Divan produkt demokratije. To omogućava Hanibalu Gadafiju da se bije sa policijom po Parizu, ruskim diplomatama da gaze ljude po Podgorici, Dusanki Pešić Jenkić da ne odgovara pred sudovima nekoliko drzava i gomili dupelizaca da ne odgovaraju ko ljudi(neki i nisu) za prekrsaje i zločine počinjene u prijateljski nastrojenoj državi. Da bi se oni prijatnije osjecali policija zaustavlja i kola hitne pomoci da bi ambasador imao slobodan prolaz do nekog hotela u kojem ce dupe da mu ljube najviši zvanicnici države u kojoj je imao cast da dodje i obasja je svojim prisustvom na usput se trudeći da sa što vise riječi ne kaže nista.

Skora i vrlo verovatna budućnost svetske muzičke scene. Najezda voluminiziranih manekena u svom konačnom, apokaliptičnom obliku. Moguće, sa Žeksom kao kompozitorom i Ivanom - inače tatom po zanimanju - kao specijalnim gostom.

Naime, sve je počelo jednog sunčanog prepodneva kada je pre cirka tries’ godina jedan zadrigli i proćelavi muzički producent – kome ćemo ovom prilikom izostaviti cenjeno ime jer ionako svi oni izgledaju isto – doneo sudbonosnu odluku da od petorice mlađanih, zgodnjikavih i, nažalost, za muziku NETALENTOVANIH pederčića (za pušenje kurca se, ipak, ne bih zakleo ) zbudži PEVAČKI BEND, koliko god to neverovatno zvučalo čak i jednom prosečnom ljudskom uhu.

Skori razvod od jednako debele žene ( koja mu je, baj d vej, uzela i kuću i džukelu ) dao mu je dovoljnu snagu ali i drskost da istraje u ovom nesvakidašnjom poduhvatu, uprkos frapantnom podatku da od petorice peškira čak trojica NISU ZNALA NI DA PRIČAJU a kamoli da pevaju! Međutim a umnogome i zahvaljujući muzičkom (ne)ukusu gomile kako oplođene tako i neoplođene ženske čeljadi ( čast izuzecima, razume se ), njegova odluka se ispostavila kao pun pogodak i označila trenutak svojevrsne ŠIZME u muzičkoj industriji ( o, groznog li imena za nešto što bi trebalo da ima veze sa emocijama ) koja od tada kvalitet svojih proizvoda deli na onaj “marketinški” i onaj...ustvari, ja ni ne znam koja je ta druga kolona.

Da se razumemo: komercijalna muzika je postojala mnogo pre nego što se pomenuti ćelavac dosetio da namlati još para ali je neka granica ipak postojala. Pokušaj popularizacije klasične muzike preko čuvena “Tri tenora” ( koji su, ispostaviće se, bili i jedini PRAVI tenori međ’ čitavom jebenom gomilom potonjih ) imao je svoj smisao pre svega u tome što su njih trojica zaista LEPO PEVALI, što nikako nije slučaj sa današnjim, lepuškastim eksperimentima. Pomenuti producent se, doduše, koju godinu posle inicijalnog uspeha pešovanske petorke obesio o vodokotlić na jednoj benzinskoj pumpi ali to je ipak premalecna uteha za “poklon” koji je tako velikodušno podario svetu. Ješa jebeni...

Opštiti sa damom kojoj je dojadilo čekanje princa na bijelom konju,
pa je napokon odlučila da razmrda zaraslu pičku.

Kaže se devojci koja rukuje kopljem kao legendarni Čeh.

Osoba koja da bi upala u društvo počinje da sluša muziku koju to društvo preferira.
Prisluškivač će početi da bezkompromisno veliča i brani taj muzički pravac pa bio to Crni Metal ili pak Turbo Folk.Ubrzo će početi da nosi majice bendova ili majice sa logom "Renome-a"...Počeće da temu razgovora skreće na muziku jer se intelektualno ne može porediti sa ostatkom društva ili jednostavno nikoga ne jebe ni dva posto to šta on ima da kaže.Sve će to uraditi da bi na kraju imao tu čast i satisfakciju da kaže sam sebi:"Ja pripadam".

Ili Les Paul, koga svi verovatno znaju po ovom imenu (najpoznatiji model gitare na svetu, nazvan u njegovu čast, kao njenog mastermajnda, od strane Gibsona). Postoji mnogo spekulacija, mnoge pretpostavke, ni jedna od njih ne može biti potpuno tačna, ali je činjenica da je on jedan od očeva Rock'n'Roll-a, najzaslužniji zato što mali dupeglavci kao Keith Richards nisu u završili u zatvoru ili kao čistači toaleta, graditelj puta po kojem i danas putujemo. Ne znam kako je to uradio, ali sam mu zahvalan na tome. Činjenica da nije znao muzičku teoriju je manje važna.

U zavisnosti od smera i relacije kupovine, može da nagovesti realno stanje u porodici.

Svi znamo da protivno svim zakonima fizike, logike i ostalih priznatih nauka i načela, u ona mala kinder jaja mogu da stanu igračke koje su jebeno ogromne! Ono, ne velike, nego dzinovske! Da ga jebeš, neam pojma kako samo smisle da ih uglave unutra, al kad uzmes da sklapaš delove, nemoj da te začudi da izvučeš bicikl sa pomoćnim točkićima, da počneš klinca da učiš da djira bajs!
Svaka im čast što se toga tiče..al to su neke magije, vradžbine, čitovi, rupe u zakonima relativiteta, zakrivljenje vreme-prostor ravni...ni sam ne znam, al poenta je da to nekako stane savršeno unutra!

Prosečni putnik linije 493 ne oseća potrebu da se okupa, kupanje tanji kožu. Kada bi se okupao pobio bi floru i faunu kanalizacije.

Prosečni putnik linije 493 ne oseća potrebu da opere zube, pranje zuba tanji gleđ. I smatra da nas iluminati truju pastama za zube, prosečni putnik linije 493 to dobro zna te se ne da prevariti da opere zube.

Prosečni putnik linije 493 odmah po ulasku u autobus staje pored vrata, ne pada mu na pamet da se pomeri unutra da bi i ostali cenjeni putnici mogli da stanu.

Prosečni putnik linije 493 ima životinjske nagone koje je sačuvao od svog slavnog rundavog repatog pretka da čim čuje da vrata šušnu i krenu da se otvaraju ne gleda jesu li oko njega žene, deca ili trudnice, jok, tu se odma budi instinkt i on gazi, lomi, krši sve pred sobom ne bi li svom gospodskom, doduše neopranom, dupetu obezbedio mesto.

Prosečni putnik linije 493 nikada ne sedi do prozora već do prolaza, on je tipičan Srbenda, a Srbende vole teritoriju, iako im ta teritorija ničemu ne služi niti znaju šta bi s njom.

Prosečni putnik linije 493 smatra da je kesa ili kanta za smeće bespotrebna, te svoje ostatke hrane, ljuske semenki, mrve i slinave maramice ostavlja u autobusu. Postoje slučajevi da se putnik linije 493 usrao na sedište po svim pravilina feng šuija te ga tako i ostavio, da mu se drugi putnici dive. Na žalost, ta umetnička instalacija nije naletela na razumevanje od strane vozača već na jaku osudu, te su putnici linije 493 u znak protesta prekinuli da izražavaju osnovnu kulturu po ulasku u autobus (dobar dan, doviđenja).

Prosečni putnik linije 493 ne voli novatarije, ne voli dugme stop kojim se najavljuje silazak. O ne, to kalja njegovo dostojanstvo, vozač mora telepatski da zna da će on tu sići. Ukoliko vozač telepatski to ne protumači sledi dernjava od strane nezadovoljnog putnika.

Prosećni putnik linije 493 je jako inteligentan, zenit razvijenosti ljudske inteligencije. U vrelim letnjim danima obožava klimu u autobusu, ali odbija da zatvori prozore da bi klima radila.

Prosečni putnik linije 493 se uglavnom vozi za džabe, te i pored toga, on nije zadovoljan uslugom.

Prosečni putnik linije 493 puno voli ptice, zato putuje Lastom i u Lasti pušta golubove.

Prosečni putnik linije 493 svo vreme uglavnom zija u telefon, jer da je čitao knjigu, ne bi se sad vozio linijom 493.

Čast izuzecima.

1. Poseban, najviši čin u vojsci Kraljevine Jugoslavije. Dodeljivao se za izuzetne zasluge u ratu i odbrani otadžbine. Tako su čin vojvode dobili sledeći generali srpske vojske:
- Radomir Putnik
- Stepa Stepanović
- Živojin Mišić
- Petar Bojović

2. Hajdučko i četničko zvanje, nešto kao "čast". Vođa hajdučke / četničke skupine mogao je, prema svom nahođenju, da ovo zvanje dodeli svakom ko je to, prema njegovom lčnom mišljenju zaslužio. Onaj ko je jednom dobio ovo zvanje, mogao je drugima, prema svom nahođenju da ga dodeljuje. Stoga, ne treba da čudi činjenca da se ugled i zvanje četničkog vojvode prilično srozalo.

Piti vino protiv niskog pritiska, rakiju protiv visokog, pivo protiv bubrežnih bolesti, pelinkovac i lincuru protiv stomačnih tegoba i izbegavati lekare radi očuvanja zdravlja.

Sigurno je nekolicina vas imala čast da primi telefonski poziv i čuje: "Čestitamo, vi ste izvučeni iz našeg bubnja, dobili ste romantičnu večeru za CELU porodicu u restoranu "Mrtva lasica"", vi naravno ako ste tolko piglu odete na adresu koju vam daju, a dok vas nema nekolicina likova vam obije gajbu, iznese TV, DVD, klimu, komp, kolekciju pornića koje ste skidali dok vam oči nisu ispale, dve tone uglja, tri metra drva, i naravno peglu. Što dalje implicira da slobodno izdvojite par stotina evrića za 10-ak krvoločnih životinja (medveda, vukova, tigrova, pantera, itd...) BEZBEDNOST NA PRVOM MESTU !!!

Podjebavački nadimak za nekoga ko u petnaest godina glumi velikog srbina i patriotu. Izveden iz četničke pesme "Đurišiću mlad majore" jer svaki golobradu nevini dečkić što gotivi radikale sanja da i njega opevaju u pesmi, kako je prolivao krv za "krst časni i otadžbinu". Najveći problemi su im gejovi i ulazak Srbije u Nato. Jer jebi ga šta je jedinica iz sedam predmeta u poređenju sa gejovima Srbije koji tu i tamo izađu malo na TV a inače ih nema nigde. I koja je to logika da se mi talimo sa najjačom silom na svetu koji kurac? Gde je tu čast ako ne izginemo svi protiv mnogo jačeg protivnika?

Stvar koja je moguća verovatno jedino u Srbiji i možda u Etiopiji i Moldaviji. Ja kao i većina naroda nisam baš upućen oko spornih stvari, ali je strašno da jedno crkveno lice dodje sa svojim obezbeđenjem u spit-fajerkama i kožnjacima i da se potuče sa ljudima koji su privreženi nekom drugom crkvenom licu.
I tako se na snimku lepo vidi da se tuku i siledžije i popovi, uz lepe psovke:
"Majku vam jebem"
"Pičko jedna"
"Marš u pičku materinu"
...
I to sve ispred božije kuće u ime Srbije, Kosova, pravoslavlja ili čega već. Ako kažu da je SPC poslednji bastion srpstva, ja ne znam stvarno šta je ovo.

Jako lepo gospodo, neka Vam je na čast!

Supruga je imenica, ljubavnica je njena zamenica.
Ženska osoba kojoj oženjeni muškarci povremeno pribegavaju. Jer, budimo iskreni... Ume žena nekad da se naljuti ('AJDE?!), pa onda nema seksa i tako to, ima nalete kad te ona iskreno i mrzi, a negativna energija se prosto naduvava u muškarcu, paralelno sa njegovim mudima. Zato je obično ljubavnica neka mlađa i raspoloženija za seksualne aktivnosti gde se i ispoljava njeno blago terapeutsko delovanje i uzrokuje spuštanje bračne tenzije smanjivanjem stepena anksioznosti. Na žalost, supruge često loše reaguju iz nekog čudnog razloga na saznanje da takva postoji u životu njihovih muževa, te su moguće dodatne komplikacije propraćene letenjem kućnog inventara po i van kuće, često zajedno sa ili za supružnikom (glava i genitalije su preferirana meta u tom slučaju). Neobjašnjiva ženska reakcija obzirom na to da je dokazano neuspešno učiti magare da gladuje. Stoga je izuzetno preporučljivo ne dozvoliti da bar žena sazna za onu drugu, a najbolje, naravno, ako možete izvesti da uopšte ne znaju jedna za drugu (svaka čast ko uspe). Takođe, ukoliko i ljubavnica ima muža, može biti štetno po vaše opšte zdravstveno stanje sa naglaskom na ortopedski deo, pa i dentalni.
Kratkotrajna terapija, međutim jer, ako ćemo iskreno, mali je broj pripadnika muškog pola koji su u stanju da dugotrajno opslužuju uspešno dve žene.
To, a i troškovi tog hobija na ovu krizu nisu zanemarljivi...

Đuletu svaka čast, stvarno je majstor svog zanata, ali bolje da je onoga dana slomio nogu nego što je odlučio da napravi ovu pesmu. Poražavajuće je kada svaka Grand šuša na svojim nastupima mora da je izvede i da to bude praćeno pokličima tipa ''Idemo, Ajmo, Toooooo, Roookaaaaj'' usput glumeći neko rok ludilo. Narodna veselja (svadbe, osamnaesti rođendani, donedavno i ispraćaj u vojsku) se ne mogu zamisliti bez ovog hita i polako tokom godina ''Neko te ima noćas, neko te voli'' dobija svoju mlađu turbo folk verziju koja skoro pa i da nema više ikakvih dodirnih tačaka sa originalom osim teksta naravno.

Kad podrignete i prdnete u isto vreme.

Pripadnici državnih službi, koji su tu kako bi gradjanima države pomogli, izašli u susret, zaštitili ih, sačuvali im život ili ih blagoslovili kada dodje poslednji njihov čas. Uniforme su upadljivog izgleda kako bismo ih svi primetili, i u zavisnosti od toga koje su im dužnosti, razlikuju se po bojama i izgledu. Nekada su svi ljudi koji nose uniforme bili poštovani i ugledni, bila je čast imati nekog u porodici koji služi svojoj zemlji, ili udati svoju ćerku za jednog takvog čoveka.
Danas medjutim, uniforme su izgubile svoj sjaj, ljudi koji ih nose izgubili su poverenje gradjana, i mada im uloge ostaju iste, gledamo na njih drugim očima:

Tvorac psihoanalize, no to nije bitno. Bitno je da je on prvi rekao da je sasvim normalno sledeće:

- da ti se digne u crkvi
- da uhvatiš sestru najboljeg druga za dupe
- da masturbiraš na malom odmoru
- da zamišljaš kako čednoj komšinici rumenih obraza ejakuliraš u usnu duplju
- da pročačkaš rupu iz koje telesni otpad izlazi
- da zamoliš za ulazak u tu istu rupe gorepomenute čedne komšinice
- da bespoštedno penetriraš sve prste (ruke) u vaginalnu šupljinu ženske osobe koja je imala čast da prisustvuje tvom skidanju mraka
- da ovo pročitaš i ne zgroziš se, jer baš sada komšinica rumenih obraza čeprka po svojoj intimi, a ne po knjizi!

Zahvaljujem nizašta. Učinje mi ćeif al' posa' mi ne svrši. Istina, za trenutak je djelovalo kao da rješenje postoji ali hladni mlaz vode me ubrzo vratio u stvarnost. Možda neki drugi put.

A priganica je jelo od brašna i vode, prženo na ulju ili masti. Ko ima doda i jedno jaje. Može i malo mlijeka. Ali bez germe jerbo moraju ostati spljoštene. Valja i čašica rakije, čisto da se ne lijepe za tiganj. Ima ih raznih, prijesne se prave oko Jezera, zetski kolači samo u Zeti i jebi mi oca ako znam što u njih turaju od dodatne opreme. Ali, jedno važi svuda, nijesu neka čast.