Vapaj očajnog Srbina, besnog na nepravdu, teror zapadnih sila, nemoć svoje države i govna u kojima živi..

Istina je, da kada bi Srba bilo 200 000 000, kada bi Srbija bila tako razvijena i vojno jaka, sjebali bismo čitav svet za nedelju dana. Osvetili bismo se Amerima za bombardovanje, Englezima i Francuzima što su bili na njihovoj strani, Turcima za 500 godina zuluma, Nemačkoj i Austriji za drugi svetski rat, Italijanima, Bugarima i Japancima što su bili na strani sila osovine, a sa Hrvatima, Slovencima i muslimanskim delom bosanskog stanovništva bi se bratski razračunali. Španija bi osetila naš bes jer nas njihove sudije večito kradu u svim sportovima.

Sa Rusima bi bili u bratskim odnosima dok se Medvedev i naš predsednik prvi put ne bi zajedno otkinuli od vodke i rakije, pa naredili medjusobne nuklearne napade - ne jer se naši narodi ne vole, nego jer ne znaju šta rade kad popiju..

Međed mraz je onaj dobri medo koji dolazi malim medvjedima i djeli im paketiće za vrijeme novogodišnjih praznika.

Ultimativni srpski ujedinitelj, onaj koji je uspeo u onome što nije pošlo za rukom čak ni knezu Lazaru pred Boj na Kosovu - da ujedini sve Srbe bez obzira na njihove međusobne razlike i interese.

Prvo je ujedinio Delije i Grobare, zatim Vaskoliko srpstvo, a nedugo zatim je krenuo i na globalnija ujedinjivanja, pa je ekspresno i bez imalo muke ujedinio pravoslavlje, islam, katoličanstvo i judeizam.

Vrsta koja je opstala izgleda samo na ex-yu terenima.

Da je klošar biti lako - klošar bi bio svako dame i gospodo.

Postoji nekoliko odrednica kako mozete prepoznati Izvornog gradskog klosara, a one su sledeće:

1) 30+ godina, grebe se od keve za produzeni espreso u malu šolju.
2) Seansu koja traje tri sata prati jedna kafa i 86 čaša vode uz konstantno dobacivanje konobarima ili stolu 10 metara od njega.
3) Bog će ti platiti ako ne vratim ja a kleo sam se u rodjenu majku za 120 dindzi.
4) Klošarski hod je više nego karakterističan, usporeno kretanje, glava u nebesa, fejk rej baj cvidže, iphone 6 u ruci al da se jabuka vidi.
5) Kladionica jedini izvor prihoda.
6) Omiljena relaksacija, ispijanje kafa u kladži koje dolaze gratis nakon 2 binga ili tiketa.
7) Omiljeno piće, 30 dana apatin dvolitra, 31. kad kevi legne plata Hajneken rođaci.
8) Insta profil od 2000+ pratilaca
9) Fejs profil od 5000+ frendova
10) IMAS JEDAN TAJ MALBORO DA PROČISTIM PLUĆA BRATSKI?!

Zloupotreba službenog položaja superheroja zbog primanja mita.

Srećnik. Onaj koji je pristupom međunožju ovih bića dobio blagoslov u vidu najkuljih moći. Dobar otrs vile garantuje mu da može da leti, jebe, leti i jebe, tušira se vodom iz suve drenovine i da vitla ralo i volove.

Trsitelji vila su otišli u legendu. U skorije vrijeme, nije se pojavio nijedan. Sve navodi na zaključak da su vile otkrile vibrator.

Način na koji smo kao klinci, još neupoznati sa osnovnim matematičkim operacijama, delili bombone ravnopravno sa mlađom braćom ili sestrama.

Neukusno velik simbol hrišćanske vjere. Svojstven pravim vjernicima, mučenicima i grešnicima, čim su sebe tolikim teretom opteretili.

Donacije, direktne strane investicije, krediti i ostala upumpavanja u budžet naše male ali neprosperitetne republike prolaze trnovit put ne bi li gradjani osetili boljitak u svakodnevnom bitisanju. Nakon sto se 95 procenata podeli po strogo zakonski (ne)definisanoj šemi, hijerarhijski odozgo naniže, a partijskim statutom utemeljeno, ostatak se namenski troši za saniranje gorućih problema. Pod uslovom da je dotični moćnik zadužen za prosleđivanje sredstava u pitanju dobro raspoložen. Nikad se ne zna, možda je tog dana polno opštio sa osobom različitog (ili istog) pola kao dodatak svakodnevnom polnom opštenju sa narodom. Eventualno životinjom po sopstvenom izboru. Svako ima pravo na različitost.

Javlja se u trenutku kada pljuvanje po bilo čemu što je domaće, srpsko, naiđe na odobravanje u društvu. Samo pljuvanje je kao faza uzbuđenja i erekcije. A kad te svi pohvale za uspiješan hejt, uzbuđenje kulminira u orgazmu.

Desilo se to pre nekoliko vekova. Mi srbi, poznati kao jedan nasilan narod, poceli smo da ugrozavamo osnovna prava naacionalnih manjina, koja su bila propisana Ustavom i Vizantijskim sporazumom. Te se dva velika tlacitelja, a braca po materi i krvi, okomise na sacicu Osmana, koji trbuhom za kruhom, dodjose do reke Marice, da love malo ribe i obezbede se za zimu, jer jesen vec uveliko bese. I pecase ljudi u miru i slozi, sve bratski delise, napravise i neke kucice, pa se skucise, ali sta sve to vredi kada smo mi divljaci. I dodjose i Ugljesa i Vukasin u tu malu Makedoniju, pa htedose da zabrane i ribolov, ali i da zabrane tim poboznim ljudima da se mole u Hilandaru.
Turcima to tesko pade, moljase srpsku vlastelu, da im makar veru ne diraju, jer oni kaze hriscanstvo postuju jednako kao i islam! Srbi, pa kakav smo mi to narod?! Naravno ne dozvolismo mi to njima, a Vukasin da im se naruga, napravi veliku gozbu sa svinjetinom i prepecenicom od 24 gradi i napise se tu svi i preki bise u svom pijanstvu.
Opet osmanski izaslanik pokusa da zamoli serbe da se ne rugaju njihovim obicajima i ponudi im pun kovceg blaga, samo da se jagnjetina uvrsti na jelovnik.
Medjutim Vukasin i Ugljesa se poklase radi blaga, a sa njima i silna druga srpska vojska.
Sutradan Turci dodjose da priznaju srpsku vlast, kada ono, a svi Srbi mrtvi!

Ljudi koji najbolje prođu u životu. Koliko god djelovali opušteni, koliko god se zajebavali, napijali, glupirali, mangupisali, itd. oni tačno znaju, na dugi rok šta hoće i čemu teže u životu, i na tome polako i postepeno rade. To bismo mi mogli kritikovati, proglašavati takve ljude proračunatim, ovakvim i onakvim, ali oni su ustvari samo pametni. Velika je stvar na vrijeme skontat šta hoćeš u životu. Pojedini koje poznajem to su skontali već na početku srednje... ili čak u osnovnoj. A ima i onih koji ni sa 35 godina ne znaju. Jedina loša stvar u tom "znanju svog pravca" je to što su ti ljudi prividno opušteni i svoj plan rijetko dijele sa drugima. I onda recimo njihovi ortaci koji nemaju takav plan, s njima se druže, zajebavaju, napijaju, i misle kako je sa njima samima sve OK, i kako je ta opuštencija ustvari ispravan pristup životu, a nisu ni svjesni da ti s kojima se druže i napijaju, imaju plan i mnogo konkretniju sliku svoje budućnosti i daljeg života. A ti, naivac, da tako kažem, s njima ločeš, zajebavaš se, igraš bilijara i na to ti se sve svodi. I onda jedan dan napuniš 35 godina skontaš - đe si ti, niđe....a on, fino žena, dvoje djece, stan, dobar posao itd... sve po PS-u.

Naravoučenije: treba znati svoj pravac i raditi ozbiljno na nekim dugoročnim ciljevima... ali isto tako, bilo bi fer i korektno tu viziju podijeliti sa manje ozbiljnim prijateljima i probuditi ih iz njihovog dremeža, a ne sa njima samo zajebancija, a ti ovamo šutiš i radiš.

Čuli ste sve sto se može reći o Jetiju.
Pogledali ste sve navodno autentične fotografije Čudovišta iz Loh Nesa.
Čak ste nekad možda i razmišljali o zoni 51.
Da li ste ikada razmišljali o ljudima koji nikad nisu posetili Delta Siti ili Tržni Centar Ušće?

Istorijat:

Otvoren krajem septembra 2007. godine, Delta siti je za kratko vreme postao sinonim za kvalitetnu kupovinu osnovnih i drugih potrebština, zabavu i nadasve potrošačko društvo današnjice, objedinjujući na jednom mestu multipleks bioskop, šoping centar (eng. to shop-kupiti prim.aut.), bouling klubove(eng.bowling-kuglanje, igra u kojoj je cilj srušiti što više čunjeva poliuretanskom kuglom koja se kotrlja po za to predviđenoj površini), prostore za decu i razne druge zabavne sadržaje. Budući da ovaj kompleks (kao i njegov mlađi brat, Tržni centar Ušće) poseduje sve što je neophodno u životu današnjeg homo sapiensa sapiensa, nameće se pitanje postoji li individua koja baš nikad nije iskoristila mogućnosti ovih kompleksa, kročila nogom u njih ili barem prošla kolima kraj mesta na kome se ovi utemeljeni džinovi nalaze.
Analitičari Delta Holdinga i Balkan Ril Estejta su se bratski složili da je to nemoguće iz više razloga: marketinški su maksimalno pokriveni, nalaze se na atraktivnoj lokaciji, i uvek mogu da računaju na "faktor društva", to jest, pre ili kasnije javnost će početi da razmišlja na ovaj način: ko nije bio u Delta Sitiju ili na Ušću, taj ni ne zaslužuje da živi.
Analitičari su dobro odradili svoj posao, skidam im kape.
Ali oni jednostavno nisu znali da postoji jedna nepoznata više u sistemu.
Ja.

Poslat mi je prvi red sa sahrane u pičku materinu? Vraćaj krpice! Rečeno da moja baba pravi ok gibu? (ok? SAMO OK?) Evo ti tvoje krpice!

Mi smo završili za sva vremena. Moj ego je toliko povređen time što je izrečeno/urađeno da ću od danas uživati da ti vidim lice jedino ako to bude u crnoj hronici ili na banderi.

Na isto mu dođe i kada se pljuje po omiljenom političaru ovog drugog, seksualno opšti sa bivšim partnerom druga ili drugarice, supružnik uporno ne primećuje nove frizure, uzajmi se majica pa onda isfleka (kada Vanish ne spasi stvar), kupuje vibrator pored dečka živog i zdravog, ne tolerišu se svekriva ili tašta… u svakom slučaju, granica je pređena pa stoga neka svako skupi svoje prnje i krene odabranim putem.

Rodi majka dva sina nejaka
jedno Nenad, a drugo Damire
jednoga smo sa kurca skinuli
drugi ce nam jakom dosaditi...

Pojave se tako odjedanput nesnosni ljudi istog prezimena, i krenu da nas uništavaju, bili smo svedoci epidemije Unkovića, pa Djilasa, ali izgleda da će Okanovići ipak biti ti koji će nas dokusuriti. Možda i nisu rod, ali nas jebu bratski.

Sina Dragana smo na jedvite jade nekako izdržali. Bilo je par samoubitstava i sečenja vena kada se posle "Selo gori" pojavio da vodi neki kviz sa Mandom i Ajs Nigrutinom, kao svojim ličnim antipodom. Sin Dragan je predstavljao valjda seljake, sa svojom trejdmark facom debila koji je ušao u štalu i zatekao tetku i teču na gomili sa Šaruljom, dok je Ajs Nigrutin predvodio gradjane sa licem Badr Harija odmah pošto je primio levi direkt Semija Šilta. Manda je predstavljao sebe, dobrog glumca koji radi šta hoćeš za kintu. On to radi i danas, Ajs Facijalis se vratio muzici, a Sin Dragan posle jos par batrganja, ode da stane u red za Farmu 2025.

Ali ovaj drugi, mnogo opasniji Okanović ne pokazuje znake zamora. Čovek je formirao komitet, ne NVO, ne klub, ne odbor, nego baš KOMITET, prvi posle komunista, zaseo na B92 i počeo da nas uči šta je to saobraćaj. Kao da je bilo lako izdržati Mirka Alvirovića sa sve Mladenom. Čovek najdobronamernije (kao i svi dobri ljudi sa B92, Bljica, i njima sličnih) daje savete našim institucijama posle čijeg neslušanja dolaze poruke "ohrabrenja" iz Nemačke, ohrabrim im ga majke.

Razumno naručivanje jela u našim restoranima, obzirom na veličinu, nutritivni sastav i kalorijsku vrijednost porcija.

Naziv za tzv. partijanje, učestvovanje na nekoj žuraji na kojoj se figurativno vrše neke matematičke operacije.

Drug Tito, partizani, jugoslovenski antifašisti: po definiciji, ljudi koji su se borili u komunističkoj vojsci Jugoslavije za vreme Drugog svetskog rata. Postoji ih više vrsta.

Jedni su jednostavno ustali da tuku Švabu kao i njihovi očevi i dedovi, u dobroj tradiciji Prvog svetskog rata. Koliko su uspeli, govori prisustvo nemačkog faktora i kapitala u našoj unutrašnjoj i spoljnoj politici i ekonomiji.

Drugi su bili prosti radnici i seljaci koji su svojim instinktom pobunjenih robova osetili da je gazdama i popovima odzvonilo. Ti su tek zakukurikali pre vremena, kao u Orvelovoj „Životinjskoj farmi“. Uživali su jedno vreme u iluziji samoupravljanja, vladavine vulgusa, pa kad shvatiše da su ipak životinje, poludeše i rasturiše sve što je imalo da se rasturi, i preživeli se danas još čude i pitaju „a gde se dedoše dobra stara vremena“.

Treći su se nasisali Marksa i kompanije, pa su verovali da učestvuju u dijalektičkom istorijskom procesu. Da nisu odbacivali Ničea kao dekadenta, shvatili bi šta znači „povratak istog“ – uostalom mogli su, da su se više trudi oko svog obrazovanja, da čitaju Pitagoru, Egipćane ili Indijce.

Četvrti su bili rusofili, pa su verovali u matušku Rusiju i njen bratski zagrljaj. I danas nas matuška materinski steže, za šta revolucija nije ni bila potrebna.

Peti su bili avangardisti, nadrealisti, zenitisti i štatijaznamštaisti, koji su verovali da je tepanje Nemaca i kapitalista umetničko delo. To je najtragičniji sloj. Takve je Staljin u Rusiji jednostavno zatro, ali neki od naših su napravili karijeru – Vučo, Popović... Državni nadrealisti. (Postoji još jedna gadna podvrsta tih, seljački oportunisti, čiji je predstavnik Dobrica Ćosić, o kome ne bih ovde baš...).

Zatim tu su bili desperadosi, strani agenti, ludaci, kriminalci, ubice i još svakakvi. Spisak je dugačak...

Nije mi jasno samo jedno: Zbog nekoliko osnovnih civilizacijskih dostignuća, kao što je leba da se jede, kao što je besplatno zdravstvo i školstvo (što uostalom danas imaju i zemlje koje i ne znaju šta to znači petokraka zvezda), kod nas su hiljade nevinih streljane, sloboda surovo ućutkivana, duh bahato gažen, ama šta sve nije činjeno – a naši ljudi još imaju potrebu da odaju „dužno priznanje socijalističkim tekovinama“!? I što se tiče „bratstva i jedinstva“, videsmo i to... Pitam se zašto se svi sećaju punih trbuha, a pune grobove i prazne mozgove zaboravljaju? (Doduše, možda ovo poslednje pitanje daje samo na sebe odgovor).

Simpatične tačkice koje se pojavljuju kod pojedinih ljudi svaki put kada im se usne razvuku u osmeh, u toku govorenja ili prilikom izvesne mimike.
Ovi interesantni ugibi u podnožju obraza doprinose slatkoći lica, (najčešće dečijeg) a osobi koja ih poseduje dodeljuje se ''Bejbi fejs titula'' bilo da je muškog ili ženskog pola.

Iz priča naših baka možemo čuti kako su rupice ustvari poljupčići od strane anđela čuvara neobjašnjivo utisnuti u lice novorođenčeta. Narodski rečeno - to su ljudi koji imaju zaštitu od ''zlih očiju''.

Napomena: Ako uz rupice ide još i prćast nos i skladne uši - zasigurno - to je šećerlema od stvorenja!

Pojava koja postoji samo ovde, i nigde više... Evropski Beograd, Nacionalna televizija evropske Srbije, Za evropsku Šumadiju i sl.
Slogan koji predstavlja elementarno neznanje, jer taj slogan u npr. Budimpešti, Atini, ili Pragu nema nikakvog smisla.