Mesto gde bi svi zeleli da odu posle smrti a tamo ne sme da se pie,pusi,drogira,jebe,psue i sve druge omiljene stvari.
I zato pite,pusite,drogirajte se,jebite,psujte i idite u pakao
Okusiti MESO nakon dugog posta.Jedan komadic i tamo ste.
Mesto gde se ide ako ti je zivot bio pakao.
Srbi braco, samo opusteno, raj nam je zagarantovan
Mesto na koje svi hoće da idu ali što kasnije.
Mesto zagrobnog života gde odlaze pravednici, kako smatra većina vernika. Ipak, tu postoje bitne razlike...
Na istoku veruju u reinkarnaciju. Ko je dobar, dobija bolji sledeći život. Najzad dolazi u brama-nirvanu, stapa se sa Apsolutom, ili možda Ništavilom (razlika budizma i hinduizma). Kinezi (taoisti) veruju da se besmrtnost može dostići, pa onda neki raj i nije neophodan - mada pozicija nebeskih besmrtnika sliči raju.
Hrišćansko verovanje najbolje opisuje Crna Guja - ko je za brojanje ovaca, mirisanje sveća, druženje sa Bogom i tihu muziku (bljak...) za njega je raj. Ko voli golotinju, mučenje i sličan provod, za njega je pravo mesto pakao.
Najzad, Arapi i ostali muslimani imaju izrazito materijalističko viđenje raja - tamo traže ono što im uglavnom nedostaje na zemlji. Po tom shvatanju sultan od Bruneja i njemu sličan baja iz Dubaija su valjda već u raju. Ostali moraju prvo da postanu mučenici da bi tamo stigli.
Da li mislite da su u paklu bolje žurke?
Da verujete u onih 40 devica da li biste se razneli na nekom mestu gde ima dovoljno Amera i njihovih slugu?!
San mog ortaka: Ulazi na Akademiju, ono već na ulazu vidi kako lete flaše, neka ženska padne na njega on je uhvati za sise i odgurne... i kaže "U raju sam!"
Unutrasnjost posteljice (dok je jos u materici majke)
Definitivno jedino mesto u kome ces (mozda i samo tad) biti srecan i u potpunosti zadovoljan(jedes, pijes, spavas, plivas u svom privatnom bazenu, smejes se, konstantno normalna temperatura...)
Nazalost, ograničen je na vreme oko 9 meseci. Kada istekne to vreme, zlocesti grlic materice tvoje majke zgnjeci te u vise navrata i tada se, uprkos tvom odupiranju - bez prava na tvoj glas, desava tvoj prvi pad iz raja i ulazak u pakao zivota na zemlji.
Umro si.
Tvoje spiritualno ja, tvoja duša ,napušta tvoje fizičko ja , tvoje telo. Lelujaš između neba i zemlje . Ničim izazvano setiš se lika svoje majke kada je još bila mlada devojka. Ne pridodaješ preveliki značaj tome. Nastaviš da se penješ, sve jasnije i jasnije vidiš svoje detinjstvo, osnovnu, srednju, sve svoje drugare prve simpatije se sećaš tako živo da si se opet zaljubio u nju do smrti ( ironije li mrtav si) . Klupko tvoga života se odmotava, a ti počinješ da primećuješ da ima sve više čvorova, a i stanjenih delova konca. Fleš bekovi te udaraju sve jače i jače, dok te ne zaboli glava, i počneš da vrištiš u agoniji .
Tada si već u belom svetu, držiš u krilu smršeno klupko konca. A jedan čikica u sav u belom te pomiluje po ramenu i upita :
"Sine da li su ti vredeli svi ovi čvorovi i stanjene niti."
A ti plačeš od bola svoje duše još dugo ,dugo.
Ako se oporaviš i prihvatiš sebe, u raju si.
U suprotnom postaješ lud i sena svog nekadašnjeg ja, dobrodošao u pakao.
Gde tek počinja prava bol svakog tvog čvora dok ti kao bodljikava žica prolazi kroz srce, čineći da svaki čvor traje vekovima. A bol neizdrživ.
Did you mean Vukajlija?
Google · 17. April 2015.