Onog trenutka kada si uveo internet, tvoj cyber-zivot je poceo. Rodjen si onog trenutka kada prvi put pristupis na Google. Mozes otici gde zelis, raditi sta si oduvek zelio (biti farmer, pecati ribice,...), mozes gledati filmove koje zelis, utakmice, spotove, pricati sa ljudima, upoznavati se,... kao malo dete koje ne zna na koju ce pre stranu krenuti. Prvi si u tome, pre svih na Vukajliji, Krstarici i Karikama si odgledao Avatara i 2012 film. Od slucajnih prolaznika cujes da se najbolje zurke prave na MySpace-u. Odes tamo i upoznas puno novih, divnih drugara, svi su oni lepi, divni, dobri, savrseni, ali ti neko likovi kazu da MySpace vise nije aktuelan, sada se najbolje zurke prave na Facebook-u. Tamo mozes ne samo upoznati jos vise drugova, vec zapoceti i sopstveni biznis, kupiti svoju kucu, farmu, pecati ribe i upoznati jos vise cura. Odlucujes da napravis nesto od svog zivota.

Vise nisi klinac koji gleda filmove i slusa muziku, zelis postati ozbiljan poslovni covek i upustas se u taj biznis. Tvoj kapital nenormalno brzo raste, pravis sve vece i vece kuce, povecavas broj radnika zaposlenih na farmi, produktivnost raste, prihodi rasti. Sve si jaci i mocniji. Tvoji posedi se sire vrtoglavom brzinom i niko ne sme da ti zine, inace ces ga ili banovati ili poslati mafiju iz MaafiaWars Security System agencije sa dugim devetkama da ga ucutkaju. Sve komsije ti zavide jer imas vise od njih, a curama postajes sve privlacniji. Kada otvaras postansko sanduce, sve je vise pisama. Boze, kako je zivot lep, saznajes da si postao dobitnik nagrade od 1.000.000 dolara u nagradnoj igri u kojoj nisi ni ucestvovao, ali znas da si to zasluzio, jer sreca prati hrabre. Stizu i pisamca od nepoznatih obozavateljki, one su cule za tebe, saznale sve o tebi i htele bi da se upoznaju sa tobom, za njih vera, nacionalnost, razlika u godinama i udaljenost ne predstavljaju prepreku za ljubav. Poslale su ti i svoje slike i adrese na kojima mozes da ih posetis. Toliko te opsedaju da vise ne znas sa kojom ces da budes.

Jesu sve one lepe i zgodne i pametne, ali ti ne zelis da budes sa bilo kojom. Tebi se svidja jedino HotJessica jer ti je poslala najvise slika i u nju imas najvise poverenja jer te je pustila da vidis i neke njene privatne slike. Cak ti je pomogla i u Yoville-u da dobijes najnovije farmerice po duplo nizoj ceni. Odlucujes da je pozoves da zajedno izadjete na MSN. Ona prihvata poziv i eto tebe na prvom ljubavnom sastanku.

Ona ti se smesi (salje smajlije) na svaku tvoju izjavu i loluje svaku tvoju provalu. Ti pohvlis njen izlged, sarm i smisao za humor, a ona se zarumeni. Poklonis joj ruzu, ona se postidi, das joj i medu, ona ti posalje poljubac. Zatim joj poklanjas bombonjeru, i tu je obaras sa nogu. Gotovo. Tvoja je, osvojio si je. Ona te obasima recima hvale i poljupcima, ti si prvi koji je uspeo da je tako ocara za svih prethodnih 25 godina zivota. Njoj su oduvek prilazili neki debili, ali ti si pravi muskarac za nju, ona zeli samo tebe i nikog vise. Odlucuje da te odvede u carstvo snova i ispuni ti sve zelje, ali joj je potrebna tvoja kreditna kartica da bi mogla da kupi najeroticniji donji ves za tebe. Ti joj naravno dajes, ona je cura tvojih snova. Nista nije skupo kad kraj sebe imas pravu zenu. A uostalom, ti si bogatas, imas vise posadjenog povrca i zaposlenih radnika i vecu kucu od svih svojih prijatelja i komsija. Ali ne zelis da je odvedes u svoju vilu, zelis da je odvedes u najluksuzniji hotel na svetu sa 7 zvezdica - "LiveCam" hotel u kome ce ona ispuniti sve tvoje zelje i fantazije. Platio si dvokrevtnu sobu za sebe i nju, posluzeni ste najegzoticnijim vocem, lezite zajedno u queen-size krevetu i caskate dok upaljene svecice, crvene zavese i muzika Robie Wiliams-a u pozadini upotpunjuju romanticnu atmosferu. Onda ona pocinje da se skida,. Skida bluzu i baca je sa strane dok te zavodnicki gleda, zatim suknju i pocinje da mesa kukovima kako samo profesionalne igracice to znaju....

Odjednom, gase se svetla. Ali je mracnije nego sto si ti mislio da ce biti. Zoves Jessicu, ali ti ona ne odgovara, govoris joj da upali svetlo, ali te ona ne slusa. ne vidis nista oko sebe... Onda cujes glas svoje majke kako te doziva; "Pero, vidis da je nestala struja, a i dosta si bio za kompjuterom, ajde idi zameni te carape, operi noge, osisaj se, iseci nokte i okupaj, sve si se usmrdeo".

Sjajna hrana, doručak šampiona. Pune minerala, vitamina, proteina i biljnih vlakana. Sve u jednom za bolji život. Još kad u njih dodate probiotički jogurt sa niskim nivoom masnoće učinili ste fantastičnu uslugu vlastitom organizmu.

Jedina šansa za bolji život u Srbiji.

Mantra lelemuda, luftiguza, džabalebaroša i studenata kojima se jebe za faks.

Obicno kod malo mladje populacije prilikom polaska u grad uvek nastupi ono odgovaranje,pa kad roditelji vide da ne pali,onda sledi savetovanje,koje u najmanju ruku traje pola sata.

Kada te neko, cije se znanje o racunarima svodi na "ma znam da ga upalim", zamoli da mu sastavis konfiguraciju po sistemu "pare nisu problem samo da je vrh"...

Takvi su obicno vrlo bogati i zele za sebe prvoklasne stvari bez obzira na to sto im ne trebaju....

Mračna strana čoveka, vazda skrivana od pogleda, brižnih reči i dodira. Okeansko dno duše u kom se brčkaju zlokobni trenutci, uspomene, dogadjaji i boli, slike, lica, strahovi i krici - komešaju se i izrastaju u demone, one krupne koji šapuću, i sitne koji se samo smeju.

Tražio sam šiljata koplja, silni malj, mač iz kamena..Tukao ih, ubadao, mučio..Krvare, plaču, pa se opet smeju..Prežive.

Osluškivao sam božju reč, čekao znak, tražio sam odgovore u knjigama i ljudima, proklinjao ih, plašio ih besom i vatrom srca, pretio..Podvuku se pod neki kamen, sakriju u vijugavu pećinu, ćute, čekaju, izadju..Smeju se i rugaju.

Trčao sam brže od vetra. Srce mi je lupalo, pluća sagorevala bez daha, nisam se okretao..Stizali su, nalazili trag, kao prišiveni da su.

Šunjaju se noću, bude me kad je krevet topao i kad je najlepše, ne daju da spavam. Kažu ustani, ne damo da bežiš u san. Novi je dan, idi u kupatilo, umij se, operi zube. Nagovaraju me da pogledam ogledalo, virnem kroz prozor, stisnem bravu i zakoračim u raskoraku sa svetom, idejama i okolnostima, realnošću i željama, onim što je bilo i onim što želim da bude. Neumorni su..

Rastu kada se smanjujem, kada sam lenj, dokon i zavučem se u najlošije društvo - sebe. Utišam ih u društvu, uz pivo, pesmu, entuzijazam i nadu koja kao rado vidjen poznanik iskoči sama, u prolazu, niodkuda. Bace ih u zaborav samo jedna prava reč, osmeh, poljubac i zagrljaj, lep dan, dobra vest, sreća drugih i gozba za dušu. Tada se ja njima rugam, upirem prstom, zadirkujem ih poput malog deteta. Čekaju i ćute.

Kadkad polete, otrgnu sidro, kad duša krene na buran put da istera svoje i gurne kamen sa srca. Iseku mi šake, razbiju glavu, rasplaču me, izbiju zub. I onda opet u krug. Bude me pakosno radosni, rodio im se još jedan nasmejani brat, spreman da muči, ponižava i vredja, golica gde ne treba, psuje, kune, sprda se i smeje. Dajte mi nešto da popijem, recite mi nešto lepo, na licu mi načinite krivu, pa ću nekako i ovaj dan izgurati i podneti. Lakrdija, šala, paganski humor i lice dragog čoveka, neobavezna reč..I život, točak, nekako se otkotrlja dalje.

Demoni se retko mogu ubiti i pobediti, ali to nije najvažnije - važno je protiv njih se boriti, važno je da se sa njima ne saživi. Dok se duša jednog dana ne otkine i ostavi ih da sami umru u svojoj muci i pakosti.

Ovu rečenicu su pre izgovarali samo glumci, a sada je izgovaraju i doktori u bolnicama i drugim sličnim ustanovama.

Mačija verzija naravoučenija o prolaznosti života.

Odgovor nervoznog muža na pitanje kakvu kafu pije koje mu žena po 1000 put postavlja.

Finalna konkluzija o životu, obasjana crnim svetlom jedne od najvećih Balkanskih tragedija.

Svaka jedinka sa ovih prostora, koja je dovoljno stasala da se sa njom može normalno razgovarati, upoznata je sa efektom Mijatove prečke. Na sam pomen toga dižu se dlake na rukama, oči prevrću, pritisak raste, praćen ogromnim besom i još većim osećajem nemoći. Prednost imaju mladje generacije jer nisu bile direktno izložene radijaciji i kumulativnom efektu tog momenta, gejzira besa i nemoći, za razliku od nas ozračenih..

Tren, kada je jedan prosečan Jugosloven nemo posmatrao kako njegov tim dobija svoju veliku šansu da pogazi još veće protivnike od njih samih, makar jednom u životu. Tren, kada je osetio pravu sreću i pravdu u neku ruku, rekao ženi da je voli, sinu da će kupiti biciklo, da će Jugoviću poslati pismo zahv.. PREČKA.

Dve verzije žute minute su tada nastale.

1. Totalni rempejdž po sobi/kući/kafani/trgu/crkvi/bašti/itd, izmišljanje prosečno po 5 psovki po minuti, hiperventilacija, praćeno zakrvavljenim očima, podignutim rukama u vazduh, iskeženim zubima i prezirom kakav se do tada nije mogao osetiti.

2. Ostajanje na mestu, ukopavanje i neverica. Bes, prezir i nemoć, smešani u jedan koktel, sagorevaju iznutra. Oči se sklapaju, usne suše, tresu i uvlače, par dubokih uzdaha, nem pogled ka gore, uz šapat ''Zašto jebote, zašto?'' pogled u stranu, pa ka podu, pa ka televizoru ponovo, i gašenje istog.

Život u četr'es' i par sekundi.

Čim dođemo u neke ozbiljnije godine ova rečenica iskače iz žbunja u vidu 'kupuj-iz-fotelje-stoko-seljačka' reklama i napada nervni sistem nadasve podmuklo i esesovski.

Recept da shvatiš, ili makar pomisliš (a i to je lekovito) kol'ko ti je dobro.

Ne kaže se za džabe da ko nije živeo u studentskom domu, nije iskusio studentski život. Tu možeš da upoznaš svakakve ljude počevši od spremačica, preko portira, radnika u studentskoj sluzbi, pa do samih studenata. Kada dođeš da se uselis u dom moraš prvo da preživiš službu. Uđes na vrata, kažeš onako fino dobar dan a dobiješ samo mrk pogled, gleda te kao da si joj/mu pobio sve najmilije. Bez ikakve ljubaznosti te šalje na ovaj šalter, na onaj šalter na kojima se ponašaju prema tebi kao da si došao da prosiš, a na kraju kada se posle svih tih cimanja vratiš konačno u službu, sa istim onim pogledom ti bukvalno ugura u ruku papir sa brojem sobe (na osnovu koga ćeš da tražiš ključ). Kažes hvala, dovidjenja, a naravno dobijes muk. Dalje, portiri su pola pola. Ima takvih likova koji su maksimalno korektni i čak i kada napraviš nešto neće da ti prave problem. Ali zato ima pravih skotova koji bi samo da se uvuku šefu u dupe kako su oni eto dobri radnici i samo idu od sobe do sobe i jedva čekaju da nekog prijave za najmanju sitnicu. A spremačice su posebna priča. Sediš u čitaonici (više vas) a ona baš tad mora da briše staklo i ajde to nego istovremeno priča telefonom sa ćerkU, i objašnjava joj kako da podgreje ručak, al´ nek joj ne zameri što je malo izgoreo (sa akcentom na e). A studenti, e to je već nešto drugo. Ima svakakvih: neki se ponašaju kao da su došli na ekskurziju, prave žurke svako veče, dobacuju ljudima sa prozora, ponašaju se kao deca u osnovnoj školi. Zatim ima onih pravih smarača. Sve njihove priče se svode samo na ispite, ne izbijaju iz čitaonice, sa podočnjacima do zemlje, pitaš ga nešto normalno, a on samo klimne glavom i blago se nasmeje. Ali oni su u principu i najbolji, nikoga ne diraju i rade za sebe. Ali najgore su mamine i tatine maze kojima sve smeta,ne odgovara im stolica, moraju da sede uvek na istoj, jer ovako nemaju koncentraciju, napolju +40, otvoriš prozor a oni se žale na promaju, smeta im svaki šum, (neke devojke ne mogu ni u čitaonicu da dođu a da nisu našminkane), a žale se kao da samo oni imaju ispite i kako im je teško. Ali nije sve tako crno. Možeš da pronađes taaako super ljude da moze da ti bude baš baš strava i da podjebavate ove snobove.

Predstavlja period u kome se muškarac, ustvari, privikava na bračni život.... Radi ono što mu kažu, ono što on govori niko ne čuje, a baš kao i u braku, najviše na svetu mu nedostaju 3 stvari:
- dobre ribe
- spavanje
- i mamina kuhinja....

Fora, pretežno zastupljena kod klinaca, mada dobra, priznaćete.

Najokrutnija scena u istoriji pedografije. To nije mogao da režira čovek, nego monstrum, životinja ili eventualno neka majka koja pati od neuzvraćene ljubavi svoga deteta, pa je htela da mu se osveti, zagorčavajući život meleonima dece.

Odgovori naših zvezda sa dva i po grama mozga,u želji da ispadnu inteligentni pred publikom,na pitanje:"Šta mislite,zašto ljudi vole da gledaju rijaliti show-ove.Takodje i izlizana fora,poput onog mira u svetu na takmičenju za mis.

Opaska mladom nejebaču upravo zbog njegovog nejebanja.

-------------------------------------

Ako će se dva voza naći na istoj pruzi, idući u susret jedan drugom naravno da će putnički voz čekati da "proleti" brzi.

-------------------------------------

Ako će se dva momka nakačiti na istu ribu, isto veče, naravno da će mladi nejebač popiti pedalu pred iskusnim bogocem i prepustiti ga da se upravo ''ukrsti" sa gorepomenutom.

-Forum osniva lik koji u slobodno vreme proučava informatiku pa sa onim što je pokupio o Microsoft prezentacijama on lepo napravi forum sa tematikom o metalu ili nekom fantazijskom piscu
-U prvim danima prijatelji se priključuju iz poštovanja prema njemu ionako im je realno Sinan Sakić bog, a knjige podupirači za orman bez jedne noge
-U prva tri meseca forum zvrji prazan, pošto realno, na Google-u je njegov sajt negde na šezdesetoj stranici, posle jedno pedeset devet stranica posvećenih tamatici foruma, koje je napisano na Wikipediji na oko dvesta jezika
-A onda on objavi lepo oglas u Svetu Kompjutera ili nekom drugom informatičkom magazinu na zadnjoj stranici i onda odjedanput dolazi oko trista ljudi za nedelju dana, od kojih je realno dvadeset eksperata na tu temu, četredestak da se bolje upozna sa tom temom, dok su svi ostali budale kojima je ukinut nalog na Facebook-u jer su se slikali goli i to objavili
-Forum tako narednih šest meseci se transformiše kao nekim monstrum iz SF filmova, umesto glavne i prosvetljujuće tematike počinju da se objavljuju nebulozni sadržaji koji uključuju Isiodoru Bjelicu i pornografiju
- Sad postoje tri kraja za ovaj forum :
1) Posle jedno pet godina i pet hiljada članova od kojih je tridesetak aktivno, svi shvate da je forum smorio i otišao u propast i jedini razlog zašto su još na njemu jeste što su se vi tako sjajno upoznali i stvorili prijateljske i romantične veze, da osećaju kao da kidaju deo svog srca, ako odu sa foruma, pa tako ostaju na njemu do boljih dana dok se jednostavno sam ne ugasi od prenatrpanosti podacima
2) Glavni lik koji održava forum shvati da ne može više da ga održava pošto nema više para da plaća adresu i još se posvađao sa administratorom mreže, jer je spavao sa njegovom čerkom, pa sledećeg dana svi otkriju da je forum premešten bogu iza nogu gde će biti nanovo izgrađen tj. nikada
3) Kada shvati kakvi sve ljudi dolaze na njegov forum i šta rade, glavni lik briše operativni sistem, lomi kompjuter čekićem i odlazi u manastir da se leči i traži utehu u religiji jer s' obzirom kakve je sve horore na svojoj tvorevini video, on oseća krivicu da je to delom njegovo delo pa napušta normalan život da traži oprost od Boga jer je napravio onakav forum...