Fudbal sa društvom - PES
Druženje na ulici - Facebook
Alfred Jonatan Kwak - Yu Gi Oh
Porodično Blago,Bolji život - Jelena,Ljubav u zaledju
Sega - Pentium
Tempo - Kurir
Čunga Lunga,Shock - Orbit,Stars
Sličice - Send Gift(facebook)
Rumenko - King
Mikijev zabavnik - Scandal
VHS - DVD
Walkman - mp4
Žandari i Lopovi - Counter Strike
Tropicak Heat - Prison Break
LAKU NOĆ DECO!
Hvala Vam za divno djetinjstvo:
Slavko Tatić
Nada Blam
Vlastimir Djuza Stoiljković
Nikola Simić
Miodrag Ž. Vučković
Ovim izrazom se određena osoba ubeđuje u nešto što onaj koji izgovara želi po svaku cenu. Ima vremena na pretek, sasvim dovoljno samopouzdanja i što je najbitnije nema šta da izgubi.
Osoba koja koristi ovaj izraz u potpunosti kontroliše određenu situaciju i koristiće sve moguće načine da bi ispunila svoj cilj.
- :zvuk pištaljke, i penal i crveni karton!
- Alo bre, pa jel si ti normalan, za ovo daješ karton?!
- Lakše malo, raziđite se. Ti napusti objekat pa da se igra nastavi.
- Pazi ovog majmuna, pa on misli da se šalimo...
- E zbog tog "majmune" evo i tebi crveni.
- Dečko, pa ti iz Vranića nećeš živ izaći, ja kad ti kažem.
- Momci, možemo ovako celu noć, ja penal da poništim neću, a pipne li me neko, ima da ga sutra pronađem i izrešetam, ne znate sa kim se kačite.
- Ajmo momci igramo, bio je faul baš sam ga lepo cepio, hehe.
.....
- E jel oćeš da me ispratiš na bus?
- Zezaš me? Pa nisam valjda sve ovo radio za džabe?
- Baš si se potrudio, i ovo cveće i sveće po celom stanu i Samardžić u pozadini, ali moram ići.
- Ma daj, bar nešto na brzaka pa ću te odvesti kući mada sam planirao da prespavaš pa da i ujutru bude nešto.
- Vidim da ne odustaješ, ali rekla sam mojima da ću doći...
- Mala, možemo ovako celu noć ali roditelje nećeš videti dok ne budeš jebana.
Verovatno jedina noć kada studenti zaista imaju volju nešto da nauče.... Iskustvo je pokazalo da većina studenata ovo veče obično i ne spava, sa izuzetkom superfrikova koji su u stanju da nauče 2 knjige i 12 skripti toliko brzo da im na kraju ipak ostaje 45 minuta sna pre nego što treba da počnu da se spremaju za izlazak iz kuće. Međutim, većini studenata, koji imaju iskustva sa ovom situacijom, želja za snom nije ni u malom mozgu, a činjenica da je jako teško skoncentrisati se na knjigu, dovodi do mnogobrojnih "pauza" - zaglave na internetu, u kuhinji, na terasi po jedno 30ak minuta, ne radeći ništa (ovaj proces se ponavlja periodično u toku večeri).... U periodu od 3-4 ujutru dolazimo do faze "sad krećem i ne stajem" koja se završava posle nekih 15 minuta smišljanja plana kako će se nešto naučiti.... U svom tom haosu uočavate da je presvetlo u vašoj sobi, postaje vam hladno, i osećate potrebu da se smejete i pevate najretardiranije pesme koje vam padnu na pamet - to je posledica svanuća! I taman kad ste, u svom tom ludilu, sve napokon pročitali i izdvojili najvažnije, ubeđeni da ćete položiti ispit jer znate sve, onda se sasvim slučajno iz nekog razloga tipa "da vidim koji je naziv prve lekcije" vratite na početak knjige i uočavate da ništa ne znate, da vam je "sve tu negde" i "poznato", ali da u principu više ne znate ni naziv predmeta koji treba da polažete.... Popizdeli od svega, dok sami sebi govrite da ste debil i retard, da niste trebali onih 30 minuta da ne radite ništa, odlučujete da je najbolje da sad ne čitate sve ponovo jer će vam se "pobrkati" i ono malo informacija koje ste zapamtili.... Puni lažnog entuzijazma, palite televizor i uz jutarnji program pijete kafu, spremate se i odlazite na fakultet, misleći da sve to samo treba "da se slegne u vašoj glavi". Dolazite pred kabinet, i polako ulazeći unutra prolazi vam kroz glavu dobro poznata rečenica vaših roditelja, izgovorena pre više od mesec dana "Što ne uzmeš svaki dan po sat vremena nešto malo da pročitaš, bolje i to nego sve u zadnji minut". U tom trenutku shvatate da čak iako profesor nije nadrkan verovatno padate ispit....
Bilo da ste pali ili položili, princip se ponavlja za svaki sledeći ispit koji spremate, iz roka u rok....
Fora na koju pada svaki živ čovek !!!
Žika: (tužan, namrgodjen)
Mika: Pa šta ti je bre, što si takav?
Žika: Ma pusti me bre, plakao sam celu noć....
Mika: Pa zašto?
Žika: Pa nisam mogao da ti ga uteram... HAHAHAAHAHAHAHAHAHA
Mika: More marš jebem ti sve ludo, to si me sad zajebo i više nikad.....!!!
Fraza koja nam je svima poznata, što sa televizije, što iz našeg okruženja. Velikom broju ljudi je jako iritantna. Koristi se najčešće da bi se dokazalo da si ti kul, jelte. Ok je da ti spavaš ceo dan, ali ništa nisi postigao dok to ne objaviš pred što većim brojem ljudi.
Jako često se koristi i kao opravdanje za stvari koje ne želite da radite, ili, opet, da bi drugi shvatili da ste vi noćna ptica.
Pera: Gde si, brate? Ajde sutra na bazen, ide celo društvo..?
Miša: Ma ne mogu bre, gde preko dana..
Pera: Ajde bre što si takav, pa kad bi ti, uveče?
Miša: Ma ne znam brate, ja sam ti noćna ptica..
Pera: Nisam mislio da idemo rano..
Miša: Jeste, al' ono, ja sam ti zamenio noć za dan, ne mogu.
Pera: afjbajncd (u sebi: E ne naspavao se..)
Zdravorazumsko upozorenje da svašta zna da iznenadi u mraku. Nož, bejzbol palica, bokser, dildo. Nikad se ne zna šta tama skriva. Bolje je zato naći pratnju ili ostati na sigurnom, čisto da se sreća ne provocira previše.
- Ju, već pola deset. Ubiće me moji, moram kući...
- De ćeš kući u one tvoje Pičkovce tamo, pa tu ni struja nije svima prošla a kamoli ulična rasvjeta.
- Ali moram, ne znaš ti mog ćaleta kad ja...
- Opusti se, nazovi najbližu drugaricu, reci joj da javi tvojima da ćeš noćiti kod nje i gotova stvar. Nisi luda da ideš sad, ipak je tamna noć, nikad se ne zna šta može da se desi.
- Vidim ja da ti hoćeš samo da me kresneš večeras.
- Vidi je što je pametna. Pa ako već nemaš ništa protiv, gore je spavaća, kondomi su u drugoj fioci, spremi se, eto mene za tren, samo da stavim kasetu da se presnimi.
Ležiš u krevetu. Raspao se, ima deset godina, ali novi skup, jebem ti ikeu. Vruće je, znojiš se. Ne možeš da zaspiš da li je od vrućine, ili kaslja prouzrokovan duvanom najgoreg kvaliteta, za koji kriviš nato bombe. Češeš se po mudima, jer je udobnije spavati bez gaća. Okrećeš se prema zidu na nekih 30 sekundi jer, jos uvek pijan sa ručka kod ćaleta gde si ga slagao da ti ne treba para opet, tripuješ onog akrepa iz novog američkog horora u sobi kako te gleda. Vraćaš se na ledja i golim vratom osećaś vrelinu oznojenog jastuka. Okrećeš jastuk debljine flis papira na ,,hladniju" stranu u nadi da će to pomoći ali avaj. Svetla stalno prolazećih kola te podsećaju kakav si jadnik bez socijalnog života koji subotom uveče spava u deset. Setiš se *, jedine žene koju si ikada voleo, a koja te ceo život gleda kao druga. Uz dubok izdisaj na nos psuješ tiho državu i život, jer ko je drugi kriv. Pre 5 godina bi ti se na pomisao na nju suza skupila u oku, ali prešao si i tu fazu. I tada ga čuješ. Ubica nedužnih miliona ljudi, koji tumara u mraku tražeći sledeću žrtvu, posetio je i tvoju sobu. Komarac. Osećaš kako ti pritisak skače. Ona raid tableta,odavno bela, koju si ukljucio u struju po tridesetu noć za redom te ne čudi svojom defektivnošću. Isprva ne činiš ništa, iskusan, znajući njegovu strategiju. Uobičajeno sleće ti na uvo. Pokušavaš da ga hitrim pokretom glave prilepis za rame, ali dzaba. Sledeći put sleće ti na desnu ruku. Levu prebacuješ preko stomaka i udaraš se po desnoj šaci misleći da si ga ubio. Smiruješ se na nekoliko minuta, kad odjednom, kao tihi vetar, osetiš blago peckanje na kraju desne noge. Očešeš je o čaršav misleći da je neka mrva ili dlaka u mraku i svrab prodje. Posle nepunih 30 sekundi, svrab se pojačava i ti savladavaš lenjost i pružaš ruku dole, dok nogu podižeš, kriveći se kao kifla da bi se počešao i sa besom shvataš da te je govnar mali ujeo. I to tu gde najviše svrbi. Ovo je bila kap ugnjetavanja koja je prelila čašu mizernog života. Ustaješ i pališ svetlo, mahnito se osvrćući pokušavajući da se privikneš na iznenadni nedostatak mraka, i ugledaš ga. Na abažuru od lampe koji si poklonio kevi za pretprosli 8. Mart, a ona vratila tebi za rodjendan misleći da joj je komšinica od prekoputa kupila a ne ti, govno malo stoji na svih šest, tapkajući cevčicom pokusava da probije abažur lampe, misleći da je ljudska koža. Grabiš večernje novosti od zime koje su ti služile da na njih staviš mokre cipele u snežnim noćima i,jednom rukom pridrzavajuci lampu da ne padne,koja ti je draga, uprkos majčinoj bezobzirnosti, i spljoštavaš ga ostavljajući mrlju krvi sa nožnog palca na novinama. Već naviknutim pokretom gasiš svetlo pri leganju u krevet, i uprkos nesnosnoj vrućini zaspiš, zadovoljan, ni ne sumnjajući da je neka viša sila poslala tog slabog protivnika,nad čijim bi se ti lešom osećao kao pobednik i time odagnao svu setu i čemer iz života, bar do jutra.
Izraz koji se koristi kad rešenje nekog problema izbije na samom vrhuncu dubioze. Nešto poput Zelenog moćnog rendžera. Pomislimo da je baš ovog trenutka najzajebanije a ispostavi se da nam je rešenje problema ispred nosa, samo ga treba sprovesti u delo.
- Mislim da se ovi meštani ljute što im vatamo konobaricu za dupe i guramo joj pare u sise!? Pogledaj kako se grupišu, namrčilo se ko od Zemuna!
- Noć je najtamnija tik pred zoru, pravilo broj jedan kafanskih tuča.
- Šta bre?
- Ma sad će oni da se raziđu, poznajem takvu sortu. :vadi pištolj: Momci jel ima nekih problema?
- Ne bre legendo, skupili smo se da se dogovorimo ko će da vam plati piće, evo idemo mi sad...
Poruke tipa: "Posalji ovo na 23 broja i dobices 800 dinara kredita + vrelu noc sa tvojom devojkom iz snova.". Sluze kao instant retard detektor.
Joca mi je prosledio neku kruznu poruku, vise ga nikad necu gledati istim ocima.
Tek što je sunce zašlo polako prilaziš nesigurnim korakom dvojici ljudi ispred sebe. Laknulo ti je što ih ima svega dvojica, očekivao si ih već tridesetak, namrgođenih, zamišljenih. U ruci nosiš torbu sa vodom, guaranom i sendvičem, u drugoj ruci stoličicu ( hoklicu ).
-Dobro veče dobri ljudi, i vi celu noć?
-Evo, kao što vidiš.
Zauzimaš busiju i sedaš. Gledaš na sat- 20:00.
Kreću priče, šta, gde, koliko. Trudiš se da se zbližiš s njima, mogu ti valjati u odsudnom času. Poneka šala, vic čisto da vide da si šaljivdžija da nisi neki mrgud.
Prilaze još trojica.
- Vi ste ovde već?- pitaju začuđeno
- Šta ćeš? Uz osmeh mu odgovaramo, ne očekujući odgovor.
- Uh breee, vrte glavom začuđeno i odlaze.
Ti ne veruješ da je tek 20:30, polako sedaš na hoklicu i smišljaš strategiju: "WC tamo, sigurnosni izlaz tamo, radi 1,2,3 i 4., oni će ovde, mi ovde..."
Polako počinju da dolaze. Sada vas je već dvadesetak. Ti se držiš svoje grupice, nadajući se da neće ispaliti. Razmišljaš o situaciji u kojoj si. "Ma biće sve u redu! Mora!!", tešiš samog sebe, "neće valjda biti tolike pizde da ništa ne daju..."
22:00, ljubazno smo zamoljeni da siđemo nešto niže niz stazu. Kažu, kvarimo im koncepciju. Atmosfera je i dalje na nivou. Optimistični smo. Već nas ima pedesetak. Ležemo po betonu, dobro je, još je topao od sunca prethodnog dana. Šalimo se, dobacujemo...
00:00 Ušli smo u novi dan. Trudiš se da budeš tiši, jer je dosta njih polegalo oko tebe. Na tvojih 30cm2 koliko imaš na raspolaganju uspevaš da sedneš i nađeš pozu u kojoj te ne bole noge. Smenjujete se na hoklici uz opasku:"Istekao ti žeton"
02:00 Kriza. Masa je utišala. Sad nas je već stotinak. U daljini se čuje neki pijani klinac: "Ja vam kažem,igraće finale Lige Šampiona Zvezda i Partizan, i pobediće ili Zvezda ili Partizan, igraće se u Barseloni i ja ću gledati". Opšti smeh, raja se polako budi. Dečko, od milošte nazvan Španac biva zatrakivan od starijih mangupa da i dalje priča.
Neki debeli pokušava da pocepa papirnu reklamu sa ograde i da je postavi na beton umesto čaršafa. Negde je zapelo
- Ajdeee
- Možeš ti tooo!! Za Srbijuuu!!
- Daj bolan, snima li ga neko??!! Bravoooo!!!- prolomi se pošto je najzad otkinuo.
04:00 Opet tišina. Mir. U neko doba podiže se masa, njih 200, stampedo krenu ka tebi. Ne znaš šta se dešava. Okrećeš se u smeru u kome i oni idu i shvatiš da ih je neko rosno zeznuo i da ćeš nadalje morati da stojiš. Osećaš se kao budala.
Sviće. Konačno je vidiš u svim svojim bojama. Oronulu i trošnu, ali ipak nekako "tvoju"... Marakana. Od blagajne te deli svega 30 metara. Ti si među prvima, ali masa je sve veća, tenzija raste. Još 6 sati do otvaranja blagajne. Neki debeli i neki kosijaner se zezaju u masi koji je prdnuo i koji od njih voli dečake. U početku je zanimljivo.
06:00 Uveliko je svanulo. Naklon kretenskog stampeda svi stojimo zbijeni. Ona dvojica smoriše više i Boga i narod. Dolaze dva kera, mužjaka, i jedan naskače na drugog. Opšti aplauz i podrška. Ovaj manji mu ne da, ovaj veći ga naskače i imitira pokrete parenje. Masa u ekstazi, da li će se uzeti.
07:30 Simpatična devojka prolazi pored stadiona uz opšte odobravanje mase, pesmica kreće: "Baci sisu da se igramo..." Glupo ti je da pevaš, a opet nekako smešno...
08:00 Konačno dolazi policija, koja je trebala da dođe u 23:00. Komešanje, vreva, psovke. Držiš se onih sa kojima si bio celo veče i ostvario neko "prijateljstvo". Valjda te neće izneveriti. Gledaš onu ogradu i pokušavaš da predvidiš gde će je otvoriti, kako proći...
Oni kreteni koji su jutros došli i lepo se naspavali pokušavaju da se probiju do nas. Dreka, arlaukanje, psovke.
Kreteni pandurski i obezbedjene trideset puta pomeraju ogradu levo-desno, ne znajući kako da nas usmere do blagajne. Mi pogrdno čašćavamo sve te Ajnštajne i Tesle.
09:30 Kulminacija, spremaju se na juriš. Na proboj ograde. Razmišjaš šta će sad biti. Nije valjda da ćeš izvisiti. 13 sati čekaš. Tako blizu, a tako daleko...Dogovaramo se da malo, neprimetno razmaknemo ogradu. Polako osvajamo desetak po desetak cm prostora do blagajne.
10:00 Rekli su nam da ćemo tada biti pušteni. Svi se deru i negoduju zašto smo još u kavezu. Glavni policajac, dobar neki čovek, se pravda nama prvima kako nije on ovo smislio i kako je i po njemu ovo debilizam. Mi mu nekoliko puta kazujemo ko je prvi stigao i odakle da pušta. Vidim da je čovek shvatio i lakše mi je.
10:10 Konačno su se smilovali blagajnici da dođu, iako je radno vreme od 10:00. Prate ih najgore moguće psovke od strane svih nas.
Počinje...pritisak udara u glavu, treseš noge posle celonoćnog stajanja, moliš se da sada ne otkažu u odsudnom času. Puštaju po deset. Ti si u drugoj grupi. Sigurno dolaziš do karte. Rulja otpozadi juriša, gura, kičma puca, neki pandur viče da ne smeš da pređeš liniju, a rulja te nosi...
Dolazi red na tebe, prolaziš, blagajna....konačno!!
-Imate sever? Tri karte! - Uzimaš, ne možeš da veruješ!!!
Brzo oko stadiona pa u kola...deset dana razmišljaš i smišljaš šta da radiš, kako doći do tog pišljivog komada papira, budući da nisi ni Miškovićev ni Bekov sin, niti su ti Dinkić, Tadić ili Nikolić poslodavci...
A sada, čekaj 09.09.'09. i štedi grlo za: SRCE NA TEREN!!!!
Ljubazno ukazivanje domaćici da je u jelo stavila previše belog luka!
Debeli reci mi jel su ukusne te paprike sa belim lukom?
Odlične su , sad mogu sa vampirima da se svadjam celu noć i neće mi biti ništa!!!
Zezaš?
Ja-ma ne, čim nadjem papriku u ovom silnom belom luku javljam ti kakvog je ukusa...
Lik koji se podaduo od manjka ili viška spavanja; sanjiv i neupotrebljiv u bilo kom smislu. Izraz potiče od radnje "čekanja krtice" koju karakteriše velika strpljivost jer sam period dok strvina ne promoli svoju jebenu glavicu na svetlost dana/mesečinu noći može da se oduži k'o gladna godina.
Lea Kiš: Moj sledeći gost... hnjo, hnjo, hnjo, hnjo, ahaahahahaha... je proslavljeni, ahahahaa, pevač narodne muzike Stanko Nedeljković – Bađi... hahaha, aplauz.
Bađi: ...zdravo Lea, sjajni gosti, pa kaže ...ALKOHOLA KRALJ, TO SAM SADA JA, PROKLETA JE MOJAAAAA SUDBINAAAAA...
Lea Kiš: Hnjo, hnjo, hnjo, hnjo, aplauz za Bađija, hahaahahaha, hnjo, hnjo, hnjo. A naredni gost dolazi pravo sa planine, virtuoz, umetnik...Bora Drljača, aplauz.
Bora Drljača: Šta hoće ovaj Bađi? Saće ti pokaže stari vuk gde zeka pije vodu... JA SAM, JA SAM ŠNAJDER SVE PO MERI KROJIIIIIM...
Lea Kiš: Aplauz za Boru. Nego, Boro, nešto si se naduo kao da si ček'o krticu celu noć?
Bađi: Haha, bravo Lea, jebi, ne vadi!
Bora Drljača: Ma koja krtica?! Era me vodio u neku medicinsku školu.
Lea Kiš: Koji ste krasni tražili u medicinskoj?
Bora Drljača: Jebeš budalu, rek'o mi da tamo juri ribe u slobodno vreme pa smo čekali celu noć da neka dođe, sve dok nisam provalio da je pola 11 uveče i da se ne ide u školu.
Lea Kiš: Hahahaha, hnjo, hnjo, hnjo, pa što si onda toliko naduven?
Bora Drljača: Ma neki kreteni se drogirali u dvorištu, pa nas jurili špricevima i sušenim koprivama tri sata oko terena za fudbal.
Isto sto i dan zena,samo nocu.
Efektna, polucinična i pomalo iritantna uzrečica za završetak priče.
Kraj, gotovo, nema više.
Ende.
- Čujem, pukli ste u nedelju od Trepče?
- Ne pitaj me ništa. Taman se primaknemo, taman uđemo u dobru seriju, a onaj njihov vampir desetka nas natrpa sa tri trojke i laku noć, prijatno. Frižider bi ubacio, budala.- Nisu te primili?! A radno iskustvo, a prosek 8,5?
- Došao Srba bilder sa partijskom knjižicom i laku noć, prijatno.- Reče mi Peđa da si raskinuo sa onom tvojom što studira grčki?
- Jovanom? Ma, da, rekao sam joj da mi treba više slobode, da ne mogu da budem ograničen stegama onoga što ona smatra ozbiljnom vezom. Ona to nije mogla da prihvati, pa sam rešio da potražim ko može.
- Znači, škartirala te, a?
- Znaš me - znam te...neki kreten je omandao na apsolventskoj i laku noć, prijatno.
Noć koju svi, bez obzira na uzrast, istom merom jedva čekaju, ali je svi, u zavisnosti od uzrasta, različito provode.
Đak prvak
On je svestan da će sutra na put, al ga to ne zabrinjava sve dok sutradan ne sedne u autobus. Tek onda shvati šta se zapravo zbiva, i da je stvar ozbiljna. Noć mu je dakle idetična običnim noćima, s tim što, kažem, zna da se nešto dešava.
Drugi, treći razred
Igra igrice, gleda teve, i dobija poslednje instrukcije od roditelja gde mu je šta u torbi. Ne spava do 11, a onda ga san polako pobeđuje. Oko tri se budi, dere se, ne želi da ide na rekreativnu, konačno po prvi put priznaje da će mu biti muka za roditelje, ali ga ubeđuju da će sve biti kul.
Četvrti razred
Radostan je jer je simpatija dala i poslednju ratu. Plus je učiteljica rekla da će biti neka žurka poslednjeg dana, i da će dečaci izvoditi devojčice. Super! Kevu ubeđuje da nije klinac i da ne treba da mu objašnjava gde mu je šta. Ide da spava oko 11, mada može još da izdrži, ali svestan je da će mu trebati energije.
Peti razred
Dopisuje se sa drugarima na fejsu, kapiraju da tamo kupe pivo i da ne spavaju celu noć. Dogovaraju i vatanje najlepše devojčice, tuču sa klincima iz mesta gde idu, i eventualno zajebavanje profesora. Sumu za trošak koju je dobio od roditelja spaja sa uštekanim parama, koje je štekao mesecima unapred, znajući da mu roditelji neće dati dovoljno. Kapira da noć ne prespava, igraće Kanter. Maršira roditelja iz sobe koji pokušava da mu objasni gde mu je šta. U dva sata ga roditelji strpavaju u krevet, uprkos njegovom opiranju.
Šesti razred
Nabacuje muziku na memorijsku karticu za put. Kapira kako da ubaci one dve limenke piva što je kupio u putnu torbu a da roditelji ne primete. Na kraju mu ne uspeva. Nema veze, kupiće tamo. Ostvaruje se želja iz petog razreda, nije ni trepnuo celu noć. Namerava da ušteka nešto para od onih koje su mu roditelji dali, za razliku od prošle godine kada je čak i dodavao.
Sedmi razred
Kucka se sa simpatijom preko fejsa. Sve je uvereniji da će se koliko već sutra, na ekskurziji, smuvati. Daje do znanja kevi da je odrastao, i da će sam spakovati torbu. Posle pola sata je zove, i traži drugu torbu jer u ovoj neće sve stati. Ona se prihvata posla i uspeva da spakuje sve, čak i ostaje poprilično prostora, koji ona uprkos njegovom negodovanju popunjava pižamama. Nervira se jer mu keva ne veruje da tamo neće spavati. Ide na spavanje u 10, jer je prošle godine izgubio ceo prvi dan jer nije spavao. No ipak u san tone tek oko 2, do tad je razmišljao o simpatiji.
Osmi razred
Ima da se napijem stil. Poslednja ekskurzija sa ovim društvom, ne zna kako će podneti to, moraće da ubije tugu alkoholom. Uspeva da prošvercuje dve limenke piva u putnoj torbi. Ima simpatiju, ali ne veruje da će biti u stanju da se smuva sa njom, jer će pobogu biti pijan celu ekskurziju, pa se ne upušta u dopisivanje sa njom, već se svađa sa drugovima da li je bolje da tamo kupe pelinkovac ili da ponese Miša vino. Ide da spava oko dva.
Prvi razred srednje škole
Epa ako su mu nastavnici prošle godine uništili pijanku, ove godine neće. Ima da se ubije. U torbu trpa vinjak. Pivo je preslabo. Sprema fore sa vukajlije kako bi u novom društvu bio kul. Igra Kanter, ljubav iz petog razreda. Spava oko 12.
Drugi razred
Isto kao i prvi razred. Opet kapira da će konačno da se ubije, što mu na kraju konačno uspeva. Sada ne skida fore sa vukajlije, jer su svi iz novog društva ipak shvatili da on nije ništa posebno. Ne igra Kanter, nabacuje tinejdž sentimentalnu muziku.
Treći, četvrti razred
Sprama kodome, za svaku potencijalnu po jedan. Ne planira alkohol, zna da će on sam doći. Uzima od keve poslednji dinar, i sprema pasoš. Takođe, traži na internetu koliko koštaju kurve u toj zemlji gde fura. Ide da spava oko 12.
Ekskurzija sa faksom
Žali što ne ide na ekskurziju, al nema se para.
Ekstra dodatak:
Vođa puta
Sprema karte, i gleda vikipediju.
Odličan izgovor da se poljube sve devojke u krugu od pola kilometra.
Strah i trepet za ljude u poznim godinama, koji počinje odmah nakon Dnevnika.
- Iju Mile! Ta ko nam sad to kuca u devet noću na šolukatre? To nisu čista posla!
----------------------------------------------------------------------
- Di ćeš sad derane u 9 noću?! Čestit narod ne ide da orca u ovo doba!
Vreme kada možete videti koliko zaista imate buba u kući.
