Gastarbajterski sindrom. Podizanje palate "Bogu iza tregera" zarad što boljeg uvida u to koliko je klozeta očistio u zemljama snova. Na ulazu se obavezno nalazi Brandenburška kapija a iza nje uglavnom lavovi koji je čuvaju, mada je sada postalo popularno i da se ubaci i pokoji flamingo.

To je ono što mrmljaš u sebi celog dana dok sa pola glave tumaraš gradom pošto su ti maznuli novčanik sa novcem i što je još crnje, dokumentima.
"Budi čovek, uzmi pare i baci ga negde" - upućuješ molbu svom dželatu i svim ovozemljaskim i onozemaljskim božanstvima, starorimskim i grčkim bogovima, Isusu, Budi, Brahmi, Amonu, Alahu, svakom izmišljenom i nadrealnom pojmu koji bi makar malo, ovolično, mogao da utiče na tvoju sudbinu i vrati ti dragoceni predmet.
"Budi čovek, uzmi kintu, idi napij se, polupaj, jebi nešto ispod mosta, popišaj se na pare ako hoćeš, ali BACI GA NEGDE GDE ĆE GA NEKO NAĆI !" - počinješ već da vapiš obilazeći grad uzduž i popreko besomučno fiksirajući predmete po ulici u nadi da ćeš da identifikuješ svoj crni novčanik.
"Deo gume od kola, crna kesa, polupan branik... ček' ček', možda je ono? sunđer u blatu... grmlje, šiblje, žbunje... "
Kroz glavu ti prolaze svi dokumenti koji su zauzeli neku pregradu u tom nestalom predmetu: lična karta, vozačka, zdravstvena, čip kartica, GSP legitimacija, Intesa kartica, Intesa kartica za bankomat, identifikacija za faks, knjižica davaoca krvi... Hvala Bogu pa je pasoš pogolem. Haluciniraš o redovima, šalterima, šalterušama, papirima, uplatnicama, penzionerima u redu, znojiš se vruće ti je.
"BUDI ČOVEK, skote, pajdomanu, lopove, nakazo, BUDI ČOVEK i ostavi ga negde!"

A.K.A. Kladža. Institucija u koju ulazimo češće nego u crkvu, a u pojedinim slučajevima češće nego u rođenu kuću. Po mnogim tvrdnjama mnogo je baksuzna i kriva za sve naše životne neuspehe. Navodno da nije nje 90% Srba bi bili milioneri. Izaziva veliku zavisnost i ima takozvani ‚‚bumerang‚‚ efekat (jednostavno se moraš vratiti u nju) Često je pominjemo u svojim obraćanjima bogu.

To je kletva poznata od davnina.Izmislile su je babe zeleci da priprete nekome.Danas vecina populacije ne zna da se pise ``Da Bog da``,nego misle da se pise ``dabogda`` i misle da je to obicna kletva i ne znaju da se tu radi o Bogu.

Onaj koji poseduje manire kao da je odrastao na bečkom dvoru. Uvek ima vremena da proćaska sa nekim starijim iz komšiluka,babe i dede ga prosto obožavaju, a majke njegovih devojaka su na ivici samoubistva kada se veza okonča. On pridržava vrata,nosi cegere sa pijace,uvek je nasmejan i spreman da pomogne.

Rečenica posle koje sledi momentalno otrežnjenja. Rečenica policajca koji zaustavi kola, a pritom je vozač popio više od jednog piva. U mozak prostruje krv, glava postaje lakša, bolje rasuđuje situaciju, jezik se odveže iz čvora, mumlanje prelazi u ravnodušni grub glas. Ako se izvuče, vozač koristi ustaljenu frazu: Fala Bogu, više ne vozim dok pijem.

Čuvena replika Branislava Lečića iz filma Ni na nebu ni na zemlji, koju ovaj izgovara pošto Bajaga odsvira još čuveniju pesmu "Moji su drugovi" (koja se smučila i Bogu i ljudima na sličan način na koji se mogu smučiti "We Will Rock You" i "Smoke On The Water"). I baš kao što je pesma bezočno eksploatisana, eksploatisana je i replika, najviše od strane osoblja lokalnih radio-stanica.

Reklo bi se - ništa lakše. Gomila glumaca koja vuče za rukav radi epizodne uloge, buljuci ribetina sa Akademije koje ginu da se skinu, statisti koji rade za sendvič, scenarista koji nudi scenario za DŽ... Svi bi oni htjeli da se upoznaju sa raskošem tvog (ne)talenta čuveni Režiseru! Znaju oni da tvoje snimanje reklama i vođenje trač-emisija služe samo kako bi inspirisali genija u tebi.

Ipak... Film je produkcijski i lokacijski veoma zahtjevan, treba podmititi kritiku, pa specijalni efekti - suma sumarum tristo milja jevreja.

Gdje naći toliki novac? Ministarstvo će dati trećinu, jer znaš čovjeka koji poznaje čovjeka. Za ostatak ćeš se obratiti tim divnim ljudima iz NVO sektora.

Veoma natakareno-iritantan tip muškarca, po zanimanju često asistent pripravnik na fakultetu ili stažista medicinar, neretko pripravnik u omanjoj opštini. Ipak najčešće gmiže među akademskim krugovima, jer je to veoma plodno đubrište za nekontrolisan rast ega, i veoma razrađen sekvencijalnog napredovanja baziran na piramidalnom principu kulturnog celivanja bulje bolje rangiranim od sebe.

Otac, penzionisano vojno lice, još u snazi da se oseća kao despot, izrevoltiran padom partije i padom sistema, sav bes i potisnuti gnev, kanalisao kroz spartansko vaspitanje sina, koji je pod strogim patronatom od detinjstva isticao, rano postao ziceraš. Dok su drugi gladili Milijaša na švercovanu Pan Erotiku, vrednu trampe najnovijeg auta na baterije sa rođakom iz Krnjače, i postere Vesne Zmijanac, on je pod striktnom jurizdikcijom roditelja rešavao proširenu Veneovu zbirku iz matematike.

Kako prolazi kroz srednju školu i fakultet, u njemu se stvara konflikt: sa jedne strane, bujice testosterona bude permanentno potisnutu želju za jedrim ženskim bedrima i dojkama, njemu još nepoznatom voću, a sa druge strane potisnutu mržnju prema strogim roditeljima kanališe u želju da bude bolji od drugih, da se sveti, projektujući na svoje predmete mržnje često viđenu sliku u detinjstvu, sliku oca sa vojničkim kaišom dok zamahuje njime nakon dobijanja bilo koje ocene sem petice.

Usled višegodišnjeg potiskivanja muškosti i simultanog razvoja Edipovog kompleksa, odrasta u bledunjavog, fizički slabašnog čoveka, baršunastog glasa i neupadljive pojave. Puzeći kroz život, naučio je dobro prešutkivati i prikrivati bes, čijim kanalisanjem je osvojio dosta trofeja u takmičenjima trkaćih konja na poslovnom i akademskom planu, konstantno pružajući satisfakciju roditeljima, uživajući u tapšanju, u novim lentama. Umesto slika sa pijanki, porodičnih okupljanja i ekskurzija, njegove zidove krase lente sa matematičkih takmičenja, studentske nagrade i udarnične plakete. Nema profile na socijalnim mrežama, ali zato ima svoj sajt sa CV-jem formatiranim isključivo u Latex-u, jer, pobogu, MS Word je jedino za čobane. Umesto traženja kvalitetne njave sa guzatim latino bičarkama, gugla svoje ime na netu. Noćima.

Životari, sada već robujući dugotrajnoj želji za isticanjem, jer jebemu mater, nedostatak roditeljske ljubavi je potrebno kompenzovati dokazivanjem, u njemu još rže trkaći konj, dok izmučeno dete, željno igre i smeha, lagano umire. Večno zakera drugima, meri tuđe pokrete, škilji na druge, analizira, sve u svrhu takmičenja - malo aplauza i tapšanja je vredno gaženja sopstvenog obraza i sudbina drugih ljudi. Kako stari, ne može da drži trku sa mlađim kolegama u toj dupelizačkoj perpetuum-mobile mašini, telo posustaje, ali kompleksi i ambicije su u međuvremenu dodatno metastazirali....

Pitanje useravanja motke i upotrebe iste kao govnjive skoro da je doseglo enigmatiku sofističkih klasika. Na sreću, sofistički zaplet je uspešno izbegnut logičkim manevrom da niko nije mogao biti tretiran govnjivom motkom a da je on ili neko drugi ili čak više njih nisu prethodno usrali.

Da bi se dobila dobra i kvalitetna govnjiva motka sa svim lekovitim, isceliteljskim i psiho-socijalno-terapeutskim efektima neophodno je poznavati tehniku useravanja motke, i to nam Bogu hvala dobro ide od ruke, da ne kažem od guzice. Po logici stvari govnjiva motka je namenjena onome ko ju je i usrao, mada se neretko njome dejstvuje i po trećim licima, ili čak neselektivno po masi lica koja su zasigurno negde i nekada usrala neke svoje motke. Postoji i obrnuta situacija, a to je kada više lica kolektivno usere jednu motku. E takvom motkom se ređe dejstvuje po kolektivu, već je ona iz vaspitnih ali i praktičnih razloga rezervisana skoro isključivo za pojednice i masu pojedinaca.

Neretko se kolektivno usrana motka slika za novine i prikazuje kao zlatno vladarsko žezlo. Naravno figurativno. Međutim, mnogo je onih koji nisu sisali motku, a uz to imaju iskustva sa useravanjem sopstvenih motki, pa odmah u novinama prepoznaju da to nije umetnička kreacija već da je neko zaista usrao motku. Tada, ovi što su usrali motku, najčešće pozovu nekog priznatog poetu da pod zakletvom potvrdi da je lepota istinita, a istina lepa, te da motka nije motka a još ponajmanje usrana, već da se radi o kreacija zavojitih staza sudbine sublimiranoj u beznačajnosti kratkoće ljudskih života poput trepavičnih čekinjica na svevremenoj liniji beskraja trajanja. U prevodu, usrali smo motku, ali ko zna zbog čega je to dobro.

Zivotna prica gotovo svake turbo-folk pevacice. Traume zbog siromastva i maltretiranja koje su dozivele kao deca dugo su ih proganjale. Tu se obavezno mora obrisati koja suza vrhom prstiju, da se ne razmaze sminka. 'fala bogu te su svoje emocije uspele da pretoce u divne pesme simbolicnih naslova: Crveni ferari, Moje gacice... i da postedim od ostalih.
p.s. jebem ti drzavu!!!

U ovim mokrim danima, punim bljuzgavice i bara kojima su popunjeni kolotrazi na putevima i koje su tu samo da bi završile na našim odevnim predmetima uz pomoć automobila, na većim raskrsnicama (pogotovo sa ostrvom između dve suprotne trake) dešava se jedna zajebana pojava.

Elem, gužva na semaforu, pod pritiskom mase od nazad, zaposedaš bankinu pored koje je, naravno, baruština 3 sa 3 metara. Nailazi "sedmica" i to dupla, koja hvala bogu, ide spoljnjom trakom tik uz bankinu. Okretanje i pokušaj bega ne dolazi u obzir, osim ako ne želiš da izgubiš oko od strane kišobrana neke bakute, koja sa sobom ima i troja ceger-kolica. Nastavak je poznat.

U isto vreme, ovaj na začelju semaforskog krda se smeje i uživa u čarima psovki upućenih vozaču "sedmice". Ne razmišlja o tome da, pošto je na kraju čopora, neće stići dalje od ostrva, jer kao što nam je poznato zeleno traje taman toliko da zaobiđeš prve dve bare i venačne planine snežnog pokrivača između traka. Njegova muka počinje baš tada, kada zabode na ostrvu, koje u ovo vreme dobija pravi smisao reči. Pretrčavanje drugog dela puta nije opcija, jer reka prevoznih sredstava je upravo potekla.
Tada osmeh sa njegovog lica polako nestaje jer počinje da oseća hladne i blatnjave kapljice po licu i ostalim delovima tela.

a) Dok se tvoji drugari napijaju u subotnjem izlasku prilaze ribama i ispadaju budale, ti napola pijan (napola trezan) stojiš naslonjen na šank, pušiš cigaru, cediš pivo i prilazi ti devojka i kaže: ''Ti mi deluješ baš ok, za razliku od ovih tvojih drugova, hvala bogu da u tom društvu ima neko normalan.'' Osmehuješ se i već znaš da je tvoja, i započinješ neku neobaveznu temu.

b) Bleja za 1. maj, umalo kobaja parti ali ima jedno žensko, koje ceo dan i celu noć muvaju svi, osim tebe naravno. To počinje opasno da je smara, i svi joj deluju isto, osim tebe. Primećuješ da je zafalilo mesa, pića, cigara, nebitno čega i pitaš ko će do grada sa tobom da kupiš, ona je javlja prva i ustaje jer je jedva dočekala da se reši ovih navalentih, a i interesuje je šta se krije iza te tvoje mističnosti i zašto je ti, baš ti nisi muvao a svi ostali jesu. Vozite se prema gradu, ona ti baca neku spiku i smeška se. I ti se smeškaš, opet si uspeo.

c) Fudbalska utakmica beton lige, tvoj tim napada, svi se kreću napred, ali ne i ti, jer igraš u sredini. Šalješ loptu desno, krilo centrira, štoper izbija glavom i ti primaš tu loptu na 18 metara od gola, raspaljuješ poluvolej i GOOOL. Zadovoljno se smešiš dok kapiten viče: TAKOOJE OPET OVAJ IZ DRUGOG PLANA!!1

Ulazis u klasicnu birtiju, jedna polugoreca sijalica obasjava ti put ka astalu. Cuje se neki glas, dopire iz kraja kafane. Razmisljas upitati "Ima li koga", ali ipak horor filmovi su uzeli maha u tvom zivotu. I onda zatim sledi iskontrolisani kasalj, savrsena intonacija, i bakuta ispred se okrece, a zatim 'fala bogu i sankerica.

Da izađemo iz govana, da na kraju tunela najzad ugledamo svetlost, da počnemo da živimo ko ljudi, a ne ko pacovi.
Bog da nas vidi.

Konobar . Samo malo klon'o za šankom . Od preterane konzumacije alkohola sinoć, popišan jer ga je devojka ostavila jer je fala Bogu sinoć potrošio dve plate i pare od rate kredita što mu mati dala da uplati kod banke inače ode kuća, prodade je Unicredit banka . Količina života i elana u njemu ravna nuli . Blokada .

Da kažemo na srpski način, tip linkovane definicije je nastao zbog fore da bi se reklamirale druge definicije. Ona predstavlja kontrast svim definicijama koje su originalne. Ma doćiće... tome kraj kao što je došao i kraj 2008 i tada cemo reći hvala kurcu jer pun mi je kufer svega.

Uvek isto. Obrtanje iste priče nekoliko puta. Stalno ponavljanje, dosadno i Bogu i narodu. Zna se da malo stariji profesor uvek ima da ispriča nešto. Nešto što će obrtati sve 4 godine kroz srednju. Boli me kurac što je on zapeo za tarabu kao mladić kad je išao da prči ćerku debelog majstora Mileta.

Jedna od naj uspesnijih heavy metal grupa na svetu, a ujedno i zabluda da je to u stvari muzicki pravac.

Čest ritual zanatlija i trgovaca, vidljiv nakon obavljenog posla i naplaćivanja. Kažu tako se valja da posao bolje krene. Obično bude propraćeno i po kojim blagoslovom uz ono standardno :Množile se, kotile se!: