Termini koji su bili deo reperskog slenga ali su u poslednjih 10ak godina postali široko prihvaćeni i u svakodnevnom slengu, bez obzira na to koji tip muzike preferira ekipa. Najveću zaslugu za masovno širenje imaju rep grupe Bad Copy, 43 zla, Prti Bee Gee i naročito Ajs Nigrutin (njegova prolupavanja su definitivno najomiljenija). Ovi termini su postali toliko uobičajeni da ih koriste (bar nehotično) i ljudi koji ne mogu da smisle domaći hip hop, kao i oni koji su za Ajsa i Skaj Viklera čuli tek u Velikom Bratu.
Definicija nigrutinizama puna je Vukajlija.
Blajv, oplodnja, buksne, kobas, granje, indo, džeja... U ovu kategoriju spada i ziljavo (mada ga pripisuju Marčelu)..
Miks neke brlje i voćnog soka, obično od breskve, jagode ili narandže, mada može bilo koji.
Ovo piće je dobilo ime po pankerima koji ga piju ispred SKC-a/nekog kluba/skladišta/ mesta gde se već održava svirka kako bi već bili odvaljeni unutra uz jedno pivo. Obično par flaša cirkuliše kroz grupicu ljudi poput buksne, a ponekad i uz nju.
Metoda pripreme je prosta, sipaš radžu u flašu sa sokom, zatvoriš, promućkaš i cugaš. E sad, kvaka je u tome što ljut ukus je ljut ukus rakije zamaskiran sokom, tako da se ćeš da se obeznaniš sigurno, jer rakiju nećeš ni da osetiš pa ćeš da piješ kao da je sok.
Vrsta marihuane nakon čije konzumacije shvataš da si se ispalio, udario u stativu.
Pola sata nakon ispušene buksne:
-Radi te?
-Ne, tebe?
-Uopšte.. Pu majku mu jebem, ovaj nam prodao kanabis stativu!
Razilaziti se. Svako na svoju stranu poput komadića paradajza raznetog petardom.
- Ništa od buksne, raspadamo se burazeru.
- Taman još malo !!!
- Ma vozim ih gajbama, vidi na šta liče.
Neverovatna medijska kampanja u jednom delu bivše Jugoslavije kojom se pozivaju(mladi verovatno) da ukoliko budu ponuđeni nekom od droga oni odgovore NE, HVALA, JA ĆU BUREK. Neviđena nebuloza koja može značiti samo jedno-da su autori(o državnim odnosno javnim novcima)ili neviđeno glupi pa pomislili da se problem droge rešava jedenjem bureka ili i sami korisnici, pogodite čega, sigurno ne bureka!
Videti sliku...
...........
-E ajd večeras rolamo buksne, ima i dobrog haša...
-Ma ne znam, hajmo mi na burek.
-To! Hajmo! Jebeš drogu!
Predeo blizak patosu, po kojem se najverovatnije, nakon što neko izvali dobru, ili lošu foru, prospe azot-suboksid, poznatiji kao gas smejavac.
- I onda je Ćomi stavio kučetu dve buksne u nozdrve. Posle pet minuta počelo je da juri svoj rep i sapliće se o zadnje noge, a mi dole!
Reč buksna u srpskom ima višestruko značenje. Kod majstora starog kova koji koriste termine iberlauf, hilzna, trahebli i gefufna označava čauru ili zevčicu. Električari buksnom nazivaju klemu ili stezaljku koja omogućava električni spoj metalne žice sa nečim. Kod mlađe populacije sklone rekreacionim drogama buksnom se naziva džoint ozbiljnijih dimenzija
kad ćale električar sinu sklonom rekreaciji uz pomoć kanabisa kaže: „Sine, donesi one dve buksne iz fioke“, klinac do zadnjeg trenutka ne zna šta da očekuje...
Ista stvar kao crveno slovo samo kod muškaraca. Taj dan se dešava jednom nedeljno. Uglavnom se okupi grupica od par likova koji kada dođe zeleno slovo izbleje na nekom krovu stare menze koja odavno ne radi ili se nađu kod nekog od njih. Aktivnosti su sledeće: Gledanje lige šampiona sredom u petnaes' do devet, sa dve, tri gajbe piva Hajnikena po poluvremenu i obaveznim komentarisanjem nespospbnih igrača iako sami znaju da sami to ne bi znali da izvedu. Takođe na krovu menze se nalaze razbacani Plejboj časopisi sa pocepanim golim ribama. Uz to ne izostaju dve, tri gajbice Hajnikena koje su uzeli na dragstoru na veresiju. Neretka pojava su i buksne. Inače ime zeleno slovo je dobijeno po svim asocijacijama na zelenu boju jer se uglavnom sve čarolije odlikuju zelenom kao trava na fudbalskom terenu, flaša Hajnikena, vutra itd.
Stara psovka, pjavljuje se u knjizi "Orlovi rano lete". Nema nikakvo posebno značenje, osim onog bukvalnog. A to je upravo želja da dotičnom liku kome je upućeno đavo iliti Lucifer zabije močugetinu u babu.
-Dajgle galima, čekam jebene buksne već sat vremena, a rekao je da će doći.
-Smiri se bre, vrag ti babu osedl'o, doći će. Nikad nije ispalio.
Izraz koji na "kultivizacionoj skali" predstavlja aritmetičku sredinu Rakijade u Pranjanima i Novogodišnjeg bečkog koncerta (da, ono što jedva čekaš da se završi pa da počne skakaonica u Garmišu). Dakle, nešto što ostavlja jako dobar utisak na sva čula, nije poseljačeno, a opet nije ni uštogljejno ko vrhovni sudija Haškog tribunala. Kulturna medijana, ukratko rečeno.
- Kad mi je keva rekla da treba da idemo u zapizdinu kod Despotovca, na svadbu neke sestre koja je devetnesto koleno, dobro mi nije bilo. Mislim se u sebi, koji ću kurac tamo. Al ajde. Pomirim se sa sudbinom i krenem očekujući polivanje jeftinim špricerom, guranje evrića pevaljki u vime, tuču mladenaca i slične običaje, kad ono međutim. Lokal totalno avangardan, plitki tanjiri u dubokim, saksije sa rupom umesto čaša, švedski sto koji se rotira u sfernim koordinatama, a u ćošku DJ remiskuje Moravac. One klinke što kite svatove, kače buksne za revere i uzimaju 100 dindži. Kulturiška, majke mi. Jedva čekam da se i mlađa šveca uda, pa da idem opet.
-----------------------------------
- Priznajem da sam imala predrasude. Ipak je on fudbaler, a ja širim noge da smestim violončelo na Kolarcu. Al nemaš pojma koliko me prijatno iznenadio. Očekujem nekog mamlaza u trenerci, sa tarzankom na glavi, kad ono dolazi tip u fazonu voditelja jutarnjeg programa na b92. Znači, bradica od 2 dana, džemper, ispod viri kragnica od šulje, neke krem pantalone i kanađanke iz ofis šuza. I ne samo to, dečko čita, odma' sam ovlažila na Preverove stihove. Jebote, da mi levi bek recituje Barbaru, zamisli. Ništa, primim se ja ko nikad, odemo kod njega gajbi i odvalim ga od pičke. A on fin maksimalno, čak me i pitao gde da mi svrši. Al bila sam malo zločesta, nisam mu odma dala facijalni kamšat, već samo sise da mi isprska. Mica jedna, posle me detaljno obrisao svršavačkim peškirom i skuvao fuka.
- Kulturiška, nema šta.
Uličar, ali ono kao usput. Wannabe klošar. Fin momak koji po svaku cenu pokušava sebe predstaviti kao ono što nije. Onaj koji svoje fino gradsko i građansko poreklo pokušava zameniti uličarskim stilom života. Uličar u puloveru, "Tommy Hilfiger" ružičastoj košulji i lakiranim "Bally" cipelama.
On je u krizi identiteta. Kao mali bio je ponos roditelja, starosedelaca "Kruga dvojke". U predškolskom periodu išao je na časove latinskog, a danas studira arhitekturu. Koristi najfinije ulje za kosu i pomaže starijoj komšinici da pređe ulicu. Svoju torbu uvek ukombinuje sa svakim outfitom. U srednjoj školi je prepoznavao različite pravce klasične muzike, a o ruskim klasicima je znao koliko i profesor. Roditelji se ponose njime.
No, on je izgubljen između poseta salonskim stanovima porodičnih prijatelja i deljenja buksne s random klošarom iz kraja... klošoram, čija je keva tehnološki višak propalog društvenog kombinata. Njegova ispeglana košulja vrednija je od svih izderanih jakni njegovih kvazi-drugara, koji zahvaljuju Gospodu za svaki preživljeni dan i karton zidarskog piva. Njegov rečnik poprima novu dimenziju: pristojne i lucidne sintagme zamenjuje slengom proširenog vulgariteta i umanjene bistrine. Na krem mokasine stavlja bedž s marihuanom i misli kako je našao sredinu u kojoj je jednak s drugima.
- 'De si, Antonije? Jesi nabavio koji mić dopa? Tako smo se dogovorili.
- Jesam, evo. I neka bude Enton, Antonije je malo treš.
- Enton, jebe se s Klarkom Kentom. Dobar si, jeb'o te.
- He, Kiza momak iz kraja, voli ga beogradska raja.
- A?
- Studentkinje ga vole , ne mogu da mu odole, he-he.
- Enton 'oće da bude u trendu, moramo da ga jebemo u pedu.
- Molim... ovaj, šta?
- Zajebavam se, Antonije, mojne šiziš. E, isprlj'o si gilje, idi kući da ih očistiš, a mog'o bi usput karton vopsa da nabaviš, čisto da se ne vraćaš praznih ruku.
Naredba iskusnog varioca koji je završio paket da prvo mora da se popije taj prokleti litar Pelimovca(da, Pelimovca!(Pelinkovac od 120 kinti)) koji je kupljen za badava pre nego što krene buksna u krug.
Naloženi novajlija: Daj bre, Steks, tu buksnicu da spržavamo više!
Iskusni: Ne može, grobe, dok se ne ubije Pelimovac!
NN: Ali, zašto, o uzvišeni?
I: Zato što, grobe, da si pušio više od 4 puta razumeo bi da više nećeš da lizneš Pelimovac posle buksne. Zato, izvoli i udri do etikete!
Kompliment enciklopedijskom poznavaocu.
O svemu zna po nešto, i teško ga je uhvatiti u nedoumici.
Noćna mora televizijskih kvizova.
-Ko je skulptor "Kapije pakla"?
-Roden, aj dalje...
-Dobro, to je bilo lako. Kako su pećinski ljudi otkrili muziku?
-Gađali jedni druge kamenjem dok ne zakukaju, posle su kukali bez kamenjarenja, i lupali koskama.
-Ne seeeri!? Lupio sam. Aj sad smrade! Ko je osvojio kambodžansko prvenstvo u brzinskom cepanju ženskih gaća?
-Đijan Seng Čoi, preko petsto pari gaća.
-Ma jebi se matere, kenjaš znanje. Kako?
-Motam buksne u listove Britanike.
Poznati srpski fudbaler koji je najbolje trenutke svoje karijere proveo u Atletiko Madridu, gde sa Radomirom Antićem kao trenerom osvaja duplu krunu Španije.
Inače njegovo ime se ne vezuje samo za fudbal, nego i kao izraz koji se, zbog milozvučnosti njegovog imena, koristi kada je bleja toliko opuštena i sve baš onako taman da se dostiže stanje koje se najbliže može porediti sa nirvanom.
Buksna: Matori imamo buksne, imamo vops, počinje Mandža – Juve za pet minuta, ma ‘de ćeš bolje.
Džoni: Ma vrh brate. Još ove fotelje su udobne do jaja. Ajde samo da privučemo nogama ove taburiće da podignemo noge lepo na njih.
Buksna: OOOOOOO al’ je dobro.
Džoni: Vrh.
Buksna: Svrš.
Džoni: Bogota.
Buksna: Milinko Pantić.
Džoni: E od toga nema dalje brate. Nikako.
''Velikodušna'' ponuda nadređenog upućena mladoj vojničini kao znak ''zahvalnosti'' za dobro odrađen posao. Bilo da je detaljno očišćen park od napadalog lišća ili snega (Sizifove muke u kombinaciji sa Tantalovim, jer oba ta govneta konstantno padaju i na najmanjem povetarcu kljucajući vam jetru dok čistite), ili ste bili najbolji na najnebulaznijem poligonu kog možete da zamislite, ili ste pak imali oko tetrebovo na noćnom gađanju svetlećim mecima (što je inače najkulja stvar u vojsci, naravno, posle bacanja bombe!).
- Vojniče Vučkoviću! Odlično si (dobrovoljno, hehe...) očistio koroziju na onim ruskim posleratnim haubicama!
- Hvala gospodine!
- Dobre sam volje danas! E da ne pričate po celoj kasarni kako je onaj Mirča bezdušni pijanac i da voli da podjebava vojnike, moš da biraš - oćeš čin razvodnika (goli kurac na biciklu sa obavezom više) ili nagradno odsustvo od pet dana (dgra, pičke, alkohol, buksne!)?
- (Džisas Krajst, ser, aj dont nou) NAGRADNO, GOSPODINE!!!! (Da vam spelujem?)
Uobičajena pojava prilikom jutarnjeg vukajlisanja. Na sajtu je aktivno 15ak ljudi, koji listaju defke i čačkaju po forumu, povremeno svraćaju na čet, doprinoseći time ionako konfuznoj i kilavoj konverzaciji.
n!na: dobro jutro, ima li koga? 07:34
Meśa: evo ja sad doša s posla...jesi tu? 07:38
dzonovan: dobardanišem....đeste 07:42
n!na: ej! 07:44
Jericho: dobar dan 07:51
Meśa: đesi džeri, šta ima? 07:53
fade: jesu bile dojkare? 07:55
Vejvern: dobro jutro... 07:56
dzonovan: bile su fejde, uvijek propustiš jebiga... 07:59
n!na: pa šta se radi ljudi? 08:02
n!na: ejjjjjjjjj 08:05
Jericho: kilav nam razgovor od jutros nešto nina.... 08:05
Buksnetina: ALE ALEE BUKSNE! 08:05
fade: dojkare? 08:05
.........................................................
StefanKostić: dobro jutro...... 13:46
Krajnji stepen uništavanja mozga metalom, odvrnuto do panja. Vrisak električne gitare i poremećenog frontmena, dok membrane na zvučnicima pucaju u agoniji kao himen maloletne učenice srednje medicinske škole dok je na malom odmoru čereči ekipa iz mašinske.
-Tebra što sam nabavio ozvučenje od Miće Pajsera. Donesi džitru i okupi ekipu, ima večeras da otpada malter sa kuće.
-E dao sam džitru burazeru za neku svirku, ali kupio sam ove Slejine albume, šta kažeš?
-Au matori, pa ovo đavo sluša dok drka trozubac i kara device.
-Taj rad, mali Mićko donosi nešto od Venoma, večeras ćemo prašiti i čaditi buksne samo tako!
Poslednja rupa na svirali pri upisu u srednju školu. U fazonu Dpš-a(Definitivno poslednja šansa), ali još gore. Jedina školska ustanova gde je profesorima mrskije da dođu na nastavu nego učenicima. Mnogim profanima na pamet često pada, da saspu bure metaka iz ručnog topa u sve živo i mrtvo u školi i da odu u zatvor, da budu kučka nagruvanom brđaninu sa palamarom do zemlje(ako stoji na prvom spratu). Ili to, ili kanapče pa da se bese.
Škola koju upisuju likovi koji su u 3. osnovne cirkali skivi, jer su vops prevazišli u produženom boravku. Šibali su osmake za klikere i keš za užinu i silovali naduvane tetkice u ostavi za metle. Roditelji su od njih digli ruke davno. Priča se da njihove keve na porođaju vrište kao kad Mesi gleda Jelen superligu i crnac u društvu KKK-a. Ovi žestoki momci sa vrućeg asfalta su rešeni da nešto završe. Da upišu nešto bolje ne mogu, a i ne žele. Tako da je ova škola za njih idealna.
Sam boravak u propaloj, spermom premazanoj, zgradi nikome nije prijatan. Umesto knjiga nose se rambo noževi, bokseri, buksne, po neka utoka i malo belog. Standardni školski pribor. U krugu od sto metara oko škole može se osetiti testosteron u vazduhu. Jednom u par decenija, tu zapadne i neka bicuri. Obično debela, masna, nedojebana čibuljičarka sa brčići ala Vuk Karadžić, ili muškarača, za koju, dok ne skine ćega, nisi siguran kog je pola. Svejedno, i jedna i druga izađu iz škole izbambusane kao matore cavulje iz šiptarskih pornića, tako da više nikada ne mogu da hodaju normalno.
Ustanova za one sa čeličnim mudima, vakuumom u glavi i nadgrobnom pločom u šteku, kao poklon za neki 18. ili 19. rođendan. Desi se da zapadne i neko ko odudara od stereotipa, ali zato svaki dan bude stereo izudaran. Lik koji najčešće završi u parku ispod klupe u svojim govnima ili na groblju.
Kamara debilizma koju ortak prospe posle čitave večnosti iščekivanja da iznese neko ultimativno i neprejebivo rešenje.
Rile: Šta da radimo za buksne, nahvatali nam lerdija jebt...
Paja: Ne znam brate, ja se skenjao totalno...
Joksa: Znam ja šta treba da radimo!
Rile i Paja: Ozareni podižu glave. Šta!!?
Joksa: Ćuti. Betovenova muzika u pozadini.
Paja: Progovori bre, šta treba da radimo??
Joksa: Treba da...
Rile i Paja: Da... da... ??
Joksa: Mislim da treba da nađemo novog lerdija.
Rile: AJDE??
Paja: E jebem te usta filozofska. Ovo je treći koji je pao. Koliko ti misliš da ima dilera u Željuši, a? Mrš po pivo bre!
