Oldschool osoba je osoba koja ima nekih, 40-50 godina. Može biti i muško i žensko. U jeku mladosti slušala je gramofonske ploče i išla na rok žurke, a u daljem životu pratila razvoj TV tehnologije kako su godine odmicale. Od crno-bele tehnologije, pa sve do LCD televizora.

I sada želi da živi u skladu sa vremenom, pa koristi i internet. Ima fejsbuk i posećuje ga samo jednom dnevno na sat vremena, u glavnom od 21h do 22h.
Uglavnom se prva javlja na chat-u i najčešće jednom rečju.
"Pozdrav (Vaše ime)", ili "Ćao (Vaše ime)"
Naime, takva osoba ne ume da putem interneta izrazi svoja osećanja, što današnjoj omladini veoma dobro ide za rukom. Svaka rečenica joj je prepuna ozbiljnosti, iako ona nije uvek ozbiljna. Ne koristi smajlije.
Dopisivanje sa njom nikad ne može obuhvatiti više od odgovora na pitanje "Šta ima?", jer oldschool osoba nije u stanju da putem interneta iznese svoje mišljenje o drugim dešavanjima koja su možda interesantna za razgovor.
Prilikom dopisivanja sa oldschool osobom strah te je da zbiješ šalu, jer te je strah da će ti odgovoriti sa: ok
Na pitanje: "Šta ima kod tebe?", ne odgovara kao i mi (eo brate, ili klasika... ili smor), već kuca barem 10 rečenica gde nabraja sve od ustajanja do leganja u krevet. Taj odgovor piše oko 15 minuta, dok ti gledaš u "... is writting a message" i refrešuješ window jer misliš da je fejs ubagovao. Taman kad' pomisliš da ti oldschool osoba neće ništa odgovoriti, na tvom ekranu izleće 10m teksta što te opet vraća u prvi plan dopisivanja i stavlja ti obavezu da to prokomentarišeš.
Najčešći naš odgovor na to je: ":D :D ekstra" - jer ne želiš ponovni proces.

Sve to traje neko vreme dok oldschool osoba ne nađe sledeću žrtvu kojoj će napisati: Ćao (njegovo ime) i sačekati da je ona pita: "Šta ima kod tebe?"

Tada ne koristi Copy-Paste, nego opet kuca sve. Taj krug ponovi oko 3,4 puta za veče i onda ide da spava.

Kada uživo sretneš oldschool osobu, uvek će ti pomenuti kako ste se dopisivali na internetu.

Frajer koji muva ribu dobrih 5-6 meseci, da bi je jednom kresno. Pun je ljigavih fora, a romansa mu curi kroz nos. U nekom drugom vremenu bi bio Don Žuan, ali je sada i ovde samo Bosiljčić. O poduhvatima njegovih predaka su se pravile serija sa Slobodom Mićalović.

Pitanje koje obično maloj deci i tinejdžerima upućuju stričevi, ujaci i ostala muška rodbina. Po mogućnosti pitaju pred svom ženskadijom, obično na nekim slavljima ili porodičnim okupljanjima. U novije vreme, izraz se odomaćio i u omladinskom govoru, čisto sprdnje radi.

Rečenica kojom ćemo sagovorniku dati do znanja da nismo totalno pijani več nas je samo taklo ili uhvatilo.

U tu prodavnicu retko ko ide. Svi su zaboravili i da postoji. Kad uđeš unutra (čitaj: kad pogledaš kroz izlog), izgled je veoma jeziv, jer podseća na one prodavnice za vreme inflacije. Moglo bi se reći da tu ni radnici više ne dolaze.

Propalo se. Sve se srušilo i svemu je kraj, što bi rekao naš poznati kantautor. Lađe su potonule, nade izgubljene, prilike propuštene, šanse prokockane.

Odgovor koji dobiješ od maloumne klinke kad joj baciš pozitivnu opasku na izgled.
Razlog je što smatra da je ribetina ako se drsko ponaša, a ne što je narcis kako se pogrešno misli.
Čak šta više, takve devojke imaju manjak samopouzdanja i misle da su ogavne, ali najviše žale što nisu muškog pola.

Vo vremja ono kad kod nas bejahu samo I i II program televizije, kablovske TV nemaše nigde, sateliti služahu samo za špijunažu između USA i SSSR, a magnetoskopi(preteče video-rekordera) koštaše kao 5 novijeh automobila, jedini način na koji mogaste da čujete koncertnu verziju neke pesme, beše ta da je taj koncert i snimljen na neku ploču, dakle na vinil.

Jedna od najpopularnijih grupa, bejaše tada vrli i progresivni Deep Purple, sa njihovim najcenjenijim albumom, koncertnim "Made in Japan", inače noćnom morom svijeh mladih muzičara vo vremja ono, koji svi bezuspešno pokušavahu da makar malo zaliče svirkom na one koji na toj ploči svirahu.
Taj "Made in Japan" imaše skoro svako ko imađaše i gramofon, jedinu spravu koju svaki roker moraše da poseduje da bi uopšte i mogao da sebe nazove tijem krasnim imenom - roker.

Na albumu tom slavnom, beše i znamenita pesma "Child in Time", koja beše najslušanija, naročito zbog toga što se tren pre najglasnijeg vriska Ian Gillan-a čujaše pucanj!
Taj pucanj bejaše pucanj Japanca iz publike na tom koncertu, koji tada sam sebe ubi...u transu zbog lepe svirke - tako svi misleše.

Mnoge godine prođoše od tada, proletoše kao jato ptica...i ja u jednoj zemlji dalekoj, upoznah čoveka koji bejaše jedan od mnogih majstora za zvuk na tom koncertu u dalekom Japanu! U tami noćnoga bara dušu svoju krepismo, pa se ja posle nesebičnog i dugačkog krepljenja setih toga pucnja, te mu ga i pomenuh.
On me pogleda, osmehnu se, pa mi reče da toga nema u sećanju svom, ali da dobro pamti da baš tada, u tom trenu o kome govorah, njima pade rampa za svetlo, polupa reflektore nekakve i veliki prasak pritom napravi...

Kaže se za nekoga ko pocrveni i pocrni preko svake mere od sunčanja na plaži, ili još gore, u solarijumu. Najčešće se dešava džindžerima i plavušama.

Još jedna nimalo rijetka pojava u holivudskim akcionim filmovima. Naime, glavni likovi mnogih holivudskih filmova preživljavaju u situacijama iz kojih ni najbolje pripremljeni specijalci ne bi izašli živi. Takvi likovi preživljavaju padove sa više desetina metara, uspješno bježe od eksplozija i uspijevaju savladati i po više desetina pa čak i stotina protivnika bez ičije pomoći. Vrijedi napomenuti da iz nabrojanih situacija ne samo da izlaze živi, već često i nepovrijeđeni.
Ovi likovi ne duguju svoj život sreći, već nevjerovatnoj pripremljenosti za sve prepreke na koje mogu naići. U stanju su da barataju svim tipovima vatreniog oružja od pištolja pa do snajpera a često su poznavaoci jedne ili više borilačkih vještina i uz to još posjeduju nevjerovatnu fizičku snagu. Imaju položen vozački za svaku kategoriju i pritom nerijetko znaju upravljati i avionima, helikopterima, brodovima, podmornicama i mnogim drugim nama manje poznatim prevoznim sredstvima.
"Nedodirljivi" likovi imaju i zanimljivu naviku da se na lice mjesta pojavljuju sa stilom. Ovakav lik, neće otvoriti vrata i uperiti pištolj u negativca, već će radije uskočiti kroz prozor (bolje reći kroz staklo) u prostoriju prepunu naoružanih tipova i pritom naravno pogađate ne zadobiti ni najmanju posjekotinu niti biti ranjen od strane prisutnih.
Sve scene borbe u kojima se pojavljuju "nedodirljivi" obično se zasnivaju na obrascu po kojem je glavni lik brojčano nadjačan i pritom su njegovi protivnici obično još i naoružani do zuba. Uprkos (u realnosti) gotovo bezizlaznoj situaciji, protagonista sa lakoćom savlada svoje protivnike i pritom u većini slučajeva ne biva ni ranjen. Ako je već ranjen, uz bolnu grimasu, po mjestu ranjavanja se počeše kao da ga komarac ujeo i nastavlja se boriti podjednako dobro kao i do tada.
Najpoznatiji primjerak "nedodirljivog" je Rambo (Silverster Stalone) čije ime služi da opiše, tako da kažem čovjeka od akcije, iako ni likovi koje tumače Čak Noris i Stiven Sigal ne zaostaju mnogo za dotičnim.

Noviji odrični oblik reči oli, koja je najviše u upotrebi na području male, ali ne sasvim beznačajne države Crne Gore.

Roditelj detetu slepcu. Al ne u smislu invaliditeta, nego nesposobnoj kljusini, neretko i od tries i kusur leta koji još cucla izjanđale roditelje bez kojih bi isti ovaj bio izgubljen kao da je sam na sred okeana.

Ono kad pojedeš problem.

Bakin izraz koji označava bolest, ali ne klasičnu bolest vec stavlja razne bolesti pod jedno ime. (upalu pluča, upalu mozga, prehladu...)

Izraz upotrebljavan kada želimo da usporimo nekoga, aludirajući na stari izraz zaustavljanja konja.

Nekada označavala količinu municije. Danas tu rec koristimo umesto reci novac.

Psihički ekvivalent fizičkog umora radnika u kamenolomu.

"Čujemo/Vidimo se obavezno!" je uobičajna metoda za završetak dosadnog, napornog razgovora u srpskom jeziku. Koristi se u situacijama kada (najčešće sasvim slučajno - u gradskom prevozu, u samoposluzi) nabasate na nekoga ko vam je nekad davno bio poznanik, poludrugar ili ste ga vidjeli ukupno 3 puta u životu. Moguće je da je pukušavao da vas muva ako ste različitog pola. Prednost ove metode je ta što se dosadan razgovor prekida velikom lakoćom , a pri tome zadržavate prijateljski i nasmijan stav.

Skupina radovaca.

U zapadnoj Srbiji poznati kao osobe koje idu na određene manifestacije nepozvani.