Sposobnost gotovo svakog muškarca da odmah, na prvi pogled, kao iz topa, odredi u kom žanru porno industrije bi se ženska osoba koja mu je u vidokrugu najbolje pokazala.

Naravno, lako je svrstati ženu po fizičkim karakteristikama jer su vidljive golim okom, ali one dodatne, skrivene karakteristike za koje često ni sama žena ne zna da ih poseduje, najteže su za klasifikaciju, ali muškarac to određuje sa savršenom preciznošću, što je očigledno po tome kako mu ostali muškarci sa kojima je, ne protivreče već nastavkom razgovora mu tiho čestitaju na novom pogotku.

Inače, smatra se da je ta sposobnost uvek bila u nama, ali da se znatno pojačala omasovljanjem korišćenja interneta, hiperprodukcijom pornića i obiljem žanrova koji postoje u toj industriji.

Opravdanje studenta u koje veruju samo oni koji nikada nisu studirali.

Svima dobro znani početak bajke, u kojoj, jelte, sve izmišljeno, od likova, pa do mesta i vremena dešavanja radnje. Bile one braće Grim ili laži.

Oglas kojim se komentariše nešto jako dosadno na interentu.

Hadžijsko stanje. Imati sve što ti treba, pa da i pretekne.

Prelepa.
Koristi se najčešće od strane starijih ljudi kada nekome hoće da nabace devojku.

Halid Beslic-Hej zoro

Stanje koje nastupa nakon dugog procesa razjebavanja levog tastera miša, kada on počne reagovati na tek svaki drugi ili treći klik.

Raskrstiti sa starim načinom rada i preći na nov i pomalo rizičan sistem koji može doneti veću dobit ali i odneti sve. Okrenuti ćurak, oterati sve u kurac i početi ponovo sve iz početka. Samo se najhrabriji usuđuju na ovo.

'Ladna pica, suva za sve pare. Tol'ko suva da se brašno ne bi u'vatilo ni tri dana da ga bacaš. Ni jedna jedina suzica tu ne krene, reda radi. Samo stoji, samo mami, al' radosti ne daje.

Најновија разонода од када су нове регистрације изашле у промет. Када се искључе три броја у средини креће зајебанција (и давање шабанских коментара у себи).

Uz masne fote i igru "flaše", jedna od najčešćih tinejdžerskih igara na privatnim žurkama. U igri jedna osoba drugoj postavlja pitanje "Istina ili izazov?", ako se ovaj opredijeli za izazov mora da odradi neki poduhvat (da poljubi neku curu, da proba cigare, da eksira određenu količinu cuge, da skine određeni dio garderobe, da istrči u gaćama na snijeg i sl.), a ako se odluči za istinu, onda mu se postavlja neko vrlo škakljivo lično pitanje na koje on mora (bar u teoriji) iskreno da odgovori. Nakon toga onaj ko je odgovarao bira slijedeću osobu kome sada postavlja pitanje istina ili izazov i tako se igra nastavlja. Igra je odlična jer podstiče slabljenje inhibicija (ukoliko se opredijelimo za izazov), odnosno povećanje povjerenja (u slučaju istine).
Sve u svemu, dovodi do zbližavanja, komičnih scena, zagrijane atmosfere, opuštencije, a nekom se možda posreći pa na kraju ispadne i nešto konkretno.

Širom ove naše Planete na koju imamo čast da smo osuđeni, odomaćeni naziv za antidepresive. Opšteprihvaćen i pomalo duhovit eufemizam za vrstu lekova čija svrha, doduše, nije nimalo duhovita ali je zato urnebesno uzaludna. Uglavnom, ono što apoteke u Srbiji najčešće NEMAJU a kafane rado ZAMENJUJU.

Jebiga. Razboli se čoveku duša, ispuva se k'o paradajz iz staklenika kad ga bocneš viljuškom i ne možeš je više napumpati u prethodan oblik pa da ga jebeš. Uplaši se, šta li, pokunji i sakrije u najmračnije kute ljudskog tela i neće odatle da izađe ma šta god joj radili. A čovek, šta će, pokunji se i on i pobegne sa reflektora Života, gorko žaleći što je tu ulogu uopšte i prihvatio da igra. I desi se ono najgore - ostane, siroma', sâm sa sobom. A nema ničeg goreg, dragi moji, nego kad čovek ostane sâm sa sobom. Jednostavno, nije za to stvoren i gotovo. Bolje bi mu bilo i da je u zatvoru, okružen najgorim otpadnicima od društva, neg' tu gde je sada, okružen samim sobom. Zaokupi mozak svim nijansama crnih misli i "ode u kurac" - što bi rek'o naš narod - odakle povratka nema redovnom autobuskom linijom ili crvenim cipelicama Doroti Gejl.

Elem, zabrinu se majka, otac, baba, muž/žena, prijatelji, uža rodbina ( jer neće da šire )...Naposletku i komšije počinju da primećuju promenu u, inače, "tako razdraganom držanju". Sumnja se u početku kolektivno na promenu vremena, pokvaren stomak, ljubavne jade ili na neku od kombinacija istih, tumače se simptomi i ovako i onako, pljušte saveti sa svih strana, svi bi da pomognu kako znaju i umeju. Onda se seti neko pametan da zovnu doktora. "Ma, šta oni znaju?!" - dovikuje rendom osoba sa dobronamernim izrazom lica - "Još će da nam našeg/našu...proglase ludim/ludom, pa kako ćemo onda od stida na ulicu?!". Ipak, u najvećoj tajnosti i sa kvalitetno osmišljenom pričom za ljubopitive interesente, mučenika ili mučenicu odvode kod "lekara za glavu", razbijajući tako stari porodični tabu o nekakvim padovima sa šljive čukundede Gvozdena od pre skoro jednog veka.

To cenjenog drmr-a, međutim, nimalo nije interesovalo. Susrevši se sa "bolesnikom" i revnosno pribeleživši njegove reakcije i sopstvene konstatacije na neko blokče, on nakon par minuta dolazi do jedinog mogućeg rešenja koje je u korelaciji sa količinom znanja stečenog nakon 15 godina studiranja Medicine i još toliko radnog iskustva sa "najgorim slučajevima" - TABLETE...

Sredstvo za manipulaciju kontakata.

Mistični proizvod domaće kuhinje, naročito u Banatu. Tako kifličast, posmatran sa one uže strane izgleda izuvijano kao nautilus mada nekako podseća i na beskonačnost. Beskonačnost čega? Univerzuma možda? Ne znam. Ali vrlo verovatno da kiflica može da komunicira sa istim. I ta reč ''kiflica'', ki-fli-ca. Zvuči nekako nadrealno, kao da zvuk rezonira nekom božanskom nijansom.
Pretpostavljam da je ta veza sa okeanima jedan od razloga zašto ih ljudi ubacuju u frižidere, dok se ne udave u vodi i onda ih vade napolje, gde se smatra da su savršeno jestive, i isto toliko ukusne. Pa ih onda ponovo vraćaju u frižider. Jer to nisu nesavršene pogačice, to su ki-fli-ce.
A takođe veza sa univerzumom im omogućuje da ih domaćica poslužuje svojima do u beskonačnost, dok ne počneš da pljuješ kifličastu materiju na usta.
A, da, i istu često pune paštetom za deset dinala. Ali nema veze, to je kiflica, ona će sve te ostatke vezivnog tkiva i emulgatora purifikovati u čisto proteinsku masu. Jer to je kiflica. Simbol savršenstva i perfektnog skrobnog oklopa koji uopšte, ali uopšte ne menja ukus čak ni nakod dvadeset dana.

Jedite kiflice, Koliko ih god ima, jedite ih. Ne prestajte da ih jedete. I volite. Svi volite kiflice. Ja volim kiflice. Obožavam kad dobijem prepunu kesu kiflica. Za slavu. Za rođendan, za dan kad sam nalakirala nokte. Volim... Volimo kiflice. Dun... Dun... Dun...

To je izraz koji se koristi obično kad ste u žurbi i nema vremena za objašnjavanje gde idete...

Ono što kažemo nekome kad nas smara preko telefona, pogotovo ako se pomene vraćanje novca u razgovoru. U zavisnosti od toga gde ste, može se upotrebiti kancelarija, kladionica, tuš-kabina (da, ima ljudi koji i tu vode razgovore!), naravno, ulazak auta u tunel nije u opciji, iako je i to sasvim providno.

Neugodna situacija u kojoj vas boli čitavo tijelo. Bilo da je to posle sinošnje pijanke, bilo da je posle prve partije fudbala sa ortacima, nakon više od godinu dana, bilo da je posle kvalitetnog seksa, bilo da je posle nekog fizičkog rada.

Slomljeni, sažvakani, pljunuti nazad pa ponovo slomljeni osjećaj.

Čarobna reč kojom se oslobađate od obaveza koju pokušavaju da vam nametnu druga lica(roditelji) ili pak kao kratko ali jebitačno obrazloženje svog sadašnjeg položaja.Roditelji obično idu ovom analogijom-''ako ne uči-neće spremiti ispit,ako ne spremi ispit-neće ga položiti,ako ga ne položi-neće dati uslov,ako ne da uslov-pašće godinu,ako padne godinu-moramo da mu platimo obnovu,ako mu platimo obnovu-tata ne može da sredi svoju kantu od auta a mama da kupi novu mašinu za pranje sudova i kosmodisk.***

Још од тренутка кад је Пинокио почео да фарба добру вилу не желећи да сазна како је изневерио маторог Ђепија, оваква форма лагарије и спрдачине није могла толико често да се сретне.

Универзална женска фраза пружања (не)искрене подршке приликом дијалога које је уско повезан са вишком килограма. Скривање истине ради неповређивања осећања. Ваљда. Јебем ли га. Увек је лакше слагати кад је неопходно, него испасти грбав.