..onome ko mnogo spava..
U sustini ziveti je nesto najduze sto cemo ikada raditi..
Kratak opis seksualnog života Dačićeve žene.
Dio detinjstva iz sezone krađe komšijinih trešanja.
Teško je objektivno sagledati situaciju i posao čoveka koji plodove tvog rada omalovažava i sahranjuje, suzbija tvoju kreativnost, smele doskočice saseče u korenu, nema razumevanja za aluzije koje ponosno iznosiš pred gladne oči ostalom svetu, željnom kvalitetne i smislene igre reči. U sve to se ulaže vreme, trud, klikeranje, i što je najvažnije odričeš se svega onog pametnog što bi mogao za sebe uraditi da nisi sedeo ispred kockastog ekrana.
Moderatora nije teško nazvati govnetom i splačinom, malverzatorom, njegov rad i kvalifikacije se lako mogu dovesti u pitanje, i potrebna je samo jedna inicijalna kapisla da ga napušiš kurcem i trajno prigrliš crven ban.
Ali treba sagledati i drugu stranu svega ovoga. Naime ovaj rab kaizenov se svakodnevno suočava sa gledanjem nekvaliteta, nepismenosti, kiča, fekalija, nepražnjenog testosterona, prozivki na svoj i račun drugih autora.
I dok ti sve to možeš jednostavno da odjebeš, ili sebi daš oduška preko PVT-a, on mora da zasuče rukave i ronja po tim govnima, kako se odvodna ce v našeg dragog sajta ne bi začepila. A kaizen takav kakav je, nije mu dao ni rukavice, a ni gumene čizme. Čak ni štipaljku da je stavi na nos.
- Ne plaćaju ga novcem
- Ne plaćaju ga ni tokenima
- Nije prijavljen
- Nema beneficirano
- Nema stalno radno vreme
- Sam snosi troškove struje, interneta a zimi i grejanja radne prostorije
- Umesto da jebe, pije, ode na neki sport ili u krajnjem slučaju uči ili čita knjige, provodi vreme u pokušaju objašnjavanja ljudima da su pogrešili, da su nepismeni, glupi, neinventivni..
Živi skromno, ponekad dobije pohvalu, i ćuteći proklinje svoju omalovažavajuću ktitorsku nagradu u vidu šarenih slova na ekranu, koja se u veleprodaji može naći za 200 dinara.
On je pod svakodnevnim stresom, hrani se nezdravo, kvari oči, nedovoljno se kreće..Jednom rečju nije mu lako. A kada pogreši, po njemu drvlje i kamenje. Pljujemo ga na forumima, posterima, definicijama, preko poruka..
Jedina uteha je možda sloboda u proceni na koliko pogrešnik treba da bude banovan. Tu se on zaista nešto pita, ali radost traje do otvaranja sledećeg duplog naloga. I tako iz početka, u krug, svaki dan..
Stvarno, ne nalazim ni jedan razlog zašto bi to sebi neko u životu radio.
Pozitivan.
Kada veci deo dana provodis za slot aparatima u kladionici u nadi da ces dobiti neke pare i tako preziveti ovaj mesec.
Baš me nešto boleo kurac da se družim sa njim, non-stop slušam iste priče, radim iste stvari, trpim smor iznova i iznova i šutnuo sam ga prvom prilikom kad mi od njega/nje ništa više nije trebalo.
Bideh te sinoć sa onim ortakom... kako beše Blaža, jel tako? Dugo te nisam video sa njim pre toga a bili ste nerazddvojni, šta se desilo?
Ma matori, šta da ti kažem, dok smo bili zajedno na faksu bilo vrh, posle nas život razdvojio...
Daske za rezanje krua, luka, sira i slanine.
Kada umreš, a za tobom ostane Fejsbuk profil.
12:56 - ''Dragi drugari, obaveštavam vas da je naš Hijavata otišao u večna lovišta''
(Hijavata lajks dis)
To je znate kada vidite komarca da lebdi i stisnete ga u pesnicu iz sve snage i kada otvorite šaku vidite da je smrda odleteo i da će vas hasati tokom cele noći.
Moderan način prolaska kroz život savremenih devojaka.
Posebno je efikasan uz fakultetsku diplomu. Neki menadžment na primer.
Životno delo (autobiografija) zajedničko el dži bi ti populaciji (pederima) i uglađenim slatkorečivim ljudima (poltronima).
Dve glavne životinje koje su igrale važnu ulogu kad smo bili deca bile su: Pače & Ribica. Zbunjenost nas kao mališana - zbog čega na našem telu parazitiraju te dve životinje - bila je opravdana.
Zatim su došle na red sve te bajke o Zlatnoj ribici i Ružnom pačetu, da bi nas naučili ko to ima moć da ispunjava naše želje ali i da bi nam dali utehu da će se naše ružno pače jednoga dana razviti u lepog labuda sa prelepim dugim vratom.
Ali ne zaboravite da se na kraju uvek pojavi neka zla maćeha ili veštica, dok od tri kraljeva sina preživi samo najmlađi.
Saljiva recenica koju najcesce izgovara osoba sa pljugom u ustima i flasom Koka-kole/piva u ruci. Ponekad se desi da pravi sportista kaze ovo, mada je takvih malo.
Počinje da igra klikere. Shvata da je igra dosadna ukoliko ne "ućari" neki kliker. Pošto je izgubio sve klikere počinje da tapka sličice u školi sa ostalom decom. Ubrzo shvata da je ostao bez sličica pa umesto užine kupuje još sličica koje takođe gubi. Tada uviđa da novac od užine može pametnije da iskoristi tako što će da uplati tiket. Par puta gubi, ali ne gubi i nadu. Napokon dobija neku siću koju opet stavlja na tiket. Nakon bezbroj pokušaja dobija malo veću sumu novca. Zašto sreću ne bi oprobao i na nekom aparatu? Kako to uvek biva dobija neku smešnu sumu koja ga navlači i on postaje redovni gost kladionica. U međuvremenu otkriva čari ruleta. Prokocka novac za ekskurziju, izlazak, maturu... Odlazi na fakultet. Predavanja ne posećuje često ali zato zna sve likove iz kladionice kao i kompletne startne i rezervne igrače svih prvoligaša u Evropi. Nema devojku, ne izlazi, odbija poziv za kafu. Stalno govori o siguricama i uvek ima najmanje 3 plana kako će da povrati novac. Posećuje luksuzna kazina jer daju besplatno piće i čipove jednom nedeljno. Ukoliko pokrenete razgovor s njim na temu kockanja reći će vam da je na pozitivnoj nuli. Kasnije, tokom života, prokocka i ono što je nasledio i ostane sam i u dugovima do guše.
Treba da platim par zaostalih rata za školarinu, kiriju i vratim par stipendija. U mojoj glavi se i dalje vrti misao kako naredna ruka mora da dođe! A deda mi je lepo govorio:
- U kockarnici se ne postaje domaćin.
Za više od 75% stanovništva Srbije - fikcija.
Natpis na ulazu u prostoriju u kojoj uplaćujete internet.
Živim k'o čoban i čuvam ovce na vrhu planine u haj-tek kolibi koju mogu platiti sopstvenom platom i još da uštedim za najnoviji Zenith sat, takođe svako veče jedem ili topljen sir ili fondu burginjon sa topljenom čokoladom, a prvi komšinica mi je švedska studentkinja koja je došla da studira istoriju seksualne psihologije u Bernu.
Izreka koju koristimo za ljude koji su od malih nogu bili "osuđeni" na neku muku i koji su se prilično napatili u životu.
Boki: "Je l' znaš da je Mikica otišao za Francusku prošle nedelje da radi?"
Stole: "Nisam znao... kako je uspeo?"
Boki: "Ma mučenik čovek, jurio neke veze skoro godinu dana i na kraju uspeo da sredi papire i da ode!"
Stole: "E neka vala, sinak...ako je neko zaslužio da vidi nešto bolje, on je... uvek je imao neke probleme, nije ga život mazio nimalo!!!"
