Deaktivirati nalog na fejsu.

Свакодневница берача на плантажама пелина.

Američki ekvivalent Mišku, s tim što je naravno morao biti bolji, pa je ceo život išao u rikverc.

Da postoji, neko bi ga već definisao.

Реченица која се најчешће изговара пре неке, такорећи ''опасније'' радње.

Садомазохиснични Цецин кец из рукава, који се попут последње тегле ајвара чува за специјалне ситуације. Када останете без иједног иоле нормалног аргумента, а желите да испаднете жртва, или да издигнете себе у односу на саговорника, потежете за овим шах мат потезом. Активира се директно из генетског кода, будивши баш тестостерон курђела Милоја, који је трпео окупаторске ударе бичем, кроз зубе им поетично псујући све живо и мртво. А кад се нешто тако дубоко увуче у један хромозом, и онако јак ланац, попут кајле Микија Волана, и ту преживи неколико векова, сложићете се, није му лако да изађе.

Istorija se ponavlja. Drugačiji mentalitet društva današnjice u oku posmatrača podseća na životinjski instikt. Potreba mužijaka da se pred ženkama izdvoji kao kao jači od nekog drugog, ne bi li ta ili krdo ženki krenulo za njim.

Kada cujes nekog Turcina, Spanca ili Rumuna, koji peva pesmu, koja je nalik nekoj od nasih pesama (citaj Grand pesama) i ubedjujes ljude, da ti isti Rumuni, Spanci i Turci kradu pesme od nas, jer je nasa muzika mnogo dobra.

Moto penzionera koji odluči da ponovo stane u neki red i nešto čeka..

Moto pekara.

Stanovati u garsonjeri od 15 metara kvadratnih provodeći u miru vreme svoje učenijem ispita svetih.

Каже се за особу коју све хоће. Углавном добија доста на играма на срећу.
Самим тим је од толико финансијких средстава добио живот.
Свима нам је познато да је у видео игрицама циљ сакупити што више појена, што значи такође имати доста живота.

Za razliku od sadašnjeg, gde imamo veliki broj različitih profesionalnih delatnosti, u prošlom životu (koji je obično u vreme Egipatskog kraljevstva) postojalo je svega nekoliko zanimanja, ili bar tako kažu gatare, koje naravno iz dlana mogu da ti pročitaju ceo tvoj istorijat i vekovni put od prošlog do sadašnjeg života... Zanimljivo je kako tada nije postojao nijedan rob, prosjak, ili makar slobodan građanin bez nekog velikog bogatstva, već su svi uglavnom bili Egipatske princeze, veliki trgovci, učesnici nečeg značajnog u istoriji, koje je u potpunosti izmenilo budućnost planete. Čitava carstva uspevala su da prežive bez ijednog seljaka, roba, fizičkog radnika ili makar prosjaka...odnosno tako bar piše u novcu kojim plaćaš gataru...pardon u dlanu koji pokažeš gatari.

Заправо и није неки избор. Увек један изабере паре, а други живот, само редослед варира.

Izreka koju su naši preduzetnici bukvalno shvatili pa je sipaju u sve pre serviranja krajnjim korisnicima; u benzin, mleko, alkoholna pića...

Mučan period odrastanja, propraćen saznanjem da se tečnost za sudove, pasta za zube, wc papir, zejtin, so, šećer i ostale potrepštine ne stvaraju u kući same od sebe, već da ih treba kupiti, i da zaista treba izdvojiti dosta novca za iste.

Kad u isto vreme stvari krenu da ti idu i u krug i u pizdu materinu.

Glavni dokaz za neku čudnu pojavu.

Poslednji pozdrav aparata za održavanje ćivota u vidu dugog piska. Game over, no lives left!

Oksimoron. Jedan od najvećih mitova današnjice, naročito ako još ideš na lokalni fakultet, pa još živiš sa starcima. Vjeruje se, da otkad imaš svoj vlastiti sobičak, da će ti krenuti u životu. Hoće, ali nizbrdo. Uvjeren si da ćeš naletiti na ženske koje će se udariti kao štuke, a završiš s izležavanjem do podne i šiljem druškana. Uza sve obaveze ili čisto zbog lijenosti, jedeš u menzi od koje sereš tolike brokve da bi mogao otvoriti veleprodaju. Ako imaš slabu izolaciju u sobi, nastupa Raskolnjikov scena gdje ideš na faks s veseljem samo da se malo ugriješ. Jedino što te grije u toj ledari je trenutak kad ćeš se vratiti nazad u topli dom i zamamni miris kuhinje koji iščezava. Radno vrijeme je fleksibilno, učiš cijeli dan, lupaš prekovremene koje nitko neće platiti, osim tvog duševnog zdravlja. Odlična priprema za realnost u kojoj živimo i s poslodavcima s kojima ćemo se sretati. Tvoj rad, unatoč najboljim pripremama, izostane često nevrednovan jer imaš sreće kao ljudi bez zdravstvenog u SAD-u. Vječito podcjenjivan, s rijetkim užitcima, pitaš se zašto zanat nisi završio. A onda se sjetiš da imaš tri lijeve i da bi osvojio Supertalent sa svojom šeprtljavošću. Zbog zamora materijala, pamćenje ti je sve gore, a usprkos tome što redovito aktivno sudjeluješ, na kraju se svede na jedan zaborav i začudni izražaj lica da si uopće prisustvovao predavanju. Što odmičeš više s godinama, ne možeš ni nabrojati predmete s prethodnih.
Nekako doguraš do kraja fakulteta , a onda mučno tražiš posao kojeg nema kao i tvojih snova. Od podcjenjenosti do prekvalificiranosti, a isti osjećaj se proživljava.