- Ima li posla, prošlo već pola godine otkako te otpustiše iz banke, jesi našao štogod?
- Jesam, evo raduckam...
- Kod nekog privatnika a?
- Ma jok, mrežni marketing, idem na sastanke, slušam online predavanja i tako, nema još profita, ali polako...
- Kurac polako. Nema na toj koski mesa, prijatelju! Batali to i radi nešto od čega možeš zaraditi.
- Vid' al' si ljubomoran što ni mejl ne umeš da pošalješ, pa mi ovde kenjaš nešto, mrežni marketing bre, budućnost!

: Hajde kumim te, skloni Cou od kompa, počeo da pušta neke Krajišnike, ubiće ga neko, a i dere se k'o sivonja, smara.
: Coa, rekao sam ti tebra da ne puštaš ziku, skloni se odatle, niko neće da sluša te tvoje dodolske pesme.
: Samo još ovu!
: Sklanjaj se glavonjo!
: Evo samo refren, slušaj sad ovo ALA BIH SE ŠI KI CA LA, AL' MI NE DA NA NA, ALA ĆU SE ŠI KI CA TI KAD O STA NEM SA MA!

- Ubiću se! Znaš onog smotanog Đoleta, za koga smo tvrdili da neće jebati?
- Znam, pa šta?
- A, znaš li onu scenu iz "Glupana i Tupana" kad se autobus pun prepički zaustavi i ponudi ih da uđu? A, oni odbiju?
- Znam i to!
- Odlično! Autobus ženskog katoličkog školskog centra iz Karlovih Vari zaustavi se ispred našeg Đoleta i ponudi mu da im bude vodič na desetodnevnoj ekskurziji kroz Srbiju! I Đole uđe! Eno ga u kafani, prepričava svoje bogato iskustvo.
- Koji srećnik!
- Jebeni Artur Dent...
- Jebeni...

Klinci igraju fudbal.

Pera: Taman nas ima za 6 protiv 6. A Đura neka bude stativa.
Ostali likovi: hahahahaha Đura - stativa.
Đura: Neću, 'oću i ja da igram.
Pera: Vidiš da nema mjesta, debilu.
Đura: Ne zanima me, oću da igram.
Pera: E baš nećeš.
Đura: E baš hoću! Da mi nećeš ti zabranit?
Pera: Hoću, ja ću ti zabranit!
Đura: Dođi ovamo da ti jebem mater!

Počinje tuča.

Ostali: Tu-ča, tu-ča, babina pa-puča!

Miki: Tane, daj bre da uradimo jedan rejd. Ae pls.
Tane: Po stoti put Mikule; ovo nije WoW. Ne igraš Lord of the Rings Online od juče, razlikuj svoje igrice.
Miki: Ma bitno je da ti mene razumeš. Daj, budi brohirim jednom u životu.
Tane: Uvek dramiš, kao da je One ring u pitanju. Penji se na tog orla i doleći, pre prave akcije idemo malo demolirati neke gobline.
Miki: E to je moj brohirim, uvek spreman za akciju.

- G-đo, niste vezali pojas.
- Tačno. Ne smem iz bezbednosnih razloga.
- Kako, pa on se i vezuje radi povećanja Vaše bezbednosti?
- Vidite, kad ga vežem, on mi dođe preko grudi i usled pomeranja i truckanja ja zbog njega doživim jako seksualno uzbuđenje, pomešam one papučice, zamuti mi se pred očima i...
- Dobro, dobro... Srećan put i pažljivo vozite.

Ako baš treba da znate vi vodite svog online lika kojeg unapređujete kroz sate i sate igre (koji se pretvore u dane), i na kraju kad vam se konačno smuči plaćanje accounta i internet troškova, stalno sedanje ispred monitora od kojeg vam iskoče oči, neprestano vikanje vaše familije da ustanete sa tog prokletog čuda i kad se osvestite da vas je ostavila devojka odavno, vi shvatite da je prošlo već šest meseci od kad ste krenuli da igrate igru.

Izdinsta se pola kile praziluka pa se doda još toliko čvaraka i
sitno seckanih skuvanih škembića. Ovo se još malo prodinsta, pa se doda kilo kupovne kavurme. Kada se sve dobro ratsopi, po ukusu se posoli, a obavezno doda pola glavice sitno seckanog belog luka, bibera, aleve paprike i krupno izlomljene suve ljute paprike. Kavurma će biti ukusnija ako joj se doda i pola kile sitno seckanog junećeg ili svinjskog jezika. Ovako se priprema za veće društvo, a ako ga nema, može da se zamrzne i troši docnije.

A- E Milisave, sta se ovo namunjilo?

B- Izgleda da se ca ljuljne kisa

Leto, 37 stepeni, ne smeš napolje u fila papučama jer se tope u dodiru sa asfaltom.
Odjednom, osetiš bol u stomaku, kao da ti digestivni trakt igra boćanje.
Shvataš da moraš da napustiš online igricu u kojoj neviđeno dominiraš jer ti se prikenjalo još pre sat vremena, a ako prdneš usraćeš se pa ćeš morati da menjaš i stolicu, a i moraćeš kevi da objašnjavaš kako se online igra ne može staviti na pauzu.
Odlaziš do wc-a, konačno, sedaš na šolju, kreće istovar.
Mislio si da će ovo da se završi lagano, bezbolno, he he he, varaš se. Bitka već uveliko traje nekih 20 min.
Odlučio si sa mu daš ime, red je, pa i žena kad se porađa da ime detetu odmah, zar ne? Nemaš pojma lupio si, nema veze, moraš se koncetrisati. Okej, osećaš da je kraj blizu, poslednje napinjaje i trebalo bi da se završi ovaj egzorcizam.
Konačno izleti napolje brzinom od četiri maha, naravno pogadja vodu u šolji koja zbog jačine udara pravi cunami koji ti zapljusne guzicu, pomisliš kako sad ni ne moraš da se brišeš, realno te je rashladilo i osvežilo na neki uvrnut način. Baciš pogled da vidiš sta si rodio...realno po veličini i obliku izgleda ko ona gumica gde je jedna strana predviđena da briše običnu olovku, a druga, plava strana, za hemijsku (ili bar tako kaže legenda).

ucenik oodgovara i kada ne zna odgovor na pitanje,nastavnik/ca vidno iznervirana kaze:"meni je najlakse da upisem jedinicu..."

(Dnevnik 2, Nataša Jeremić, kao po običaju najavljuje prilog o NBS i trenutnom kursu. Penzos za Tv-om polako kipi...BAM! Sledi šok-reakcija na onaj sada već omraženi snimak svima poznat kao ''brojanje para na Tv-u'') .
- Pu! Ruka ti se osušila dabogda! Narod nema šta da jede, a ti brojiš pare na televizoru!

U ovoj maloj seoskoj školi ovaj čovjek obavlja posao direktora, univerzalnog nastavnika, savjetnika, pedagoga tako da bih ovu školu predstavio kao bend od jednog čovjeka.
-------------------------------------------------------------------------------------------------------
...radnju u poslednjih desetak mjeseci vodim ja, gazda je na odmor u Spuž znate.. Tako da ja obavljam posao prodavca, radim sa dobavljačima, knjigama, računima.. a i za popravku bi se morali meni obratiti. Uan men bend kako bi se na zapad reklo.

Кијамет: Јеси ли видела ону поруку коју сам ти јуче послао?
ДушкаДунавка: Коју, бре, поруку?
Кијамет: Па како се оно ради и шта је још могуће у том смислу... Имаш у приватним порукама....
ДушкаДунавка: Приватним порукама? Где је то?
Кијамет: Ево овде на дну списка, али само кад си пријављенa.
ДушкаДунавка: `Бем ти списак...

komsa: o gde si mali,kako to da si online?
lik (iz spajza): ma evo dosao malo do druga pa da vidim sta imam ovde.
komsa: ajde sinovac polako. i kazi onom malom smradu Jovanu da cu koske da mu polomim sto mi se kaci na kvarno.
lik: prenecu mu obavezno!!

devojcica: hey! Pa gde si mi ti? Sta se raadi? (:
lik (sa wc solje): E cao lepa. Ma evo kuci,smaranje neko,gledam film... ti?

- Nije li bolje, šjor, napisati "albino"?
- Biž' ća vrag te odnija, šta zna puk šta to znači.

(u mom slučaju i to jutros)
dođem jedva kući, 'naaako dobrano pijan+ko zna šta sve još;), upadnem u sobu i s'vrata ugledam SUNCE TEK IZAŠLO (onaj donji deo kružnice jedva dodiruje vidikovu linuju iliti Mali i Veliki Mokri lug)... stanem na prozor, ptice cvrkuću, nije vruće i od jednom TRAS... ONA... tamo neka ona mi u glavi i to kako smo zajedno čekićali OVAKAV MOMENAT i tako to... i onda upalim pljugu i počnem da je se prisećam... i „tad mi SVE proleti pred očima”...
i budem tužan što je otišla, ali mi bude drago što sam je sreo i upoznao i naučio puno toga...
P. fakin S. - ne deluje kao def., ali sam morao da ispričam... moralo je da izađe iz mene...

-Ćao sine,šta radi majčino dete?
-UČIM kevo,UČIM(brzo prebira po tastaturi jer će upravo da ga napadnu na Imperia Online)
-(***)Uči sine,uči,neće majka da ti smeta,javi se kad možeš.

****

-Ajde sad digni guzicu i operi sudove!
-Ne mogu!Moram da UČIM,imam ispit za par dana!(brzinom svetlosti ulazi u sobu,zatvara vrata i uključije Sony Playstation)

****

-Sinko,koja je je ova mala u sobi,nije ti pre dolazila....?
-Koleginica sa faksa ćale,moramo da UČIMO celu noć,sutra je kolokvijum.
-Hmmmmm......(tutka mu kondome u ruku)Evo ti ako rešite da ''napravite pauzu''....:namig:

- 'Ščuo da t' se Mil'ca firca s Stankom u Miloradovoj avliji?
- Joj sunce li joj njeno jebem, leteće ona men' iz avlije kol'ko sutra!
- Nemoj mor' tre'a okopat' onaj krompir iza avlije sad nakon slave!
- Joj, da krompir, slava. 'Će mi bidne puna avlija, majku im njihovu.
- To ti ka'm. Strp' se dozime, da ti napada sneg po avliji, pa je izbaci ko kučki kost, dozebe!
- To, to, bravo Vlastimire. Kako da t' se zahvalim što si mi pomog'o da mi avlija ne ukalja obraz?
- Nem' potrebe, komšija, za'val'la mi već Mil'ca onomad u mojoj avliji.