Izraz zahvalnosti medicinske sestre na šalteru Doma zdravlja, prilikom naplate participacije.
Jedna od retkih mantri, koja je na prezentativnom primeru potvrdila svoje delovanje. Engleski fosil i dalje korača.
-Ali majko, zar moramo baš svaki put da prolazimo kroz ovo?
-Čarls dečko, krotak mi budi. A sada izađi pred tog govnjivog papu i drži se protokola, znaš koliko već polaže na manire.
Slamka spasa. Poslednji vapaj. Vera u nemoguće. Pozivanje svevišnjeg da se konačno pozabavi malo problemima svoje dece. Rečenica koja je najčešće zastupljena u američkim filmovima apokalipsa žanra. Najčešće je izgovara američki predsednik ili neki general kada se nađe u bezizlaznoj situaciji. Pošto im sva oružja zakažu i sistem se raspadne ko kula od karata jedino im ostaje Bog. Tada kontaju da je vreme da okrenu Sv. Petra ne bi li dotični povukao neku vezu kod šefa.
Ruševine random grada. Svuda leže mrtvi, poneki živ čovek se još koprca. Par ljudi gazi preko ruševina i mrtvih. U sredini ide sed matorac sa još par ljudi i suznih očiju posmatra okolinu
- Gospodine predsedniče ostali smo bez sendviča i fante, šta da radimo?!!
:suznih očiju, telećeg pogleda, gleda pravo u kameru, šmekerski zabacuje glavu na gore:
- Neka nam bog pomogne.
---------------------------------------------------------------------------------------------------
- Šta je bilo bre pederi jedni, ajde dođite, ajde da vas pomlatim sve sad..
- Đole budalo jedna sedi dole, ako nam ti zidari dođu kupićemo zube ko klikere..
- Kasno, eve ih idu!!!
- Šta da radimo ?!!
- Neka nam bog pomogne..
- Alo goson predsedniče ako si završio sa govorom zgrabi taj šuriken i gađaj debelog u zube. Ja ću Slotera, a ti Đole nek te nagruvaju pičko pederska.
Epski prikaz mamurluka na srpski način
Idem ti ja tako jednom kroz šumu, kad odjednom neko pištanje začujem. Pogledam bolje šta je to, kad ono jedna guja pišti u procepu, ni tamo a ni ovamo. Uzmem granu, razmaknem ono stenje, guja ispuzi, pa mi ljudskim glasom progovori: Hvala ti, čoveče, što si me danas spasio. Kada ti zatrebam, ti samo zvizni, ja sam sin zmijskog cara, i moj otac će doći da ti pomogne.
Idem ja dalje kroz šumu, preko potoka prelazio, kad ono odjednom u vodi nešto se šareni. Šta li će to biti, pomislim ja, kad imam šta videti: davi se leptir, veliki ko šaka čovečija. Ja se sažalih, pružih mu granu, on se uspuza uz nju, pa mi ljudskim glasom progovori: Hvala ti, čoveče, što si me danas spasio. Kada ti zatrebam, ti samo zvizni, ja sam sin cara svih leptirova, i moj otac će doći da ti pomogne.
Izađem ti ja iz šume, kući se vraćao, kad ono na pešačkom prelazu ugledam gde stoji jedna baba sa hodaljkom, ne može puta preći nikako. Ja se sažalim, pod ruku je uhvatim i preko puta prevedem. Tada baba ljudskim glasom progovori: Hvala ti, čoveče, što si mi danas pomogao. Kada ti zatrebam, ti samo zvizni, ja sam ćerka majke svih baba, i moja majka će doći da ti pomogne.
Prođe otad nekoliko godina, na sve te zgode ja sam bio i zaboravio, a zviždukao nisam nikako, ni da se zaboravim pa da nešto zasviram, jer sam neveseo bio, neka beda došla među narod, porezi i nameti se nakupili, radi i radi po ceo dan, ne možeš golu decu prehraniti, a kamo li da za tebe nešto ostane. Još mi žena umre od čume nekakve, deca mi ostaše, a ja ne znam šta ću s njima. I jednoga dana, zbog duga banci, na doboš kuću i sve u kući mi stave. Deca plaču, kažu: Tata, kako ćemo mi sada? Ja im velim: Strpite se, moji siroti, odoh ja da pitam majku. Čudno me gledaše, al ućutaše.
I krenem ja u goru, a sve u nedrima stežem konop što sam ga krišom iz štale izneo. Kad zađoh dovoljno duboko, izvadim konop, oko grane ga prebacim, omču napravim, i na vrat je namaknem. Mreti se mora, pa bog.
Tad se najednom setim zmije, babe i leptir, pa se od sve muke malo i nasmejah. Hajd da zviznem, rekoh sebi, pa šta bude da bude, neće biti gore. Zviznuh, kad ono sa svih strana povrveše zmije, nagrnuše leptiri i buljuk baba oko mene kao da iz zemlje iskoči.
Progovori prvi car sviju zmija: Šta je s tobom, čoveče, što to dušu hoćeš da ogrešiš, sebi život da oduzmeš? Ako je zbog bolesti, ja ti mogu pomoći. Ima jedna trava, ozdravnik se zove, očas ću ti je doneti, i svaku će bolest odagnati, ma koliko teška bila. I zdrav bićeš doveka.
Progovori druga mater od svih baba: Šta je s tobom, čoveče, gde će ti duša, s vragovima u kazanu da se kuva? Nego reci babi, ako si bez nekog dragog ostao, zna baba čini svakojake, da ih izgovoriš u noći bez meseca na raskršću, i kost iz mrtvačevog groba u reku da baciš, vratiće ti se u život kao od majke rođen ponovo. I živećete srećno do kraja života.
Progovori treći car svih leptirova: Šta je s tobom, čoveče, duše ne greši što ti je bog dao, nego gledaj kako možeš da se spasavaš. Ako je zbog ljubavi, ja čudotvoran cvet znam, ubraću ti ga, pa kad duneš u njega, ona će ti dotrčati, i ludeće za tobom dok vas smrt ne rastavi.
Stadoh pa pomislih: bolestan jesam, evo kičma me žiga već godinu dana. Da sam bez žene ostao, ostao sam, ima tome, a deca majke nemaju. Da u ljubavi sreće nemam, istina je i to, nije posle ženine smrti nijedna za mene htela. Al nije to što nude oni meni to što meni potrebuje. Sve nešto mislih, ali nikako da smislim kako nevolje svoje da se ratosiljam uz pomoć koju mi nude ovi čudni svati.
Počeh: Čujte, braćo i sestre, biću iskren. Niti zdrav sam, nit u ljubavi sreće imam, a i žena mi se nedavno prestavila. Nego, na doboš mi ode kuća zbog duga banci, a novaca nemam, posla nemam, siromah sam puki, bez igde ičega. Pa ako biste mi oko tog kredita mogli pomoći...
Pogledaše sve troje u mene, zgledaše se između sebe, pa zmijski car progovori: Ej, nesrećniče, kukala ti majka, od sveg zla, ti najgore napravi. Pa slep kod očiju svoj život upropasti. Pa decu svoju bez krova ostavi. Ej, čoveče, gde ti glava beše, i na šta si mislio?
Ja zapletoh jezikom: Uzeh kredit u švajcarcima... kamatna stopa bila povoljna, franak stabilan, paritet evra i franka... rekoše da se neće menjati, grejs period tri godine... a dobio i besplatnu karticu za petnes posto popusta u Tempu...
Zgledaše se zmija, leptir i baba, pa mi ovako jednim glasom progovoriše: Eh, bedni čoveče. Da si bez zdravlja, ljubavi ili koga milog ostao, sve bismo mi tebi povratili, i sreće bi imao, i da se ceo život veseliš. Mi dajemo ono što je nama od boga dano. A u vaše ljudske stvari mi ne diramo. Sad odosmo, a ti gledaj šta ćeš, pomoći ti nikako ne možemo.
I nestadoše isto kao što su se stvorili.
Držim sada rukama ovu štranjku oko vrata, ne znam šta ću sa njom. Vetar odnekud krenuo da duva ko da se pomamio, pa se grana mrda levo-desno. Kamen mi se klizav pod nogama klati, i nikako da se smislim: more, da ga izbijem sebi ispod nogu, il da skidam konopac sa vrata, pa natrag u selo. Čekam i čekam, al nekako
Ne mo'š se popišati na miru od njega. Taj sve vidi, sve čuje i sve zna.
Ništa mu ne može promaći i uvijek je tu da te obavijesti o svim najnovijim informacijama iz grada i uže okoline a nerijetko i iz regiona i svijeta iako ti u većini slučajeva uopšte nijesi zainteresovan za iste.
u taksiju
A: Brate, jesi otkupio vozilo od firme ili su i dalje njihova kola?
B: Nijesam. Ne isplati mi se to. Mnogo troši a jedan te ga znam u drugu firmu, isti ovakav vozaju, je otkupio i eno ga ne može se izvuć iz kredita nikako a još ga familija pomaže. I baš prije neki dan ga srećem i pitam ga kako ga služi auto i on veli da je mislio da izađe iz firme čim otpaliti to jer je valjda nabačio neke stalne mušterije pa će da ga proda nekom liku iz Bara. I ja ga pitam koji je to te ćeš da mu prodaješ i on veli Lekić jedan tamo. Ja ga pitam da ne živi slučajno u centar onamo preko puta onog supermakreta ili što li je već i on veli da je taj. I gledam ti ja onako, ladno znam lika. Dobar sam sa njim, zapravo on je dobar sa mojim bratom al' smo par puta ono iskočili na piće kad je dolazio tu do Podgorice. Dobar momak. Inače skoro se razveo a bio sa ženom 3 godine. Ja sam mu još tad priča' da mu to ne treba. Jes' on fin momak i sve al' tek je završio fakultet, zna' sam ja da se neće odma moć' snać' i to al' ne mo'š ga ubijedit nikako, a žena mu je od nekih... kako se zvahu ono... ne znam sad, oni ni nijesu iz Bara no su doselili odnekle. Reći ću ti ako se sjetim al' znam da su ti ljudi nikakvi. Njenog oca sam ti jednom vozio kacam u Bar bio, tacam bio svojim kolima, do Ulcinja da obavi neki razgovor za posa' jer on ti drži jednu firmu, valjda se bave ugradnjom plakara i tako tim stvarima i ja ga čeka tu ispred ovog lokala đe je poša' da se vidi sa tim čo'ekom i vidim ga izlazi on i sa njim onaj Baćo, ne znam jesi čuo za njega?
A: Ne...
B: E to ti je tamo najgori kriminalac. Jedna fukara samo tak'a. Znam mu brata ja. Ne zna se koji je veće govno.
A: (gleda ga nezainteresovano)
B: Eee, bra'o sacam se sjetio kako se prezivaju oni. Savić! Al' ne dođe im ništa Dule Savić, on je dobar čo'ek. A znam još jednog Savića isto dobar lik al' nema veze sa ovim Savićima...
U slobodnom prevodu - nešto naročito. Lepo, bajno, šljašteće, kvantitativno mnogo, nabudženo i upakovano u teget sako i kravatu.
Bog zna kako je način na koji te žena dočeka kad dođeš umoran s posla. Pod uslovom da nije pms, da nije radni dan. A ni vikend. "Dočekala me Bog zna kako; na stolu francuska kuhinja, a ispod haljine ariljske tange, bajo moj".
Bog zna kako je kad stric iz Švajcarske dođe i izvadi sto franaka u tvom pravcu. "Prošao sam Bog zna kako; kao Šaban na romskoj svadbi. Imaće za singliranje Lajpciga za vikend, iz iksa u 3+".
Odričan oblik (u bilo kom smislu) ispred fraze iz naslova daje suprotan efekat od gore opisanog.
- Aj idemo u kafić večeras. Možda neke ribidžone na'vatamo.
- Ne mogu, imam zakazano sa Slađom iz srednje.
- Opa, koliko vidim ima da se zarobiš kod porodice Kopljar. Jeste Slađa vrh, ali prateći objekti iz njene porodice te ne mirišu Bog zna kako.
- Vala, jes' joj jeben ćale. K'o pijani Irac.
Šaljiv način ohrabrenja osnovcu, koji je fasov'o keca iz veronauke.
Kažu da postoji pesma ovakvog naslova koja se peva po slavama u Kuršumliji.
Kad na Google ukucate ovako nešto, više od pola rezultata odnosi se na kazne koje sirotinja nema da plati, npr
JUGOSLAVU VESOVIĆU IZ KURŠUMLIJE PRETI ZATVORSKA KAZNA JER NIJE PLATIO 50.000 DINARA ZBOG VOŽNJE FREZE BEZ ODGOVARAJUĆE DOZVOLE.
ili
Siromašna porodica Laketić iz Kuršumlije platila 2.500 dinara kaznu jer nisu imali 300 evra da namire carinu za paket koji joj je stigao iz ...
toliko o bogu i njegovom prebivalištu...
Idealno biće. Prepun je znanja i umeća.
Ovaj moj mali, za sve ga Bog dao. I uči i ume da pripomogne po kući, ne arči, nego čuva. Ko da je Bog kalup od njega pravio!
Jedini realan nacin da se u Srbiji dodje do zasluzenog odmora.
Sadržina seljački formulisane sintagme "A da me vidi babo", iz nekog razloga u nas veoma popularne.
- 7 jegera, 7 jegera!
- 7 ti majki retardiranih nabijem na kurac!
Najčešci odgovor penzionera na pitanje šta radi.
Idi bestraga i dabog se tamo izgubio.
- A Milislave, kaćemo mi onako da se volimo i das vezujemo s'plišane bukagije za zvrižder, i tepamo s ono pruće... to sad nešto orginal moderno...
-Šta prićaš bre ženo od ovaca? Svašta s'tobom, Bog te u šumu okrenuo! Ne jed' gomna no prinesi lavor i pristavi ručak.
Kletva.
I to mnogo jaka kletva.
- Gde ćeš s tom bušilicom?
- Pa krem da jem, opet neka budala stavila kanticu u frižider, ima se iskozim za slatko!
Riječ koja nam, nakon što biva ispisana, pokazuje da li taj neko vjeruje u njega (Bog) ili ne (bog).
Rečenica koja se izgovara nakon što neka osoba podrigne.
- :podrig:
- Reče Bog i stvori svinju.
- Šta?
- Ne kaže se šta, nego molim. Opalim te golim. Ponašaj se stoko. Nismo kod kuće.
- Izvinjavam se što sam vas uvredio. Zaboravio sam da ste Vi visookobrazovana i emancipovana žena. Izvinite me. ALO KONOBAR. GDE JE OVDE NUŽNIK? KENJA MI SE OD OVOLIKE FINOĆE.
Česta rečenica u srpskom narodnom jeziku, koju koristimo kako bi sagovorniku objasnili da li dobro radi određen posao, ili eventualno objasniti sagovorniku da je nesposoban, ma šta god radio.
1.) Majka: Jesi li složila one majice?
Kćerka: Jesam, evo pogledaj..
Majka: Šta je ovo? Ništa ne valja! Hoćeš li ikad uraditi nešto kako je Bog rek'o?2.)Otac: Sine, jesi li mi donijeo pivo iz prodavnice?
Sin: Jesam, stavio sam u frižider.
Otac: U sunce ti jebem! Šta je ovo? Jesam rekao da hoću "Jelen" a ne glupu "Bavariu"... Nesposobniče jedan, hoćeš li ikad išta uraditi kako je Bog rek'o?
Ma ne, pomoći ću ja i tebi, samo, bitnije mi je moje dupe. Prvo ja, a tebi šta ostane. Jebiga, može mi se. Pa šta ti misliš, da su meni pare pale s neba? E, pa nisu. Mora to ovako da se radi, dobrotom niko nije postao bogat, a ti samo budi naivan pa mi veruj sve, baš me briga. Udeliću ja i tebi neku crkavicu, ne brini, čisto onako da i dalje ostaneš i rmbačiš po ceo dan nadajući se da će biti bolje, a ja znam da neće. E, zato sam ja direktor, a ti niko i ništa.
-Je li bre, šefe, pa hoćeš mi više isplatiti onih bednih 20.000? Znaš ti da mi se žena porodila, jedva smo za krevetac skrpili. A pelene pošto su, nemaš pojma, je l' da? Daj bre, budi čovek jednom u životu, pomozi mi.
-Biće, biće.
Odgovor na ortakovo žaljenje kako mu se dogodilo nešto, za šta se može reći da baš i nije očekivao, a nosi u sebi određenu dozu neprijatnosti.
Ivan: "Jaoj, kakav sam blam doživeo sinoć. Izašao sa Ivanom, blejali u gradu, i ajd kao da sednemo da popijemo piće. Ja morao do WC-a, i vratim ti se tako, ne provaljujem ništa, prošlo sat vremena, i tek kad mi je ona skrenula pažnju, ja vidim da mi je otkopčan šlic. Kako mi je glupo bilo, ne mogu da ti opišem!"
Marko: "Jebi ga, brate, šta da radiš... Bog ne bira gde šlogira!!!"
