Guzina, dojkara, nimfomanka. Zgodna ženska, svršavaš kad je vidiš, al' za koji kurac kad si ti za nju boranija. A ako je nekad i upecaš, to je zato što je tamo neki mrđa zauzet a ostalo se nekud razbežalo. Nikad njoj nije dovoljno. Ta bi se i sa kravljom sisom pojebala. Čak i oni sa najvećim tukijem ne mogu da je zadovolje. Nikad nije u stalnoj vezi, ali ne zato što nije riba, nego zato što jedan nije dovoljan. Singerica. Iz dana u dan unapređuje staž i stiče ''ugled''.
Ove mlađe su još uvek ok, uvek će naći nekog drvoseču koji jebe i rupu u drvetu i prihvata sve i svašta.
Starije, međutim, iako još u dobroj formi, teško nalaze štivo jer o njima kruže glasine nepovoljne po njihovu ''karijeru'' (ima sidu, sise lažne, pola je grada već kresalo, itd)
Najstarije, koje su prošle i sito i rešeto, mikro i makro svet, žice i balvane, poseduju bazu igračaka koje zamenjuju, za njih nezainteresovane dase, i maštaju o loli sa idealnom močugom neograničenog roka trajanja.
Makaki threesome, ona je za ninesome.
U sistemu koji funkcioniše se tačno zna koji njegov dio za šta služi. Ništa nije slučajno ili nepotrebno, ma koliko se to na prvi pogled činilo. To je ta mala tajna velikih majstora - volšebno i neprimjetno staviti svaku stvar na pravo mjesto. Ordo ab chao.
- Hehehe, znaš li ko ulazi za Barsu umjesto Inijeste?
- Ko?
- Neki Teljo. Ču Teljo, hahahaha! Đe su tu prdu našli?
- Ne bih se ja tek tako sprdao, ne bi on igrao za Barselonu da nije dobar...10 minuta kasnije, Teljo postigao gol i asistirao:
- Au... ovaj Teljo ubica, jebote!
- To ti kažem. Nije on bez neke tu, sigurno.
- Evo vidim... a sad vidi i ovaj štoper koga je poslao po burek...---------------------------------------------------------
- Evo čitam da vrše neka istraživanja dolje u Boki, ispituju ima li nafte.
- Ja se iskreno nadam da nema kapi.
- Što?
- Pa ako postoje neke veće zalihe, eto ti odmah Amerikanaca da donesu demokratiju. Pa šta misliš, što su napali Irak i zašto su odjednom postali neprijatelji Gadafiju? Valjao im je trideset pet godina, a sad je odjednom pomanit'o? Razmisli malo...
- Kapiram... nije ni to bilo bez neke...
- Ne, vjeruj mi...
Posebna pogodnost uz koju korisnik internet veze ne mora da plaća usluge prvih šest meseci.
Opis nečije neizvesne sudbine. Sudbine nekoga ko ostaje bez svojih najjačih oslonaca, onih koji pokreću.
Oduzmite Beogradu nas koji smo došli posle srednjih škola, oduzmite mu one čiji roditelji nisu Beograđani, što im opet ne dozvoljava da taj Beograd svojataju. Oduzmite mu sve kojima možete reći: "Idite odakle ste došli". Ovih dvaes-tries posto što će ostati će se prvo smrznuti, jer par njih koji će ostati u toplani neće moći da pokrenu radijatore. Na posao neće stići jer će šaka njih biti sposobna da vozi autobuse. A ko će hleb da pravi? Grad da čisti? Održava red i mir? Ostaće samo usijane muve bez glava koji misle da će im grad biti bolji ako se strana tela odstrane. Ali ne. I kad "smrdljivi" došljaci odu, neki će i dalje da smrde, jer gle, iako je tuš u Srbiju ušao preko Beograda, ima i Beograđana koji nisu čuli za njega. Neće se iskoreniti nepismenost i primitivizam. Grad će se pretvoriti u jedan veliki nefunkcionalni haos iz kojeg će svako gledati da pobegne. Po mogućnosti van ove srpske košnice, ako ne, onda u iste one sredine u koje su se vratili oni koji su im grad "ružili" do juče. Njihova konkurencija. Razlog zašto su nezaposleni ili neuspešni. Ili neprimećeni i neshvaćeni. Manjina u svom rodnom gradu. Ispašće da to što su rođeni u Beogradu nije kupilo svu pamet ovoga sveta.
Anarhija i, zapravo, sasvim izvestan kraj. Samo neizvesno kakav.
Zato ostavite se priča o "smrdljivim došljacima koji nam kradu poslove" i sličnih gluposti. Najveća vrednost grada je upravo u tome što se mnogi nalaze u njemu i mnogi ga zavole. To znači da je dobar i da vredi. Nije problem što mi svojatamo Beograd. Beograd je srpski grad, naša prestonica. Pripada nama. Problem je što pojedini ne svojataju tako druge gradove. Naši su gradovi i Smederevo, Novi Pazar, Sombor itd. Pa izvolite, upoznajte ljude, vidite krajeve. Ne završava se civilizacija kod Bubanj Potoka.
Nutricionistička prevara od koje se nećete hleba najesti.
Stara narodna izreka koja kaže da možeš ti da završiš Megatrend, i da budeš uspešan menadžer i da zarađuješ milione ali jedno moraš da znaš:
Dok ne pljuneš u dlanove i uzmeš motiku u ruke, nema leba.
Činjenica koja kako vreme prolazi polako prerasta u zabludu.
1. Sin: Mama, oćeš ovu pesmu da ti zvoni na mobilnom?
Mama: Oću sine.
Sin: Sad ću ti prebacim preko blututa.
Mama: A gde ti je?
Sin: Ma blutut bre.
Mama: Jel to neki plavi kabal, videla sam neku žicu na tavanu?2. Mama: Ajde da jedeš.
Sin: Saću.. ( igra CS)
5 min..
Mama: Aj da jedeš!
Sin: Saću..
.
.
Mama: Ajde bre kretenu po ceo dan igraš te gluposti sa ubijanjem, jesi ti normalan, ajde da jedeš!!! ( čupa kabal od kompa iz struje)
Sin: Saću... ( igra CS na laptopu)Još ako naučnici konačno provale taj perpetuum mobile prve vrste, kablovi će postati prošlost, sve prodavnice elektromaterijala će se pozatvarati, cigani više neće bonsekom seći kabal od tramvaja....
Mora da se pregura taj malo jebeniji period do nekih lepih dana koji će sigurno doći. Kao kad vidiš svetlo na kraju tunela. Znaš da dolazi i samo treba da stisneš zube nastaviš dalje.
Gledaš je u onom čudu što dugo nisam znao kako se skida. Gledaš i kažeš da si umoran jer znaš da će te kolko za tri meseca od vupice deliti lagana letnja haljinica koju samo zadigneš preko nje kad je presaviješ preko haube.
Vučeš težak korak po očajnim vremenskim uslovima skidajući s nebesa sve redom po crkvenom kalendaru od Mitrovdana do Petrovdana. Skidaš al uporno ideš. Probijaš kroz smetove ko ćale do škole. Ideš jer znaš da vredi i da ćeš kroz 15 minuta naručiti jedno veliko ladno sa sise.
Uglavnom onaj ko je dokon i ko nema pametnijeg posla uvek će napraviti neko sranje i tamo gde nema nikakvih problema uspeće da iskomplikuje i napravi posao bez posla.
Naša narodna poslovica koja glasi:
Ni vuk nije imao ranu pa je razlizao dupe; savršeno opisuje ovakve situacije.
Oni dani
Student tri dana pred ispit, trpa u sebe sve redom.
Na spisku su najčešće sve grickalice i čokoladne poslastice, kafe , sokovi, zvake, kao i druga raznovrsna jela, jer tada sledi nagli priliv inspiracije za hranom.
Obavezan deo uniforme koju oblačimo pred sistematski pregled.
Najbolji poklon na nekom slavlju. Kupiš servis tanjira i nema da omašiš.
Šverceri bez carinika, Rusi bez Amera, Betmen bez Džokera, Tesla bez Edisona, Kojot bez Ptice trkačice, Kauboji bez Indijanaca, seljaci bez suše... Ljudi bez one pokretačke energije koju im zadaju želja za pobedom nad teškoćama, konkurencijom ili mukotrpna borba sa višim silama. Nikad nije bilo zanimljivo šutirati na sam na koš, uvek je bolje imati nekog ispred sebe makar ti stalno lupao banane jer znaš da će ćeš kad tad uspešno prebaciti.
- Konačno penzija, a? Uživaš?
- Kurac uživam! Ceo dan blenem u ovo prokletu kutiju, bolje mi je bilo dok sam nosio džakove. Čak me ni leđa više ne bole. Ništa se više ne dešava, samo čekam da mi onaj odozgo presudi.
Smrtonosno ozbiljan prelaz iz šege u zbilju. Momenat posle koga kreće ono najozbiljnije. Fraza koja humor seče u korenu, šaltanjem na Roki-Balboa-pred-krajnji-duel frekvenciju ozbiljnosti.
-Hehe, e Đuro brate, de si e, hehe.
-Hehe, e, zadrti štreberu zalizani što te znam od negde, sa naočarima, de si.
-Heh, ja sam, ja sam... Evo baš prolazio kroz kraj, i vidim te kako zajebano pališ bljugu, ese tako kaže, bljuga jel? I reko, heh, ako imaš jednu ja da probam, znaš odlučio sam da se promenim malo, da se opustim, ehe...
-Oh pa naravno, druže moj, što ne bi seo, oćeš pivo? Od bljuga imam samo Laki Strajk, možda ti ne odgovara, da trknem do trafike po neki Davidof, eventualno Danhil, a?
-Ma, ovaj, hehe...
-E, sad, bez svake šale... Idi negde i, ono, lipcaj. Drop ded, i to, i ono... Čvrsto se zakopaj.
----------------------------------------------------------------------------------------------------
Ćerka: DE SI DEDO
Ćale: :rakijica izlazi na nos uz neartikulisane zvuke iz dna duše:
Ćerka: Hehe zamisli da ti to kažem tako nekad. Ehehe.
Ćale: Idi bre sine u pičku materinu! Daj još jednu dedi, ovaj, tati bre.
Ćerka: Ti bi tako reagovao na tako jednu lepu vest - ja u drugom stanju?!
Ćale: Ma naravno da ne bre sine, ti si tatina mezimica, za tebe sve!
Ćerka: E sad, bez svake šale, pozitivni su testovi, dolazi zet da živi kod nas, samo dok ne odapnu njegovi da se strpimo, svadbu smo rezervisali za par meseci, mama već bira dekoracije. Tata. Tata, zašto žmuriš? Tata, odakle ti ta nabrekla vena na sred čela?!
U filmovima može značiti samo jedno. Zagarantovana smrt od strane glavnog negativca koji se uvek nečujno prišunja i sa lakoćom okonča život ovog, za krajnji ishod filma nebitnog policajca.
- Ovamo, pomoć! O,ne! On je iza vas!
- Ruke u vis!
- Ali...
- Rekao sam ruke u... (zvuk sečiva koje probija kičmenu moždinu)
Fensi proseravanje koje gubi svaki legitimitet pekare. Kao što kafana izrasta u klabanu, i pekara može da se profenseriše.
Ne verujete da je i to moguće? Ovo nam budućnost donosi. Videćete kad se u vešem kraju otvori fensi pekara, koju je prosvećena vlasnica otvorila za posebnu klijentelu. Ako bi se vlasnica odlučila da ipak postavi ovako nešto, to bi bio poseban boureque, i to kao kompromis i prelazna faza okorelih primitivaca, obožavalaca bureka, prema gađenju od istog kao simbola primitivizma. Taj boureque bi svakako bio proseravanje gore od pica bureka.
- Dobro veče. Burek i jogurt, molim!
- Nema.
- Kako molim?
- Nemamo burek.
- Dobro, hoćete li praviti skoro?
- Nemamo u ponudi mladi gospodine. Ali evo imate francusku mrežicu, imate nemačku preklopnjaču, engleski sendvič, eurokrem pitu, buhtlu sa džemom, irsku pletenicu, mađarsku...
- Sve imate, samo srpski burek nemate.
- Da gospodine. Naša je pekara samo za elitu. Goste masne brade ne služimo.
- E pa izvinite što sam ušao bez leptir mašne, a ni noge nisam obrisao. Zbogom!
On ima ličnu kartu, nevažeću zdravstvenu knjižicu, radna je ukinuta-ali i da nije, on tu knjižicu ne bi posedovao.
Od diploma ima samo školu života.
Po zanimanju je navijač početnik. Light varijanta, bolje rečeno, jer mu se od šibanja sa lokalnim protivnicima nije dalje išlo.
Od života ima samo tekme, kladžu ispred koje zeva do i iza ponoći, trafikantkinju kojoj se nabacuje svaki put kad mu ćale da kintu za pljuge i sisatu pekarku u koju bulji dok mljacka burek iz plastičnog tanjira sa sve limenom viljuškom.
Radijus kretanja bi mu bio 10km oko kuće da ne stanuje u predgrađu pa je prinuđen da se švercuje po prevozu i tako nabaci celih 30-ak km.
Od prijatelja ima samo ortake sa kojima tu i tamo prenese po neki "paketić" i za to dobije kinticu. Pravim prijateljima smatra one ortake sa kojima se nije do sada potukao i njima čini sve.
- Alo, tebra, letiš za Amsterdam, blago tebi !! Šta ti treba...za tebe sve...reci...ne, ne znam gde se kupuje ta zip kesica. I ne kontam, šta će ti....molim, treba ti za avion? Šta...slabije te čujem...pa je l' to svoje stvari ne pakuješ u putnu torbu nego u kesu?! Pa kakvim to avionom ti letiš kad ne možeš krmaču kao čovek da poneseš nego moraš da se zapakuješ u rančić?!!! Lou kost, šta ti je to?
-Alo, tebra, pa ti ni pasoš nemaš, a ja našo od tebe da tražim zip kesice, troler dimezija 55 x 40 x 23 cm. Aj ćao, zvaću nekog svetskijeg od tebe!!
Dve stvari bez kojih se prosečan klinac ne vraća sa ekskurzije.
