Rečenica kojom opisujemo svoje veštine, znanje, spremnost...
Učestala faza koju Highlander u glavnom koristi u pogrešnom kontekstu.

Omiljena majica Borisa Tadića.

Odlučnost.

Dobar, loš, zao, gradirajući neprijatelj.

Neobičan je kao sami mačak sa pištoljem, kao marioneta koja pokušava da živi. Pričljivo lijen, pokvaren a premazan, tako da vidiš unutrašnjost, a da je zanemariš uslijed bljeska laži odaslatog sa glatke površine spoljašnjosti. Kada te lakat u rebra vrati, on je čovjek koji je oduvijek pred tobom, ružan i debeo, sa podbratkom od masti, zlotvor sa istom željom, sa većim mogućnostima, sa tvojim slabostima. Ujedi su tu, već si nepomičan, potpuno zbunjen igrom ovog komedijaša, lakrdijaša, njegovim licima i kostimima koje mijenja pred tvojim očima bez srama, likujući. Konačno se pribereš, probereš zrna ispod tjemena, skupiš pasnicu, i shvatiš da je kasno baš u trenutku kada ti ogromni nilski konj, kakvim je on sada postao zauzimajući tvoje i njegovo mjesto, isisava poslednji mililitar vazduha, poslednji dah značaja, života. Nestajući, pogledaš mu preko golemog ramena koso u vis, i vidiš da on samo radi za nekoga ko radi za nekoga, da si pao na prvoj prepreci. I zamrziš sebe više nego njega, prestaneš da se boriš, prepustiš se...

Nesto sto cesto puta cujemo od mame kad nas posalje u trgovinu da kupimo neku stvar a vratimo se sa pogresnom.

Real-time vikipedija.
Garant da će vam svako pišanje ili u nedajbožejebote situaciji kenjanje,biti zanimljivo i živopisno jer se svaki dan pojavi neka nova parola ili se nastavi početo prepucavanje na vodokotliću.
Za razliku od srednje škole gde dominiraju jeftine fore tipa *Ovde su se i najhrabriji usrali*,navijački pokliči (Ne bi je jeb'o ja jer je kurva ciganska! Miki Dorćol konza) ili brojevi telefona devojaka propraćeni didaskalijama tipa *volim u čmar*,na vodokotlićima i vratima fakultetskog wc-a dominatna su političko-ideološka prepucavanja.
Obično ih započinje neki student iz lijevo od Drine područja koji smatra da je wc pravo mesto da tu izrazi svoju ljubav prema zavičaju i komandantima VRS (mada će tu ljubav smestiti u skladište još dok bude sušio ruke,ako ima aparata naravno) ili neki njegov beogradski ekvivalent,a odgovaraju mu ostrašćeni članovi omladine LDP-a ili neko koga bole kurac za priču pa potpaljuje apsurdno humorističnim komentarima,pozivima na nezavisnost Srednjeg Banata ili pitanjima gde je nestala droga iz Okružnog suda u Zaječaru.
Likovi koji najčešće figuriraju u ovim raspravama su Sloba,Djindjić,Djindjić Zoran,Milošević,Slobi,Kiza,Čeda,Čeda Narkos,ustaše,Solana ,skice kurca,skice pičke, opcionalno sise i kurčevi koji štrcaju.
Ultimativni dokaz nepresušne kreativnosti i lucidnosti srpske omladine.

Nepravedno potisnuto sećanje na jednu lepšu, bezbrižniju i duhovitiju prošlost...
Ipak, teško ih je zaboraviti. Ostali su u kolektivnom sećanju, čitavih generacija...
Jedinstveni Jugoslovenski (Srpski) muzički ansambl, predvođen Borisom Bizetić, uspeo je da zdravim humorom, i sočnim šumadijskim akcentom, potisne u stranu sva negodovanja, od strane konzervativnog dela populacije... Mladi su bili oduševljeni...
Na sarkastično duhovit način, prikazivana je trenutna muzička scena u staroj jugi, publika se nalazila između nadolazeće bura jeftinih ''narodnjaka'' (danas poznati kao turbofolk, i malaksalih ''zabavnjaka'' (danas poznati kao 'normalna muzika')... Rokeri su bili prijatno osveženje, i logičan izbor!
Njihovoj slavi, nije bilo granica...
Naravno, buka topova, je zagušila instrumente, i jedni i drugi su ih mrzeli, jedni zbog toga što su se šalili na račun 'slavne SrBske tradicije', a drugi što su im šaljiv način širili 'srbočetničku kulturu'...
Videvši šta se oko njega događa i sprema, Boris je učinio jedan neverovatan gest, raspustio je 'rokere', i skinuo, svoj višedecenijski rokerski simbol... ''šajkača mi više nije potrebna, kad vidim ko je sve nosi... a rokera, više nema'' izjavio je tom prilikom.
Konačnu tačku na svoju uspešnu karijeru, stavili su '07, izdavanjem, jubilarnog dvadesetog albuma... Podsetili su nove generacije, da je nekada davno, u stara, dobra vremena, humor bio sastavni deo života, a osmeh karakteristika svakog pojedinca!
Ne zaboravite ih, oni su zaslužili da ih pamtimo... onome ko razume, biće dovoljno pomenuti:

Zgodna spravica kojom "nerdy" zubonje izazivaju strah i divljenje u standarnim korisnicima FACEBOOK aplikacije click chalenge.

Nedelja, 11. septembar 2011. U 21:00.
Nova epizoda Insajdera – (Ne)moć Kaizena.

Naša hrabra istraživačka novinarka Brankica Stanković ulazi u mračne hodnike Vukajlije gde će pokušati da odgonetne neka od najbitnijih pitanja. Ko je Kaizen? Zašto se svi boje moderatora i da li su oni stvarno Kaizenova policija koja guši slobodarski duh ovog sajta, surovo se obračunavajući sa neistomišljenicima? Da li se na Vukajliji stvarno planira državni prevrat i ko je Gorila? Da li je to jedini borac za pravdu na sajtu ili je samo ucenjivač koji hoće Kaizenu da uzme pare?
Ko su Gorilini Svedoci? Da li sile mraka planiraju Kaizenov atentat? Da li je istina ono što tvrde Kaizenovi protivnici da je on zajedno sa Moderatorima uhapsio Caru, jednog od lidera destruktivne struje Kaizenovih protivnika i drži ga u svom privatnom zatvoru u Donjim Pičkovcima ili je Cara ustvari Gorila? Da li je kult Radeta Lackovića samo još jedna u nizu sekti koje su nastale na Vukajliji ili religija koja će na kraju ujediniti svet i šta o tome misli Srpska Pravoslavna Crkva?
Saznajte u emisiji Insajder – (Ne)moć Kaizena.

Osoba koji smara jednom te istom pričom. Siluje tvoje uši do iznemoglosti a glavobolja od njegovih priča ne prestaje. Na pamet ti pada haikiri ali ko će onda da izdržava porodicu. Isključenje i gledanje u prazno je jedino što možeš u tom trenutku da uradiš.

To je nešto što niko nije znao šta je, a svakodnevno je slušao u odjavnoj špici posle završenog sinhronizovanog crtaća.

Još jedan bitan uslov koji nam je Evropa postavila da bi postali punopravni članovi Evropske Unije.
U odboru za organizaciju parade su Dragan Kojić Keba koji je i predsednik odbora, Enver koji je, zbog svoje ljubavi prema naučnoj fantastici, izmislio naziv Romulanci, po jednoj od rasa iz Zvezdanih Staza, i naravno Džej.
Paradi se protive razne organizacije i očekuje se napad na paradu od strane Skinsa kao i još nekih rasistički orijentisanih organizacija.
Parada će krenuti od Kvantaša a završava se velikom žurkom ispod Gazele.
Zahtevi su da im se od sada obraćaju tim nazivom Romulanci i veća prava za njih, kao i da im se dodele besplatne garnisere u centru grada.

Osetiti, iskusiti na svojoj koži.

Predjelo

- Rolovana ćureća šunka sa prelivom od patlidžana i ajvara na vitaminskoj salati
- Gratinirane palačinke od heljde sa mladim sirom i sosom od mirođije

Glavno jelo

- File smuđa sa barenim povrćem
- File minjon sa grilovanim povrćem i sosom od borovnice
- Zelena salata

Desert

- Tufahije

Vina

- belo: „šardone", vinarija Radovanović
- crveno: „aurelijus", vinarija Kovačević

Juče je vremenski interval u kome se viđaš sa ljudima koje ne gotiviš!

Kažu mi stariji da se prva riba u vodu vraća. Ako ne vratiš bije te kletva i klinac ćeš nešto drugo izvući. Prva mi je riba bila klen. Na Rzavu ga izvukao. Ja sam hteo da ga vratim, ali deda rekao kako je već crkao. Bio sam još mali tada. Nisam znao šta je kriza. A ta kriza je bila prisutna. Moralo je nešto da se jede. A tih dana nije bilo srndaća. Pobegli čim je počelo zasipanje bombama. Štapu sam se vratio puno godina kasnije. Zaboravio sam taj osećaj. To opuštanje pored reke. To apsolutno kuliranje svega oko tebe. Taj osećaj kada ti se štap savije, a ti udaraš kontru i boriš se sa ribom. Sve je to zaboravljeno. Zaboravljeno ispod godina prašine, teškog života i celodnevnog mukotrpnog rada. Ali to mi je ostalo u podsvesti. Poput refleksne radnje. Druga mi je riba bila pastrmka. Kada sam je izvukao pogledao sam je u oči. Bol. Strah. Sve pomešano. Sve u njenim očima, kao u što vidiš osećanja u očima iskrene devojke. I pustio sam je. Nešto mi je reklo kako više nema krize. Kako je to prošlost i kako sam dobio šansu da se iskupim za onog prvog klena.

Od toga raste kurac. Garantovano.
Ste videli ove popularne kakve picke setaju? Sve zgodne, jebozovne, sise, noge, dupeta, sve bre ekstra.
Sto reko moj prijatelj Ja to ne bih znao da jebem. A oni to setaju. I jebu.
Dok nisu bili popularni daj Boze da su i neke skrndelje setali. Daj Boze, garant su ih i one odjebavale. Al sad bato, kako su poceli da se pojavljuju po malim ekranima nasih tv prijemnika sve bre Pamele s njima. I Dzene. I Sofije.
Opametili se nisu, isti su takvi plitki bili i pre nego sto su postali popularni, prolepsali se nisu, nisu nesto ni postali elokventi, isti oni sa dva razreda osnovne. A picke vrh.
Znaci porast'o im kurac. Nema drugog odgovora.

Kolac & konopac. Dobrovoljački vojni odredi specifično homogenog sastava ljudi, kojima je odlazak u rat zadnja šansa "da se u životu srede, skuće, smire..." pa se tako jednog dana vrate iz rata, završe kuću, ožene prvu komšinicu, registruju ratni plen i voze ga kao taxi.

Pojam koji opisuje neodvojive pojmove, stvari ili osobe.

Veoma popularan trend zadnjih godina. Dakle, pevaljke, fudbaleri, televizijske voditeljke, političari i ostale ličnosti sa javne scene masovno se bacaju u biznis štancovanja knjiga, da ti prosto bude žao silnog drveća u koje je posečeno, a ranije ti uopšte nije drveo kurac za ekologiju; pa čak i da se te knjige štampaju od recikliranog papira - opet je greo'ta, neki seljak k'o moj đed je pošteno mogao dupe obrisati, da ne mora korisiti papir od vrećice od svinjskog koncentrata mešanca, posle čega kuka kako ima hemoroide.

Elem, da bi bio autor knjige u ovom slučaju, inteligencija je najmanje što ti je potrebno, veruj mi. Samo je važno da si starleta visprena u dudlanju masnih fudbalerskih i direktorskih kurčina; da si voditeljka koja okupi u emisiju neke wanna-be seljebriti dronfuljice koje pričaju kako im je ljubav najvažnija stvar na svetu, i kako bi htele da upoznaju ljubav svog života o kome maštaju još od dečijih dana, a sinoć je iza šatora u kome je pevala dizala noge u vazduh kao cevi PVO-a iz Bujanovca 1999-te godine. Ako si političar u tom slučaju vrlo jednostavno pravilo važi - što si više sjebao ljudskih sudbina, time ti je popularnija knjiga. To što si potencijalno nepismen, i što ti znanje osnovno seže do sabiranja na prste, to nemoj da te brine - na birou jednostavno imaš kol'ko voliš magistara književnosti voljnih da rade za 100 evra mesečno - problem si rešio, ko o nezaposlenim intelektualcima ionako vodi računa u ovoj državi, zar ne? Sistem ih je pretvorio u jeftinu radnu snagu...

Dakle, bacaš se na pos'o. Ubaciš po koju činjenicu da bi priča donekle imala osnov da popije vodu, po koji zaplet da bi zadržala pažnju čitalaca, i to je to. Kad ti magistar napiše knjigu, ako si starleta slikaš se za naslovnu, ali ne baš kao za novi "album od deset novih pesama, deset novih hitova" u svojoj muzičkoj produkciji. Pobogu - pa to je knjiga! Nego onako da ti se nonšalantno jebozovna sisa nazire pokraj ponekog tugaljivo-emotivnog naslova tipa "Robinja ljubavne patnje u pregrađu Kaira" (što je egzotičniji naslov geografske lokacije, to se više prodaje). Ako si fudbaler, podbočiš se kao Tesla dok praviš mudračku facu kao kad se posle jutarnje kafe zaglaviš na daski WC šolje, kako bi tvoj zamišljeni pogled odao da se nalazi duboki intelekt u glavi koja zadnjih dvajest godina obavlja sledeću algoritamsku operaciju: ako si na terenu, lociraj loptu i ošini je nogom u pravcu protivničkog gola, izbegavajući njihove igrače; ako nisi na terenu, idi jebi manekenke. Generalno, ako si žensko naspominji se sijaset bivših ljubavi, nekog preplanulog ljubavnika Italijana sa palamarom od trijest cantima, koji te je spavao noćima na obali Bosfora, pa ti slomio srce kao Brus Li saksiju iz Dinastije Čen; u muškoj varijanti, spomeni kako si bio gradski mangupčić, sa jedne strane perspektivni mladi čovek, a sa druge mladić koji se zbog simpatije Čehinje pobio sa nekim zajebanim Šiptarima na maturskoj ekskurziji u Dubrovniku - takve priče jednostano naš svet voli, to je zicerica. Ako si političar, onda, bat'o, okači na naslovnu ili trobojku sa kokardom ili crvenu zvezdu, kakva god da je slika - uvek ti preostaje 50% čitalaca. Kako god, spomeni Hrvate u konotaciji prethodnog rata: ako si nacionalista, onda da potpališ žar nacionalne mržnje, ako si komunista, da igraš na kartu nostalgije za bratstvom i jedinstvom.
Ako si Boris Tadić, onda se izvini nekom. Bilo kome, nećeš promašiti....