Revija filmova u formi grčke tragedije.

Kenjator elitnog reda usera u okvirima srpskog nacionalnog sporta - tenisa. Kaže se za pojedinca koji frustrira protivnike višestrukim overavanjem linija koje ograničavaju teren, a sve to u seriji, ponekad i u jednoj razmeni udaraca.

Izraz je nastao na zemljanim igralištima, kada kontakt loptice sa linijom rasprši nanose šljake i bukvalno je očisti, ali genijalni komentatori, kako oni u studiju, tako i ovi pokraj malih ekrana, praktikuju ga i kada se igra na betonu.

Od strane intelektualaca potpuno nepredviđena pojava koja će iste te intelektualce naterati da ponovo mozgaju na koji način da svojim intelektom omalovaže šund i kič. Naime, parodija po definiciji predstavlja delo nastalo na osnovu nekog drugog dela. Parodije sa svojom viševekovnom tradicijom oduševljavaju intelektualne krugove (od Don Kihota kao jednog od poznatijih dela pa do danas) ali svemu tome se izgleda bliži kraj. Tvorci kič kulture su postali tako idiotski nastrojeni da je sada prosto nemoguće parodirati dela koja su do te mere nebulozna da već deluju parodirano.

Nikad pročitano štivo. P;np zon. Ona najsitnija slova na samom kraju ugovora u kojima se do tančina opisuje svaka akcija rezultovana nepoštovanjem ugovora.

Kaže se za osobu koja je nub nad nubovima u dotičnoj igrici. Osoba kojoj bi dekretom trebalo zabraniti učestvovanje u ovom, muškarcima tako bitnom nadmetanju, zbog mozga koji se vrti na niskofrekventnom procesoru. Izuzetno niskofrekventnom.
Jednom rečju - idiot.

Ne znam za druge krajeve Srbije, ali u Šumadiji važi ova izreka koja se koristi kada nekome želimo da stavimo do znanja da to što je uradio nije u redu i da će ako tako nastavi sebe dovesti do toga da postane gadan deda.

Prvo ufatiti dva omanja živa praslina po mogućstvu polno zrela. Brižljivo ih očistiti i okupati pa zaklati. Utrobe uzvaditi i ostaviti, za sad, sa strane. Potom istucati sitno nekoliko žutog govneta zvanog Vini Pu i pomešati u posebnom sudu sa već spremnim pireom od kestena. Zatim u bašti ubrati dva tri sveža karfiola i jedan razlistali ružanj te pirjaniti na tihoj vatri četrdesetak minuta. Nakon toga puniti prasiline već pomenutim sadržajem. Kad se napune uzeti dršku od metle i sagurati sadržaj da stane još. Opet puniti. Kad su do maksimuma nadeveni praslini ubaciti u pećnicu prethodno zagrejanu na 150 stepeni i peći uz povremeno okretanje.

Trend koji je nastao u ranim devedesetim i traje sve do dana danasnjeg!Jer ne mozes ici u skolu i biti "zajeban".

Muzički festival koji, sva je prilika, finansira Velika Britanija, ne bi li njihova mladež na kojoj svet ostaje tu svakog jula iživljavala tokom godine nakupljenu negativnu energiju i frustracije, a da oni ne moraju da se bakću sa neredom koji posle toga ostaje. Centar Novog Sada popodne pre početka Egzita: sa Trga slobode dopire očaravajući zvuk gajdi, okolne ulice su pune polugole omladine, pretežno škotske nacionalnosti, koji se kreću u većim grupama, galame, nose sa sobom kartone votke i keze se kao uduvani (što verovatno i jesu). Devojke uglavnom furaju neki neo-hipi imidž, odeće na sebi imaju taman toliko da pokriju ono što se pokriti treba. Prizor njihovih bolesno bledih tela, neopranih kosurdača i rahitičnih udova svakog heteroseksualnog muškarca bi odmah naveo na promenu seksualne orijentacije. Ta zamisao, međutim, gubi se onog trenutka kada vidite njihove zemljake muškog pola. Takvo ponašanje, naravno, kod nas izaziva salve oduševljenja. A da li je tako i u njihovim domovinama? Probajte malo glasnije da govorite na ulici nekog većeg evropskog grada (razume se, na srpskom). Moje iskustvo: šetam prepunim minhenskim Marienplatz-om, u tom trenutku me zove mama, veza je, naravno, očajna, i ja svim silama pokušavam sa njom da uspostavim kontakt. Vičem: 'Halo! Mama! Ništa te nečujem! Loša veza! Šta? Šta...'. Prvo, svi oko mene počinju da bulje kao da imam rogove, a ubrzo se tu stvara i ljubazni gospodin, sa sve pitanjem u fazonu 'Gibt es ein Problem?'. Ali, kad gomila razularenih polugolih Britanaca vršlja kroz NS kao kroz stanični WC, to je OK. Mi, jadni, napaćeni i zaostali, ne znamo šta bi sa nama bilo da oni nisu odvojili nekoliko dana svog dragocenog vremena da nas kultivišu, da nam pokažu šta je crno, a šta belo. MORE, M'RŠ U PIČKU MATERINU!!!

Jedan od mnogih komentara na ne tako dobar rucak u menzi.

Sinonim za spavanje. Posle napornog radnog dana i posle stotinu prežvakanih gluposti, treba osetiti čari odmora koje nam pruža naš fin dušek koji nam godinama diktira pravila spavanja. Osim ako nije Dormeo, mada, ni on nije ni za kurac.

Šta drugo pomisliti, kada pokušavate da se objasnite sa nekim ko je bangav u mozak? Ne, zaista - kako neko može biti toliko tup, da vas i pored tročasovnog objašnjavanja, pojašnjavanja i nekoliko grafikona gleda pogubljenim, telećim pogledom? Čini vam se da gleda kroz vas, kroz zid iza, negde daleko, daleko, daleko, na drugi kraj sveta.

OK, neki ljudi pate od problema poznatog kao kratko paljenje i to je razumljivo - nisu nam svima frekfencije iste, kao ni radni taktovi. To i nije toliko strašno, jer će jedna takva persona u nekom trenutku svoju glavu opičiti svojom šakom i to će biti znak da je skontala. Hrčak iz naslova će se češkati neko vreme, promeniće položaj, gledati situaciju iz drugog ugla, nastaviti da češka bradicu ili mošnice i da gleda, gleda, gleda čitavu večnost. I ništa neće skontati. Previše je to promenljivih činjenica, previše nepoznatih, previše podataka. Previše je to komplikacija. Previše se to kosi sa njegovim prostim sagledavanjem i poimanjem realnosti.

Jedan točak je takvom hrčku potreban. Samo jedan, da ga besomučno vrti, bez potrebe da se zapita: "Čemu sve to?" Ali, kada mu ponudite drugi paket usluga, kada mu objasnite zašto je korisno imati otvoren veći broj opcija, zašto su četiri točkića bolja od jednog, on će samo gledati u vas belo. Obrađivaće on te podatke, to je sigurno i to u stilu Homera Simpsona. I samo će se okrenuti i vratiti se da vrti taj jedan točkić.

Za bolje i nije.

Ono zbog cega napravis neku glupost na cega ti oni kojima prepricavas istu kazu ,,Kakav crnjak" ili ,,Kakav bedak"

Sušta suprotnost srednjem prstu. Dok se srednjak koristi kao sredstvo vulgarnog izražavanja, upotreba malog prsta jasan je pokazatelj elitizma, društvenog krema, i dokaz poznavanja bontona među višom kastom.

Na jugu - snalaziti se.

Dama koja se udaje za prilično dobrostojećeg čoveka čiji rok trajanja se polako bliži kraju.

Onaj kod koga se drastichno menja raspolozenje posmatracha onog momenta kada treba da izadje iz kuce

Poneti se suprotno pravilima moderne diplomatije i dopustiti da jedna inače napeta i krajnje neizvesna situacija eskalira u jedan veoma izvesan i krajnje nasilan incident tako što se na loptu neće stati, no će se istoj u startu pustiti vazduh pa nek' se puši prvooštećena strana.

... ala si vredan.
Ovo je tipična uzrečica koju ti upićuju svi redom kada te vide da radiš neku zajebanu rabotu, a nikom ne pada na pamet da se i sami late posla posebno ako se to i njih tiče.

Ovo je priča koje se jedva sećam. Gotovo zaboravljena. Bio sam poprilično pijan to veče. Potpuno odvaljen tabanjao sam pločnikom tada ne tako tihog grada. Prošlo je dosta vremena od kad sam je poslednji put video. A opet stajala je nikad više lepša, nikad manje moja, sa nebitnim tipom. Zaboravio sam je, al' je podvesno uvek bila tu. Nastavio sam dalje, i opet sam sve zaboravio. Međutim. Probudio sam se rano ujutru u maloj zamračenoj sobi, u isparenju alkohola koji sam sinoć pio. Probudio me je mamurluk, i neka iritantna buka koja je dopirala spolja. Uz mamurluk i tešku glavobolju uspeo sam da se opet setim nje. Plave kose, očiju plavih i dubokih kao okean, kože bele kao kokain, ili neki spid, uglavnom bila je žućkasto-bela, ili sam to istripovao zbog spida, ne znam. Setio sam se prvog susreta s njom. Njenih reči kako ne zna da se ljubi, i pijanog odgovora, da ne znam ni ja, al' da ćemo naučiti zajedno. Svaka misao o njoj me je terala na povraćanje. Hteo sam sve te misli tad da zapišem, ali kako krenem u meni se stvori još veća mučnina. Svakim potezom olovke stvarao se sve veći bol. Nema ništa lepše kad patiš. Razmišljao sam u sebi o sebi, i pokušavao sam da se nateram da plačem. Al' nije išlo. Setio sam se prvog vođenja ljubavi (da ne kažem jebanja). Bio sam klinac, klinac u tripu: "hehe vidi me ja jebem, a moj drug, vršnjak, ne jebe." Onda sam je zamislio u krevetu, kako se osmehuje, dodiruje mi dlanom lice, grli me, i govori da će sve biti u redu. To je stvorilo toliku mučninu, da sam otrčao do toaleta da se ispovraćam. Umio sam se. Nisam mogao da se pogledam u ogledalo. Vratio sam se u sobu. Gledam u bele patike, prljave od blata, bačene, u izlizane đonove, i poredim ih sa sobom i svojim životom. Trebao bih da uzmem neke druge, zamenim ove stare. Da uzmem neke udobnije i s njima krenem nekim drugim putem, u nekom drugom pravcu.