Prva stvar koju razbiješ kad padneš. Posle idu kolena, mobilni telefon i drugi tehnički uređaji, pa glava. Verovatno se zato baš taj deo tela i upotrebljava u frazeologizmu: ,,Zabole me lakat", jer smo na tu bol navikli od malena. A i mnogo je pristojnije od ,,Boli me dupe."

U kurcu si. Situacija je bezizlazna, al tebi baš šište jaja zbog trenutnog stanja stvari. Kako god da okreneš, najebao si, ali zašto da ne uživaš u tim zadnjim momentima. Da završiš u velikom stilu. Kad je bal, nek se jebe i princeza.

Izraz korišćen za lika, alfamužjaka što bi se reklo i vrsnog oploditelja, s' kojim nakon svršenog čina, ženke u momentu ostaju u drugom stanju noseći minimum dvojke, ako mu se i omakne pa napravi jedno, jer, jebi ga dešava se, dete ne priznaje kao svoje.
Nije on kao većina nas običnih smrtnika koji uspevamo da napravimo jedno eventualno dva deteta u razmaku od nekoliko godina, i to pod uslovom da u tom svečanom trenutku nismo pod dejstvom alkohola iliti ne daj Bože narkotika.
Ne zanoveta mnogo s' kojom će da završi u krevetu, te se čvrsto drži izreke da ''od birača nema jebača''. Taj nikada nije navuk'o kondom, a polno prenosive bolesti ga zaobilaze k'o ljudi besno kuče.
Kako i sam kaže, 'mesto što bistrimo politiku, bolje je praviti što više dece, jer i onako nam je natalitet u kurcu.

Ne tamo nego ovde.Izraz zastupljen u BAKAjliji, nastaje nakon 80te godine zivota kad vas bol'e uvo za pravilnost onoga sto izgovarate dok god ste donekle shvaceni.Em je bole uvo em na isto i ne cuje.

Preći od maksimalno nategnutih živaca do potpunog bola u kurcu, a za to treba malo, negde oko epsilon, delta. Baterflaj efekt ljudske psihologije. Trenutak kada zakon pozitivne korelacije između pritiska na psihu i nerviranja prestaje da važi, i funkcija se strmoglavo skurcopizdi u minus beskonačno. Granična vrednost između razumskog kapaciteta tolerancije i instiktivnog poštovanja prema sebi.

Najčešće opravdanje kad želimo da se izvučemo od nečega što nas opterećuje ili nam već smučilo, a znamo da će biti uvaženo. Ako ga koristimo u tom kontekstu odmah ostavljamo sve, a ukoliko ga koristimo iskreno onda ne prekidamo aktivnost koja uzrokuje bol.

To je trenutak u kome covek oseti bol, jer istina boli.
Najcesce se ispostavi da ono sto je do tad bila istina vise nije istina, a nova istina dolazi sa sumnjom da i ona mozda nije istina i vodi u totalni skepticizam.

Osoba koja kenja neiskenjano. Ona govna koja još niko preko usta nije prevalio. Koliko sam ja informisan, niko još nije izasrao beton. Da objasnim: taj sere beton, armaturu, stiropor i sav građevinski materijal, pa samim tim svima planinari po kurcu.

Zapravo strah od injekcije ima u svakome od nas....ipak je to kratki ali poveci bol...mnoga deca plase se igle koja izgleda veoma strasno...verovatno su se u detinjstvu povredili iglom za sivenje, pa sada ne smeju ni da pogledaju injekciju...

Prerada organskih (najčešće biljnih) materija u đubrivo, jer ko bi bacao pare za ona azotna govna koja samo štete zemlji i ne vrede kurcu... Najčešće kompost sadrži kore raznih voćki i povrćki, mada i neka žitarica ili trava može da upadne u sastav istog.

Najjstariji antibiotik, melem, antidepresiv, aftershave, krema, gel...
Prilikom upale, ozljede, nervoze, nekon nespecifičnog događaja, rečenica koja je, ne učestala, već koja uvijek sleduje.
Kao nuspojava obično se javlja oštar bol, suzenje očiju, ali ''ne boj se to će proći''.

Teškom mukom reći. Na jedvite jade izgovoriti. Krajnjim naporom kazati.
Ako posmatramo reči kao bujicu vode a usta kao branu koja te reči zadržava, lako je zamisliti fantomski bol duše koji nastaje pritiskom te, najteže stvari na svetu. Težine reči.

Autistični sijamski blizanac našeg zdravog nokta.
Druga, nefunkcionalna glava, na tek rođenom teletu. Duboko zarivena pijavica, koja isisava raspoloženje a unosi bol i apatiju. Podmukao i neprimetan, a podjednako težak kao grba.
Maleni bolni kučkin sin koji vam se zamerio i kome ste obećali uklanjanje sa lica zemlje.
Smarač.

Kad' vam neko dopizdi, piči po kurcu ili drkeljiše živce. To znači da vas određena osoba konstantno smara i neće da vas ostavi na miru. Uvijek je tu da vas dopuni, da vas iritira i da radi baš ono što ne želite.

Enigma u svakom slučaju , odprilike kako bi Miroljub Petrović odreagovao na nepristojnu ponudu kamenjarki . Odbrambeni sistem svakoj drolji ili enimentnoj građanki (sviračicama kurcu generalno) , svakako ribama plitke pameti jer to " al' " zbuni i obično bi trebala da se navede neka prihvaćenija stvar ukoliko ova prva nije zadovoljavajuća.

Najveci blagoslov koji covek moze da dobije. Olaksava svaki bol u zivotu-jednostavno zaboravis. Uvek sam se divio narocito zenama koje lose pamte, ili imaju moc namernog zaboravljanja. Ne znam da li to ima neke veze sa superiornim mentalnim sposobnostima, vaspitanjem, ili prosto, karakterom osobe.

Ultimativna laž, uglavnom starijih ljudi (Najčešće majka, mada ne uvek), da nas obmanu i navedu na stvari koje nam se zapravo ne rade i izazivaju nam duševni bol, ali u većini slučajeva moramo jer tako nalaže konformizam okoline/obaveze/neizbežnost. Izjavu možete čuti u bilo kom dobu života.

Mitsko biće. Jebač nad jebačima. Ma, kakvi, ni trsitelj mu nije ravan. Taj kad jebe, jebe zadovoljavajući i voajere, a kamoli ribu. On da jebe i sa kesom iz Maksija na kurcu, vezanu gumicom za tegle, opet mu ne bi bilo ravnih.

Samo jednom u životu, dovoljno je da uđeš u čađavu mehanu. Odmah znaš da li je kafana tvoja subina. Kada ti otvore vrata od kafane, prizor je uvek sličan: krčma stara, krčmarica mlada, ide pesma za društvo u ćošku, veseli se poslednji boem sa dva dobra druga, dva prijatelja, dok u uglu sam za stolom jedan čovek sedi. Posle kratkog vremena postaješ jedan od onih koji bi djavolu dušu dali za merak. Luduješ i lumpuješ do zore. Iznova i iznova, dok napolju steže zima, u kafani punoj dima, slušaš pesmu ciganina. Kada te sestra upita: ,,Kuda brate, noću odlaziš'', odgovaraš sa: ,,Opet sam ti u kafani!''
A onda, dok je jesen u tvom sokaku, po prvi put, ugledaš oči jedne žene, koja udje u tvoj život kao slučajna prolaznica. Kada odlučiš da dotakneš te usne koje dugo želiš, shvatiš da ne možeš bez nje. A onda počne nešto čudno sa vama da se dešava. Kad poveruješ i srcem i dušom da ćeš život deliti sa njom, ona ti bez razloga kaže zbogom, i rastanete se jedne letnje noći. Od tog trenutka, ljubav ti srce mori, lažeš sebe da možeš bez nje, i tešiš se kako nije život jedna žena. Prazna čaša na tvom stolu tera te da se zapitaš šta si ti u njenom životu? Da li te voli ili se kaje? Dani prolaze, a nje nema. Počinješ da tražiš ljubav novu, da staru iz srca zbrišeš, jer šta će ti sećanje na nju, kad ljubavi nema više? Dok bez nje piješ gorko vino, cigani ti tiho tiho sviraju, sviraju noćas samo za nju. Proklinješ crne kose i moliš srce da zaboravi dan kada je srelo.
Ali izgubljene ljubavi vraćaju se same. Zvala te je jer želi da te vidi. I dok se gledate skriveni od kiše, shvataš da je kasno da se menja. Ti si je voleo,drugi je imao. Ona nije znala za bol srca tvoga. Shvataš da u ljubav više neveruješ.

Najgora i definitivno pogrešna apozicija kojom ćete opisati svog prvog dečka ocu.Za njega je to kao:zgubidan,živi na relaciji most-železnica,magistar na opijatima,kosa koja se vuče po podu.A da poželjno je i da svira neki instrument,najčešće kurcu.
Takođe poznat je scenario prilikom upoznavanja.