Jedinstveno stanje uma koje opisano rečima iskače iz okvira gradacije i jasno stavlja do znanja na kakvim smo mukama.
Smeli i sarkazmu skloni gordo će izraz iskoristiti za sprdnju, al' nek' im je na čast.

U prevodu svaka čast, ali kako da odoliš da nekome ko ima dobru svastiku a da mu je bar jednom dnevno ne spomeneš iako taj i nije uradio neko dobro delo.

Ograđivanje i replika na nekontroliranu i izrevoltiranu reakciju sagovornika koji je isprovociran stalnim upitima iz tematskog područja koje vas se ne bi trebalo ticati.

Do jaja fora kad se vratite sa Kopa ili ti nekog fensi brda u Srbiji. Čudno je jedino što je to toliko popularno (po osn.školama naravno) da su neka deca potajno ljubomorna što nemaju tu čast da ona imaju gips na nozi i da dobijaju potpise.

Famozna 79-ka, pravo čudo tehnologije. Za 10-20 minuta provedenih u ovom autobusu (nekada i manje) bićete iscrpljeni kao da ste proveli čitav dan u teretani. Nikada ne poštuje red vožnje, ako žurite negde podrazumeva se da ćete je čekati kao Godoa, ili da će vam proleteti ispred nosa. U svakom slučaju ubiće vam želju za životom. Ako ipak imate vremena da čekate, doćiće istog trenutka. Kako udjete u autobus bićete predmet opšteg buljenja i nasumičnih pogleda primitivnog sloja ljudi (čast izuzecima), pa ćete se opredeliti za varijantu zurenja u prozor. Sigurno je to da će sva mesta biti zauzeta, a čak i da uspete da sednete vrlo brzo ćete biti vraćeni u vertikalu, kada vas par penzionera 'ljubazno' zamoli da ih ispoštujete. Neizbežno je da vas poneka zadrigla bakuta tresne par puta svojim cegerom, ali nije to ništa. Pravo oduševljenje dolazi onog trenutka kada je red da siđete na sledeću stanicu, a niko od vesele družine neće da se makne sa vrata. Pokušavate da se izgurate, međutim to vam teško polazi za rukom zbog udisanja sočnih mirisa ispod miške vašeg sugrađanina. Odlučujete da ne dišete i krupnim koracima gazite preko mahnite većine i izlećete napolje. Jedina dobra stvar koju naučite vozeći se ovim traktorom jeste da cenite čist vazduh.

Stanje koje je na snazi,najčešće u ranim dvadesetim, petkom ili subotom uveče(ili... i petkom i subotom).
Mada se ni ostali dani u nedelji ne mogu smatrati izuzecima..
kao što se ni rane dvadesete ne mogu smatrati za jedine u kojima ja stanje zastupljeno.

Ni kod nas se ne zna ko pije,
a ko povraća.

Odličan: Svaka čast, prava si momčina.

Vrlo dobar: Još malo se potrudi, mada ni to nije loše.

Dobar: E taman! Zlatna sredina.

Dovoljan: Samo nek' se prolazi.

Nedovoljan: Ma nek' si ti meni živ i zdrav.

Sinonim za "svaka čast" ili "alal ti vera", kada želimo da izrazimo naše divljenje nekome na njegovom postignutom uspehu i rezultatima, ili u znak zahvalnosti nekome.
Od skoro se pojavila nova, modifikovana verzija ovog izraza koja preti da ovaj stari zauvek izbaci iz upotrebe:

Izraz koji se upotrebljava kada sebi zelite psihicko dobro tako sto ga saspete u lice osobi (obicno je mentalni spammer) koja prica o nekoj temi koja vas ne interesuje (cast onima koje nista ne interesuje).

Nema dalje, postao si čovek, sprcao si dovoljno godina u dupe, zarađuješ za sebe, plaćaš svoje račune.

Jednoga dana, ona dolazi, nenadano, pojavljuje se u tvom životu, i tera te da shvatiš mnoge stvari.

Ona će biti majka tvoje dece.
Nosiće tvoje prezime, jedina koja može imati tu čast i privilegiju u moru riba.
Nemaš položeno, ali znaš da voziš, ona to zna da ceni ceni, i zato voli te takvog kakav jesi.

Svestan si da nisi najbolja prilika, da nemaš para, kola, stan i sve ostale finese, koje "krase" mamine i tatine sinove. Ali zato imaš osećanja koja gajiš prema njoj, i svojim postupcima, nadoknađuješ materijalne nedostatke.

Zbog nje se budiš sa osmehom. Zna da kuva, da te nasmeje, razume te.
Zbog nje si u stanju sve da odjebeš.
I znaš da ona to zaslužuje.

Pesma koja je opstala još od Titovog doba. Neverovatno je da je aktuelna za svaku vlast. Izgleda da mi prema toj pesmi formiramo vladu. Svaka nam čast, za sve ove godine nismo omašili ni sa jednom.

Svaki smoki sa ukusom ( aromom) sira. Omiljeno ubojito sredstvo dece na ekskurzijama. Aktivira se odmah pošto čika vozač zatvori vrata, a razredni upozori da se ne jede tokom vožnje. U slengu poznat i kao
" Milojeve noge", u čast profesora fizičkog. Objašnjenje nije potrebno.

Jednostavno je svako svakome smetao i bio na putu...

Znate onaj izraz: "Jebem radoznale pa pakujem na kamaru."?
E to su te lobanje.
Apokaliptična scena gomile mrtvih radoznalih paćenika do smrti lujmovanih od strane Godoa. A Godo stoji na na vrhu brda i piša po njima. Bukvalno. I Vergelije je tu, sedi na tronošcu sa šajkačom i gricka slamku, boli ga kurac.
E to ja zamišljam kad me neko pita: "A šta radiš?". Svakome se desilo da nosi gps lajka sistem 1200 i snima pun kurac hektara i da ga startuje poslednja ekskurzija 4 i krenu sa Ekremima; "El to prskaš?", "Ne, vidiš da meri radijaciju.", "Traži zlato.". I onda pobednik: "Šta snimaš, ću izađem na televizor?".
Će ti izađe moj kurac na potiljak pička ti materina neobrazovana! Stvarno je Big brather za nas 2084, farma, to smo mi, čast izuzecima, koje takođe nabijem na kurac, čisto da se kotimo.
Ova retorika je pase?!
Pa napasete mi se muda k'o magare boce! Je l' treba satelit da vam padne na glavu da bi ste znali šta je gps. Kaže pesma "Amerika i Engleska, biće zemlja proleterska", oće al' o tojč!
Preleterijatu moj nasušni vi ste jedna radoznala gomila, robovi jednoumlja. Zidate piramide robovi! Zidate ih svojim zakržljalim mozgovima, od vas nastaje ćele-kula, robovi!
A Godo će sve da vas popiša odozgo. Samo se vi pitajue bez da "znate".

Izraz za divnu osobu ženskog pola koja ne haje za bilo šta samo da zadovolji fantazije svog muškarca.
Fina dama. Dovede te do vrhunca a zatim ode još dalje pa i svoj poklon uzme.
Zaista svaka čast.

Jedini uređaj koji ima čast i privilegiju da piša po ljudima, ali samo ukoliko vlasnik to dozvoli.
Vrlo retko zbog popuštanja svojoj miljenici vlasnik biva kažnjen, ali vrlo retko.

Evropa bez Ujedinjenog Kraljevstva i Irske. Sa anglofonske tačke gledišta, kontinentalna Evropa je periferija Zapadne civilizacije. Kako sad to Evropa, pa periferija Zapadne civilizacije? Evo kako:
U tim zemljama pjesme izvođača iz kontinentalne evrope da bi postigle ikakav uspijeh moraju biti na engleskom, a i tada su u drugom planu. Anglofona civilizacija je navikla da gleda samo filmove na engleskom i oni MRZE titlove. Smatraju da su evropski filmovi umjetničko preseravanje, pa ih često zaobilaze. Bar su u pravu kad kažu da su umjetnički u odnosu na holivudske trešove. Ne kažem da u Americi i ostalim anglofonim zemljama nema dobrih filmova, ima i te kako, ali najveću zapaženost i komercijalni uspijeh imaju blokbasteri i serijali tipa Hari Poter 4, Betmen 3, Terminator 7,622 i sl. Dalje svu evropsku muziku koja nije na engleskom skloni su da krste kao "World music", dakle u istu kategoriju sa urođeničkom muzikom raznih afričkih i azijskih naroda i plemena.
Iskreno prema svemu ovome bih bio potpuno ravnodušan da se to ne tiče nas samih. Za njima me boli uvo nek misle šta hoće, ALI, njihovi mediji, njihov pogled na svijet i njihov jezik su dominantani u svijetu, pa tako i u samoj kontinentalnoj Evropi. Jer mi, ne znajući druge jezike (čast izuzecima), usvajamo angloamerički pogled na svijet. Tako je kontinentalna Evropa postala periferija i na svojoj sopstvenoj teritoriji, kao i u svijesti njenih "rođenih" stanovnika.

Pogrešno je nazvati štekare šljamom. Šljam je svaki čovek koji se bavi ratom, samo što je štekara to na vreme shvatio. U borbi ne postoji čast, čast je precenjena. Voditi rat nije nešto časno, rat nije časan, rat je očajan i mračan i gajiti iluzije o časti u ratu je besmisleno. Da li je ratnik na konju manje častan ako napada pešadinca? Da li je Aleksandar Veliki nečasno postupio jer je koristio podli, lukavi trik sa drugačijom formacijom vojske, nikad pre korišćenom do tada, u bici kod Gaugamele?
Jedini cilj ratišta jeste da protivnik bude onesposobljen do te mere da više ne predstavlja problem. Kada to imamo na umu, možemo li kriviti štekare, koje u potpunosti koriste svoje borbene mogućnosti?

Ne, gospodo, možemo samo kriviti sebe što nismo dovoljno strateško-logističko-taktički potkovani da možemo da im pariramo.
I što se nismo i mi uštekali.

Kada se u zimskom periodu pojavite natrontani u višeslojnoj odeći na slavi kod rođaka a oni sa oduševljenjem kažu: Ala si se popravio, svaka ti čast! Letos si mi nešto mršavo izgledao, kao da si se travom hranio!

Bravo! Svaka čast! Odlično! Čestitke!

Sve su ovo reči hvale za nešto dobro odrađeno, odigrano, kreirano. Međutim, ako se krene sa rukom kao elementom u odi pohvale, "deduktivno-logičkim" prelaskom na sledeće elemente, može se doći do neočekivanih i smešnih situacija.