Savet dobričini od čoveka kako treba da se ponaša prema ljudima koji su ga okozili od zajebavanja ili isušili od koristi.
Prijatelju, ne pokazuj zube ako nisi spreman da ujedeš!
U narodu tako nazivaju sve "spravice" sa tochkicima koje im se cine nepouzdane,nepotrebne,napravljene samo zato da korisniku pricine neku stetu:
"Brate 'oces da probas moj novi skejt?"
"Aaaa ne prijatelju,skloni taj slomivrat od mene ja na to ne stajem,zajebi ti to."
Nekada davno, kada onlajn timske igre kao što je "Warcraft" nisu ni bile u planu, naša (i ne samo naša) siva emigracija je u dugim pohodima po belosvetskim, velegradskim ulicama tragala za mrvicama bilo kakve hrane, kako bi spojili jedan dan sa sledećim.
Bili su azilanti, begunci od režima (neki su to zaista i bili, a neki su se bogme malkice folirali), bez igde ikoga svoga da im pomogne, nisu znali jezik i nikoga nije briga za njih. "Eto vam", reći će im službenik zemlje u koju su pobegli, "evo vam ulica, mogućnosti su mnogobrojne." Ako posla i ima, kako ga naći? Kako se prehraniti.
Kockice šećera. Bele se kao biseri na ogrlici supruge lokalnog aristokrate, bogatuna. Primamljive su, tako bele i tako slatke. Stoje u posudi, samo čekaju da ih uzmeš i, umesto u kaficu ili čaj, sve strpaš u usta. Da tako prevariš stomak, da obmaneš sebe da nisi gladan.
Kockice šećera - samo neka ih u posudi bude. Makar samo jedna, ako već ne dve...
"Vidiš, prijatelju - ti su nam dani bili teški - preteški. Pakleni, ako ćemo realni biti. Gluvarili smo ulicama, šetali šatro nezainteresovani. Snimali smo po baštama kafea gde ima šećera u posudicama i pamtili koliko konobara ima i koje stolove koji od njih opslužuje. U tim trenucima su nam bili veći neprijatelji nego kljunovi. Prepoznavali su nas u masi samo tako. Ne zato što smo bili bedno odeveni, već zato što su znali za čim tragamo. Samo po pogledu su znali ko smo.
A, taj šećer, prijatelju, taj šećer nam je bio sve. Znaš li ti kako se stomak steže kada 4 dana ništa ne jedeš, a radio si kod francuske bakice celi dan i celu noć, bez hrane, nadajući se da će ti platiti sve na kraju, a ona nas izbaci kao stoku, plašeći nas žandarmima. I onda vidiš taj šećer, te kockice koje kao da su od belog zlata koliko ih kelneri čuvaju.
Samo smo čekali da se sto isprazni, brzo smo se približavali i šakom gledali da pokupimo što više kockica. Jedna, dve ili deset - nebitno je, samo zgrabi nešto. Lakše je bilo kada se nakupi nešto siće, pa se naruči kafa - tada poručiš još šećera. Ovako, kada nemaš ni cvonjka, tada je, prijatelju moj, tada je najteže."
Obavezna radnja dok sanjaš kako padaš. Moguće je i da se probudiš u tom trenutku i zatekneš sebe kako trzaš nogom.
- Sve me išutira prijatelju, da l' si normalan?
- Jbg, šta da radim. Sanjao sam da padam...
Iako se tim znamenjem, taj neko, nikada neće okititi, ipak ostaje sveopšte mišljenje da je svojim nekim doprinosom to i zaslužio.
-E moj prijatelju, koliko si me puta dovodio iz kafane kući, treba ti orden dati.
-Gospodine, ja sam konobar, i vi ste još uvek u kafani.
Izraz koji se koristi za opis prilično mršavog mladića, aludirajući na manjak obima iznad pasa.
-Prijatelju, je l' ono tamo Kiza pored trafike?
-Da l' si normalan, vidi onog kol'ki je, Kiza ti je deblji u kurcu nego u struku.
To je misteriozni čovek koji se pominje u svim provincijskim gradovima. Osoba koja može završiti svaki posao od rešavanja sudskog spora do izdavanja dozvole za lov na leptire kupusare!
Predgrađe Kruševca, naselje Bivolje
-Zdravo komšija, kako si?
-Evo komšo nisam loše, već godinu dana tražim dozvolu za oružje ali nikako da mi odobre. Pronašli tamo da je moj čukun deda pucao iz kubure na poštara i zbog toga me odbijaju. Kažu da nisam podoban da dobijem oružje zbog toga. Ali neće više, našao sam čoveka iz Beograda koji je glavni kontrolor u pečurkari. On ima vezu u policiji i on će mi rešiti taj problem.
-Auuuuu komšo svaka ti čast, ma ništa dok ne nađeš vezu u Beogradu. A jel taj baš uticajan a? Možeš li da ga zamoliš da meni završi da postanem pretsednik skupštine stanara u mojoj zgradi? To bi mi puno značilo.
-Naravno prijatelju, pa to je sitnica za njega. Rešiće on to. Pa ti nemaš pojma koliko je on moćan i uticajan. Ej prijatelju, taj kad kaže ove pečurke nisu dobre svi drhte, niko ne sme da ih pusti u prodaju.
-Komšija hvala ti kao bratu, tvoj sam dužnik.
-Ništa komšo, upoznaćeš ovog čoveka iz Beograda, ma duša od čoveka, sasvim običan čovek kao ti i ja. Nema on da te gleda sa visine, čak hoće i da razgovara sa nama običnim ljudima.
U prevodu, drkaću na nju.
-Vidi Maju!
-Mh!
-Ne nadaj se prijatelju, ona je za nas nedostižna.
-A znam, al' najebala je kod mene u wc-u večeras!
Najjači,u svakom nastavku filma bivši,Američki vojnik. Na početku svakog filma o njemu on se skriva u idili nekog Budističkog manastira ili neke prašume, gde ga stanovnici prihvate kao da ga poznaju od uvek, i Rambo je obično glavni baja među njima. Idilu uvek prekida delegacija iz amerike, uglavnom sačinjena od jedne žene i tri retardirana muškarca, koja ga uvek,mada zvuči nemoguće, pronađe u tim vukojebinama, a od njega traže da prekine rat u nekoj Afričkoj zemlji, koji usput traje već sto godina. Pri prvom susretu sa njima, Rambo je ironičan, nezainteresovan i u fazonu ''Fuck the world''. Ali tu nastupa mudra, kasnije se u filmu ispostavi, i veoma hrabra žena iz delegacije, jaka skoro kao Rambo (kažem skoro jer je Rambo ipak najjači), koja ga sranjima kao što su ''Good bless America'' smekša i Rambo pristaje da im pomogne. Naravno na kraju filma prežive samo Rambo i mudra žena, a ostale seronje koje su u toku misije u stalnom verbalnom sukobu sa Rambom bivaju ubijene od strane ljutih Rambovih protivnika, koje na kraju stigne osveta od Rambove ruke.
Scena nagovaranja Ramba na početku filma:
Rambo: Ne želim da vam pomognem!
Mudra žena: Možda si izgubio veru u ljude, ali sigurno veruješ u nešto.
(Posle tih reči žena odlazi, Rambo ostaje sam na kiši, a u sledećoj sceni je već u akciji sa njima, i kao što bi momci iz HP-a rekli, ''Kika esove madefakersima''
U poslednje vreme zapazio sam da se na prostorima Balkana javljaju tri roda za imenicu koja označava jedno od najomiljenijih pića svih uzrasta, od 7 do 107 godina.
Pivo-normirani oblik u srpskom, a i u drugim jezicima
Piva-čest naziv za ovo piće kako u BiH, tako i u zapadnoj Srbiji
Pivkan-način na koji iskusne pivopije tepaju svom dobrom prijatelju
(Ovaj izraz sam stotinu puta čuo od svog druga A. Svaki put kad bi ga neko pitao o devojkama on je za sebe govorio: „Ma, ja sam Veselin.“ Izraz je pokupio u nekoj emisiji Laneta Gutovića, a ja za priču znam iz druge ruke...)
Veselin je, kako je on to objasnio, neugledno konjče bez pedigrea koje puštaju da odradi romantični deo, tj. predigru, da „ uveseli“ nezainteresovanu ždrebicu i spremi je za parenje. Onda, kada treba da dođe do akcije, puste rasnog pastuva, a Veselin ostaje sam sa svojim bolom u duši (i u preponama, verovatno).
Neretko se dešava da momak pikira devojku koja je jako povučena, ili hladna štreberka koju momci naizgled uopšte ne interesuju. Ona ga naravno odbije kao navalentnog i dosadnog, ali sada, sa probuđenom seksualnošću, sigurna u sebe i svoje kvalitete, za kratko vreme pronalazi drugog, frajera koji joj se dosada činio nedostupnim. To je benigni slučaj Veselina i normalna pojava.
Mnogo je gori slučaj (a dešava se češće nego što se u to veruje), kada devojka ne odbija momka, već je itekako zainteresovana, a momak se smota, bilo zbog nesigurnosti u sebe, bilo zato što devojku smatra polubožanskom sveticom koje on nije dostojan, bilo zato što od ljubavi očekuje previše ili što ni sam ne zna šta ’oće, ili od svega toga pomalo.
Tu se flert i platonska ljubav završe tako što devojku pokupi neko treći ko je ne smatra sveticom, najčešće pastuv koji ih je promenio dosta, pa mu ni ova ništa ne znači. Veselin je poslužio svrsi, pa mu ostaju bol u duši i pornići na internetu i „Moja je pesma lagana“ od „Valjka“ .
Kao klinci od 20 leta šljakali smo preko leta na građevini, kada je jedan od nas mlađih iznosio svoju priču o tome kako se nedeljama muvao sa nekom devojčurom, ali ipak nije imao hrabrosti da načini odlučujući korak... Taman kad je bio ubeđen da je devojka potpuno njegova pojavio se treći, nebitni lik i maznuo mu curu ispred nosa, tek tako.
Pažljivo nas je saslušao jedan bivši mornar.
(Mornar je bio izbeglica iz Hrvatske, koji je, eto, delio istu muku sa nama ostalim fizikalcima a bio je daleko najiskusniji lik na gradilištu, ne samo po pitanju žena. Obišao je svet uzduž i popreko, ipak, o svojim putovanjima nije pričao mnogo, samo o ženama koje je sretao usput... Prostitutke u Rusiji, savršeno oblikovane Indijke koje, opet, mirišu na loj, vitke Afrikanke bez grama sala koje svoje usluge ne naplaćuju novcem, već sapunima i dezodoransima, šta je sve radio u Južnoj Americi, Španiji itd. Prema svojoj računici, bio je sa oko 80 i kusur žena, a nije mi delovao kao lažovski tip čoveka, samo ga nisam pitao koji je deo od njih je morao da plati, ali i to mu je nekakvo iskustvo.)Elem, Mornar je prišao mom vršnjaku, roditeljski ga uhvatio za ramena i prodrmao:
- Šta ima da te je stid, je l’ imaš kurac!? Je l’ imaš!?
- Imam..
- Pa šta ima da te je stid!(Čovek se nikada ne uči na tuđim greškama. I ja sam i pre i posle toga igrao ulogu što Veselina, što ovog drugog koji otima ribe. Iako pretpostavljam da su 90% ljudi na ovom sajtu prevejani jebači, neka priča bar posluži mlađima kao upozorenje, pogotovo ove Mornareve reči.)
Još jedno tipično pitanje za početak razgovora... Mogući su razni neobavezni odgovori, oni koje dobiješ preko chata mogu te naterati da se zamisliš - kako toliko ljudi ne radi ništa ili bleji?!?
Ako neko posebno smara, postoji jedan standardni odgovor, samo pažljivo s tim, možda nekoga stvarno zanima šta radiš (vidi primer).
E, ako te zapita neko koga to interesuje po službenoj dužnosti, onda pripazi šta ćeš odgovoriti... Može se upotrebiti protiv tebe.
- Šta se radi?
- Ma ništa, blejim...- Šta se radi?
- Jebemo radoznale... ups izvin'te direktore, ništa lično...
(Inače moj bivši direktor je stvarno znao da upadne tako u kancelariju ili te sretne u WC-u i pita "šta se radi")
Kada na nekom veselju povratiš na najbližeg do sebe.
A: E jebi ga prijatelju, ovako ni keva ne zna da mi izravna košulju.
B: Nije sve tako crno. Eto, imaš sreće što sam sarmu preskočio...
Strmopizd je najcesce vezan za padanje usred prevelike kolicine utabanog snega ili leda na putevima drugog i treceg prioriteta, ali i na neociscenim trotoarima i prilazima ugostititeljskim objektima (najcesce kafanama), koji nesavesni vlasnici kuca i lokala nisu uspreli da ociste pre dolaska komunalne policije ili inspektora.
Sta je prijatelju, noga u longeti?
- Ma bice i u gipsu! Vala sam se strmopizdio dok sam izlazio iz kafane!
Suptilan način da eventualni kupac polovnog vozila poruči prodavcu da je preterao sa cenom i da se ujedno predloži nova.
- Kol'ko tražiš za njega, prijatelju?
- 3000 evra.
- KOLIKO???
- Čuo si, i ni evro manje.
- Može, al' ako okačiš 500 evra o brisač.
Izražava lično negodovanje, sumnju.
Šta misliš, hoće li mi proći tiket? - Tanko prijatelju, tanko mi je to nešto...
Mutna reka, naziv pića, i reka pored koje sam odrastao i pored koje živim.
...znam prijatelju da ćeš reći da je tvoj Dunav najlepši, i da na njemu dva čamca imaju u kojima voliš da sediš. Ali moj Dunav je lepši. Tamo su tri vrbe pod kojima volim da pecam, tamo su najlepša narandžasta jutra koja sam video, tamo je moja Nada, tamo alasi najbolju riblju čorbu prave, tamo najlepše devojke šetaju. Ponekad i riba iskoči pa se brćne nazad u vodu, kao da želi da udahne onog vazduha našeg. Srest' ćeš prijatelju i ti nekoga ko voli Dunav, i ko će ti reći kako je njegov Dunav najlepši, pusti ga da ispriča, i ispričaj i ti njemu svoj Dunav, pa sedite sa čašom vina da se divite toj reci, jer Dunav je stvoren da mu se divimo...
U americkim akcijama i trilerima, psiholosko kriminalisticki detektiv.
U urbanim sredinama,kod nas,to je vremesni,dobrodrzeci penzos,bivsi zasluzni clan saveza komunista,koji je pokupio pored partijske doktrine,i paranoju,maniju gonjenja,sizofreniju, teoriju zavere i ostale manije i fobije.
Klinci ga zovu i Windowmen,jer non stop visi na prozoru,ukoliko nije ispred zgrade.
Ne tangira ga to ni malo,koliko kucni red,i odrzavanje bezbucnosti od strane klinaca u vreme istog,na sta nesebicno upozorava.
Svaku "sumnjivu situaciju" pred zgradom,u korenu resava tako sto upozorava i opominje.
Kad te ulovi na hodniku ili pred zgradom,toliko ce suptilno odraditi ulogu Serloha Holmsa ispitujuci te o tebi i tvojima i svima ostalima,da je tebe blam od uspesnih provokacija,i pocinje da te boli glava.
Posto je sam sebe pobedio u reizboru predsednika kucnog saveta,red je da se pozabavi odrzavanjem liftova,zelenilom, popravkama, gde revnosno kamci pare komsiluku,ali i zavrsava sve u roku i pedantno.
U zgradi nema kucnih ljubimaca, a muzika u kasne sate je podlozna verifikaciji od strane MUPa,po anonimnoj dojavi.
Jednom recju - harmonija!
Vreme Nato bombardovanja 99:
Profajler(besno):
Opet nisi strazario ispred ulaza,na sta to lici? Vi, Markovici i Sretenovici niste bili ni jednom,morao sam ja,ionako ne spavam danima,ne mogu da izdrzim to vise momce!
Ja:(lazljivo)
Nisam stvarno ni znao, komso da ima ta straza,a sto to!?
Profajler:(Jos besnije)
Pa tebi izgleda nije jasno sta se dogadja?
Napravio sam raspored straze zbog lokatora!
Ja:(nevesto):
Cega?
Profajler(usiljeno)
Nije cega nego koga,momce,koga?! Javljeno je da spijuni postavljaju po krovovima uredjaje za navigaciju i lociranje.
Ja:(zabrinuto)
CIA snajka CIA,komso.
Bojim se da su jednog mog drugara uhvatili,te likvidirali. Nema ga vec 5dana.
Krecu se u trojkama.
A trojke su,sta komso?
Specijalne jedinice diverzantske grupe!
Profajler:(raskolaceno)
Sta jos znas u vezi sa spijunima?
Ja:(usplahireno)
Jednog su uhvatili 2ulice nize, kazu da je i narkooman. Nasli mu ovoliku iglu! On kaze seceras, a znamo mi da je on narkoman,a mi droge nemamo!
Profajler:(iznenadjeno)
Auuu! I jel priznao?
Ja:(zabrinuto)
Nije nista priznao,nije hteo ni da mu oproste sto su ga tukli. Iskoristio trenutak i pobegao zavezan za stolicu.
Al sve jedno.
Nadam se da ce komsija Djuru koji ga je uhvatio,ipak da se sete na dan bezbednosti.
Ako ga se sete na dan bezbednosti - sete - ako ne sete - nikom nista. To je bila njegova gradjanska duznost!
Definicija je validna isključivo u intervalu od 1. juna do datuma prijemnog ispita.
1. Kuku tip: uglavnom ženskog pola. Lakira nokte, overava sve kafiće po kraju i šire po ceo dan. Samo kuka, prepričava naslove lekcija iz te jedne knjige izgovarajući ih kao najveće misterije čovečanstva ne bi li zadivila neku neuku besposlenu osobu koja sedi preko puta barskog stola i svejedno nema pojma šta je to. Procenat prolaznosti uglavnom oko nule.
2. Ma ae opušteno tip: uglavnom muškog pola. Krenuo je s učenjem pre pola godine, uči par sati dnevno, iskulira, popije pivo, popuši pljugu, trpi kukanje okolnih neuroznih maturanata govoreći „ma ae opušteno“ kad god neko pomene prijemni (dakle, na svakih 30 sekundi). Dobaci uvek do nekog samofinansiranja, ako ga ukenja, i na budzet.
3. Opsednuti tip: provodi 25 sati dnevno nad knjigom, zna svaku štamparsku grešku napamet i ispušta uznemirujuće zvuke visokih frekvencija kad shvati da je naleteo na pitanje na koje ne zna da odgovor u nekom od dva miliona testova koje je pokupio od ljudi koji su tu muku otpatili pre godinu/dve. Ne treba pokušavati sa psihoterapijom ili bilo kakvim mirnim razgovorom, ujedaju. Ignorisanje je jedini prihvatljiv metod. Procenat prolaznosti je oko 100%.
4. Nadmeni tip: bivši vukovac ili djak generacije, učio je, zna da zna i da nema šanse da ne prodje, ali ipak manično prevrće stranice knjige kad god je kod kuće. Naravno, pred drugima je kul, ne pipa knjigu i boli ga uvo. Ne smeta mu aktuelna tema prijemnog ispita, preferira da ležerno ispituje ljude koliko su učili i da ih sažaljivo gleda šta god da kažu dobacujući utešno: „pa dobro, biće valjda ok“. Ova vrsta je retka i gadna. Procenat prolaznosti: 100%.
5. App tip: tip maturanta koji vidi svetlo na kraju tunela u obliku svetleće boce tekile. Vodjen načelom: ako prodjem pijem, ako padnem pijem. Uglavnom, krucijalna motivacija je da se napije da udavi svetski bol, a ne dozvoljavaju mu mama i tata dok ne prodje prijemni. Naporna vrsta. Procenat prolatnosti oko 70%.
6. Umereno-opsednut tip: uči po ceo dan, „pa šta mu bog da“. Kasno se setio, al jebiga sad. Relativno umereno smara okolinu, nije nepodnosljiv i optimističan je jer mu ništa drugo ne preostaje. Stepen prolaznosti: 80%.
Napitak ravan Aladinovoj lampi! Uz njega njega je moguće:
-razbuditi se,bezbedno i na vreme stići na posao ( ijuu dobro sam vi'do da je crveno da ne popi kafu...)
-poboljsati probavu ( tanka + pošećeriti i srknuti 3 puta)
-saznati tračeve i zbivanja ( e ..reći ću ti ali da ne širiš dalje)
-steći prijatelja (e i ja sam se smorila na ovom predavanju..aj kad se prof. okrene palimo na kafu)
-izjadati se prijatelju (Uh....u haosu sam..aj pričaću ti kad se vidimo na nekoj kafi)
-obradovati dragu osobu(naročito donošenjem u krevet u koji je osoba verovatno i prvi put namamljenja pominjanjem kafe)
-izdangubiti ( promeniti bar 3 lokala i ižvakati lagano bar isto toliko kašičica)
-skratiti čekanje ( evo kažu biće za pola sata -taman da popijem kafu)
-spremiti ispit (pristavljaj lonče imam jos 34 pitanja)
-videti buducnost ( imaš nekog crnog.. kao neko lice..a a vidi ovu zmijurinu..al sija se dno biće sve u redu)
-za 100 grama datih nekome na šalteru dobiti potrebnu papirologiju ili bar preciznu informaciju kako najkrace i najbezbolnije to učiniti
Dakle šta god da vam treba u životu ..tri srka i već ste na dobrom putu...
