Јужњачки израз за нереалну ситуацију од које нема 'леба.
Нешто попут: за то ће мало да извинеш

Ono dosadno pitanje koje ti postave uglavnom drugovi iz odeljenja kad primete, na primer da vec dve nedelje dolazis cupav u skolu i kad im kazes datum tvog rodjendana, recice ti: ''Dobro da znam, da ti kupim cesalj za rodjis!'' i tu svi padaju od smeha.

Најјача изјава неког лика са наших простора, у неком америчком акционом филму.... Конкретно, то је филм ''Лавље срце'' са Жан-Командантом у улози главног тепача... Због француског легионара YU порекла, одгледао сам овај(иначе неквалитетан)филм до краја отворених очију, не трепћући, све очекивајући наведену реченицу....

Izraz koji koristimo kada želimo da obrazložimo nekome zašto je osoba preko puta nas u svoj tanjir prvo sebi stavila svo predjelo (jelo), i pritom prvo sebi napunila čašu pićem.

Otpozdrav dve osobe. Urbanizovana verzija "Vidimo se"

Definitivno jedna od najzajebanijih kletvi, na lestvici svih kletvi koje postoje, koju nekome možete uputiti. Još ako je taj neko krvavi i zakleti vernik, onda ste pogodili u metu. Iziritiraćete sagovornika do te mere da će poželeti da vas raspali po faci. Ali sve je nemerljivo u odnosu na količinu besa koju ćete prouzrokovati u njemu i zadovoljstvom koje će se probuditi u vama.

Toliko besmislena i glupa ideja, da je zbog svoje bizarnosti njena realizacija nemoguća. Šanse da srpski Džaba Hat bez Y hromozoma i manjkom homo sapiens karakteristika ( Sonja Liht) dođe na funkciju sportskog direktora belgijskog šampiona Anderlehta toliko su male da će pre Ruška Jakić da postane predsedavajuća NATO vojnog komiteta u Briselu.

Poslednja uteha očajnika. Vera da će jednog dana političari, bankari, bahati vozači, drčne partijske aktivistkinje, bukači svih vrsta, priglupi direktori sa ogromnim platama, potplaćeni funkcioneri... osvanuti na pragu Zimskog dvorca, oči u oči sa kukom i motikom.

Uglavnom, lubenica se seče u kasne sate, onda kada se svi skupe u kuću, završe dnevne aktivnosti i sumiraju protekli dan.
Ova rečenica predstavlja poslednji pokušaj da oteraš gosta koji ti se zabio u kuću i nema nameru da ide iz iste. Da ga jebeš, ne ide da čoveka nudiš sikterušom u pola jedan'es'.

Kako to bre, pa ne može to tako, prevalila trideset petu ili prevalio četrdeset petu, a ne'aš dece? Pa gde su ti anđelčići što treba da trče po kući i donose radost svojim dernjanjem i bezmirisnom povraćkom od voćne kašice? Nema? Pa kako to? Pitanje koje zamenjuje ono ''Koliko ti je još ispita ostalo'' gotovo odmah nakon što završiš fakultet. Ljudi su nekakvi... Čudni robovi reda i poretka, sve mora da ide nekim unapred određenim tempom, utabanom stazom koja se zna napamet. A ako ne ideš tako, onda si u riziku da budeš tretiran kao neuspešna investicija. Znaš, onako kao, podizali mi tebe dvajes godina, a ti otiš'o na hortikulturu i bar da si unuka napravio, nego ni to. Eeee, ali zato ako uspeš u tvom ludom poduhvatu i postaneš svetski poznat ultra-mega-giga džambo-džet set floral parti dekorater master, onda će se već naći poneka tetka, deda ili čak i roditelji koji će reći kako si oduvek imao smisla za lepo, i kako će od sada slušati tvoje savete i više neće kombinovati perunike sa krinom jer su oba visokih stabljika. I šta sad tu čovek treba da radi? Poneko bi rekao da ih sve treba odjebati i lupati svojom glavom o zid koji si lično odabrao, a ne onaj kroz koji se češće ide (jer manje boli glava od udaranja o njega), ali koliko je prijatno kad ti svi govore da i nisi baš najnormalniji? Svako hoće dide svojim putem, a u isto vreme hoće i podršku i odobravanje, a često ne može i jedno i drugo. Možda bi i moglo ako bi se ljudi malko prilagodili? Al' kako da izobličiš mator kalup? Neće da može. Jebiga.

Izreka koja nas uči da je nekada bolje ne trošiti svoje vreme na uzaludna opominjanja i bezuspešne pokušaje dovođenja raznih "buntovnika" u red, već naprotiv dati im oduška i osećaj da mogu da se ponašaju sa što više drskosti i slobode, što će zauzvrat da im pruži dovoljno samopouzdanja da će biti u stanju da pregaze granicu i naprave po sebe kobnu glupost koju inače nikada ne bi napravili, i na taj način sami da vas liše svog nepoželjnog i štetnog prisustva.

Pitanje koje će ti postaviti grupica ljudi kada shvate da pored tebe nema tvog najboljeg ortaka...

Nešto kao vanzemaljci. Ili Bog.
Niko je nije video ali mnogo ljudi veruje da će se jednog dana pojaviti.
Baš na njihovim vratima.

Njegovo mišljenje je najmanje bitno. U situacijama kad jeste bitno, niko nema nameru da ga sasluša i posluša. Oduvek je tako. Kada bi ćale pitao gde će na more, njegov predlog niko nije poslušao. Kada su u školi sastavljali timove za fudbalicu na školskom odmoru, nije igrao za koga je hteo, već za koga su mu rekli. U kući se ne pita ništa, svako radi šta hoće, bez plana, rasporeda. U raspravi sa ženom, njegova neće biti zadnja, kakvim god argumentima se koristio. Da će šefova biti zadnja, to se podrazumeva. Deca ga ne jebu ni pet posto. Da udara, nema srca, da viče, nema glasa, da se raspravlja, džabe, ispadne kao da se svađa sa ženom. Kada savetuje, smešan je. Kada se smeje, pijan je. Kada je pijan, tuku ga. Njegova će poslednja biti na samrti. I to ukoliko kaže šta ima i odmah umre, pre nego što pijavice stignu da mu odgovore.

Rečenica koja nastupa nakon patetičnog statusa na fejsu tipa "Kada će meni nešto zanimljivo da se dogodi?". Rečenicom "idi po pivo.." stavljate do znanja da osoba smara, i da vas realno ne zanima kada će se njoj/njemu dogoditi nešto.

Kulturan način da nekome kažete da je govno od čoveka. Inače govna ne tonu, nego plutaju.

Najčešća reakcija većine ljudi na bilo koju vest.

Vratio sam ti dođem ti.
Nisam imao tada da ti dam određenu sumu, ali sad sam skrpio, pa ti vracam.

Verzija za žene one fraze: "Svaka ti dala!"
Krajnji stadijum zahvalnosti.

Izraz koji se koristi kako bi opisali sami vrhunac razočarenja u nečiji život. Svaka nada za boljim sutra,za okretanjem nove stranice života je izgubljena !