Braća Hrvati, po svemu slični sa Bugarima samo su ovi na zapadnoj strani...

Симбол борбе за узалудни циљ, и тренутак када је тај циљ изгубљен...

Odlican nacin za podjebavanje nekoga cija se majka zove Sofija

реченица коју смо толико пута чули...и коју ћемо радо да употребимо кад једноставно требамо "бубнути нешто у високоинтелигентном разговору" или једноставно из "шпрданције"...иначе реченица је из филма "Лепа села ,лепо горе"...

Provuk'o se na lepe oči.

Prevario ili odbacio nekoga pa ga ostavio da se pita šta mu se desilo.
Izraz nastao u krajevima južne i jugoistočne Srbije, gde su se Srbi mešali sa Bugarima, pa, verujući da svi pravoslavci slave slavu i videći da Bugari to ne čine, logično zaključili da mora da su Bugari napustili taj običaj to jest zajebali slavu.

U stvari žurnal, išlo valjda devedestih i to na prvom, u četri čini mi se. Osim što slušaš neki iskvareni srpski, nešto slično a drugo, zanimljiv jedino po tome (osim ako nisi iz Bosilegrada) što je bila neka dobra muzika za špicu sa nekim bubnjevima, nekako meksička, pa si steko utisak da su Bugari nešto kao Meksikanci (?) Što u stvari i nije bez osnova budući da smo mi kao napredniji, bolji, lepši, i te fore, mi smo kao Amerika, a oni kao pored nas ružni, prljavi i zli Meksiko.

Bugari životinjskog sveta.

Bugari su oduvek bili poznati u svetu po svojoj lojalnosti, časti i poštenju tako da se već par vekova unazad u svim poznatijim priručnicima fer pleja globalno odomaćio termin takozvane bugarske škole.

Princip je jednostavan: čim okreneš glavu bugarin ti mune nož u leđa.
Tada se smatra kulturnim gestom osloviti dotičnog praktikanta bugarske tehnike Bugarinom.

Roštilj malo čudnog ukusa zato što Bugari u njega stavljaju začin čubricu koji ima ukus najpribližniji ustajalom urinu.

Narod koji je školski primer kako loše okruženje može da dovede do krize identiteta...

Bugari ih smatraju Bugarima, Srbi Srbima, a Albanci strpljivo rade na tome da jednoga dana budu Albanci. Jedino Grke zabole šta su, samo im ne daju da se nazivaju Makedoncima.

Zbog toga se u njima razvila potreba da svima dokažu da su oni, ni manje ni više, nego direktni potomci Aleksandra Makedonskog. Kako bi to postigli, u svojoj prestonici su, u toku zadnjih deset godina, podigli monumentalnih antičkih spomenika skoro onoliko koliko ih je za života podigao sam Aleksandar. Pri tom imaju budžet koji je, čak i u poređenju sa našim, smešan. A na kraju svega, da ironija bude veća - ako je verovati nekim istoričarima - mladi Aleksandar je voleo svoje vojnike više nego što je uobičajeno, ako me razumete... tako da je vrlo moguće da on direktnih potomaka i nije imao.

Aludirajući na nekontrolisanu upotrebu dopinga i steroida u bivšim socijalističkim zemljama, ovaj termin je u staroj državi (onoj što nam je bila prevelika pa smo je bratski razdelili u miru i sreći) obeležavao etalon ružnoće osobe ženskog pola. Brkate i zdepaste spodobe niskog rasta, koje u generalnom izgledu na malim ekranima od Asmira Kolašinca razlikuje samo ravan prednji donji deo trikoa bez izbočina, sposobne da bace gvozdenu kuglu kao da je u pitanju kokošje jaje u rukama Džejmija Olivera.

Zašto baš bacačice kugle niko nije znao da objasni. Valjda neke druge sportove sem tih bacačkih Bugari nisu ni forsirali u ženskoj atletici, ali su im i skakačice s motkom delovale kao da im je motka integralni deo tela, ako me razumete. Verovatno je u pitanju jedina atletska disciplina u kojoj Rusi nisu imali istaknute predstavnike pa su Bugari smeli da se razmašu.

U svakom gradu ima po jedna, jednu je video i drug mog najboljeg ortaka koji nikada ne laže, u kojoj se čuju violine i deca koja plaču jer su ih pobili Nemci, Bugari, Ustaše ili ko već.

Prostorna odrednica koja se koristi za mesto koje je jako udaljeno i nepristupačno. To mesto, po pravilu, mora biti prljavo, zaostalo ili na neki drugi način neprivlačno za posetu. Tako, na primer, Barselona ili Sankt Petersburg ne mogu biti u Bugarskoj, ali Ulan Bator i Islamabad mogu.

Neki misle da izraz potiče od ljudi koji su imali neprijatna iskustva sa letovanja na bugarskom primorju. Međutim, čini se da je verovatnije da ga je skovao neko ko je od svog dede/ujaka/strica čuo kako su nekada jadni i siromašni Bugari dolazili kod nas u pečalbu. Stoga je zaključio da smo i dan-danas za njih pojam razvijenosti, standarda i kulture, iako Bugarsku u životu nije video niti sa nekim Bugarinom razgovarao.

Kad ti Bugari ne priznaju jezik,kad ti Grci ne priznaju ime,kad ti Albanci ne priznaju teritoriju,kad razumes srpski a oni tebe ni rec i misle da imas govornu manu e onda si stvarno Makedonac.

Kao što su pravi karipski pirati imali svoje zlatno doba krajem XVII veka, tako su i srpski pirati imali zlatno doba krajem XX, u periodu poznatom i kao „ispred SKC-a".

I dok „zlatno“ u dobu Crnobradog potiče od silnog blaga zveknutog od mučenih Inka i Acteka, za SKC je zlatna bila boja diskova koji su se u stotinama hiljada rojili po kutijama i štandovima od raskrsnice do ulaza u parkić. Kao jedini razuman izbor za sve Beograđane željne muzike tokom buđavih devedesetih, te stoga prećutno tolerisan od strane snaga reda i mira, SKC je u doba pre neta i MPtrojki bio naizgled nepresušan izvor svakolikih žanrova i tipova izvođača, od Džeja pa do Napalm Deatha.

U delovanju ove beogradske Tortuge jasno se mogu izdvojiti dva perioda: prvi, duži, kada friteze za diskove nije mogao da ima baš svaki mulac pa su dominirali uvozni pirati, pre svega „bugari“, a onda sve masovnije i „kinezi“; i drugi, koji se protegao i u XXI vek, kada je zahvaljujući ranom netu počelo da se pojavljuje sve više domaće „produkcije“.

Ipak, kao pravo zlatno doba uvek će ostati upamćene one rane godine, kada su Bugari kapirali engleski otprilike koliko i Kinezi, što je rezultiralo u hilerijas misspelinzima izvođača, naziva albuma i pesama na omotima ili na samim diskovima. Tako je tada sluđeni ljubitelj muzike ispred SKC-a mogao da nađe neprocenjiva kolekcionarska blaga kao što su:

PEABL JAM, „Ten“ – kapiram da je to zbog šaka koje na omotu delimično zaklanjaju R u PEARL, ali je objektivno i zato što Kineze toliko savršeno zabole kurac za ta naša slova, pa ima ih samo tridesetak, normalno da sva liče jedno na drugo.

Guys N Roses – a plus je na „Use Your Illusion II“ jedna od pesama bila „You Could be Nine“. E, mogla si, al nisi...

Eric Clayton - ne znam šta im je toliko zapinjalo s tim Y, ali jebiga, Kinezi. A zipa ovo – „Sayla“!

Bad Religion – „Suffer“ je u ingenioznoj dekonstrukciji bugarske škole postao „Supper“. A jebiga, nije da nije tačno: Masses of humanity have always had to SUPPER!

ON X, prvi album jebemliga kako se zvao – ovome se mora priznati određena aura kuloće, mada nikada nisam kapirao da li je ovo bio prost propust jednog slova ili nešto drugo, u svakom slučaju rezultat je prilikom čitanja isti kao pravi naziv grupe Onyx.

Soundgarden: „SUPERНИКИОМИ“ – ahahaha UNKNOWN piše naopako ahahaha NIKIOMI uhuhu nije mi dobro аrghahaha zovite hitnu

ШИКIN PARK – opet zbun sirotog pirata pred ortografskom pošalicom dizajnera omota, ali za ove mi je uvek bilo krivo što se ne zovu tako. Šikin Park! Nekako je ono, boli nas kurac, mi smo Šikin Park, možda smo Koreanac, možda smo narodnjaci, možda novi projekat Trenta Reznora.

Bogovsko stanje alkoholisanosti kada sve oko Vas izgubi formu i počne da liči na ljigavu masu koju su Bugari svojevremeno prodavali po buvljacima. Tada održavanje ravnoteže počinje da se graniči sa fantazijom a zadržavanje telesnih izlučevina postaje čista sreća.

Najgora sorta. Da komšiji crkne krava je mala maca u odnosu na ovo. Kakvi Bugari, kakav nož u leđa. Ovo je komplet Zepter escajg u leđa.

Nelol vulgarnost kojom vonjaju bugarski romulijanci, da ne kažem cigani. Ili oni koji se tako osećaju, na trulež.

Како су Бугари вазда били познати као народ са јаком војском, а и наши вечити пријатељи, који су нас задужили свакаквим доброчинствима, налазе се у многим изрекама.

Ово је конкретно опис стадијума пијанства у коме ти је толико лепо да си спреман да истог часа удариш на Бугаре