Опис нечије неизвесне судбине. Судбине некога ко остаје без својих најјачих ослонаца, оних који покрећу.
Одузмите Београду нас који смо дошли после средњих школа, одузмите му оне чији родитељи нису Београђани, што им опет не дозвољава да тај Београд својатају. Одузмите му све којима можете рећи: "Идите одакле сте дошли". Ових дваес-триес посто што ће остати ће се прво смрзнути, јер пар њих који ће остати у топлани неће моћи да покрену радијаторе. На посао неће стићи јер ће шака њих бити способна да вози аутобусе. А ко ће хлеб да прави? Град да чисти? Одржава ред и мир? Остаће само усијане муве без глава који мисле да ће им град бити бољи ако се страна тела одстране. Али не. И кад "смрдљиви" дошљаци оду, неки ће и даље да смрде, јер гле, иако је туш у Србију ушао преко Београда, има и Београђана који нису чули за њега. Неће се искоренити неписменост и примитивизам. Град ће се претворити у један велики нефункционални хаос из којег ће свако гледати да побегне. По могућности ван ове српске кошнице, ако не, онда у исте оне средине у које су се вратили они који су им град "ружили" до јуче. Њихова конкуренција. Разлог зашто су незапослени или неуспешни. Или непримећени и несхваћени. Мањина у свом родном граду. Испашће да то што су рођени у Београду није купило сву памет овога света.
Анархија и, заправо, сасвим известан крај. Само неизвесно какав.

Nutricionistička prevara od koje se nećete hleba najesti.

Stara narodna izreka koja kaže da možeš ti da završiš Megatrend, i da budeš uspešan menadžer i da zarađuješ milione ali jedno moraš da znaš:
Dok ne pljuneš u dlanove i uzmeš motiku u ruke, nema leba.

Činjenica koja kako vreme prolazi polako prerasta u zabludu.

Предати празну вежбанку.

Mora da se pregura taj malo jebeniji period do nekih lepih dana koji će sigurno doći. Kao kad vidiš svetlo na kraju tunela. Znaš da dolazi i samo treba da stisneš zube nastaviš dalje.

Gledaš je u onom čudu što dugo nisam znao kako se skida. Gledaš i kažeš da si umoran jer znaš da će te kolko za tri meseca od vupice deliti lagana letnja haljinica koju samo zadigneš preko nje kad je presaviješ preko haube.

Vučeš težak korak po očajnim vremenskim uslovima skidajući s nebesa sve redom po crkvenom kalendaru od Mitrovdana do Petrovdana. Skidaš al uporno ideš. Probijaš kroz smetove ko ćale do škole. Ideš jer znaš da vredi i da ćeš kroz 15 minuta naručiti jedno veliko ladno sa sise.

Углавном онај ко је докон и ко нема паметнијег посла увек ће направити неко срање и тамо где нема никаквих проблема успеће да искомпликује и направи посао без посла.

Oni dani

Student tri dana pred ispit, trpa u sebe sve redom.
Na spisku su najčešće sve grickalice i čokoladne poslastice, kafe , sokovi, zvake, kao i druga raznovrsna jela, jer tada sledi nagli priliv inspiracije za hranom.

Obavezan deo uniforme koju oblačimo pred sistematski pregled.

Najbolji poklon na nekom slavlju. Kupiš servis tanjira i nema da omašiš.

Шверцери без цариника, Руси без Амера, Бетмен без Џокера, Тесла без Едисона, Којот без Птице тркачице, Каубоји без Индијанаца, сељаци без суше... Људи без оне покретачке енергије коју им задају жеља за победом над тешкоћама, конкуренцијом или мукотрпна борба са вишим силама. Никад није било занимљиво шутирати на сам на кош, увек је боље имати неког испред себе макар ти стално лупао банане јер знаш да ће ћеш кад тад успешно пребацити.

Смртоносно озбиљан прелаз из шеге у збиљу. Моменат после кога креће оно најозбиљније. Фраза која хумор сече у корену, шалтањем на Роки-Балбоа-пред-крајњи-дуел фреквенцију озбиљности.

U filmovima može značiti samo jedno. Zagarantovana smrt od strane glavnog negativca koji se uvek nečujno prišunja i sa lakoćom okonča život ovog, za krajnji ishod filma nebitnog policajca.

Фенси просеравање које губи сваки легитимитет пекаре. Као што кафана израста у клабану, и пекара може да се профенсерише.
Не верујете да је и то могуће? Ово нам будућност доноси. Видећете кад се у вешем крају отвори фенси пекара, коју је просвећена власница отворила за посебну клијентелу. Ако би се власница одлучила да ипак постави овако нешто, то би био посебан boureque, и то као компромис и прелазна фаза окорелих примитиваца, обожавалаца бурека, према гађењу од истог као симбола примитивизма. Тај boureque би свакако био просеравање горе од пица бурека.

On ima ličnu kartu, nevažeću zdravstvenu knjižicu, radna je ukinuta-ali i da nije, on tu knjižicu ne bi posedovao.

Od diploma ima samo školu života.

Po zanimanju je navijač početnik. Light varijanta, bolje rečeno, jer mu se od šibanja sa lokalnim protivnicima nije dalje išlo.

Od života ima samo tekme, kladžu ispred koje zeva do i iza ponoći, trafikantkinju kojoj se nabacuje svaki put kad mu ćale da kintu za pljuge i sisatu pekarku u koju bulji dok mljacka burek iz plastičnog tanjira sa sve limenom viljuškom.

Radijus kretanja bi mu bio 10km oko kuće da ne stanuje u predgrađu pa je prinuđen da se švercuje po prevozu i tako nabaci celih 30-ak km.

Od prijatelja ima samo ortake sa kojima tu i tamo prenese po neki "paketić" i za to dobije kinticu. Pravim prijateljima smatra one ortake sa kojima se nije do sada potukao i njima čini sve.

Dve stvari bez kojih se prosečan klinac ne vraća sa ekskurzije.

Bajka koju majke pricaju maloj deci pred spavanje.

Zašto Dino Rađa kad je Goran Karan?

Vožnja u punom autobusu GSP-a.