Ljudi koje danas nazivamo fenserima su totalno promasili poentu fensi drustva i upali u neki šablon koji je fino opisan u definicijama ispod...
(Dodacu samo jakne sa krznom, ali to dolazi na videlo tek na jesen)

Problem je sto svaki klinac danas hoce da bude fensi, ali zbog nedostatka keša u vecini slucajeva, roba koja se nalazi na pomenutim, je loseg kvaliteta i zasniva se na kopijama... Zato ih je sada previse, jer je lako postati fake fenser, otici na buvljak i kupiti majicu sa cirkonima i biti "IN" i tripovati luksuz...
Tako da je taj FENSERAJ, potpuno izgubio svoje cari, ili ih pak nikada nije ni imao u nasem drustvu, ali fenserima definitivno ne mogu da nazovem raju koju svakodnevno vidjam na ulici, a ima ih ko govana...
Pravi fenseraj podrazumeva eleganciju, raskosan nacin zivota, firmiranu garderobu i uzivanje u sitnim bahanalijama...
To se ne moze reci za klince koji izlaze u klubove u COPY-PASTE izdanju i celu kevinu platu daju na flasu viskija pa posle gajbi peške...

Oooh, whooa, uh-oh, ah-hah, lalalaaa, hmhmmmhhhh...

Amerikanke više ne znaju šta da kažu u pesmama (napevaše se o raskidima), pa su našle način da popune pesmu zvucima koje proizvode bolesne krave dok pišaju... I eto, pre 10-20 godina nastade novi trend koji sada sve više stupa na snagu, čak do te mere da mislim da će se od tolikog zavijanja stvarno razboleti i propišati krv.

virtuelni radio u igrici Grand Theft Auto-Vice City, nažalost glavni izvor muzičke edukacije nas klinaca koji nismo imali odakle da nabavimo pravu muziku, a svi mediji su bili zatrovani turbo-folkom ili nepresušnim političkim temama...

Tačka gomilanja utemeljenih sirovina koji učestvuju u masovnoj tuči.

Hampa.

Rečenica koja se stavlja na kraju komentara na You Tube-u u slučaju da želite da vidite vaš komentar u odeljku sa najviše zelenih palčeva nagore. Nije bitno što ste sve gramatički pravilno napisali i što ni sam amer ne zna dal ste to vi ili njegov komšija, ova rečenica budi ono osećanje kod amerikanaca kojim vas sažaljevaju i daju vam palac nagore ne bi li vam učinili manje mizernim vaš život ne-amerikanca.

Antonim reči "redom" dobijen ubacivanjem negacijskog "n" u sredinu.

Говори које старији и искуснији користе да инспиришу одређеног појединца или групу да постигне успех и поврати пољуљано самопоуздање.Најчешће их користе старешине у војсци или тренери у спорту,ради подизања морала,мада се могу чути и од неких стрпљивијих родитеља,који не ударају одмах на ужу и ширу фамилију свог несрећног детета.Функционишу на два начина - позитивно подизање адреналина(цитати великих мислилаца,хвалоспеви познатих војсковођа или једноставно саопштење да неко до чијег нам је мишљења стало верује у нас и наше способности).Други начин је систем реверзибилне психологије,при чему појединца(или групу)убеђујемо да не постоји безвреднији ентитет на кугли земаљској,надајући се да ће адреналин прорадити,и да ће инат према нама бити довољна мотивација да се посао обави.

Praćenje gledanosti neke televizije u Srbiji je pomno pracena od strane dr. mr. i ostalih visokokvalifikovanih stručnjaka, a niti jedna televizija ne žali para da plati svoje eksperte na ovom reonu.
Po svršetku mukotrpnih analiza svaka televizija dolazi do zaljučka da je baš ona najgledanija u proteklom periodu.

Kada šetate noću trotoarom ili putem, mrak je, sami ste, malko ste nervozni... gledate svoju senku kako se izdužuje sve više i više dok se vi udaljavate od jedne svetiljke i približavate drugoj, i taman kada prođete drugu, i nastavite dalje primetite odjednom jednu drugu senku kako naglo izbija od iza vas.
Pomislite da to neko trči ka vama, s leđa, na tren pogubite i cimnete se iza sebe, i tek onda shvatite da je to vaša druga senka od svetlosti druge svetiljke i tako je naglo izletela zbog brze promene ugla koje svetlost pada na vas dok se vi udaljavate od svetiljke.
Iako sam sasvim upoznat sa ovim fenomeneom, često se desi da se iscimam na ovaj način.
Negativna strana je ispadanje cigareta iz usta, zbog naglog okreta, ismejavalje od strane ljudi na ulici, ili vašeg društva, i slično...

Vrlo pobožan čovjek.

Kineski jezik, je u stvari grupa jezika, najgovorenijih u svetu, a najgovoreniji od te grupe je Mandarin.

Prica se da je kineski jezik nastao ovako -

Nekada davno davno, na dalekom istoku, postojao je samo jedan jezik, kojime su se sluzili i Japanci i Kinezi.
Posto su Japanci i Kinezi dva razlicita naroda, dodje i vreme da svako ima svoj jezik, ali ni Kinezi ni Japanci nisu hteli da 'izmisle' svoj jezik (kao neki zapadnije od njih) pa su se odlucili da jezik podele izmedju sebe.

Japan je dobio prednost da prvi bira sta ce iz jezika da odnese, i onda Japanci (onako pametni), pokupise skoro sve samoglasnike, i jedno dva tri suglasnika, a Kinezima ostavise sve suglasnike i jedan samoglasnik.
Kinezi nisu bili najsrecniji oko ove situacije, ali dogovor je dogovor, pa su morali da rade sa materijalom kojim su imali.
Posledice tog zaboravljenog, misticnog dana, se i dan danas mogu osetiti u kineskom jeziku.

Samo za one sa mozgom.

Jedini način da sedeći u fotelji, pozivom samo jednog broja, dobijete lepo. izvajano telo, seksi plavušu u vašem zagrljaju, hranu bez masti, besprekoran san, dušek na kome možete da parkirate tenk i loptu za pranje veša.
To nije sve! Ukoliko pozovete odmah dobićete potpuno besplatno još dva trbušnjaka i prostirku koja je toliko dobra da ubija i komšijine grinje

Osoba koja ide okolo sa iglom u ruci u bocka čarobne oblačiće verbalno iskazane mašte na kojima se kao Goku možemo odvesti do zemlje gde smo bogati, lepi, slavni i opušteni, uživamo i želimo da tu fantaziju podelimo sa svetom, ali avaj, ovaj zlikovac želi da nas totalno isključi svojim smrtonosnim bodljama samoproklamovane praktičnosti i dok smo mi svesni činjenice da je ovo ili ono, ali volimo da se vozimo na svom oblačiću i povedemo i druge tamo, oni žele da puknu oblačić i udave nas u svakodnevnici praktičnosti koja nije toliko komplikovana kad se malo makar pogleda iz druge perspektive.

Svih mogućih oblika , sporo i lako propuštajući , od svih mogucih tvari , sa krilima ili bez ,
sa samo jednom svrhom .
Sve dok ...

Naziv za inoficijalni(oficijalni naziv Republika Srbija) naziv države u kojoj zivimo, na čelu sa vlastodršcima koji su u potpunosti poprimali osobine izmišljenog, gore pomenutog lika iz poznate nam serije, ali nažalost oni nisu samo fikcija.

Porno-glumac karijerista.

Siluete i sene, odsevi dnevnih ljudi. Traka svetlosti za jedan kratki tren počiva na bokovima i liku što nadire iz tmine; podiže oči i skreće pogled u stranu, iščezavši. Kosa pod kapuljačom i farmerice stopljene sa kožom. Nije li joj hladno? Lenji pogled sredovečnog čoveka što izvodi u šetnju psa svoje ćerke; on se snebiva i čudi. Nekuda odlazi. Usne, brada, i komadić nosa pod rubom crvenog kišobrana, u bundi je i žuri. Mračni heroj, snažnih ramena i otvrdlog pogleda, nečiji sluga, nečiji otac i muž. Starac sa rancem i kapom koji nema gde. Nelagoda u liku uzornog mladića; on zamišlja kako je prinudjen da se brani. Mokri pločnici upijaju tragove svetlosti; kora drveća i vlaga, pas i automobil, miris mahovine što buja i lišća gde se rastače i truli. Odjeci detinjstva, ono što možda jeste i što bi jednom moglo biti, što od zvukova stvara fantome a duboko pokopane strahove uobličava u aveti.

Gotivite sport? Navijate k'o imbecili za omiljeni vam klub? Eventualno turite i neki dinar na isti protiv apsolutnog autsajdera? Ne i zbog batice iz naslova, tog svojevrsnog krkele i kiksare zbog kojeg kršite ruke i grickate nokte do poslednjeg sudijskog zvižduka, ne znajući da l' će i kad će nešto da usere...mamu li mu u pičku jebem ja.

Već satima je kod vas. Sedite i ćutite. Blenete u neku emisiju na televiziji ili u kompjuter. Ništa se ne događa. Osećate kako vreme polako teče, nestaje, odlazi u nepovrat. Treba milion stvari da uradite, ali ne, ne možete, on/a je tu! Kad vas nešto pita, odgovarate kratko u nadi da će ukapirati! :Hajde, ukapiraj više da treba da ideš! Ja sam prijatan/na i ne želim da te isteram, ali...zar i tebi nije dosadno?! Zar i ti ne treba nešto da radiš?! Zar ti je zanimljivije ovako da sediš i NIŠTA?!: Počinješ da se nerviraš. Zamišljaš njegov odlazak. Pokušavaš nekom čudnom, samo tebi znanom hipnozom da ga oteraš. Ne, ne ide. Sedite tako i ništa. Opet ništa. I samo ništa. Ali, dolazi taj tren. On/a izgovara čuvenu rečenicu:"Trebalo bi da idem". Osmeh na tvom licu se rađa. Oči sjaje. Pokušavaš da se suzdržiš i ne obraduješ previše pred njim, nije kulturno, jelte. Ali...ALI...nekim čudom vaše usne, van vaše kontrole izgovaraju: "Sedi još malo". U trenutku shvatate šta ste uradili. U trenutku vam prolazi milion ideja kako da se samoubijete, ali već ste to uradili ovom rečenicom. Spora smrt. On/a se smeši: "Pa 'ajd, ostaću još malo"...