Ovu rečenicu ne mora po pravilu izgovarati jedino osoba koja nam je podarila život, već to može biti i ortak, brat, stric, političar, fudbaler...
Odnosi se striktno na osobu koja je govorila pre nas, i koristi se kad neko odvali. Slično kao kada dotični treba da se pomazi.

Rečenica kojom mladi američki tinejdžeri, neshvaćeni od strane svojih roditelja, na buntovnički način odlaze od trpezarijskog stola nezadovoljni zabranom nastupanja na plesnom takmičenju, nakon čega ih najčešće do sobe prati i mlađi brat/sestra koji su na njihovoj strani.
Inače, nikada nisu svesni da je taj revolt bespotreban, jer uvek na kraju odu na takmičenje i budu prvi.

Zabava za decu, ili za sirotinju. Mnooogo mladji brat pravog, cepackog rifa na elektricnoj gitari. Ako si klinac uz puno maste mozda i moze da posluzi svrsi (da se osetis kao glavni baja, npr James Hetfield na vrhuncu slave '89 u Sijetlu pred prokljucalom halom). Ali, ako nisi to je bas 'nako sirotinjska zabava.

Lako ti je boskovati u velter kategoriji kad imaš 90 kila. Uđi u ring sa nekim malo jačim pa da vidimo kad će te izneti. Prodaješ biciklicu u Bambi super ligi k'o šećernu vunu na vašarni dan. Odeš u Evropu i nakon dve godine grejanja klupe shvatiš da se ono što si ti igrao ne može zvati fudbal. Uzimaš 50% marže u svojoj radnji i zabole te što njih 10 uđe u nju danas. Svejedno imaš zarade. Sutra se otvori novi supermarket, a ti tražiš crveni marker i karton da napišeš apsolutna rasprodaja i odlaziš do komše Pere jer si čuo da mu treba novi radnik na mešalici.

Roditelji su na putu, brat na pripremama.
Spiskovi su svuda oko njega (posvećeno uključivanju mašina za veš i sudove).
Klopa je u zamrzivaču.
Piće je na sigurnom.
Sladoleda ima za pola škole.
O svemu smo se lepo dogovorili.
Ne želi da ga niko od rodbine obilazi.
Ima dovoljno para i još pride moju karticu.

Troje ili četvoro sinova jedne majke, braća svojih brojnijih sestara. Često su u svađi zbog svojih žena jer, jelte, žive zajedno u istoj kući. Ali kada je jedan od njih u teškoj nevolji ili je nadrljao od nekog tamo papana, ostala dvojica ili trojica su spremni sve da učine za njega, čak i da ubiju. Zajebaniji su od Korleonovih gorila, izjednačeni su sa zverima, poseduju oružje svih vrsta. Bolje im se sklanjaj s puta, ugaziće te kao kamion malo mače.

Ekstremno aromatičan prdež sa genocidnim potencijalom.

Rođeni brat Tihomira i Zvonimira.

Slučajno podseća na ime bivšeg ministra odbrane, samo u ovom slučaju
odbrana ne postoji- nema spasa jer svaki pokušaj evakuacije je više nego uzaludan.

Urbana legenda kaže da funkcioniše kao tihi ubica, ali, nažalost,
nema živih svedoka koji bi mogli to i da potvrde*.

Mladji brat nepisanog pravila. Pravilo je obavezno, a standard je zapravo preporuka, te sam po sebi nije obavezan, ali se njegovom primenom postiže dogovor bez interkomunikacije. Za raziliku od pisanog, nepisani standard ne zahteva sertifikacijono telo, nego svoju primenu potvredjuje u primeni. Sve informacije o ovom standardu se prenose sa kolena na koleno.

Izraz sa specifičnim, dugačkim izgovorom slova e rezervisan je za dramski uvod u duže soljenje pameti. Kada otac/majka/žena/muž/stariji brat/sestra shvati da si uradio/la nešto totalno glupo i lakomisleno i napravio/la štetu sebi ili drugima bez ikakvog razloga, izgovara ovaj izraz, pri tome ni ne očekujući razuman odgovor.

Gorenje veš mašina iz sedamdesetosme, ona što dok centrifugira ječi kao damjanov Zelenko, odvaljuje pločice, hoće u kadu da uskoči. Keva sedi na njoj, drži se kao španac za razjarenog bika da ne padne, psuje matorom sve po spisku što nije kupio novu kad je bilo preko sindikata. Komšija tuče po plafonu drškom od džogera, zove na fiksni, preti milicijom i nasiljem. Mali brat plače, misli zemljotres, vanzemaljci, Amerikanci, koji nas djavo sad napada. Odlaziš pridržati kevu da joj se ne sloši kad sidje sa monstruma, da ne padne, udari glavu. Mašina je završila, osećaj smrtne tišine u stanu, kao kad se dva dugačka voza mimoilaze u tunelu. Sve se trese i onda odjednom mir, kao da će tišina večno trajati.

Kakva tišina, kakve pičke materine, stiže novi voz i novi tunel. Stiže nova tura, beli veš. Samo da ne probije kod komšije!

Dobra riba - nije dobra riba; hladno je - toplo je; Partizan - Zvezda. Pored dualizma koji nas, kao najprimitivniji oblik mišljenja, zadržava u progresu pa brat brata ubije (previše slični da bi prihvatili međusobne razlike), jebe nas i daleko složenija istina - da sve u univerzumu stoji u medjusobno relativnom odnosu.

Kada bismo uspeli da shvatimo da jedna istina postojati ne može...

Školsko. Kratko i jasno, bez odugovlačenja. U stvari, ono jeste dvorište, ali je i mnogo više od toga, pa je dodavanje ove reči suvišno. Ušuškano, u centru grada, a kao da je izolovano od njega. I ljudi u njemu su takvi. Jednostavno drugačiji, izolovani od današnjeg nakaradnog sveta. Neko je skoro u šali rekao da ispod njega prolaze čudne podzemne vode, pa je zbog toga sve tako posebno. Nisam od rođenja bio u tom kraju, sudbina me je tamo dovela, preselio sam se. Iako sam išao u drugu školu, Školsko je za mene uvek bilo samo jedno.

Pored njega u hladovini ušuškana prodavnica, koja je deci na odmoru, omiljena destinacija. Pošto je drže stariji gospodin i gospođa, dosta klinaca tu vežba svoje prve krađe, drpe po neku žvaku, čokoladicu ili sličice, ništa strašno. Prodavnica je i omiljena destinacija starijih ljudi, filozofa, i onima kojima je alkohol ostao, kao jedina uteha. Blizu prodavnice Stevina hamburgerija, takođe prepuna za vreme velikih odmora, jedno toplo mesto, gde bez ustezanja možete staviti sve dodatke u pljeskavicu. Inače Steva dobro igra i fudbal.

Ulazim u školsko, Šaban uči decu da igraju fudbal. Dečko od nekih tridesetak godina, kojem je fudbalska karijera propala, ali je ostalo veliko srce. Ispred prodavnice Mujta, njegov vršnjak, priča o svom životu i planovima za budućnost. Šeino se vraća sa posla i kaže da će im se pridružiti. Bala i Toro idu da napumpaju loptu za basket, dok Nikola siđe iz solitera. Era, čovek koji je nekada bio legenda KK Napredka šutira njegov dobro poznati horog. Povreda mu je prekinula karijeru, pre njegovog puta za Beograd. Stariji kažu da bi igrao u reprezentaciji sigurno. Danas je kondukter. Mile, njegov vršnjak, ga čeka da se izigra, pa da igraju karte na tribini. Piroman opet crta neki grafit, ali dečko je neverovatno energičan, tako da time sve pravda. Postoji tu i jedan stariji čovek koji ima problem sa krstima, pa ih sunča na tribini. Uvek ide sa šorcem na pola dupeta, i flašom vode koja mu služi za rashlađivanje. Deci je posebno interesantan. U Školskom imam nadimak, po kome me samo tamo zovu! Kada u gradu čujem: Če! ,znam da je neko iz Školskog. Nadimak je nastao sasvim slučajno. Kao klincu svideo mi se lik Če Gevare i kupim majicu, a nisam znao skoro ništa o njemu. Mnogo sam voleo tu majicu, mnogo sam je nosio. Šaban jednog dana provalio: Če! I to je ostalo! Morao sam posle da naučim nešto o tom čoveku! I brat mi je sada mali Če! Tradicija se nastavlja.

U Školskom postoje tereni za fudbal, basket i odbojku. Fudbal se igra po sistemu pobednik ostaje, kao i basket, samo što ekipa koja izgubi ide po vodu. Neko lokalno pravilo. Odbojku smo igrali kada nam dosade basket i fudbal, ali sada se na tom terenu igra tenis. Između stubova se zategne neki kanap i onda deca prebacuju lopticu. Nekad ni stariji ne mogu da odole. Igrala se i Viktorija, 10-9. Pamtim jedne trtke, kada nisam mogao da sedim dva dana. Ali nisam bio jedini. Od svih sportova imamo jedan za koji slobodno možemo da kažemo da je naš. Frizbi na golove. Igra se 5 na 5. Dve ekipe, tri koraka, baciš frizbi, cilj je da daš gol. Koliko ih je samo popucalo. Vrhunska zabava, pogotovo u tri noću, jer postoje reflektori. Sećam se kada mi je Bilijev brat, probušio lotpu za basket, bio sam neutešan danima, sve dok Bili jedan dan nije pozvonio na vrata i doneo mi novu loptu. Takvi su ljudi tamo.

Imamo i dva hendikepirana drugara. Imaju Daunov sindrom, ali su miljenici školskog. Posebno Ujka, on je duže tu. Prati sport, uvek zna kad igraju Napredak, Zvezda, Partizan, Reprezentacije u svim sportovima. Uvek nas obraduje medaljama koje donosi sa raznih takmičenja. Tu je i Ajo, nadimak dobio po svom glavnom uzviku. On je kasnije došao, pa još uvek ne može da nam uđe u srce kao Ujka. Dok prvog zanima sport, ovaj drugi juri ženske. Trči po parku za njima, gleda, ispituje. Ali hoće i da posluša. Ide do prodavnice kada ga neko iz školskog pošalje po pivo, i sebi obavezno uzme tokić! Nekad je pio tokić na slamčicu, sad se malo izbezobrazio pa pije koktu. Ali dobri su to momci. Odlični!

Da li ste čuli za neko slično mesto na svetu, znači školsko dvorište, u kojem se organizuje kampovanje? Razapet šator na tri dana, roštiljanje, ludnica. Niste naravno. Eto i toga je bilo, dok direktorka škole nije popizdela. Kamperima su članovi porodica donosili sendviče, bilo je to jedno fenomenalno iskustvo. Takođe i gledanje utakmica ispred zgrade je jedna posebna stvar. Nas dvadesetak, roštilj i pivo, spuštanje kabla od antene sa Šeinove terase, razjebavanje tog kabla od strane svake babe koja prođe. Taman nađemo prvi, drugo poluvreme bude na drugom. Ludilo. Donosili smo i pojačalo i pravili žurku, ali uvek je u soliteru postojala baba kojoj je sve to smetalo, pa su nam plavci zaplenili zvučnik i oterali nas kućama. Ali smo se po njihovom odlasku vratili. U školskom je moguće da zajedno sede metalac i grandovac a da pored njih skejter izvodi trikove. Nema mržnje. Osim možda one, koju smo osećali prema stanovnicima Bivolja, Simitarima. Sa tim se rađaš, niko ne zna zašto ih mrziš, ali ih mrziš! Jedino oni nisu bili popularni u Školskom. A dolazili su ljudi sa strane, bilo je tu lepih devojaka, kojima se ovo mesto jako svidelo, pa su se ponovo vraćale. Razgovori o komšinicama su isto bili fenomenalni. "Vidi onu malu, što je porasla, dobra je!" uključuje se stariji glas: "Kako da ne bude dobra, znaš ti kakava joj je keva bila bomba, i danas je!"

Kanal koji je izmisljen da bio danasnju decu izdebilio do krajnjih granica...
Mislim crtani tipa:Tri ziljavuse koje su i spijuni,Zuti klinac koji se pretvara u neke gole zene,Neki prasici....
Kad god udjem u kucu moj brat sedi ispred tv-a i gleda ultru...
A iz sobe se se cuje zvuk drugog tv-a isto ultra i onda ja sta cu oteram ga u sobu....

Zanimljiv nacin da nekome kazete da nije u pravu i da to ne moze tako...

Metuzalem međ' slengom, Biblija 1.0 fazon. U izvodu iz matične knjige rođenih on je Aleksandar, u Novom Sadu Aleks i Saša, u Šapcu ga možda znate kao Aciku, u RS i CG je poznat kao Aco, dok ga u Kragujevcu narod oslovljava sa Pičko prodana!...ali u kladionici "Meridijan" u Dušanovoj na Dorćolu on je Lesasti i upravo je dobio sina.

Ljubi brat, Lesi.

Ćaća Bati Živojinović u tamanjenju švaba, stolar koji je isklesao kolijevku civilizacije, kalif umjesto kalifa, kurac pička govno sisa. Radi isto što i Bear: pentra se po jagodama, spava s vukovima, brćka se u živom blatu... Ali, pored svega toga tegli i kameru! Jedina olakšavajuća okolnost ovom velikomučeniku je što vjerovatno krka hamburgere, dok brat Bear gustira oko 'ladnog krepalog jagnjeta ili cijedi vnago od nosoroga za okrepljenje.

Omiljena rečenica starijeg klinca kojom nagovara mlađeg da uradi nešto što je i on uradio. Obično mlađem klincu pođe po zlu.

Kad skineš nevinost mlađanoj tinejdžerki, a ona te ranije nije obavestila da joj je tata pandur, a stariji brat gradski siledžija. Džaba ti to što si je jebavao pola sata i što ona ne može da hoda, sve pada u vodu kad se setiš kolke ćeš batine da dobiješ kad te navataju lovci na jebače.

Jedan od glavnih antagonista animea i mange ''Naruto''.
U par rečenica da ne smorim: Lik je hibrid/klon udruženog genetskog materijala/ nelegitimno dete Majkla Džeksona, lorda Voldemorta i Dr. Mengelea, sa jezičinom brat bratu 5 metara. Želi da dosegne besmrtnost. U slobodno vreme je gej( aktivan, pretpostavljam) što mu ne bi zamerila da nije i pedofil.
Hobi mu je eksperimentisanje na ljudima.

brat blizanac jarca živodarca iz popularne dečje priče za tešku noć punu mora i noćnih strahova. jarac kožoderac je u stvari radnik koji obavlja molersko-farbarske radove koga unajmite da vam okreči stan (to se između ostalog radi i jarcem, naročito plafoni), a on vam 'odere kožu' kada u momentu naplaćivanja lupi cenu kao da je radio Sikstinsku kapelu.