisati kako je današnja omladina sve bezobraznija i kako se sve oskudnije oblači )
13:30-15:30 Ručak
15:30-18:00 Popodnevna dremka ( Napomena: prineti metlu fotelji u slučaju da oni iz stana iznad ponovo počnu glasano da tabanaju...)
18:00-19:30 Pripremiti se za dnevnik ( pilule redom roza,plava,zelena )
19:30-20:00 DNEVNIK ( Napomena: televizor pojačati na 35 )
20:00-21:00 Bela lađa
21:00-22:30 Skuvati ručak za sutra ( jeftinija struja )
22:30-22:45 Priprema za spavanje, skidanje proteze
22:45-5:30 Spavanje ( U slučaju da spavanje ne ide kako treba, obavezno se požaliti policiji na buku u stanu iznad )

Dan D. Tri dana unapred kuća se detaljno sprema. Čisti se i onaj ćošak kuće koji, maltene, niko od ukućana nije fizički osetio. Ako je radni dan, pada vanredno kupanje, svi se moraju kupati - bez pogovora, jer nećemo da se obrukamo pred rodbinu iz beli svet. Unapred se spremaju porodičmi album sa fotografijama, jer, jelte, nije loše dotaći emocije rođaka sa sveže donešenim "švajcarcima", što zbog dece, što zbog tekuće likvidnosti.

Roštilj i prasetina ne dolaze u obzir. Rođaci iz Švajcarske su fin svet, oni ne jedu što mi seljaci jedemo. Nabavlja se neko flaširano vino, "Vranac" je relativno prigodan za tu priliku. Kupuje se Coca Cola Zero i drugi voćni sokovi bez šećera.

Naravno, greška u percepciji rodbine vrlo brzo dolazi do izražaja. Prosečan srpski gastarbajter je pobegao glavom bez obzira iz domovine, što zbog rata, što zbog neimanja veze ili, jednostavno, nesposobnosti. Mimo slučajeva kad je gastabajterska rodbina visoko elokventna i obrazovana, jedino što prosešan srpski gastarbajter nije "evropejizovao" je mentalitet koji se kao teledirigovan vraća po samom prelasku granice.

1.Sinonim za mozak,razmišljanje.
2.Masovno sivilo autora.