Majka: po definiciji biće koje neizmerno brine. Što nije čudno - 9 meseci žuljanja dijafragme, godine vaspitanja i svega. I logično je da posle strepi.
Kad si u gradu. Na selu. Na moru. Kad se ne javljaš na telefon. Dva puta. Sve je to povod da roditeljka u svojoj glavi iskonstruiše priču koje se ne bi postideo ni najsjebaniji scenarista kazahstanske horor-trešine.

Ljubav prema krtini je obrnuto proporcionalna godinama starosti korisnika.

Sex, drugs & rock'n'roll u nastavcima.

Nimalo omiljena opcija. Bar ne ako imaš devojku duže od par nedelja. Jer, zahvaljujući ovom poklonu mobilnog operatera, sada ti nema spasa - gde god da odeš, računaj kao da si poneo fiksni sa sobom.

Virbla je jedna napravica koja se udene u bateriju (bateriju tuša. ne od 1.5v) onda se na nju natakari ona ručica što se okreće (stručan vodoinstalaterski naziv za ručicu je dugme). Kad se okrene ručica (DUGME) okreće se i virbla i gura jednu gumicu (koji je sastavni deo virble) napred nazad i tako zapušuje, otpušuje rupu kroz koju izlazi voda kroz bateriju.

Sleng za spermu.

Kupovina hleba u danasnje vreme postala je nauka.

Mistična Šambala, zemlja gde žive miroljubivi budisti koji tako mnogo znaju o svetu da svi užurbani zapadnjaci treba da im se dive, a oni bogatiji i sami da budu budisti (od 2 do 5 popodne), raj na zemlji... Ali taj raj su okupirali zli komunisti. Iako je ovo jedina kineska agresija koje se prosečan Zapadnjak može setiti, ona opravdava tezu da je NR Kina mnogo gora od Sjedinjenih Država, i da zato Amerika (iako nije savršena) treba da vodi svet u narednih zilion godina.
Naravno da ovako crno-belo viđenje nije tačno. Osim toga, debilizuje i same stanovnike Tibeta, koji se tako svode na lutke u kućici za igračke. Evo nekih činjenica:
1. Tibetanci nisu samo budisti. Oni upražnjavaju i raniju religiju, to se inače zove sinkretizam.
2. Istorija Tibeta je itekako puna ratova, pa čak i kasnije kad su prešli na budizam. Inače titulu Dalaj Lame su uveli baš Kinezi da bi nekako kontrolisali planinska plemena.
3. Pre kineske "okupacije" Tibet je bio autarhična feudalna teokratija. Neki manastiri su bili najveći zemljoposednici na kugli zemaljskoj.
4. Kako Tibet nije bio miran, bande su odande upadale u Kinu, koja ni tad nije bila mirna. Dakle Kinezi bi mogli reći da su vodili "rat protiv terorizma".
5. Tibet je imao veze sa japanskim militaristima, a nacisti su imali tamo svoju ekspediciju 1938-39. Dakle, ono što Ameri zovu sada "osovina zla" - Koreja, Iran i ostali drugari.
6. Zločini koje su Kinezi uradili dogodili su se tek posle pobune koju je podstakla CIA 1959.
7. Sve ovo govori da bi Kinezi mogli pravdati svoju akciju jednako kao i Ameri svoje agresije. Međutim, ima nešto što govori u prilog Kini - TIBET NIKADA NIJE BIO MEĐUNARODNO PRIZNATA DRŽAVA. Kuba, Nikaragva, Vijetnam, Irak, Koreja i Srbija - jesu!

Kada bi znalo da će da živi tako kratko, ne bi se jadno ni rodilo. Da to je prase. Ili bolje reći svinja u pokušaju. Čak i komarac živi duže a da to ničim nije zaslužio. Zato jadno prase žuri da se za kratko vreme najede za ceo život.

Oni prasići koji se bolje probiju u gužvi do korita sa hranom, obično brže stignu i do noža. Oni koji ostanu pozadi imaju šanse da, onako mršavi, sastave još koji mesec. A ko na to misli kada ga vidi onako reš pečeno, s jabukom u ustima? Da li je jandras ili jorkšir, moravka ili mangulica, da li je belo, crno ili šareno sasvim je sve jedno. Niko ne pita koja je sorta, svi samo trpaju u kljun. Na slavskoj trpezi zauzima počasno mesto na stolu. Pored njega niko ne primećuje piletinu i ribu.

Naš narod voli jaku dozu. Čvarci, pihtije, švargla, kulen, slanina, suva rebarca, krmenadle, pršuta, papci u saftu... hvala ti svevišnji što si stvorio ovakvu životinju. Osim u nekim manje bitnim zemljama, u celom svetu je svi naprosto obožavaju. U donjoj Saksoniji živi oko sedam miliona Nemaca, a broj svinja je za pola miliona veći. A, kod nas, usred posta, za Novu godinu se pojede oko četiri miliona kilograma prasetine. Po sistemu - menjam veru za večeru. Ko zna samo koliko se poslova sklopilo za kafanskim stolom na kojem se rumenilo vruće prasence! Neko se uz pečenje zaposlio, neko oženio, a neko samo dobio holesterol.

U životu pazite da se ne ogrešite o ljude i kroz život sačuvate obraz i čast, najmanje će te biti grešni ako nešto pojedete, pa čak i pečeno prase! Ako se Evropa seti da je u devetnaestom veku uvozila najkvalitetniju svinjetinu iz Srbije, biće nam mnogo lakše što znamo da se i mi zdravo hranimo. Onomad je u Novoj Varoši postojao dečji vrtić "Paša i Nataša". Neki roditelji muslimanske veroispovesti su tražili da se deci izbaci svinjsko meso iz jelovnika, pa je Savet roditelja to pitanje i pokrenuo. Međutim, Upravni odbor te predškolske ustanove je to odbio, s obrazloženjem da se verski običaji ne mogu sprovoditi u ustanovama ovog tipa. Što je najgore, deca se ništa nisu ni bunila, već su kao i sva deca normalno jela i igrala se.

nače, u ovom gradiću pod Zlatarom živi oko 18000 Srba i oko 2000 Muslimana i ostalih. Zamislite samo šta bi trebalo spremiti za jelo deci u internacionalnoj školi u Beogradu, na Senjaku. Indusi ne jedu govedinu, Muslimani svinjetinu, Japanci bi tražili ribu, Italijani žabe, Korejanci kučiće a Senegalci skakavce. Te žene u kuhinji poludele bi pre nego što prime prvu platu.

Moj pradeda po majci, Miloš Pavićević, bio je najstariji solunac iz topličkog kraja. Umro je u 101. godini života. Ceo svoj dugi život pio je vino i jeo prasetinu. Pojeo je na tone mesa. I zamislite, nije umro od holesterola. Do poslednjeg dana bio je u pokretu. Umro je od starosti.

Svakako ne u tolikoj meri obilni kao lista želja i uslova inostranih izvođača. Jedva i da popune četvrtinu lista A4 formata, ali ne zato što su skromni, već zato što znaju da bi im kao odgovor usledila jedna velika kurčina za sočno blajvanje sa menadžerom i svirdžijama iz benda đuture.

Svesni da i nakon raspada Jugoslavije ipak nisu u mogućnosti da izvoljevaju latice u WC šolji, drvenog Smederevca i leteća muda koja na uvce pevaju hitove Milančeta Radosavljevića za dobro jutro, ne rizikuju već dobijen bakšiš od horde balkanskih gastarbajtera koji se kunu u noge Srećka Sušića.

Komad suvog zlata koji staje u pola šake. Iako se u proseku fakultet, viša škola ili bilo koji pošten zanat završava za 3-6 godina, a auto-škola za 3-6 meseci, u očima prosečnih roditelja (pre svega muških), vozačka dozvola "B" kategorije ima znatno veću vrednost od ne znam kakve diplome. Dakle, kad napuniš 17, a najviše 18, da požuriš da položiš, inače nisi svoj čovek, ščuo!?
Reče meni tako komšija sa dva završena fakulteta: "Moj sin doktor se zaposlio u struci, a nisu ga ni pitali za diplomu, već samo da li ima vozačku dozvolu i znanje engleskog jezika". I na stranu taj engleski i to što mu se sin nije baš zaposlio u struci, kada sam čuo ovu rečenicu, odmah mi je dodatno pojašnjeno zašto razni Draškovići, Maje Gojković, Čovići i slični opstaju u politici sve ove godine, zašto Deretić prodaje muda za bubrege o antičkim Srbima kao alvu, i iznad svega, zašto nas ceo svet jebe već četvrt veka.
Dakle, sinak, moš ti da znaš i da programiraš kvantni kompjuter, ali ako ti milicija ne izda crno na roze da ti znaš da šoferiraš, bez obzira što su male šanse da ćeš i imati šta da voziš, suštinski si razočarao/la.

Ono sto kazete nekom kad hocete da ga naterate da uradi nesto!

Nešto što je jedva prihvatljivo, kao na silu urađeno ili urađeno da bi kao ličilo na nešto. Razumljivo je, ali nešto smeta da bi to bilo kako valja. Što bismo rekli sklepano, ali onako, ogavno sklepano. Uglavnom bez ikakvog dobrog razloga za tim.

Pitanje-prekretnica prilikom startovanja ribe, umnogome odlučujuće za dalji tok radnje u vezi ostvarivanja već unapred zacrtanog cilja. Upućeno vama naravno, jer vas baš stvarno bole brige čime ona zarađuje za svoj fensi život u pauzama između lakiranja noktiju, odlaska u bjuti salone i tako tog ženskog pederaja. Uostalom, to nikad nije ni bilo bitno. Ona je lepa, a ono što ti hoćeš od nje je takođe lepo.

E, a kako pravilno odgovoriti, šta reći ako si golja, studentarija, nezapošljen ili primaš 15 crvendaća mesečno, voziš ćaletovog Pezejca koga inače voli više od tebe, a ne usrati motku? Biti iskren ili slagati malo? Iskriviti i ulepšati istinu ili joj istresti sve u lice? Mislim na reči, ne na seme tvoje belo, to možda dođe kasnije. Ako te usere. Srbija batoni, zemlja prelepih pičaka s jedne, i nezapošljenih (diplomiranih) kuraca s druge strane. A one žele samo lep i situiran kurac, po mogućstvu tvrd. Ispuni bar jedan od ova tri zahteva i na kobili si.

Laži, laži, laži kako znaš i umeš, nije ti prvi put, ali skeniraj prvo um svoje protivnice, vidi koj kurac već oće i šta očekuje, pa napadaj na finjaka. JEBANJE!

1) Ako ne radiš:

a- laž;

Dobar si student, voliš noćni život i splavove, vraćaš se taksijem. Smisli već nešto konstruktivno.

b- istina;

Batalio si studije jer si prokockao prvu ratu školarine u kazinu a ostatak u kafani, matori te hejtuje najviše, keva fazon - nek si živ i zdrav. Suština.

2) Ako pak imaš posao(?)

a- laž;

Svršio studije u roku sve kuliška, radiš u ćaletovoj građevinskoj firmi kao arhitekta već par godina, plata super 'vo'no, voliš noćni život, splavove, imaš već za svaki slučaj i mobilni žene omiljenog taksiste raduljica. Hobi ti je... heraldika! To bre!

b- istina;

...je tužna, znaš i sam već...smejanje.

Detalj koji te izdvaja iz mase preduzetnika sa istim ciljem i poslovnom idejom. Ono nešto što te čini boljim, popularnijim, hip i atraktivnim. Caka koju niko drugi nema osim tebe i, čak i ako te kopiraju, opet svi znaju da je to tvoja originalna ideja.

Najskuplji deo grada.

Iliti, crno i belo. Naši stari su od davnina znali da cene prave vrednosti. Oduvek su znali da odvoje i razlikuju kukolj od žita, oduvek su mogli da razluče šta je korisnije i šta je važnije, šta treba paziti ko oči u glavi a šta je prolazno i takoreći beskorisno. Znao je čemu ne treba pridavati veliku pažnju, oko čega ne treba dizati uku i dreku. I to je sve prenošeno s kolena na koleno, generacijama su se vrednosti pretakale iz jedne u drugu i svaka je to čuvala da ostavi nekom iza sebe. Dolazilo je i do neke nadogradnje, nekih malih izmena, ali suština je ostajala, od nje se nije niko udaljavao. Tako i dođosmo do jednog od mišljenja vezanog za razlike u gore pomenutom drveću. Iako oba spadaju u takozvano tvrdo drveće, iako se oba koriste za raznoraznu obradu i dobijanje svakakvih proizvoda od njih, bez obzira na dosta sličnosti, razlika je ipak očigledna. Hrast je hrast, najbolje, najdugotrajnije i najkvalitetnije drvo na Balkanu. I van njega je veoma poznato i naširoko hvaljeno drvo. S druge strane, bukva je sa stanovišta našeg naroda ipak mnogo manje korisno, da ne kažem beskorisno drvo, koje se koristi uglavnom za ogrev tako da prakticno ima veoma malu upotrebnu vrednost u indistriji i drvodeljstvu. Nije da ne postoji primena istog u indistriji, ali je ona znatno ograničena, i uglavnom vezana za manje bitne elemente, nebitne po izgledu ili trajnosti ili postavljene na nekim skrivenim mestima. Zbog toga je i u narodu jasno napravljena razlika izmedju njih i znalo se, i uvek će se znati, sta je plemenito drvo a sta je obična cepanka koja može da posluži za panj, za neku klocnu ili da se s njom naloži smederevac.
Problem nastaje kad neko iz neznanja zameni mesto bukvi i hrastu i onda hrast ode u tri lepe, a mi ostanemo da živimo sa bukvom...

Ovdašnjoj fudbalskoj javnosti manje poznat rođak nekada igrača beogradske Crvene Zvezde Ardijana Đokaja, koji je svoju karijeru gradio preko grane, najpre u Rusiji i zakavkaskim republikama, gde je otišao nakon što njegov raskošan talenat nije bio primećen u mlađim kategorijama FK Mogren. Na početku svoje karijere igrao je sa velikanom ruskog fudbala Polivanovim, koji ga je navukao na kurve i belo, zbog čega je Đokaj dobio otkaz u tunguzistanskom vicešampionu, te je morao da novo radno mesto potraži u Italiji. Kao rasan štoper lako je našao svoje mesto u timu sa Divi Gavajom, Žilimi Jajom i pokojnim Šipu Racom, koji nije bio te sreće da se živ izvuče nakon što je spavao čuvenu modnu kreatorku Sajsi Galoma. Nekoliko sezona je ulazio u prvih sto centralnih bekova italijanskog fudbala, zahvaljujući svojoj surovosti pri igranju odbrane. Svoje uspehe duguje uvek punim nozdrvama nekrštenog koksa koji su mu dobavljali njegovi rođaci sa Kosova. Nakon smrti svog saigrača Šipu Raca, on i Žilimi Jaja polako propadaju, povećavajući dnevne doze robe sa južne srpske pokrajine, kako je neki ovdašnji političari vole zvati. Dunijeva karijera se završava nakon seks skandala sa Na Kitu Mi Seom, koji je takođe uništio i karijeru Toti Žemke. Korejanski fudbaler je iskoristio teško stanje crnogorskog asa izazvano lošom robom, te je na kvarno implementirao svoj desetocentimetarski palamar u Dunijev analni otvor, što nije promaklo italijanskim paparacima. Kako je tada Duni ostao bez kinte, brzo se zadužio kod albanskih mafijaša u Italiji koji su ga snabdevali pajdom, te je morao da se vrati na rodni Balkan, kako ne bi bio ubiven. Danas se bavi šaniranjem i prodajom falsifikovane sportske opreme Sajsi Kuđo.

Vodonoša. Osoba zadužena za dopremanje vode i hranljivih nutrienata do mišića.

Jeftini kanditorski proizvodi čiji rok upotrebe prevazilazi rok trajanja (ponekad i do 2 godine u zavisnosti od vrste i proizvođača). Ono što je zanimljivo u vezi ovih proizvoda jeste da se oni u većini slučajeva ne konzumiraju već, neutvrđenim ritualima primopredaje, kruže između porodica i osoba od interesa na razičitim svečanostima tipa slave i rođendana kao znak pažnje. Međutim glavni razlog je niska hranljiva vrednost, u nekim slučajevima nejestivost i generalno odvratan ukus. U slučaju da neka neupućena osoba ipak otvori gore pomenuti proizvod , isti će ostati u zdelici sledećih 3 meseca, "da se gosti posluže".