Ja sam Reks, irski seter. Živim u stanu na osmom spratu. Sa Gazdom. Juče je Gazda tačno u sedam i petnaest kao i svako jutro u proteklih deset godina otišao na posao. Za to vreme ja sam blejao po stanu i spavao. Gazda se kao i uvek u četiri vratio sa posla i kao i svakog tridesetog u mesecu doneo je svoju platu i jednu polovinu stavio u metalnu kutiju. Kaže da čeka Bolje vreme u kom će je potrošiti. Verovatno je u pravu, ipak Gazda bolje zna. Dok ne dođe takvo vreme on će svaki dan kao i juče sebi spremati hranu, a meni davati onu od prethodnog dana. Juče je nakon jela Gazda kenjao. I ja sam kenjao. Napolju. Tamo sam kao i svaki dan trčao po travi i njušio tragove. Gazda misli da je to glupo, ali ne zna da je to možda jedina stvar koja ostaje iza onih koji su otišli. Tu, uvek na istom mestu, srećem ekipu iz kraja koja konstantno visi na ćošku. Gancija bez oka, Smrdu što mu je brat podleteo pod tamčić. Tada me, u najboljem trenutku, Gazda odvuče kući. U stanu Gazda čita kupljene novine i pati zbog stvari koje ne može da promeni. Verovatno tako treba, to radi cela Gazdina vrsta. Onda ih kao i uvek baca i pali televizor na kom gleda priče o uzbudljivim životima drugih ljudi kojima zavidi. Postaje nesrećan. Juče ga je tačno u sedam kao i svake srede prekinula Vlasnica nadrkanog pekinezera Kokija iz susedne zgrade. Gazda je tada kao i obično pario Vlasnicu. Ona je vikala. Sve isto kao i kod nas samo sa malo manje duše. Vlasnica je posle toga otišla ćuteći. Bez reči. Gazda je i dalje bio nesrećan. Kaže da će još malo ovako, dok ne sretne onu stvarnu zbog koje pucaju kosti. Ima vremena. I sinoć je pre spavanja prelistao ponude za putovanja za ono mesto na kom najlepše žene piju najbolje vino. I tamo će otići kad dođe Bolje vreme. „Ne sad, ne sad Reks“, govori mi on. Legao je tačno u deset sa mislima o Boljem vremenu.
Jutros u sedam i petnaest Gazda nije otišao na posao. Umro je noćas u snu. Šteta, bio je dobar čovek koji je čekao Dobro vreme. A ja ću po svoj prilici od sada malo više visiti na ćošku sa ekipom iz kraja.

Ne da pre braka. Nosi dvoslojne bubregare. Ima mačku po imenu Tibeg jer ju je brat ubedio da je to ime cakano.

Mlađi brat glagola biće. Sofisticirani otpišaj ka sagovorniku čiji predlog ne želimo da uzmemo u razmatranje. Biznis skauti često koriste ovu krilaticu.

manastir iz XII vijeka. Takođe je i mjesto gdje se krije Ratko Mladić, jer kako "kaže narod", tu je iguman Legijin brat, a to čista posla nisu.

Ono što su Jala Brat i Buba Corelli morali uraditi da bi postali ono što jesu danas. Naziv njihovog albuma.
Pakt su formirali oko 2014-te godine da bi već godinu kasnije skupili milione pregleda na Youtube i predstavljali Bosnu na euroviziji.
Od tad ih prati sreća: ne idu više po zatvorima, žene se, imaju djecu, pjevaju i zarađuju po stranim državama i sa poznatim pjevačima sa Balkana
Dotad su bili slabo poznati i pjevali su samo po ulici i svojim podrumima i garažama.
Ovo se razlika vidi u broju lajkova starih i novih spotova na Youtube.
Nažalost takvi paktovi završe odlaskom ugovaratelja u pakao, a uživanje je vrlo kratko, i nije preporučljivo.

Nezaobilazni uvod svakog pismenog zadatka, na temu "Moj/a mama, tata, brat..." ; "Na izletu" i slično.
Označava želju da se pokaže pripadnost grupi, (svako), i nađe opravdanje stava ili tvrdnje.

Nebitno Farma, Veliki Brat, Dvor ili nešto četvrto, priča je uvek ista... Niko ih ne gleda, ali sasvim slučajno, svi u svakom trenutku znaju sve što se događa tamo.

U originalnom značenju - ruski pravoslavni pop. Jedina patriotska pesma Tozovca, za koju je malo ko čuo. Srbi ovu reč pretvorili u sinonim za: brat, prijatelj, drug.

Građanski rat je oružana borba između klasnih, nacionalnih, političkih ili drugih antagonističkih društvenih grupa unutar jedne države, za ostvarenje određenih političkih i ekonomskih ciljeva. Javlja se kao posledica nagomilanih i nerešenih socijalnih, ekonomskih, političkih i drugih protivurečnosti u društvu.

Brat ili dobra prijateljica tvoje djevojke koji, kada izvedeš malu u šetnju, se po obicaju vucaju za vama. Ma kuda posli! Karakterise ih ogromna smisao za dosadu ili drugim rijecima, to je smor numero uno. Taman kad popizdiš jer cijelo veče nisi vaćario malu ni za siku, ni za bulju i kada smogneš snage da joj ga das malo po onoj guzičetini, on će zastati da sveže pertlu, a njoj će, ni manje ni vise, ispasti... šnala (ne znam, koji je kurac nosi)! A, onda dolazi najgori dio, kada hoćeš curi da kupis sokić, a oni naprave onu podmuklu facu (tada bi' ih nogom razvalio) i kažu: Ooh, sto se i meni pije taj sok!

Kada ti prijatelj,komsija,poznanik,brat od tetke...daje palceve nagore za tvoje defke da bi mu ti posle nekog vremena nesebicno vratio istom merom.

Dobra je pička, al' pošto su matorci tu, ne mogu da kažem PIČKA, pa čak ni PI. Srećom, ti si moj brat pametni, pa ćeš shvatiti i brojke.

Bombone koje proizvodi "Paracinka" iz Paracina.

Dele se na nekoliko ukusa: limun, jabuka, jagoda, borovnica, malina...

Do skoro su bombone bile upakovane u providni celofan, sto je bio deo njihovog smeka i veze sa soc dobom, kada je kvalitet bio bitniji od kvantiteta. Sada su upakovane u zute celofane sa raznobojnim tackicama, takodje proslovekovni dizajn, i to s kraja pretposlednje decenije.

Postoje su u dve varijante, tj. velicine.

Najvise su se upotrebljavale prilikom rodjendana, kada odemo u skolu, napunimo kesu bombonama, pa dok nam drugari iz odeljenja pevaju "Srecan rodjendan", mi idemo i delimo bombone od klupe do klupe.

Osoba koja bi te ubila pogledom da je to moguće.
Najbolje sredstvo za punjenje gaća, ako je iole talentovan.
Moj brat kada mu otmeš parče gibanice ispod ruke.

Malo poznati stariji i zajebaniji brat Nikoletine Bursaća.Zbog svoje sklonosti ka rakiji,zajebavanju i jurenju mladih seoskih učiteljica,mladih udovica i ostale ženskadije Branko Ćopić nije hteo da ga pomene u knjizi.

Riječi čovjeka koji nema namjeru nikad nikome da bude žirant, pa makar mu to bio i brat rođeni. Jednom se opekao u toj situaciju, pa sad i u jogurt duva.

U sudaru kulturnih talasa 90-tih penzioneri u srbiji su bili prilčno otvoreni za nove kuhinje i lako prihvatali nove izraze. Npr. brat i ja smo voleli babin pomfrit - pomfriks.

Još jedan od simbola devedesetih koje i protiv najbolje volje ne uspevamo da zaboravimo, gastarbajterski par (brat i sestra) ostali su znameniti po saradnji sa Erom Ojdanićem u folk-eurodens poskočici "Plavi slon"...

Ne, nije mlađi brat Krcka Oraščića. To je svaka osoba ili životinja koja ima one slatke buckaste obraščiće koje, kada ugledamo, ne možemo da odolimo, pa moramo da ih štipnemo.

Ono što kaže malo dete kada mu brat uzme omiljenu igračku, ili se ponaša loše prema njemu. Postoji i varijanta reci joj. U oba slučaja, zadnje slovo se oteže do besvesti.