Ime su, naravno dobili u čast stope nataliteta naših južnih prijatelja.

Novac? Ma dajte, molim vas. Nema lepše plate od osmeha deteta kome ste pomogli. To je prava stvar. *briše nevidljivu suzu u uglu oka*

- Tebra, olupali smo Mek i Najk, zab'o sam neke giljermo, maksice, 16 somića!
- Svaka čast, care!

Odveo sam onu popikurcušu u klonju i odradila je svaka joj čast

-Je l' se sećaš onda u osnovnoj kad je Komarac izazvao na ferku Koleta zato što ste muvali ribe iz našeg razreda?
-Kako ne! Kole ga nabio dva puta na koleno i poslao ga kući..
-Šta lupaš majmune.. Komarac se izmakao, srušio ga i penalio ga 5 min!
-E, bio sam tamo, tačno se sećam.. ovaj mu prišao na velikom odmoru, tu kod kapije, nešto ga kao gurnuo i onda je bio ponižen pred celom školom.. Sastavio ga Kole sa zemljom!
-Ju ju ju.. šta si ti gledao, majke ti! Pa Komarac ga je tako ispeglao da se posle niste ni javljali ribama iz našeg razreda..
-Puši kurac bre! Te fuksice iz vašeg razreda smo vaćarili gde smo stigli!

1. - "Kako si odsvirao tu pesmu, svaka ti čast!"
2. - "To mi je u krvi."

Dragi dnevniče:

Evo ne napisah ništa već sedam dana, bila mi je tastatura na remontu, srećom pa je danas stigla...Pa prvi dan u školi je bio...kao i svaki drugi prvi dan. Naša gimnazija je tek na 35. spratu, jer su do 30. sprata kineski tržni centri, na 31. je laboratorija za nuklearnu fiziku, kabinet za fizičku hemiju, odsek za vanzemaljska istraživanja i kloniranje ovaca i krokodila. Srećom pa radi lift. Veliki je problem dolaziti u školu u septembru i to u skafanderu. Zdravstvena organizacija je izričito naredila to zbog one havarije u nuklearci u Bugarskoj. Gimnazija ko gimnazija, odeljenje ko odeljenje. Ima nas čak sedamnaest, a od toga su petorica Kineza. Imamo osam devojčica koje su mahom anoreksične i pohađaju školu za manekenstvo. E, da, na putu do škole naleteo sam na grupicu ljudi koji su nosili nekakve transparente Ko je ubio Slavka Ćuruviju, gomila omladine, mahom pijane ko guzice. Meni je delovalo kao da se snima neki dobar film, pa sam vikao sa njima, ko zna možda se pojavim kao statista. Na dedino zgražavanje, Kinezi su konačno brendirali svoj proizvod Šangaj Votku, posle godina natezanja sa Rusima. Ćale je konačno ubedio kevu da počnemo da pijemo pivo, jer je voda opet imala visok nivo žive i olova. Danas su nam opet dolazili oni Rusi, kustosi iz Ermitaža iz Sankt Petersburga i tražili dedinu Ladu Samaru kao muzejski eksponat. Deda je do te mere tvrdoglav, još jedva na noge ustaje, a kamoli da vozi Ladu. Rusi su nam ovoga puta ponudili 125 milijardi dinara i 50 ari na Marsu, ali deda ni da čuje. Povrh svih problema, ćaletu se pokvario onaj Tošibin robot za branje banana i pomorandži u voćnjaku, pa ga je odneo na remont. Mi smo zato morali ručno da oberemo ono što je ostalo banana, dok ne uhvati onaj oblak iz Bugarske i ne potruje i nas i banane.
Vesti i politika me stvarno slabo zanimaju, znam samo da je Moldavija konačno pristupila Ruskoj uniji, posle mnogo ubeđivanja i otimanja i od strane Rusa i od strane Evropske unije. Tako je Srbija ostala jedina nesvrstana zemlja na Starom kontinentu. Evo danas je i neki ministar svečano otvorio dva pogona za obradu i reciklažu ljudskog izmeta, tako da će posao dobiti puno mladih inženjera mahom prehrambenih tehnologa. Kinezi su dobili na tenderu prostor Nacionalnog parka Kopaonik za izgradnju fabrika tekstilne industrije (niko se nije ni bunio jer na Kopu već 20-k godina nije nikao bor, a i preti epidemija od najezde mutirnih pacova).
U kladionicu sam svratio tek onako, igraju se kvalifikcije za Evropsko prvenstvo u fudbalu. Odigrao sam keca na Kataloniju protiv Južne Osetije i Baskija – Vatikan od dva do tri. Što se sporta tiče, Četiri skakaonice biće održani na Andima, Himalajima, Kavkazu i Fudžijami, jer u Bavarskoj, Austriji i Nemačkoj, po rečima meteorologa, neće biti snega ni za jednog sneška a kamoli za ski skokove. Vimbldon je opet otkazan jer ponovo nije nikla trava, a glavni direktor turnira je podneo neopozivu ostavku.
Ako se nešto nesvakidašnje desi, svakako ću apdejtovati svoj dnevnik, ali stvarno mislim da nema potrebe da maltretiram tačskrin baš svakog dana. Ajd zdravo!
P.S.
E da, juče smo se ćale i ja odvalili od etil alkohola, komšija Žile je dobio blizance pa smo mu u tu čast cepali skafander. Hehehe..nismo rekli kevi.

17. Oktobar 2098.

Svaka čast ovim lopovima, maznuše kintu i sada nam bistre politiku.

-Posle pobede Srbije nad Nemačkom: Bravo ,,lavovi'', vi ste heroji nacije...svaka čast na istorijskom uspehu, bićete svetski prvaci.

-Posle poraza od Estonije: Sramota srpskog fubala, naši fudbaleri se propisno obrukali na čelu sa Markom Pantelićem koji je gol pretvorio u promašaj i izgubili od reprezentacije koja pored nas može da pobedi samo Andoru, San Marino i Farska Ostrva. Svaka čast Pižonu na najgoroj mogućoj taktici.

- komso, bogami zalebio si se, do juce samo six pack danas cela gajba, svaka cast

-Brate jel možeš da mi pozajmiš 100 jevreja imam jedan opasan fiks u subotu u nedelju vraćam 150, javio mi pašenog iz Austrije, kaže dolazi 100% samo da uplatim!
-Sve je to lepo, ali ne mogu.

-Kad sam ja bio mlad bila je čast da odeš u vojsku i to u pešadiju da se vidi od kakvog si materijala, da se pokažeš ko si i iz koje si kuće, da se vratiš 20 kila teži i spreman za ženidbu.
-Deda, sve je to lepo ali ja gledam i ovu civilnu da izbegnem.

-Znaš ja sam Darija, imam 19 godina i mnogo volim kada se provozam u nekim dobrim kolima vikendom kroz grad. Ne volim one žgoljave što mi pišu pesme i tako to... Nego 'ajd naruči nam po jedan viski-red bull da popijemo.
-Sve je to lepo ali ja imam 200 dinara u džepu.

Pa dobro, makar im je bilo stalo da se narod igra...

Razmišljanja gospodina Prosječnog, veče, uz cigaretu i čašicu rakije
Nije čovjek stvoren da živi po upustvima koje mu neko nameće, ima on i pravo na svoju volju, svoj izbor i svoj put. Ako su drugi budale da se muče i da ništa ne postižu, ili je to što postižu toliko jadno da nije vrijedno spomena uopšte, što ti to da radiš, zar da budeš budala kao oni? Pa pogledaj ove političare, pjevače, bilo koga ko je išta uspio, kao da je stigao tu pošteno.
Razmišljanja gospodina Natprosječnog, veče, blag gemišt i instrumental Doors-a u pozadini (suštinski ista kao gospodina Prosječnog, samo malo sufisticiranija)
Ajde bogati, nije ovo bajka Hans Kristijana Andersena ni braće Grim, već Srbija, bajka Kristijana Golubovića. I nije tu uopšte ništa tako idilično sa filharmoničnim nadahnujućim pratećim varijacijama Paganinija, ne rastu divovske paulovnije u prašumama, niti sekvoje u kojima žive vjeverice i mrmoti, niti u našim močvarama ima lokvanja da sjedneš i pređeš na drugu stranu. Ako ima močvara onda je u njima živo blato, zašto bi i ti ugazio u njega i prepustio se neminovnosti tonjenja u ambis kad možeš da lagano gaziš po onima što se već guše u njemu. Malo im ubrzavaš taj proces propadanja, ali Bože moj, oni tu ne mogu više ništa. Svakako su živi mrtvaci, a da im pružiš kakav štap da se izvuku nema smisla, prvo jer treba čovjek najpre misliti o sebi pa o drugima, a drugo ne bi ti ni hvala rekli, govna su to. Gledali bi da te gurnu tu gdje su bili pa da gaze preko tebe, vjerovatno su i oni pokušali ugaziti pa se okliznuli ili ih neko gurnuo, malo je poštenih, a da ja gađam ne pada mi na pamet.
Sve ovo može biti opravdanje za prosječnog i natprosječnog građanina Zemlje zašto da se ipak ne pati, ne znoji i ne krvari, već malo zaobiđe standardne procedure i hop – evo te ne drugoj strani, evo te na Gondoru. I tada ćeš ti pokazati da si zapravo dobar čovjek, sada, kada si tu. Prije si im htio pomoći, ali nisi imao načina. Sad imaš moć, sada ćeš im pokazati pravi put, sada ćeš, sa tog mjesta propovjedati istinu i pravdu. Ne kontaju oni to. Jer zato si to radio, zato si prešao preko svog ponosa, da bi mogao pomoći, tada nisu shvatali tvoje plemenite ciljeve. Sada si propovjednik, učiš mlade generacije, otvaraš im vidike i horizonte i pričaš kako će sve biti dobro ako budu pošteni. Al’ što je najgore, i sam vjeruješ u to. Moral je sasvim napustio tvoje biće, ostala je ljuska puna samosvijesti o vlastitoj vrijednosti, uživaš u sebi i svojoj pojavi. Hej, sanjao si o tome, izdvoio si se uspio. Al’ što je super, ljudi ovdje stvarno slabo pamte, tako da vrijedi gaziti po njima, i preći na drugu stranu od one na kojoj su oni, obični smrtnici, jer će te ti smrtnici zaista uzdizati, zaboraviće za neko vrijeme sve tvoje podvale i laži, da si ih redao kao stepenice do vrha Ajfelove kule. Ko im jebe mater, kad su glupi, nek’ trpe sad. Neću im poklanjati svoje mjesto i svoje zasluge, ako hoće i oni nek’ se bore, ako neće, nek’ crknu. Nije džaba Darvin pričao o preživljavanu najinteligentnijih, najsposobnijih jedinki. I pokvarenost je neka vrsta inteligencije.
Postoji samo mali problem, treba naveče zaspati. Ali bensedin, koja tableta za spavanje će umiriti to malo savjesti što je ostalo ako je ostalo.

Samo hoću da vam ukažem na činjenicu da je Kosovo i Metohija mnogo važnija tema od bilo kakvih pridruživanja I fašisoidnih ideja gospođe Marković i nekih drugih u ovoj sali, hvala Vam najlepše.
I moja kuća, i na svakom mjestu čitave familije Vučića a nismo mala familija, na svakom mjestu biće baš ovo, da vam pokažem (Ul. Generala Ratka Mladića)
Hoćemo li da idemo sa Sjedinjenim Američkim Državama, sa onima koji hoće da nas unište, sa onima koji su ubijali ovaj narod, sa onima koji su rušili mostove, da li to neko pokušava da ih amnestira ili pokušava da natera da zaboravimo šta su nam radili prethodnih godina i šta nam I dalje rade.
Pa bi bombardujte, ubijte jednog srbina mi ćemo stotinu muslimana, pa da vidimo sme li međunarodna zajednica ili bilo ko drugi da udari na srpske položaje…
.
. (UJED NEIDENTIFIKOVANOG BIĆA)
.
Da mi smo za ulazak Srbije u Evropsku uniju, mi vidimo Srbiju u Evropskoj uniji, naš put je Evropski put.
Srbija ima nesporne i nedvosmislene međunarodne obaveze i prava, koja je sama preuzela donošenjem zakona o narodnoj skupštini, u koje spade i hapšenje generala Mladića.
Voislav Šešelj je običan lažov.
.
.
.
Ulazi u stan, po stanu se širi miris skuhane kafe…Hmm, galijano reklo bi se. To je sigurno njegova dobra ženica spremila da ga sačeka…’’da li me stvarno voli?! Možda je tu samo zbog ovog velikog stana i novca..a možda nije ni bitno. A stvarno, ko bi odolio, koliki stan, kako sam ja srećan čovjek. Nije ni posao tako težak..možda malo psihički, stalno me tuže za nešto..al’ ljubomoran narod, šta sam očekivao..sad si tu a oni su tamo, njih to boli. Moraš to trpiti zarad ovog života, ovakvog..A vrijedi..da imam priliku da se vratim opet bi isto postupio…jašta, ugled mi je malo skrnavljen, i ponos, al’ hajd’ , to su sirotinjske discipline, jer ne znaju za bolje…’’
(uobičajeni, svakodnevni i isti kao u zadnjih 10 godina razgovor sa ženom… o poslu, djeci, planovima za sutra bla bla bla… Poslije je tiho odšetao u sobu, spavaće sam, umoran je, bilo je sranja na poslu a i nije raspoložen za društvo žene niti bilo koga.
Liježe u krevet sam,i shvata koliko je prazan. Al’ više ga muči to što je prazan nego što je sam, naći će već neko društvo, to je bar lako. Počinje da ga boli glava i osjeća neku čudnu mučninu u stomaku. ‘’O ne. Opet isto, kao i svake večeri. Zar svaku noć moram isto da trpim i kroz isto da prolazim. Kako se ta dosadna savjest može uspavati i udomiti u stomaku, nije mi jasno.Tu joj nije mjesto. Ali izgleda da tu najviše voli da spava.’’ Noć stvarno nije laka za one koji po danu žure. Soba se smanjuje, zidovi se skupljaju i počinje da ga guši već.
Bože, zašto sam to radio, molim te oprosti mi, jer ja ne mogu sam sebi, svi ti ljudi, svi ti nedužni ljudi sada pate zbog mene, jer sam ja govno.Pije bensedinTo sam radio iz najbolje namjere, da bi moja djeca živjela bolje, nema ničeg lošeg u tome…samo sam se….snašao!

- Mitre, tebi svaka čast! Četiri deteta imaš!
- Nemam. Dva su moja, a dva od prvog vlasnika.

Ovaj nacionalni pregalac danas je zaboravljen a njegova kuća stoji razrušena u samom centru grada i mesto je okupljanja beskućnika klošara i narkomana.

Pisano za Takmočenje

- Svaka čast na toj pomoći, nisam očekivao, pozdravljam to.
...................................................................................
..................................................................
- Moderatore, zbog čega mi je obrisana definicija, decxko?
- Zato što sam procenio da nije dobra.
- Potpuno si u pravu, pozdravljam.

-Bravo, tebreks, zabo si danas dvadeset trojki, svaka čast. Dođi da te čuknem, bre!

-Našao sam posao!
-Svaka čast, koji brate?
-Apim babi.

- Sine, kako se zove ovo tvoje ubavo devojče? Bogami... svaka čast.