Ljudska potreba da se pokaže društvu kako si human i koristan. Ime sledi od čuvenog performansa tadašnjeg PPV-a u istoimenom selu. Nije bitno da li si ti uopšte učinio dobro delo ako to nije ispratila kamera, fotoaparat ili u najgorem slučaju ortak koji će moći da potvrdi kad se budeš kurčio po kraju.
- Vidi koliko sam poruka poslao na 1003, aha!
- Pa, lepo baš, bravo, eto i j...
- JA DONIRAM! E, a vidi ovu sliku što sam se slikao kako punim džakove u Mačvanskoj Mitrovici, to ide odmah na profil sliku! Imam i ovu kako nosim balone sa vodom, i ovu...
- E, aj iskuliraj malo, kao da te je Vučić pravio. Lepo je to sve, svaka ti čast, još samo da se nisi slikao u 20 različitih poza sa lopatom nego da si zaista punio te džakove sve bi bilo kul.
Osoba kojoj je bitno koji mobilni koristi Mile Kitić i kako izgleda čuknut auto Ace Šmrkasa u nedelju ujutru isto koliko i koje boje je pička Goge Sekulić posle popijenog Absinta u klubu Stefan Braun. Najjednostavnije rečeno, osoba kojoj najviše pište jaja za nepotrebnim falš informacijama o srpskom 'džet setu'.
U stara vremena, posebno kod zanatlija, smatralo se da onaj čovek koji nije sposoban da uradi jedan posao, nije predodređen ni za neki drugi. Ljudi bi ga gledali kao nekorisnu masu, a da li on zna da uradi nešto drugo, sad već nije ni bitno.
Šteta je učinjena.
Kocka je bačena.
Hanibal je prešao Alpe.
Situaciju prati ljutita narav ovog "što nije ni za šta" jer sama zamisao da te neko "poprckuje" sa leđa, onako mučki, ne daje ti za pravo da imaš facu Nedeljka Bajića Baje dok izvodi pesmu "Koktel ljubavi". Pre bi mu sipao mleveno staklo u ovsene pahuljice, zar ne?
Iznad samog obrisa mora, pod bregom, niče nova građevina. Beli stubovi a zid počinje da pregrađuje pogled na plavu pučinu. Zdanje liči na grdosiju sa zgomilanim, neravnomernim grbama. Majstor radi sa učenikom i stalno mu daje uputstva.
-Ne smeš kamen da polažeš bilo kako u zid. Kamen ima samo jednu stranu koja mora da nalegne.
-A kako da znam koja je to strana? Obe su iste. Kiša je isprala kamen.
-Treba da pogodiš žicu. U svakom kamenu postoji samo njegova žica. Ona nikad nije ista kod dva kamena. Ako umeš da je slediš, znaćeš da je postaviš kako treba.
Mladić gleda površinu vode i uzdiše.
-Cigla se ne hvata tako. Važno je da prihvatiš ciglu kako valja.
-Zar je to toliko bitno? Cigla nije kamen da joj se vide žice. Mogu da je dohvatim sa koje god hoću strane.
-U našem poslu je sve važno. Jedino tako postaješ majstor.
Mladić je ljut, pa žustro prebira alatke po rancu i dodaje ih majstoru.
-Polako sa viskom. On je naša vaga. Osetljiv je. Da si tako zdipio libelo, osetio bi bol; kao da si se nabio prst u oko!
Ubacuje se vlasnik kuće.
-Možda dečko nije za zidara. Da bi za sve to imao osećaj, potreban je dar. Možda mu leži da bude stolar.
-KO NIJE ZA JEDNO, NIJE NI ZA ŠTA! KO RADI DOBRO JEDAN POSAO, TAJ ĆE SVE DOBRO DA RADI!
Svetlu, prozirnu površinu mora uzburkao je jedva primetan povetarac.
Dokaz da je moguć spoj metroseksualizma i navijanja.Sve više i više dečaci furaju crno-roza obeležja koja simbolizuju ponosne boje ovog kluba, i tripuju da su ludi kao italijanski donovi.Normalno,ne zna da navede dva igrača ovog prvoligaša italijanske lige,ali bitno je da mu se fantomka uklapa uz roze Najk patike.
Populacija koja opstaje i u najtežim mogućim uslovima. Konkretno, pred najvećim alkoholnim podvizima i u svim stanjima do kojih alkohol može da dovede. Ti si mi brat, ali ne onda kad mi daš dva'es kinti za perecu ili mi nabaciš zgodnu konobaricu za jedno veče, već kad si tu da mi pomogneš onda kad ja mislim da je glavni grad Srbije Francuska, kad jebem mater Kinezima što su udarili porez na zemljište i kad spuštam gaće do kolena kako bi i moj Đole vid'o sveta. E, ako si tad tu, da mi lepo preporučiš jedan fin lavor gde mogu svu kolotečinu da iscrpim, ti si laf. Ne moraš mi ni objašnjavati da Francuska nije naš glavni grad, to tad nije ni bitno, ali je bitno da si uz mene dok to mislim. Drugi će nas gledati mrko, misliti u sebi "vidi raspalih pijandura", ali nas će boleti izraslina između prepona, jer mi život živimo punim plućima. Metaforički rečeno.
-A večeras? Burazeru? 'Si za?
-Kako ne, boktemazo, kontam da ću danas više da povratim nego popijem.
-Ali uz čiju pomoć?
-Pa mog ortaka po lavoru, prika.
-E, jeb'o te kurac pijani.
Đavolja naprava. Kanta na kojoj je sva funkcionalnost podređena dekoraciji. Nije bitno što treba čekati i po pola sata da se startuje, sve dok su sve ikonice u rozoj boji. Monitor obavezno izlepljen tucetom drečavih, sjajnih sličica medvedića i sunđer boba. Za muške predmet koji se izbegava, za devojke "moj maweni".
"Hej srce, hoćeš mi pogledati internet molim te, nešto mi ne otvara Fejs..."
"Ajoj, ubi me odma, da se ne mučim..."
"A mooolim te, to ti je pet minuta, ti se razumeš u to..."
"Ajde daj...šta da otvorim, mozillu, chrome, vidim imaš sve živo instalirano..."
"Otvori ovaj u ćošku, onaj drugi mi nešto zeza..."
dupli klik... 5 minuta posle... "Šta ne otvara više, koji mu je, ctrl.alt del..."
"Ne, ne, moraš sačekati još malo, taj je malo sporiji..."
"Pa nije ni čudo, šta će ti ovoliko toolbarova, imaš sve od vremenske prognoze u Tokiju do šezdeset i dva smajlija..."
"A to mi se pojavilo tu, a bili mi slatki pa nisam htela da ih sklonim..."i tako u nedogled...
Rečenica koja kada se izgovori momentalno bude presečena pa se osoba koja je izgovara ne shvati ispravno. Zbog toga je mnogo bitno da dotična osoba brzo nastavi da priča, da dovrši misao, da bi bila shvaćena kako treba jer u suprotnom može da dođe do konflikta.
U kafani...
- E ljudi idem ja...
- Stani, gde ćeš bre ti, pa tek smo po tri piva popili, vraćaj se ovamo?!
- Ma idem do WC-a samo.
- Aaa pa tako reci. U povratku naruči još po jedno.Na basketu...
- E ljudi idem ja...
- Pa čekaj, ne možeš tek tako da odeš. Daj bar još jednu partiju da odigramo. Trebaš nam da nas bude taman da ne mora neko da se suši.
- Ma šta vam je, idem po vodu pa se vraćam. Peglajte vi, ionako smo izgubili sad.
- Aha, e dobro onda. Evo uzmi i ove flaše pa ih napuni kad već ideš.
Nešto kao placebo efekat, kada bezmudi ljudi pod uticajem drugih, istripuju da je tuđe mišljenje ustvari njihovo lično, i naravno prisvajaju ga.
Te sugestije su najčešće dostupne široj javnosti i mogu biti u pisanoj ili govornoj formi- što je nebitno, bitno je da će se sa uspjehom nastaniti u glavu nekog čovečuljka.
Trejler za Paranormal Activity - The scariest movie of all time!!!
Reakcija: Vauuu brate, moraš da gledaš film, živ sam se usro!Pjesme benda Napaljena goveda sadrže sublimalne satanističke poruke!!! Samo odslušajte unazad i čućete sledeće ''Oh Satan, we love you, Oh Satan, give us a handjob!''
>>snimak unazad: Uhhjhjjjkkkkrr afahhhaga ujajaja lololomuml hrk-pu!
Reakcija: Pu bre, sektaška govna!I vijesti iz ekonomije. U našoj zemlji se uopšte ne živi tako loše kao što većina misli. Prema najnovijem istraživanju, naša zemlja se prema prosječnim platama nalazi ČAK NA VISOKOM 137. mjestu, a po životnom standardu na još boljem- 119. mjestu! Izvanredno!
Viši nivo turbo-folka. Vrlo specifičan, novokomponovani žanr narodne muzike u kome preovlađuju toliko čudni tonovi koje je inače nemoguće analizirati ili bilo kako objasniti i vrlo često podsećaju na pozadinske melodije scena sletanja letećih tanjira u filmovima. Bitno je napomenuti da većina novih domaćih narodnih pesama pripada upravo ovom žanru.
Trojica do četvorica "rendom" sedokosih sugrađana. Bitno je da su osedeli prirodnim putem, zahvaljujući krštenici, a ne stresu, ali i da nisu baš Krkini vršnjaci, znači, matorci, ali ne i metuzalemova rodbina. Oko šezdesetak. Ako je među njima i poneki dugokosi, asocijacija na ovaj zemunski bend prosto mora da se nametne sama.
Nema Mareta? Ispalio pičketina ponovo, ne javlja se ni na fiksni. A i rekao je da će pumpu da ponese. Ovu loptu iz topa da ispalim, neće mi ni do jaja doći.
Pička, brate.
Pička.
Čekaj, eno neka ekipa dolazi, haha, vidi kakvi su, k'o YU grupa, krv ti jebem! Hahaha! 'Ajd da ih naguzimo, eno imaju i neku "Spalding" iskusnu.
Sedi tu, sine i ne prdi, kol'ko vidim, jedan ima "Simod" znojnicu, a onaj čupavi "Yassa" šorts. Biće dobro ako izađemo iz Cigana.
Plastični katapult koji radi na principu nasloni-na-klupu-namontiraj-municiju-savij-do-tačke-pucanja-i-pali.
Izbor municije je širok i zavisi od detetove mašte. Nije bitno da li će to biti gumica ili papirić bitno je pogoditi željeni cilj i ponašati se kao da se ništa nije dogodilo kada se žrtva okrene.
Retoričko pitanje i nenadjebiv način da u prisustvu svedoka ( po mogućstvu, što brojnijih ) zapušite usta sagovorniku koji na krajnje neprijatan način sere na vaš cenjeni račun. Idealna i ne tako diskretna taktika za skretanje svetlosti jebenog reflektora sa vas. Otkačite govnara. Nije bitno ni šta će isti odgovoriti – nezaustavljivi lanac događaja će već odavno biti pokrenut...
- ...i šta – opet nisi položio Metodiku?! Pa, koji ti je ovo put, tebra? Peti? Je s' ti retardiran ili šta, xexexe...? I majmun bi, bre, dosad već naučio....!
- Ok, brate. Iskuliraj malo... ( prvo upozorenje )
- Verovatno bi trebalo da prestaneš sa alkoholom i duvanjem, matori. Oštetilo ti mozak, hahaha...
- Hoću. 'Ajd tiću sad...( drugo upozorenje )
- Ma, ućutaću ja, samo...nemoj da kukaš posle kada budeš rmbačio po celi dan u nekoj njivi, xexe...
- Ne brini, neću. Okani me se...( treće i poslednje upozorenje )
- Evo, okanuo se. 'Oćeš pljugu? ( BUM! )
- E, brate...'De si bio za vreme bombardovanja, a...?!
- Ovaj,...bio kod babe...u Zrenjaninu...A što...?
- Tamo beše nije pala nijedna bomba, je l' da...?
Pohovani hleb. Iako su identičnog izgleda, mirisa i ukusa, prženice i ribanjke se bitno razlikuju, što poznavaocima problematike nije ni malo čudno. Prženice se konzumiraju sa sirom, jogurtom ili kiselim mlekom, redje sa kajmakom ili marmeladom dok se ribanjke najčešće jedu sa sir (neki čak preferiraju sirenje) takođe s jogurt ili sa kiselo mleko..
Prženice jedem a ribanjke volim!
Kada se neko iz svoje brdsko-planinske sredine uzdigne svojim talentom, radom i zalaganjem a neposredna okolina mu ne pruža podršku već ga omalovažava i izvrgava podsmehu. Nije bitno koja je vrsta umetnosti ako nema veze sa folklorom, odbijaju da ga razumeju. Prevashodno gledaju materijalnu vrednost a duhovna im je nepoznata kao ulaz u biblioteku.
-Je l' si čuo? Onaj Jovin unuk, se zaluđuje, piše neku ''proeziju''.
-Nemo' da pričaš?! Pa šta će mu to? Koj' se još od toga 'leba najeo? Umesto da ide u lov i igra ''foklor'' k'o i druga deca on se bakće s' ''proeziju''.
Prokrastinacija je dobrovoljno odlaganje važnog zadatka ili akcije, uprkos tome što znaš da će to na kraju doneti negativne posledice (stres, gužvu, lošiji rezultat...).
Jednostavnije rečeno:
Znaš da treba da radiš nešto bitno, ali umesto toga gledaš TikTok, igraš igrice ili "samo još jednom" skroluješ po Instagramu.
Stari, narodni izrazi za one koje ne biraju s kim, kad ni gde. Bitno im je jedino da se dohvate s nekim. Najčešće siromašnih atributa koje pokušavaju da nadomeste ogromnim količinama ratničkih boja nanesinih špahtlama i uskom garderobom izuzetno napadnih boja, loše uklopljenih međusobno... Ovo je gradacija niža od Bagremarki i Kamenjarki...
Kada očekuješ važne vesti, a moraš da sediš mirno i izigravaš kulišu, dok sve u tebi mrda, poskakuje i vapi da izađe iz sopstvene kože.
Razrešenje napete situacije nastaje kada "važna vest" najzad dođe do tebe (da li je pozitivna ili negativna, to u prvom trenutku nije bitno).
Bitan je onaj osećaj koji izaziva - olakšanje.
I sama rec pokazuje o cemu se radi. To je polozaj koji covek ( uglavnom na podu) zauzme prilikom neke borbe, tuce, i slicno da bi zastitio grudi, stomak, jaja. Sklupcas se i privijes noge ka grudima. Napadac moze da pokusava da te udara milion puta, bitno da si ti saucavao ono, vec pmenuto...
Šamar realnosti i hladan tuš života.
Vožnja izbrazdanom trakom u trci najvećih uloga i očekivanja, slobodna i nestvarna, krije pred sobom hiljadu etapa. Hiljadu prekida. Hiljadu semafora.
Možeš juriti i riljati, možeš iza sebe vući prtljag ili se spuštati lagan kao pero, kad dođeš do te tačke, ti i ja smo isti - anulirani. Semafor je, jbg, crveno te potkačilo, isto kao i mene, isto kao ovog što se vukao kao prebijen i isto kao i ovog koji će od uzhitrenosti da izdahne pre zelenog.
Nije to bitno, stari moj, nije to ni prvo ni poslednje crveno, bitno je da ćeš opet biti ispred jajara i da ćeš na sledećem uhvatiti zeleno. Ili na onom tamo. Nema tu pravila. Na sreću ili nažalost. Idi lagano i gledaj stvari oko sebe, a do cilja ćeš svakako stići - išao korak po korak ili halapljivo grabio kilometre. Ideš li alavo i bezglavo, sva će ti lepota promaći koja elegantno mili pored tojih točkova duž celog putovanja.
-Pa stanite gospodo, razmislite o tome šta činite... huh... pa nije vrhovni cilj u životu imati, već biti... umm, ovaj... huh... ja možda potičem iz grofovske familije, ali... ovaj... pa braćo, pogledajte samo sve religije, koje govore o jednakosti i jedinstvu...
-Dosta, debeljko, sateran si u ćorsokak, nema struje u celom logoru, svi su u panici od prodora crvenih, pa pukovniče, možeš da vičeš kol'ko 'oćeš, sad smo na - istom!
-Ali molim vas, budimo civilizov...Zasija oštrica na mesečini u ruci kožom presvučenog skeleta jevrejskog mladića, prosuše se creva nemačkog pukovnika po goloj, vlažnoj, zemlji, pade truplo uz zveket ordenja.
Ovako bogatu večeru dugo nisu imali.
Jedna vrsta hiperprodukcije. Predstavlja pojavu da nije bitan kvalitet određenog proizvoda već je bitno samo da ga bude u što većim količinama. Pojedinci se trude da stanje stvari bude takvo, ali se dešava da ljudi sami počnu da se hvataju posla koji im ne ide previše i time samo daju svoj doprinos opštem rasulu.
