Bog otac hevi metal muzike.
Kreator \m/ znaka. Dao mu je značenje koje sada nosi, kao zaštitni znak rock, punk i metal muzike.
Onaj ko treba da zna, zna koja je Dio veličina.
The holy diver.
Naziv za fizičko stanje u kojem se nalazi žena prilikom trudnoće. Taj period obeležava vreme kada je otac deteta Bog za sve prijateljice njegove žene.
..''Draga Radojka, to je Božiji dar!''..
Prosto objašnjenje zašto Srbi imaju više muda nego pameti.
- Gledaj sad ovo...
- Što si uzeo taj kišobran?
- Samo da probam nešto!
- Ček...
- SRBIIIIIJAAAAAAA!!!
- STANI!
- Sve okej! (Pokazuje podignut palac) Samo mi se čini da sam iščašio zglob. Jebali te Kinezi i njihova proizvodnja.
==============================
- Aj' se kladimo da ne smeš popiti ovo!
- Šta je to?
- Mešavina kafe, parfema, meda i babinih lekova za zatvor.
- Ma ko ne sme...
==============================
- Šta je to?
- Metak, našao u nekom šancu.
- I šta planiraš sada s njim?
- Gledaj...
(Stavlja na zemlju i udara ciglom)
- AAA! OČI! AAA!
Kaže se za čoveka kojeg ni Bog otac ne može zaustaviti kad se zalaufa s pričom. Što se koza tiče i njenog vaginalnog stanja ...
Poslednje što kaže otac u raspravi sa sinom (ili kćerkom).
Otac: E nećeš večeras u grad!
Sin: Ali, tata, večeras je to veče! Društvo i ja idemo u novootvoreni striptiz bar.
Otac: Nema šanse, i da u biblioteku idete, ne puštam te! Zar si zaboravio da si pod kaznom zbog konzumiranja ekstazija?
Sin: Ali, tata, ja...
Otac: IMA DA ME SLUŠAŠ! JA SAM TE PRAVIO!!!
recenica koju pobesneli otac izgovori kada sazna da ste u dosluhu sa kevom izasli u grad sa dzeparcem od 1000 dinara(iz tatinog dzepa)iako imate 5 keceva i otac vam je zabranio izlaske
de je marko
-PA..OTISAO U GRAD
i sta ce u gradu
-PA OTISLO DETE MALO DA SE PROVEDE,ZVALO GA DRUSTVO
i otkud mu pare
-PA ...JA UZELA OD TEBE,OTAC SI MU IMAS I DA MU DAS KAD TREBA
--pa sunce li vam jebem zarko,sta sam ja u ovoj kuci,kad ja kazem da je zabranjen izlazak onda je zabranjen
--al sad je gotovo......
Rečenica koju skoro nikada nećete čuti na venčanjima, iako se vodi kao potpuno legitimna opcija. Izreći ovu rečenicu pred čitavom bližom i daljom rodbinom je za muškarca siguran način da ga se ista odrekne. Pogotovo ona bliža, pogotovo ona sa očeve strane, pogotovo ona koja nosi isto prezime, pogotovo ona u pravoj liniji, pogotovo muški deo iste, dakle, otac i deda. I pradeda ako je živ i dovoljno razuman da bude svestan sramote.
Oni koji žive u gradovima bi, teoretski, bezbolnije preživeli ovakav čin, morajući da podnesu samo podsmeh svih prisutnih i večito zezanje na istu temu. Oni, pak, koji žive u nekoj ruralnoj sredini, bi, ponovo teoretski, verovatno bili izopšteni iz društva i obeleženi zauvek ovim gnusnim činom. Porodica bi ih se odrekla preko lokalnih novina, radija i televizije, bili bi zauvek izbrisani sa porodičnog stabla, o nasledstvu bi mogli samo da maštaju, a svako od rodbine bi pljunuo u njihovom pravcu kada ih sretne i presao bi na drugu stranu ulice.
Matičar: Da li vi Marko Markoviću zadržavate svoje prezime ili uzimate prezime svoje buduće supruge?
Marko: Uzimam njeno prezime.
U sali muk.
Glas iz mase: Brzo zovite hitnu pomoć! Deda Miloje se šlogirao!
Mjesto gdje je Bog rekao laku noć. Hrvati ga zovu josh i pripizdina, a otac moga bivsheg djechka je vukojebinu zvao josh i shupak od svijeta.
Iz koje si vukojebine ti doshao? Iz Babinog zuba.
Nešto kao vanzemaljci. Ili Bog.
Niko je nije video ali mnogo ljudi veruje da će se jednog dana pojaviti.
Baš na njihovim vratima.
Osoba sa izuzetnim sluhom.
Rečenica koju upotrebljava roditelj, obično otac, kad zakasnimo kući.
Otac: Kad si sinoć doš'o kući?
Sin: Pa, khm u jedan.
Otac: Nemoj da me lažeš čujem muvu kako kašlje na kilometar, a neću čuti tebe kad otključavaš i ulaziš!
Izraz korišćen u situacijama gde je nekad čvrsta i homogena supstanca sada deo prošlosti jer je poprimila izgled raspadnute materije koju ni Bog Otac više ne bi sastavio.
-Brate, jel mož' da mi pozajmiš tvog Alfa Romea, moram sutra do suda, imam parnicu... Jeb'o me komšija u zdrav mozak... tužio me za ono što ga moj ker uj'o pre godin' dana... Jebem ga u usta...
-Što baš o'š mog Romea? Pa gde je tvoj Jugo?
-Jugo? Idi bre u kurac, k'o da ne znaš... Ene ga čuči u garaži, rasp'o se ko šumeća... Ne znam ni gde sam volan ostavio...kažem ti, otkad ga Gile majstor opravlj'o samo karoserija ostala od njega.... Nego o'š dati Alfu el jok?
-Naravno da neću... Idi peške jebe mi se..
Kletva nad kletvama.
Upućuje se samo najcrnjem neprijatelju i u najgorim situacijama.
Kletva je nastala zbog reklame voip provajdera, pored koje reklame iz "veselih devedestih" deluju kao najfinija muzika.
Kada nju čujete, prosto vapite za tim da vam neko pusti "Mobiklik" reklamu, ili da bar čujete naše nam "Orlove" kako pevaju o crvenoj boji.
A: De si bre prijatelju, nema te sto godina.
B: Obaveze druže, obaveze. Šta ti radiš?
A: Ma ništa, nego... Moram nešto da ti kažem.
B: Reci.
A: Ovaj...khm smuvao sam ti sestru!
B: Šta kažeš, bre?
A: Ja i tvoja sestra smo u vezi!
B: E da Bog da ti Abatel ujutru na vrata pozvonio, sa sve onim njihovim orkestrom!!
Najnovija srpska kletva. Onaj ko prati mondijal sve mu je jasno.
Stara narodna gde se kaže da je mnogo bolje da mu se dešava ono što mu žena misli kad ga nema kući a to je da je u kafani, ili kod švalerke, nego što mu majka misli a to je da je negde najebo, smrzo se ili sleteo s puta u jarugu na 120 km/h...
Obično izgovara otac, u trenutku, kada se nekoj njegovoj odluci usprotive deca.
otac: Rešio sam, uzimamo novog punta na kredit!
sin: Ma daj ćale to je bacanje para, daj da uvezemo nekog žešćeg polovnjaka iz Švice.
otac: Alo bre, kad su to muda bila starija od kurca?!!!!
Iako smo u prethodnim delovima već bili duboko zagazili u područje običaja koje imamo zadovoljstvo da delimo i sa ostalim stanovnicima ove naše blagodarne planete, ipak ću vas zamoliti da se najmanje još jednom sastanemo unutar granica ove naše blagodarne države i proučimo jedan od najlepših, najduhovnijih i definitivno najređe praktikovanih rituala u čitavom folkloru naroda serbskog.
Elem, iako oficijelno “neobeležen” u crkvenom kalendaru i nezaveden čak ni pod tačkom “Razno” u pomalo izgriženoj ali svejedno dostatnoj dokumentaciji Etnografskog Muzeja u Beogradu, pomenuti ritual se ipak kako-tako dâ proglasiti postojećim, za šta postoje minimalni ali dovoljni dokazi. Oni se, naime, nalaze u svakom od nas, duboko pohranjeni u predelima podsvesti za koje nismo ni znali da postoje, sakriveni od okružujuće nas javnosti kao najveća tajna ikada čuvana. Treba samo malo džarnuti tu i tamo da bi izbledela sećanja ponovo dobila boju i sjaj vremêna u kojima su i nastala...
Sećate li se?
Ukoliko i ne uspevate u tome, trud je ono što se ceni. Uostalom, iako su reči iz naslova terminologija poznata svakom iole obaveštenom homo-sapiensu ( pa, čak i onom koji ne želi da upiše Filozofski Fakultet u Nišu; prim. prev. ), ko može da vas krivi što niste u poziciji da se setite jedne od ukupno tri ili manje večeri u 16-ogodišnjem državnom obrazovnom planu, u kojima ste sa jebenom školom otišli na neki od pomenutih hepeninga i na pljeskavicu/picu posle? Pre ćete se setiti te pljeske u Makedonskoj ( jebiga, zatvorili ih posle zbog opšteg trovanja mesa/mesom ) nego što ćete ponovo proživeti “akciju oplemenjivanja duha” kojoj ste isključivo telesno prisustvovali par minuta ranije. Ko ima obraza da vam uopšte zameri na tome što u državi koja je donedavno bila u kandžama Komunizma ( a, čini se, i dalje je ) nemate ili imate skoro NIKAKVU mogućnost da ukoliko imate pare za bacanje ( a trebalo bi da ih imate ) iste potrošite na vrhunska dela umetnosti, stvorena od strane vrhunskih umetnika radi vrhunskih dometa, a potom sve to namah zaboravite?I ko sme da se usudi da vam kaže da TA devojka nije bila vredna vaše žrtve i odlaska na “Labudovo Jezero” ili “Rigoleto” ( Đuzepe Verdija, ne “želudca” ), iako vam posle nije dala željeni organ?
Mislio sam na “srce”, baj d vej...
Bilo kako bilo, situacija nije alarmantna. Postoje i drugi vidovi prokletog zabavljanja duha, običaji koje možete izvoditi u sopstvenoj kući, pred sopstvenim ekranom sa određenim priključkom, bez i najmanje opasnosti da vam se pridrema ili da vas neko opomene ( da ne kažem, "prikenja" ) što blebećete telefonom usred jebenog Trećeg Stava Treće Simfonije nekog mrtvog Ješe. A i balerine nemaju sise, reala...
Za druge ne znam, ali za nas Beograđane, zgrada “Narodnog Pozorišta” će i dalje biti estetski prijatno zdanje u centru grada oko kojeg obigravamo k’o Đavo oko krsta, dok će se pojam “Kolarac” verovatno zauvek vezivati za piceriju u istoimenoj ulici, sada zatvorenu zbog trovanja hranom. Najvažnije da um nije zatrovan. Ne znam šta bismo onda radili, jebote...
Kada se već u neku ruku može reći da ste, je li, iskusni, i po godinama i u seksualnom smislu, pomisao (iz moralnih razloga naravno samo pomisao) kada vidite mlađu žensku punoletnicu vrlo atraktivnog izgleda, koja još uvek deluje neiskusno i nevino.
Srpski paradoks,ali ga babe cesto upotrebljavaju.
Pa,stani-da me ubije ili da me ne ubije?
Ili po novom - Kad ti je ministar ujak, lako je biti savetnik.
Ono što kažemo osobi koja previše filozofira. Narodski rečeno izmišlja toplu vodu, prodaje jaja za bubrege.
A: Brate ja sam kreten..
B: Što?
A: Pa sinoć sam bio sa Ninom, a ona je drugarica od Jelene,a znaš da hoću da se smuvam sa njom..
B: Pa?
A: Pa sad će one da kenjaju kao bio sa jednom, pa ova druga neće hteti da bude sa mnom..
B: Jaoo veliki šmekeru..
A: A brate nisam ni sa jednom još spavao a već sam upropastio šanse kod obe.
B: Pa budi sa Ninom daće ti ona.
A: A brate ne mogu sa njom, nekako mi nije kao Jelena, dala bi mi ona, al' bih više voleo da je sa Jelenom.
A: E aj' ćapi ga malo, Bog ti dao dupe ti sereš na usta.
