Štapina čajne kobasice ili kulena. Za razliku od pravog pendreka od koga se nehotice razbija kamen u bubregu, od ovog te boli samo duša kad vidiš na TV-u reklamu za Matijevića. A znaju podjedanko oba da bole, prvi kad ima, a drugi kad nema.
- Da sumiramo dakle... Kupili smo za predjelo sledeće: karton jajca?
- Tu!
- Feta?
- Tu!
- Kačkavalj?
- Uzo!
- Suvi vrat?
- Ček!
- Podriguša?
- Ma tu je...
- Hmm...Čajna?
- U bemti, znao sam da smo zaboravili nešto! Trk do mesare tamo i uzmi dva ''Dobro'' pendreka iz ma'a!
Međ' nama Srbima, jedini predmet koji je logično izgubiti ili zaturiti. Sve ostalo potpada u domen onostranih misterija iz Trećeg jebenog Oka i neizostavno uključuje kršćenje, prizivanje Svevišnjeg ali i psovanje istog.
- Baba, jes' videla negde onu moju plavu kutiju što uvek držim ispod kreveta i ne dam nikome?
- Pobogu, ćero, kako da je vidim kad je nikom ne daš?! Možda si je zaturila negde...
- Joj, baba, pa nije kutija špenadla da se zaturi negde! Ma, zaboravi, tražiću sama...
- Traži, traži, ćero...( Znam ja šta je dildo, bre, nisam tol'ko matora... )---------------------------------------------------------------------------------------------------
- Zdravo, draga!
- Zdravo, dragi. 'Ajde, perite ruke obojica, ručak je na stolu...
- Koja obojica, bre?
- Pa, zar nisi iš'o u školu da pokupiš maloga?!
- Jesam, jesam...
- I? Gde je on?
- Tu negde, valjda. Izgubi se, šta li...
- Aman, nije dete špenadla pa da se izgubi samo od sebe, jebem mu oca! :njuš, njuš: Ček', ček...Dođi 'vamo, idiote! Je li...Jes' ti opet svrać'o u kafanu, a?!
- Možda...
- Joooj, brzo trči tamo, nesrećo p'jana, opet si zaboravio dete za šankom, propiće se a da još ni Drugi razred završio nije!
Glavna aktivnost tinejdžerica koje idu na koncert neke stare grupe ili pjevača, da se mogu pravit da slušaju staru muziku. U stvarnosti slušaju Džastina Bibera i Lejdi Gagu.
Indexi i prijatelji, 24. 09. 2010, Zenica
Dado Topić pjeva 'Jedan čovjek i jedna žena'
Dado: Čudan svijet je oko nas...
Tinejdžerka 1: Koja je to, kako ide?
Tinejdžerka 2: Ček' da vidim... aha, ova!
Tinejdžerka 2: Aha! ...slika ista svaki dan!
Jedan od pritajenih znakova da postaješ nolajfer. (važi samo za pušače)
-Ćao, daj mi jedan windows 100's, crveni.
-Izvini?
-Windows, windows 100's, crveni!
-Žao mi je, nemamo te...
-Nema!? Šta sad, da pušim koji kurac? Ček da vidim šta ima...
Pa eno ti ga tamo, će ti istera oči!
-...
Superlativ smrada. Toliko smrdiš da štipa za oči i vidi se u vazduhu. Truješ okolinu. Ubijas žive stvorove kilometrima daleko.
Putujem autobusom iz Beograda. Otvoren jedan jedini prozor. Igrom slučaja sam zaspala. Odjednom:
-Kašljuc, kašljuc, krrrrkrkrkkrkrkrkrkrk, aaaa! Vazduh!
(u sebi: Ček da pogledam kroz prozor.... Znala sam, tačno smo upravo usli u Pančevo, iako se i jedva vide obrisi ulaza u grad od ovog dima...)
Metnuti nešto na neko šlj mesto, namerno ili nenamerno, s time što moraš da prevrneš gajbu naopačke da bi ponovo locirao taj predmet.
-Dušo, znaš da ja tebe puno volim i želim da te spavam u rč, al' zaturio sam kurtone negde. Ček samo da ih nađem.
-Ljaljane glupi, kako nisi nigde močugu uspeo da zaturiš, a? E, bem ti pomijaru majke Isusove, s kim ja imam posla..
Nedopečena hrana.
Kupim ja, brate, pljeskavicu kod "Kiće", donese mi je onaj mučenik, otvorim da pogledam na šta liči, a ona, brate, još ima puls! Samo sam ček'o da mi namigne!
Jedem ja nju, jede ona mene!
Unapred izgubljena bitka prilikom upuštanja u bilo kakav posao sa večitim muljatorom i prevarantom.
-Gle brate što mi Mare odradio sošku lažnjaka za dvesta evrića!
-Ček bre Aco, ovde piše Milica Bogdanović, a ti na slici imaš brkove i bradu, i da je Stiv Vonder na carini provaliće te, zovi ga odma' da ti vrne pare.
-Zvao sam ga, al' je nedostupan.
-Budalo!!!
Izgovor debelih ljudi za jutarnje prežderavanje.
Par drugara i ja budimo Voju, Voja otvara oči, kaže:"Ček' samo da bacim nešto u kljun, da ne pušim na prazan stomak" i pravi jedno 8 sendviča.
Drugar:"Lakše Srbine, neće imati gde dim da ti stane"
Voja:"Biće, biće..."
Džentlmenski prepustiti okastu dvaessedmicu u ruke kolege, iako te želja vuče da ti budeš prvi.
Nedođija. Snijeg pada, pada...
- E, zaustavi se, neka starija gospođa se izgleda zaglavila u snijegu. Ljudi smo, da pomognemo.
- Ček, zar nije ono... Jao, jeste! Biserna Sonja!
- Ti ili ja?
- 'Ajde ti, al' nemoj po glavi. Ostavi i meni nešto.
Navika pojedinaca koju upražnjavaju pri čitanju novina i časopisa. Liznu srednji prst, pa njime okrenu stranicu da pročitaju ostatak. Navodno su im suvi prsti pa je tako lakše da se podigne sledeća strana.
- Tebra, odakle ti ovolike Erotike? Te se novine ne štampaju još od kad je Sloba bio direktor banke...
- Ostale od ćaleta, posle uzeo ujka, pa burazer, sad dali meni...
- Ček da malo prelistam...
- Sine, to što si sad liznuo, bar su tri generacije štampale...
Brendirani gej aksesoar.
Torbica je po svemu standardna old-fešn, srodna zobnici, sa kaišem za nošenje preko ramena. Međutim, njena lakirana površina je taaako glatka i blistava, da je natpis poznate sportske marke, pa ni kilo i trista testosterona ne mogu spasiti vilenjačkog konteksta.
- Tebra, provali što sam kupio torbicu, zar nije kuliška?
- Ček, samo da pipnem. Mmmm, kako je glatka. Šta držiš u njoj? Mislim, osim lubrikanata, hehe
- Šta pričaš bre? Ovo je original Adidas, platio pet soma!
- Dobro de, samo ne ide ti uz te tike, moraš isto lakovane.
Popušila kurčinu, finije rečeno.
Izraz motivisan fuzijom aktuelne reklame u kojoj naša Seve sugestivno pevuši sladoledu i kolektivne svesti koju imamo o njenim ranijim radovima.
- Gospodine direktore, zašto ste maloj Markovićki popravili ocenu, kad sam definitivno rešila da se sa njom družim i u avgustu, na popravnom?
- A čujte, koleginice Tatalović, otpevale su mi i ona i njena majka "Mili moj". Verujte mi, Markovićka zna i za više od dvice, koju sam joj upisao za kraj.
- Ček, šta? Šta su vam radile?!?
- Pa isto što i vi, kada ste primljeni za stalno. Ako treba, podsetiću vas.
Pitanje profesora koje uliva mali tračak nade da ovaj put možda i nećemo pasti ispit.
- Ajde Ognjenoviću gukni nešto o protonima.
- Protoni.. Pa... Hm... Atom, nu...kleus, um, ček..
- Proton je subatomska, nukleonska pozitivna čestica. Subatomska znači da izgrađuje atom. Ako si na to mislio?
- Da, da, to je foton!
- Misliš proton?
- Upravo.
Astralno psihička faza koja nastaje usled ortodoksno enormne doze dosade i nemaštine zabave koja bi prouzrokovala neki vid intrepretacije zanimljivosti koja bi išla ka cilju ubijanje novonastale mrtve situacije.
Svaki član bleje bi doprineo svoj vid i dozu mašte, na koju bi se nadovezali ostali članovi i tako stvorili novu, zabavniju i intrigantniju atmosferu tokom ubijanja vremena.
Istina, neki vole da preteraju u tome, te samim tim nakon toga ne bi znali da li zaista jebu crnkinju na Kubi, dok mu Šejk liže okolomudni znoj ili sedi kao poslednji klošar pored obližnjeg dragstora i cirka ona malo piva koje je kupio od uzetog reketa klinca iz zgrade.
Ruku na srce, svi smo se našli u ovakvoj situaciji i jednostavno nismo znali kada je dosta.
Šomi: Zamisli da smo sad u Vegasu. Kupimo žetone za oko milionče i igramo na šta prvo sednemo ili vidimo.
Džoni: Ček, ček. A je l' bi obukli svi odela ili ovako?
Šomi: Odela, naravno. Čak bi imali i leptir mašnu. Seo bi za rulet i rekao - sve na crveno!
Deki: Au, kako bi izgledala pička što radi za šankom?
Mare: Sto posto neka Erika Bela. Dala bi nam Džek svakih deseta minuta, a u međuvremenu bi se sagla da nam očisti sir sa glavića!
Šomi: I onda, kad bi uzeli svu kintu u kazinu, otišli bi do obližnje plaže, skinuli se goli i razbacivali parama.
Džoni: Ne, ne. Još bolje bi bilo kad bi nam tu neko ponudio uloge u nekom Holivudskom filmu. Da glumimo neke bosove iz Italije.
Mare: Ja bi se zvao Don Franko.
Deki: A ja Đan Karlo Kanduti.
.
.
.
Ćale: Alo ti, Đan Karlo, dolazi 'vamo da isečeš ova drva, pička ti, bre, materina!
Deki: Evo, ćale, idem.
Kešovina, šušteća moneta. Pare bre.
Molim, molim? Kakvo je ovo sranje?
Dragice molim te, pa ček. Sa pokrićem dodao bih. Ajde bre ne zajebavaj, pa mušterija sam ti 6 godina koji kurac.
More efektivu na sunce da ti ne zovem ženu sad.
Autonomni merni postupak kojim se percipiraju sve dimenzije.
- Nemoj još da variš, ček’ da izmerimo dužinu i nagib nogare.
- Ma daj...radim na osećaj...evo...probaj sad !!
- Probao sam...pada mi motor...sad ću da razvalim ovu nogaru i da ti je zavarim u guzicu. I to na osećaj, konju glupi!
Dušmanin kleti. Uvek se seti da zajebava kad je najvažnije.
-''Još samo 12sekundi do kraja, rezultat je nerešen, Mozambik je na korak do osvajanja zlatne medalje na svetskom prvenstvu u boćanju. Prisustvujete pisanju istorije''
-O, bešiko, prokletnice, zar kraj da propustim.-Oh, dođi da me jebeš!
-Evo sad ću da te pocep... Ček samo da se ispišam...
Pridev u pitanju koje uvređeno postavljamo sagovorniku kada smo kontekstualno i nepravedno izbačeni iz situacije koju opisuje/pominje/planira.
Milica: Njaaaah, baš bezveze.
Uroš: Šta to?
Milica: Pa niko od dečaka neće da se dopisuje sa mnom. Bezobrazluk.
Uroš: Ček, a ja sam seckana džigerica, šta?
Milica: A??
Uroš: Ništa, kažem, bezobrazluk stvarno...
Preseliti se u sestrinu sobu koja ima pogled na lokalno gradsko šetalište.
I to ne iz razloga da ste jači ili uporniji, već zato što vam se sestra udala.
- Jao sinoć sam se nagledao svega, čak sam i Milicu video dok sam pio kafu na prozoru.
- Ček kako to? Zar ti ne gledaš u špajz one bakute u 12b?
- Ma sestra mi se udala, pa sam se preselio u njenu sobu.
- A tako znači, proširuješ vidike malo.
