Zajebao si stvar, sad si mrtav.. Kačio si se sa pogrešnim, i sad je kasno za ispravke,
1: Što je brate? Što si tužan, nisi progovorio 20 minuta?
2: Ma, brate, razmišljam nešto... Zajebav'o sam nešto Jocinu sestru, e sad ako mu prenese, da li mogu kako ostati živ??
1: Ček, ček.. Joce mehaničara ? Pa bre, si ti normalan? Nisi mogao ništa gluplje da smisliš a? E sad si sam sebi iskopao rupu, on će samo da te gurne i zakopa ..
2: Utješio si me, sad sam miran .. odoh kući, da me ne vidi...
Rečenica koju koriste face iz kraja kad zovu svoje suparnike na basket .
- Vi bolji od nas , pa dok smo mi bili na parketu vi ste bili vodonoše !
- Pa ajde , tri na tri pa da proverimo ?
- Ček , ček pa vi to oćete protiv nas ?
- Sutra u tri ! Al ne zaboravite da je basket muški sport.
- Ajde dogovorili smo se , sutra u tri,pa da vidimo ko nosi suknju a ko pantalone !
Trenutak kad sa svojim roditeljima u kupovinu povedeš i babu jer u Maksiju daju 10 % popusta za penzionere.
- Jesi spremila spisak draga?
- Jesam .
- Mali jes spreman da guraš babu?
- Jesam.
- Baba jesi spremila ček od penzije ?
- Jesam. A gde me to vodite ?
- U šetnju baba.
Veoma korisna kod prelaženja ulice.
- Hmmmm, eno ga kafić tamo, ali ovde trotoar prestaje, bolje me je da predjem ulicu... Ali opet mrzi me vise da hodam, ceo dan sam na nogama... Ček, ček, po pitagorinoj teoremi A na kvadrat plus B na kvadrat jeste C na kvadrat, ali A plus B samo po sebi je vece od C... da krenem ja znaci dijagonalom, manji put cu da predjem..
*TUUUUT*
- Pazi kuda voziš, budalo jedna zar ne vidiš da prelazim ulicu!? Jebo te onaj ko ti dade dozvolu!
stara konzola, nintendo, sega, terminator
miki: hocemo li raspaliti fudbala?
dejo: ma riknula mi dzoja na drkatoru, cek da ocistim
Metod koji lukavi penzioner primenjuje u situaciji kada postoji više šaltera za isplatu penzije, a samim tim i više redova. On svojim oštrim okom procenjuje u kom redu se nalazi najviše onih koji će zbog zdravstvenih poteškoća odustati i time smanjiti vreme njegovog čekanja.
Hm, ovog levo se sećam sa pregleda kod urologa. Ima slabu bešiku, taj će uskoro do klozeta. Mada u desnom redu stoje dvojica sa štakama. Možda ih nose samo zbog imidža, ali možda im i stvarno trebaju. Oho, ova levo ima otečene noge. Moraće da se odmori. Ček ček! Jel ono Sima? Jeste! On je! Sad ću mu reći da ga je zvala žena. Ima da izleti odma'. Levi red je moj.
Učiniti ponosnim. Dokazati lojalnost. Poneti se kao tatin kuronja, dokazati da si njegova krv.
Ć: Šta ti bre to plavo ispod oka, pizdo mala?
S: Znaš ćale, savatao me Žiletov Milan sa par drugara, palo par prozivki, ispresavijali me i jebi ga, desilo se šta se desilo...
Ć: Ček, ček, komšija Žile, onaj indijanac što sam ga tukao svaki dan u školi? E pa nećemo tako, idemo večeras da im obojci lupaš šamare, Milanu zato što te tukao, a Žiletu zato što je tako vaspitao onog Hijavatu... Moraš da mi osvetlaš obraz!
S: Jasno ćale!
Ušmrkati belu liniju sa pločice.
- 'Ajmo na žuraju.
- Ček' trenutak, samo da očistim sneg.
Kad se posle mukotrpnog rada s lopatom osloniš grudima na istu s namerom da se odmoriš.
A:Ajde radi,bezobrazniče,nemoj dojiti tu lopatu više.
B:Ček dodmorim.
Računarski sistem kojim vlada starija populacija.
Ček' da zbrojim na prste, ne mogu 'vako napamet.
Svaki kućni aparat.
Kad izvadim poslednji ček za veš mašinu, osetim da mi fale dlake sa glave.
Odgovor na pitanje: "Je l' ide?" , za radnju koja se obavlja uz X otežavajućih faktora spoljašnje sredine. Ne može se reći da je potpuno neuspešna, ali ćeš se propisno namučiti dok je odradiš.
-Komšo, šta se radi?
-Ma evo, popravljam neki stari frižider.
-Otkad se ti razumeš u belu tehniku?
-Ko kaže da se razumem?
-Ček da vidim... Pa ti tu ni alata dobrog nemaš. Kako ćeš prespojiti te žice kad ti, beše, ne vidiš boje dobro? I onaj ti se produžni tamo isključio.
-E, ćale, ide li to?
-Ide, kako ne ide... Taman k'o crncu plivanje...
Kodni naziv za 18+ sadržaj. Mahom ga koriste odrasli, dok se deca, inače znatno češći konzumenti takvog štiva, služe jednostavnijim nazivima poput pornjava, njava, ili nićipor.
- Sine, šta radiš gore na tim merdevinama i zašto nisi u školi?
- Imam temperaturu, a tražim vozić ovamo, mama mi je rekla da si ga ostavio gore na plakaru.
- Ne, ne, u podrumu je, nije tu sigur...
- Tata, ovde ima samo jedna prašnjava kutija, piše "za odrasle - časopisi". Ček, ček... Hahahaha, ladno štekaš pornjavu u papirnom formatu? Koji si nelord! Dve reči za tebe - Red Tjub! Imaš ga u fejvorits na laptopu, da se ne mučiš.
--------------------------------------------------
- Haha, baci kosku, Mare, evo je! Opet kidamo Musave tries razlike... :škriiip: Ej, gde si ćale, stigao s posla?
- Dezte grobarčići, koji je rezultat, je l' vas trpamo?
- Aham, al' sledeće sezone. Mojne da gledaš, samo je za odrasle.
Izraz lica.
Ako se jednom dugačkom izlomljenom linijom može prikazati rad srca, onda se sa istom sigurnošću sa čovekovog lica može očitati stanje njegovog duha u datom momentu.
-Ček, ček!!! Je l' ti to imaš nešto novo???
:ceri se oko glave:
-Ko, je l' ja? Ne, što?!
:ceri se i dalje:
-Jok, ja! Lažeš, magarčino! Šta je bilo sinoć?
-Ama nema ništa! Odakle ti samo ideja...
-Pročitao sam ti EKG!
-Mooolim???!
-Vidim ti po faci, ludače!
Oaza duha, i prozor u svet savremenog izmučenog čoveka, i sredstvo za plasiranje propagande i reklama. Sve u svemu, nezaobilatna zabava..
Muž i žena, odabir kanala :
- Dragi, vidi šta ima na drugom.
- Ej nećemo drugi, sad će dnevnik, a pun mi je kurac štrajkova i crne hronike..Hoću malo da se opustim.
- Mtv ti je na 23.
- Pa dobro, znaš da zapinjem sa engleskim, a ne prevode pesme? Mogli smo neki sport gledati..
- Jao nećemo valda opet_ Pa svake nedelje..
- Dobro, dobro nećemo sport, šta kaže program, ima li kakvih filmova?
- Ima na film plusu, ali sve smo već gledali. Biće neki novi na fox u za sat i po'
- E do kurca, pa šta do tad da radimo!? Vidi ove na diskaveriju, opet repriziraju - pa gledao sam četiri puta kako sele ovu kuću!
- Čekaj, šta je to na animal planet?
- Ej znaš šta, nemam snage da gledam kako se nilski konj poradja. Ček' da vidim na pinku. Jao, opet paradiraju, pa gori su od onog suočavanja političara na prvom...
- Nego dragi, nemamo explorer još od pre podne, a na fashion - u opet ima snega..
A poskupela kablovska? Pu jebem im mater lopovsku, za čega je i plaćam!
Dolazi sin sa drugarima iz škole :
- Ej ćale, aj daj tv na dva sata, uzeli smo novi pro evolution, ma dva sata, popravio sam matematiku, a znaš da sva normalna deca imaju svoj tv, daaaaaaj..
- Marta, ajmo mi do Pere i Milice da igramo remi..
Stvar koja je pretrpela najveću marketinšku zloupotrebu. Dok se proizvodi reklimiraju kao po 'bakinom receptu', baka obično nije ni znala koliko čega stavlja u kolač.
marketing- po bakinom receptu
realno- malo ovog, prstohvat onog, šaka tog... ček... nije dovoljno, dve šake....
Poslednja polovina februara. Period dualne prirode: po trajanju, to je proces, po intenzitetu, to je impuls.
Kada pretproleće dune u rog, svaki Eduard Sam koji drži do svog štapa i cilindra otpočne svoju borbu protiv sata, gravitacije, moderne filozofije, starih religija, pravilne ishrane, gradskog prevoza, preuskih ivičnjaka, pretesnih cipela, telefonskih razgovora, sparivanja boja...
U ovakvo delikatnom periodu, ljudi često (Nisam završio! ...nošenja kišobrana, kafe sa šećerom, potpisivanja pisama, brojanja novčanica, rasipanja reči, lažnih obećanja, izdavanja računa, dobrobita zajednice, plaćanja poreza, nacionalnog identiteta, Rui Lopeza, četrnaestog februara kao zakazanog termina seče ruža, poimanja surovosti realnosti, mirenja sa socijalnim istinama, iskazivanja političkih opredeljenja i uopšte posedovanja istih, prljavih stakala, plačnih nimbostratusa, unapred odredjenih destinacija ma i najkraćih putovanja)
...
(.)
...upadaju samom sebi u reč.
Osobe se dele na one koje ne vole novembar i na one koje mrze februar (i na sve one ostale koje sve to ne zanima, dobro, prihvatam, ali dajmo malo širine). Pred novembrom čak i sat šteluje kazaljke da lakše izadje na kraj sa njim. Leto je daleko iza, a novo nije na vidiku. Samo zima koja dolazi, i misli kao "Samo da se preživi, pregrmi, prebrodi, da se stigne do proleća, pa ćemo se prebrojavati. I, mili, vidi nemoj da si sam zimi. Nije to za zajebanciju." Uporedo sa tom pomisli, ljudima koji ne vole novembar javi se san o proleću, koji postaje sve življi kako vreme odmiče.
Osobe koje mrze februar (tačnije, njegovu poslednju polovinu) su redje, ili se to samo tako čini. One ravnodušno pregaze novembar. Njih ni zima ne pogadja previše. Zima je tmurna i hladna pa se manje zamera kad su i ljudi takvi. Oni imaju lek za zimu, ali ta februarska pomisao na proleće koje će neminovno doći, i to veoma brzo, unese nemir u njihove uske vene.
Pretproleće širi pore na još uvek promrzloj koži. Kao kostobolja pred oluju, pretprolećna ludost najavljuje ničim zasluženo novo proleće. Javlja se kod onih koji nikad nisu preboleli prihvatanje uslova korištenja slobode. Pretproleće podseti svog vesnika da je on jednog davnog proleća srce nosio na dlanu, a sada ga čuva u džepu. Sada vodi poslove, pravi planove, prelazi ulicu na pešačkom prelazu. Našao je svoju sreću. Ustvari, dve. Ček, tri. Da, tri brbljive sreće. Ali za to je morao da plati ćutanjem.
Pretprolećni sindrom se lako uoči, ali mu se ne pridaje veliki značaj. To je samo blago samoregulativno ludilo: tiha depresija i tinjajuća anksioznost. Iz daljine uopšte ne izgleda kao godišnji trzaj ribe na udici, koju, nesvesnu svoje pozicije, neka duga nit neumitno vuče ka suvom.
Dok sam prelazio ulicu, pažnju mi je privukao čovek se zaboravio pred semaforom. Trubili su krvoloci iza njega, kao da je on tu nešto kriv. Tek neki minut pre toga, radnica u apoteci je ustala sa radnog mesta i zvanično objavila da je kasa zatvorena. Zaključala je radnju i otišla, poklonivši mi pre toga lek protiv kašlja po koji me je supruga poslala. Nju zatičem ispred zgrade na biciklu. Nije na poslu jer je bolesna, ali zaštno nije ni u krevetu. Draga? Kaže da joj ne smetam sad, šalje mi poljubac. Taj ožiljak na kolenu je iz vremena bežanja iz škole sa dečakom koji se zvao Miloš, ili Milko, ne sećam se tačno, uvek je tu priču prekidala na pola i menjala detalje. Verovatno zaboravlja. Svakako, uplela joj se bila noga u lanac ili tako nešto... Gore u stanu, deda sedi u fotelji i gleda Zvezdu. Nikad veću suzu nisam video. Deda? A da mi pričaš opet ono kad ste išli u London? Ćuti deda... Tetak u kupatilu prebacuje razdeljak u levu stranu. Ovo već ne sluti na dobro.
- Tečo, opet ti? Pa šta tetki da kažem čoveče?
- Kaži šta hoćeš. Idem i tačka.
- A šta ćeš kad te nesudjena bude pitala znaš li koliko je prošlo?
- Šta koliko je prošlo, neka je prošlo. Znam koliko je prošlo. Deset proleća je prošlo. Da, u prolećima brojim. Ko ti to? Muž, a? Već muž? A šta si govorila onda, šta? Ček, šta sam ja govorio? Jesam, neka sam, ništa ne bih ni promenio. Sve i dalje mislim. To je jedino što sam ikad rekao a za čim ne žalim, iako me sad boli kao cela šuplja gornja vilica. Neka je prošlo! Znam da je prošlo... Znam jer za mene nije. Kad te proleće mimoidje, ništa ni ne teče. To je ništa, tih deset godina. To je deset puta nula. Ovo je moje mesto, jedino ovde mogu da budem i ja se ne mičem odavde. Ne, ne znam kako se to zove u psihijatriji. Znam koliko je prošlo! Eto tako ću da joj kažem.
- I tvoja je?
- Već je ona moja, neznalice! I ja to ne zovem tako.
- Nego kako zoveš?
- ...
- I ti ćutiš, a?
- ...
- A da mi učiniš nešto?
- Idem.
- Dobro, ideš, ali da odložiš to za par dana, za mart recimo, kad otopli još malo, dodje pravo proleće, a? Nije mart daleko. Čekao si deset god... proleća, možeš još deset dana? Čisto da staneš na loptu i da uradiš kako valja.
- Misliš?
- Sto posto, videćeš. A i deda se napio, moramo da ga odnesemo u krevet. Eno ga u fotelji, opet sanja kako potpisuje za Zvezdu umesto da ide u Nemačku..
Jedino sto sam ja,a vjerujem i vecina nas naucila iz hemije koliko god mjeseci i godina da smo je ucili,je formula vode H2O.
Profesor:Ajde reci ti nama sta nastaje kombinacijom Zemno-alkalnih metala i hidroksida sa oksidima baznog ili anfoternog karaktera?
Ja:Cek cek...znao sam to(naravno nemas pojma o cemu se radi)..
Profesor:Ma hajde stotinu puta smo to ponivili...
Ja:Ma znam profesorice,samo imam tremu pa mi mozak zablokirao..
Profesor:Ma nisam ja nikakvo cudoviste ovde,nemas se sta bojati..
Ja:A da nije mozda....H2O??(naravno govoris jedino sto znas,pa ako imas srece...)
Drugačije na drugi, jači način.
-Ček' da pustim onu stvar...
-Ne, čekaj - imam ja nešto drugojačije!
